ЖАМИЯТ ТАРАВДИЁТИ BA ФАРОВОНЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДА
ЁШЛАРНИНГ ДЕМОКРАТИК ЖАРАЁНЛАРГА АКСИОЛОГИК МУНОСАБАТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ФУЦАРОЛИК ЖАМИЯТИ ИНСТИТУТЛАРИНИНГ УРНИ ВА ВАЗИФАЛАРИ
УлуFбек Абдухалилович Азимов
Фаргона политехника институти
АННОТАЦИЯ
Ушбу маколада жамият тараккиёти ва фаровонлигини таъминлашда ёшларнинг демократик жараёнларга аксиологик муносабатини ривожлантиришда фукаролик жамияти институтларининг урни ва вазифалари баён этилган.
Калит сузлар: дeмoкpaтик жapaёнлapгa, аксиология, патернализм, мaхaллa инcтитути
CIVIL SOCIETY IN THE DEVELOPMENT ОЕ THE ACCOLOGICAL APPROACH ОЕ YOUNG PEOPLE TO THE DEMOCRATIC JAPANESE
PEOPLE'S SOCIETY
Ulugbek Abdukhalilovich Azimov
Fergana Polytechnic Institute
ABSTRACT
This article describes the role and responsibilities of civil society institutions in developing the aciological attitude of young people to democratic Japan in ensuring the prosperity and well-being of society.
Keywords: democratic japayonlapga, axiology, patepnalism, neighborhood inctituti
КИРИШ
Мамлакатимизда демократик давлат курилишининг принциплари карор топмокда. Бирок академик А.Аскаров таъкидлаганидек, улар Шарк халкларининг анъаналари ва кадриятлари томонидан бошкарилмокда1. Демократиянинг Гарб моделида индивидуализм, индивиднинг хукук ва эркинликлари конун мавкеига кутарилади, Шаркда эса атрофдагилар, махалла-куйнинг фикри, бахоси белгиловчи хисобланади2.
1 Аскаров А. Узбек халкининг этногенези ва этник тарихи. - Тошкент: Университет, 2007. -Б.326. 2Аскаров А. Узбек халкининг этногенези ва этник тарихи. - Тошкент: Университет, 2007. -Б.326.
| ^ wwwscie"tificprogressuz Page 1558 I
SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021
ISSN: 2181-1601
АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ
Узбекистонда фукароларни узини узи бошкариш тамойилига асосланувчи замонавий хукукий давлат барпо этишда гарбона индивидуализм гоясига эмас, балки шаркона кадриятлар - жамоавийлик, коллективизм, патернализм, каттага хурмат ва иззат ахлокий кадриятлари маънавий асос булиб хизмат килади. Миллий менталитетнинг нафакат демократик сиёсий онг талабларига мувофик келадиган характерли кирралари, балки ёшларнинг демократик жараёнларга аксиологик муносабатини ривожлантириш жараёнида уларнинг сиёсий иштирокдаги инертлилиги ва инфантиллиги мухим ахамиятга эга.
Патернализм, маълум маънода, жамиятнинг баркарорлашувига кумаклашади, ижтимоий-сиёсий мунозанатга ижобий таъсир курсатади, бирок у шахсий ташаббускорлик, сиёсий масъулиятнинг заифлашишига олиб келади, плюрализм (хурфикрлик) нинг антиподи сифатида гавдаланади. Патернализм, шу сабабга кура, замонавий демократик сиёсий онг билан мос келмайди. Шу маънода, узбек тадкикотчиси У.Мухаммадиевнинг бизнинг сиёсий хаётимизда «анъана»ларга таяниш конунларга таянишдан устунрок экани хакидаги фикри адолатлидир.
Узбекистонда демократлашув жараёнларини мустахкамлаш, фикримизча, патернализмнинг ёшлар онгига таъсирини камайтиришга олиб келади.
Ёшларнинг жамиятни демократик янгилашдаги сиёсий иштироки, уларнинг фаоллигини ошириш функционал жихатдан миллий менталитетни, айникса, ёшларнинг сиёсий менталитетини демократлаштириш даражасига боглик.
МУХОКАМА
Бу жараёнда махалла институти махим уринни эгаллайди. Махалланинг таълим олиш, шунингдек болалар ва ёшларнинг маънавий-ахлокий, илмий ва жисмоний тарбияси, таълим муассасаларининг ота-оналар ва оилалар билан узаро якин алокаларини таъминлашдаги урнини ошириш буйича чора-тадбирлар амалга ошириш ва йулларни ишлаб чикиш узига хос ноёб куринидаги кадрлар тайёрлаш Миллий дастурини (1997 йилги)ни эслатиб юборади. Бугунги кунда махалла - бу узига одамларнинг яшаш жойига караб узига хос бирлашмаси хисобланиб, у нафакат бой тарихга эга булиб, балки маънавият маркази, миллий анъаналар ва ахлокий кадриятларнинг бешиги хисобланади. Махалланинг умуминсоний кадриятларни, купмиллатли узбек халкининг маданиятни, хаёт тарзини, фикрлаш ва маънавиятини авлоддан авлодга утказиш ва саклашдаги урни ва ахамитяи хар доим етарлича бахоланмай келган.
3 Мухаммадиев У. Проблемы взаимоотношения политической культуры и национальной духовности в Узбекистане. Автореферат диссертации на соискание учёной степени кандидата политических наук. - Ташкент, 2002. -С.25.
MycTaKunnuK fiunnapuga MaxannaHuHr SapKaMon emnapHu TapSuanamgaru HmTHpoKHHH TatMuHnam Syfiuna MycTaxKaM xyKyKufi 6a3a aparnngu Ba Ysöckhctoh PecnySnacu npe3HgeHTHHHHr "Maxanna HHCTHTyTHHH aHaga TaKoMunnnamTupum Syfiuna nopa-TagSupnap Tyrpucuga^ru 2017 fiun 3 ^eBpangaru OapMOHH Ba yHHHr mapxuga, "OyKaponapHu yзннн-yзн SomKapum opraHnapu Tyrpucuga^ru Ba "OyKaponap fiuFuHnapu Ba yHuHr MacnaxaraunapHu cafinoBu Tyrpucuga^ru KoHyHnapHuHr aHru Taxpupuga y3uHuHr gaBoMufinuruHu Tongu. roKopugaru xyKyKufi xy^^araapga emnapHu BaTaHra MyxaSSaT Ba xanKuMroHuHr Kyn acpnuK aHtaHanapura xypMaT pyxuga TapSuanam Syfiuna ^ofinapga aManra omupunaeTraH umnap caMapagopnuruHu omupum 3apypuaT xaKuga ran KeTagu.
Maxanna uHcTuTyTuHu TaKoMunnamTupumHuHr ycTyBop fiyHanumnapu cu^arnga y3apo xypMaT, Mexp-oKuSaT, KenupuMnunuK, ^aMuaTgaru axunnuK, Munnufi Ba yMyMuHcoHufi KagpuaTnapHu caKnam Ba puBo^nafflupum MyxuTuHu maKnnaHTupumga MaxannaHuHr axaMuaT Ba MaBKeuHu omupum KypcaraS yTunagu.
Maxanna ^aonuaraHuHr yзннн-yзн SomKapum, yromraHnuK Ba Kairanapra SyficyHum KaSu TaMofiunnapu uHcoHnapHu SupnamTupagu, ynapra xaeT Ba Myno^oTHuHr axnoKufi Kouganapu cuHrgupagu, emnap Ba Kena^aK aBnog BaKunnapuHu TapSua Ba maxcHu maKnnaHum ^apaeHnapuHu SomKapuS Sopagu.
MaxannaHuHr at3onapu KaTtufi SenrunaHraH Ba guHufi Kouganapra, yHuHr acocufi TaMofiunnapura SyficyHumagu, ynapHu Sy3um Synca, umuMoufi neKnamnapra onuS Kenagu. YmSy Kouganap Ba TapTuSnapHuHr acocufi kucmu aennapra, ynapHuHr ounagaru ypHu, ^aMoaT ^ofinapuga y3uHu TyTumu, ynapHuHr TypMym ypToru Ba $ap3aHgnapura HucSaraH xyKyK Ba Ma^SypuaTnapura Terumnu Synagu.
X,ap Sup Maxanna - Sy yHga Sup KaHna Km^MoufinamyBHuHr TypnapuHu Ma^MyacuHu y3uga aKc э1тнpгaн umuMoufi opraHu3Mgup. XycycaH, yHga ounaBufi (ounaBufi Ba Sona TapSuacuHuHr acocufi Kouganapura SyficyHagu, MyaMMonu ounanapgaru oHanapra KyMaKnamagu), MexHaTra ouga (^aMoaBufi MexHaT ^aonuarara yfiFyHnamTupunagu, MyTaxaccucnurura, TagSupKopnuru Kypa umra ^ofinamumra KyMaKnamagu), npo^eccuoHan, ^aMoaBufi (KymHunap Ba ^aMuaTgaru MynoKoT xaMga amamHuHr yMyMufi-^aMoaBufi Kouganapu), anoKa (ouna, Maxanna Ba MexHaT ^aMoacuga MynoKoT onuS SopumHuHr TapTuSu Ba KyHuKManapu), cnopTra oug (Typnu em Tou^anapugaru uHcoHnapHu cnopTra ^anS Kunum Ba coFnoM TypMym Tap3uHu TapFuS Kunum), aHtaHaBufi-MapocuMnapra oug (SafipaMnap, Munnufi yp$-ogaTnap Ba aHtaHanapra aMan Kunum Ba yTKa3um), Sym BaKTHu TamKun Kunum Ba xopguK onum.
Maxannanapga Munnufi negaroruKaHuHr TaMofiunnapu TamKun TonraH, puBo^naHMoKga Ba TaKoMunnamuS SopMoKga. By Tu3uMga xap gouM y3apo umuoMufi MyHocaSaTnap Ba ^aMuaTHuHr TatcupuHu y3 unura KaMpaS onraH maxcufi xaeTufi Ta^puSa xyKMpoH SynraH. YmSy ^apaeHga u^ToMoufi Kouganap, KagpuaTnap,
Tä^pnöaHH y3.amTHpH6 6opyBHH, xanKHHHHr $ap3aHg Tapönacn Ba TatnnMH öopacngarn 6H.HM.apHHH TynnoBHH Ba TH3HM.amTHpyBHH maxc Tapöna KH.HHagH Ba pHBo^naHTHpunagn. AfiHaH my h^thmohh khhhk rypyx 3aMoHaBHfi y36eKHcToH mapornnga этнкa Ba $ap3aHg Tapönacn öopacngarn oMMaBHfi TymyHnaHH maKnnaHTHpyBHH acocnfi HHcTHTyT xuco6a.aHgH.
HATH^A
ByryHrn KyHga MaM.aKaTHMH3ga aMa.ra omnpunaeTraH Hc.oxoT.ap xanKUMH3HHHr 6apna coxanapgarn HHTenneKTya. canoxnaTHHH aHrnna gyHeKapam 6n.aH y3rapTHpu6, em.apHHHr geMoKpaTHK ^apaeHnapra aKcno.orHK MyHoca6aTHHH pHBo^naHTHpnmra o.n6 Kengn. By ^apaeHga xa.KHMH3HHHr MatHaBHfi xoTnpacn KafiTa THKnaHgn, em.apHHHr h^thmohh ^aonnurn 3aMoH 6n.aH xaMHa^ac 6y.H6, MatHaBHH xaeTHHHr Typ.n-TyMaH ^aöxanapnga $a.ca$nfi oMnnnapn HaMoeH 6y.a 6om.agn. ^aB.araMH3 paxöapn ffl.M.Mnp3HeeB em.apHMH3ra y3 nmoHHHHH 6H.gupap экaн "OaKar 3aMoHaBnfi 6h.hm Ba Kac6 xyHap.apHH nyxTa эraмaraн, MycTaKH. ^HKp.afignraH, gonMo эп-ropт TaKgnpnra gax.gop.HK Tyfirycn 6n.aH amafignraH ch3, a3H3 em.apHMH3, MafigoHra gagn. hhkhö, 6yryHrn KyHga xaeTHHHr y3H o.guMH3ra KyaeTraH Ba3H$a.apHH xa. этнmгa Kognpcro"4, - gefign. ByHgafi maponrga emnapgarn nmHMonfi $ao..HKKa KaparnnraH Tama66yc Ba FafipaT, ca6p-ToKaT Ba MaToHaT, mn^oar Ba H^ogKopnnK TyfiFy.apnHH Ky..a6-KyBBaraam, aHrn MH..Hfi KoMnoHeHT.apnHn pHBo^naHTHpnm ^yga KaTTa axaMnaTra эгa. MpTHMroga y3oK fiarnap gaBoMnga Kapop Tonn6 Ke.raH Ba maK..aHraH ax.oKnfi TacaBByp.ap, MatHaBnfi KyHHKManapHH em.ap pyxnaTnga THK.am Ba aHrn 3aMoH Ta.a6.apH acocnga pHBo^narnnpum KaTTa urnnMonfi MyaMMora afi.aHgn. By fiy.ga y36eKHcToH Pecny6.HKacH npe3ngeHTH ffl.M.Mnp3HeeBHHHr 6np KaTop Kapop Ba $apMoH.apn MyxnM axaMnaTra эгa 6y.gH. MpTHMroga y36eKHcToH Pecny6.HKacHHHHr "Em.apra ong gaB.aT cnecara TyFpHcHga"rH (aHrn Taxpnpgarn) ^oHyHH (2016 fin. 14 ceHTaöpt), 2017 fin. 14 MapTgarn "ypTa Maxcyc Kac6-xyHap TatnnMH Myaccacanapn ^aonnaTHHH aHaga TaKoMnnnamTupum Hopa-TagSnpnapn тyFpнcнga"гн, 2017 fin. 18 nrongarn "y36eKncToH em.ap htth^okh ^aonnaTHHH TaKoMnnnamTupumra gonp KoMn.eKc Hopa-Tagönp.ap тyFpнcнga"гн, 2017 fin. 28 nrongarn "MatHaBHfi-Matpn^nfi nm.ap caMapagopnnrHHH omnpnm Ba coxaHH pHBo^naHTHpnmHH aHrn öocKnnra KyTapnm тyFpнcнga"гн, 2017 fin. 13 ceHTaöpgarn "Khtoö мaxcyпoтпapннн Hamp этнm Ba TapKaTnm th3hmhhh pнвo^пaнтнpнm, khtoö MyTo.aacn Ba khto6xoh.uk MagaHnaTHHH omnpnm xaMga TapFHÖ KH.nm Syfinna KoMn.eKc nopa-Tagönp.ap TyFpHcuga"rH Kapop.apn xaMga 2017 fin. 5 Hw.garn "Em.apra ong gaB.aT cnecaTH caMapagopnnrHHH omnpnm Ba y36eKncToH em.ap htth^okh
4 Mup3HeeB ffl.M. Mnnnnfi TapaKKneT fiy.HMH3HH KaxtnaT 6u.aH gaBOM эттнрн6, aHrn öocKnnra KyTapaMH3. -T.: "Y36eKHCTOH", 1-^nng, 2018, 537-6eT.
SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021
ISSN: 2181-1601
фaoлиятини кyллaб-кyввaтлaш тyFpиcидa"ги фapмoнлapи, Y36eracTOH Pecпубликacи Вaзиpлap Мax1кaмacининг 2018 йил 23 фeвpaлдaги "Ёшлapни x1apбий-вaтaнпapвapлик pyx^a тapбиялaш кoнцeпцияcини тacдиклaш тyFpиcидa"ги кapopлapининг ^бул килиниши ёшлapимизнинг ижтимoий фaoл кaтлaмгa aйлaнишигa хизмaт килди.
ХУЛОСА
Ушбу xyкyкий-мeъёpий xyжжaтлap нeгизидa ёшлap Ba yлapнинг дeмoкpaтик жapaёнлapгa aкcиoлoгик мyнocaбaтини pивoжлaнтиpишгa кapaтилгaн фaлcaфий oмиллap aKc этди. Бунинг y4yH "X,apaKaraap cтpaтeгияcи" ишлaб чикилди Ba yндa ёшлap мacaлacи хдм кун тapтибигa куйилди. Пpeзидeнтимизнинг бу кoнцeптyaл FOяcи кaнчaлик тyFpи Ba yлкaн нaзapий, мeтoдoлoгик axдмият кacб этгaнини ижтимoий хдёт тaжpибacи иcбoт килмoкдa.
REFERENCES
1.Ас;аров А. Узбек халкининг этногенези ва этник тарихи. - Тошкент: Университет, 2007. -Б.326
2.Мирзиёев Ш.М. Узбекистон Республикаси Конституциясининг 25 йиллигига баFишланган тантанали маросимдаги маъруза. 2017 йил, 7 декабрь. www.xs.uz.
3. Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. -Т.: "Узбекистон", 1-жилд, 2018, 537-бет.
4. Madaminov Abduvakhabjahn Akhmadjahnovich, Abdurakhmonov Gayratjohn Zokirovich, Sodikov Sanjarbek Subkhoniddin O'G'Li Political technologies as a main factor of the society's development in globalization period // Вестник науки и образования. 2019. №19-3 (73). URL: https://cyberlenmka.ru/article/n/political-technologies-as-a-main-factor-of-the-society-s-development-in-globaHzation-period (дата обращения: 28.05.2021)
5. Holmirzaev, N. National experience in the formation of working culture. Ekonomika i sotsium, 2019 - elibrary.ru №-4, 41-42 https://elibrary.ru/item.asp?id=38594995
6. NN Holmirzaev Eastern and western experience of labor culture https: //www.elibrary.ru/item.asp?id=38564222