ЖАДИД МАЪРИФАТПАРВАРЛАРИНИНГ МАЪНАВИЙ МЕЪРОСИ
Э. Рузиматов
УзМУ "Педагогика ва умумий психология" кафедраси катта укитувчиси
АННОТАЦИЯ
Мазкур макола жадид маърифатпарварларининг маънавий меросини кадрлаш ва улардан самарали фойдаланиш масалаларига баFишланган. Зеро, миллий FOя хар бир миллат хаётига янгича мазмун бахш этадиган, халкнинг туб манфаатларини ифодалайдиган, уни улуFвор максадлар сари бирлаштирадиган ва сафарбар киладиган энг эзгу, энг кудратли даъватлар мажмуидир
Калит сузлар: жадид маърифатпарварлари, миллий FOя, ватанпарварлик, тарбия, оила тарбияси, маънавий-ахлокий тарбия
АННОТАЦИЯ
Данная статья посвящена вопросам оценки духовного наследия современных просветителей и его эффективного использования. Ведь национальная идея - это самая благородная и мощная совокупность призваний, которые придают новый смысл жизни каждой нации, выражают коренные интересы нации, объединяют и мобилизуют ее на достижение благородных целей.
Ключевые слова: современные просветители, национальная идея, патриотизм, воспитание, семейное воспитание, духовно-нравственное воспитание.
ABSTRACT
This article is devoted to the issues of appreciating the spiritual heritage of modern enlighteners and their effective use. After all, the national idea is the noblest and most powerful set of vocations that give new meaning to the life of every nation, express the basic interests of the nation, unite and mobilize it towards noble goals.
Keywords: modern enlighteners, national idea, patriotism, education, family education, spiritual and moral education
Максад канча улкан булса, машаккати, захмати хам шунга яраша булади. Аммо, унга эришиш йулидаги шиддат, самаралар ортидан келадиган рухий халоват олдида у захматлар хечдир. Чунки барчамиз куриб турибмиз, дунё харитасида кучли марказлар узгаларга босим тазйик утказаётган бир пайтда
299
Ватанимиз миллий бирлик, инсон кадри, илм олиш FOяси билан истикбол сари дадил кадам ташлаб бормокда.
Ижтимоий тармоклар оркали эркимиз, мустакиллигимизга нисбатан айтилаётган алжирашлар, маънавий тахдидлар, ахборотлар кураши, ижтимоий-сиёсий карашлар тизимидаги чукур трансформация жараёнларининг барчаси бизга уЙFOк калблар, жасоратли зиёлилар кераклигини яна бир бор эслатиб турибди.
Шу кунларда миллионлаб юракларда миллий бирлик олови ёнди. Ватан ва халк келажаги хакида ким кандай йусинда, кандай уртаниш, катта журъат ва жасорат билан суз айтар экан, барчасининг мохиятида жадид маърифатпарварлари пешвоси Махмудхужа Бехбудийнинг "Х,ак олинур, лекин берилмас!" деган кдличдек сузлари яркираб кетди.
Биз буюк миллат, буюк эл булган, боболари кудратли давлатлар барпо этган, илму фазлда юксак макомларга кутарилган миллатмиз! Президентимиз ифтихор билан айтганидек, "Буюк тарих, буюк давлат, буюк маданият яратган халкмиз!" Лекин шу меросни асраш, келажак кулига тутказиш, фарзандларимизни яна асрлар давомида шундай бебахо бойлик билан таъминлашнинг ягона шарти - бугун хар биримизнинг калбимизда жадидлар солган учкунни оловга айлантиришдир.
Президентимиз куюнчаклик билан айтган куйидаги сузлар бутун жамиятга, миллионлаб калбларга уЙFOниш рухини олиб кирди: "Тарихдан маълум: Ватан ва халк такдирига нисбатан тахдидлар кучайган вазиятда айнан миллат фидойилари - уЙFOк калбли зиёлилар, шоир ва адиблар, санъат намояндалари, маънавият ва маърифат сохаси ходимлари жасорат билан майдонга чикканлар. Мамлакатимиз уз тараккиётининг янги, юксак боскичига кираётган хозирги пайтда бизга жадид боболаримиз каби Fарб илм-фан ютуклари билан бирга, миллий кадриятлар рухида тарбия топган етук кадрлар сув билан хаводек зарур".Негаки, бугунги тахликали дунёда бизга ижтимоий ахлок, маънавият, маърифат нури, фидойилик ва юксак ватанпарварлик рухи, хар качонгидан хам зарурдир. Х,ар кандай юксак иктисодий ва маърифатли жамият асосида аввало инсон камолоти, унинг фикрий юксалиши туради. Унинг ук илдизида эса ахлок ва рух тарбияси турган. Зеро, ахлоксиз мукаммалликка эришиб булмайди.
Хар кандай миллатни маънавий бирлик асосида юксак максадлар йулида бирлаштирадиган юксак таълим-тарбия, маънавий камолот, миллий FOя масаласига бежиз алохида ахамият каратилмади. Зеро, миллий FOя хар бир миллат хаётига янгича мазмун бахш этадиган, халкнинг туб манфаатларини
300
ифодалайдиган, уни улугвор максадлар сари бирлаштирадиган ва сафарбар киладиган энг эзгу, энг кудратли даъватлар мажмуидир.Айнан миллий FOя -ижтимоий, маънавий зарурат, у жамиятга янгича рух, шижоат баFишлайди. Инсон максадсиз йулини йукотади, буюк максадсиз улуFвор ишлар килолмайди, деб бежиз айтилмаган. Миллий FOя бирдамлик, фидоийлик, ватанпарварлик билан амалга ошади. Ана шу нуктаи назардан давлатимиз рахбари маънавий-маърифий сохада уткир ва кундаланг булиб турган энг мухим масалаларга эътибор каратди. "Узимизга бир савол бериб курайлик: биз хозирги кескин шароитда FOявий-мафкуравий сохада ракобатга тайёрмизми? Ёш авлодимиз тарбияси мураккаб замон талабларига жавоб беряптими? Булар оддий саволлар эмас. Одамни жиддий уйлантирадиган, ташвишга соладиган саволлар. Агар биз бу ёруF дунёда "узбек", "Узбекистон" деган номлар билан яшаб колишни истайдиган булсак, бу саволларга бугун жавоб топишимиз ва уларни хал этиш буйича амалий харакатларни айнан бугун бошлашимиз шарт. Эртага кеч булади."Куриниб турибдики, бугунги кун нафакат иктисодий, балки тарбиявий, маънавий-маърифий, мафкуравий сохаларда хам шиддатли ракобатга тайёр булишимизни талаб этмокда. Демак, кечиктирмай бу борадаги тарбиявий, маънавий-маърифий ёндошувларимиз, дастурларимиз, тизимларимиз, бурч ва масъулиятимизни тубдан танкидий куриб чикишимиз лозим.
Давлатимиз рахбари бежиз: "Бугун маънавият бошка сохалардан ун кадам олдинда юриши керак, маънавият янги кучга, янги харакатга айланиши шарт!" деб айтмадилар. Бу битта, иккита шу сохага алокадор ташкилотнинг эмас, бутун жамиятнинг харакатига айланиши кутилмокда. Бу ишлардан бирорта соха, бирорта вазирлик ва идоранинг четда туриши мумкин эмас.
Чунки миллат ва халк, Ватан кисматига дахлдор энг юксак FOялар, миллатпарварлик рухи маънавий заминда вояга етади. Тарихимиздаги Икки буюк УЙFOниш замирида хам аввало маънавий жасорат ётади. Жадид боболаримиз миллий хуррият йулидаги курашда бежиз маънавият ва маърифат йулини танламади.
Онам тили, отам уйи, болам орзусини бермайман! Узлигим — борим, эрким - нафас, маърифатсизлик - кафасдир, дедилар. Улар янги куч-жадидларга айланди, ёнсак шундай ёнайликки, токи олови йиллар давомида учмасин, деди. Улар отилди, лекин улмади, китоби ёкилди, лекин ёнмади, унутишга мажбурлашди, лекин халк унутмади. Янги Узбекистонда маънавий юксалиш сари янги давр, янги боскич бошланди. Зеро, бугун Янги Узбекистоннинг, Учинчи Ренессанс пойдеворини барпо этишнинг мустахкам иктисодий, моддий-техник, маънавий асослари яратилмокда.
301
MatHaBHH-Matpn^HH coxagaru 6y y3rapumnap Ba npe3ugeHT TamaSSyc^apugaH cyHr ^agHg.napHHHr "Tugga, ^HKpga Ba umga shp^hk" Foacu mnuMga KaftTa-KaftTa aHrpaHBepgu. Ey Foa ro^opuga TatKHg.naraHHMH3geK, mhothh shp^hk, xaM^uxarauK acocuga aHaga MycTaxKaM^aHagu, aManra aHraHagu.
REFERENCES
1. AxpopoBa, 3. E. (2023). MAXMY^XY^ EEX,EY,3,HHHHHr MALHABHH AX.OKHH TAPEH^rA OH£ KAPAm.APH. Academic research in educational sciences, 5(NUU Conference 2), 201-206.
2. AxpapoBa, 3. E. (2021). Y3.YKCH3 TAL^HM^A nE^ATOrHK TEXHO.OrHfl.APHH KY^^Am ^APAEHHAPH. Academic research in educational sciences, 2(NUU Conference 1), 190-194.
3. MapgueBa, r. K., & A6gy^aeBa, r. A. (2023). TAPEHflBHH Hm.APHH EAX,O.nAm ME3OH.APH. Academic research in educational sciences, 5(NUU Conference 2), 102-106.
4. Turdiqulova, N. T. L. Q. (2023). KITOBXONLIK BUYUK KELAJAK POYDEVORI. Academic research in educational sciences, 5(NUU Conference 2),
698-703.
27-mart, 2024
https://nuu.uz/
Respublika ilmiy-amaliy konferensiyasi