Научная статья на тему 'ЎЗБЕК -ИНГЛИЗ АДАБИЁТИДА АЁЛ СИЙМОСИНИНГ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛИ'

ЎЗБЕК -ИНГЛИЗ АДАБИЁТИДА АЁЛ СИЙМОСИНИНГ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
6
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
она / аёл / образ / миллийлик / умуминсоний қадриятлар / ўзлик ва шахсий сифатлар / таҳлил. / mother / woman / image / nationality / universal values / personality and personal qualities / analysis

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Рахимова И. Р., Рахимова У. С.

Мазкур мақолада ўзбек ва инглиз адабиёти ёзувчилари асарларида аёл ва она тимсоли қиёсий таҳлил этилган. Ўзбек ва инглиз адабиёти намуналарида оналарда қайси миллат ва қайси ижтимоий давр онаси бўлишидан қатъи назар муштараклик ва умумийлик борлиги аниқланган. Турли хил асрларда ижод этган ўзбек ва инглиззабон ёзувчилари асарларидаги шу давр аёлларининг турмуш тарзи, ижтимоий ҳаётдаги мавжуд қийинчиликлар, оила муносабатлари ва оналарга хос умумий фазилатлари ўрганилган. Хусусан, ўзбек адабиёти намоёндаларидан Абдулла Қодирий, Чўлпон, Ғафур Ғулом; инглиз адабиёти вакилларидан В.Шекспир, Чарлз Диккенс, О`Брайн, Энн Энрайтлар ижодига мансуб асарлардаги аёллар ва она образлари очиб берилган. Шунингдек, ўзбек ва инглиз адабиётида турли хил хулқ-атворга эга бўлган аёллар сиймоси акс эттирилган бир қанча асарлар (роман, трагедия, ҳикоялар)дан парчалар келтириш орқали далилланган. Ижтимоий мавқеи паст, қадрсизланган, шахс сифатидаги эркинликлари топталган, хўрлик ва жабрдан азият чеккан аёллар тақдири билан бирга итоатгўй, қаноатли, ҳалол турмуш тарзини кечирган Оналар тимсоли замонавий аёллар турмуш тарзидаги фаровонлик билан таққослаш ва мушоҳада қилиш учун кенг таҳлилга тортилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPARATIVE ANALYSIS OF FEMALE CHARACTER IN UZBEK-ENGLISH LITERATURE

This article compares the images of women and mothers in the works of Uzbek and English writers. Using examples from Uzbek and English literature, it is determined that the image of mothers has common features in works regardless of the nationality and social period to which the mother belongs. In the works of Uzbek and English-language writers who worked in different centuries, the lifestyle of women of that time, current difficulties in public life, family relationships and general qualities of mothers are studied. In particular, among the representatives of Uzbek literature are Abdulla Kadiri, Cholpon, Gafur Gulam; The images of women and mothers in the works of W. Shakespeare, C. Dickens, O'Brien, Anne Enright, and representatives of English literature are revealed. This is also proven by citing excerpts from a number of works (novels, tragedies, short stories), which reflect the image of women with different behavior in Uzbek and English literature. The image of the mother who led a submissive, contented and honest life alongside the fates of women with low social status, devalued, trampled upon personal freedoms, suffering from humiliation and suffering, was subjected to extensive analysis in order to compare and observe the flourishing lifestyle of the modern woman.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК -ИНГЛИЗ АДАБИЁТИДА АЁЛ СИЙМОСИНИНГ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛИ»

Рахимова И.Р.

Урганч Ранч технология университети доцент в.б, PhD

Рахимова У. С.

Урганч Ранч технология университети доцент в.б, PhD

УЗБЕК -ИНГЛИЗ АДАБИЁТИДА АЁЛ СИЙМОСИНИНГ ЦИЁСИЙ

ТАХЛИЛИ

Аннотация. Мазкур мацолада узбек ва инглиз адабиёти ёзувчилари асарларида аёл ва она тимсоли циёсий таулил этилган. Узбек ва инглиз адабиёти намуналарида оналарда цайси миллат ва цайси ижтимоий давр онаси булишидан цатъи назар муштараклик ва умумийлик борлиги аницланган. Турли хил асрларда ижод этган узбек ва инглиззабон ёзувчилари асарларидаги шу давр аёлларининг турмуш тарзи, ижтимоий уаётдаги мавжуд цийинчиликлар, оила муносабатлари ва оналарга хос умумий фазилатлари урганилган. Хусусан, узбек адабиёти намоёндаларидан Абдулла Кодирий, Чулпон, Fафур Fулом; инглиз адабиёти вакилларидан В.Шекспир, Чарлз Диккенс, О^Брайн, Энн Энрайтлар ижодига мансуб асарлардаги аёллар ва она образлари очиб берилган. Шунингдек, узбек ва инглиз адабиётида турли хил хулц-атворга эга булган аёллар сиймоси акс эттирилган бир цанча асарлар (роман, трагедия, уикоялар)дан парчалар келтириш орцали далилланган. Ижтимоий мавцеи паст, цадрсизланган, шахс сифатидаги эркинликлари топталган, хурлик ва жабрдан азият чеккан аёллар тацдири билан бирга итоатгуй, цаноатли, уалол турмуш тарзини кечирган Оналар тимсоли замонавий аёллар турмуш тарзидаги фаровонлик билан таццослаш ва мушоуада цилиш учун кенг таулилга тортилган.

Калит сузлар: она, аёл, образ, миллийлик, умуминсоний цадриятлар, узлик ва шахсий сифатлар, таулил.

Rakhimova I.R.

Urganch Ranch Technology University Associate Professor V.B., PhD

Rakhimova U.S.

Urganch Ranch Technology University Associate Professor V.B., PhD

COMPARATIVE ANALYSIS OF FEMALE CHARACTER IN UZBEK-ENGLISH LITERATURE

Abstract. This article compares the images of women and mothers in the works of Uzbek and English writers. Using examples from Uzbek and English literature, it is determined that the image of mothers has common features in works regardless of the nationality and social period to which the mother belongs. In the works of Uzbek and English-language writers who worked in different

centuries, the lifestyle of women of that time, current difficulties in public life, family relationships and general qualities of mothers are studied. In particular, among the representatives of Uzbek literature are Abdulla Kadiri, Cholpon, Gafur Gulam; The images of women and mothers in the works of W. Shakespeare, C. Dickens, O'Brien, Anne Enright, and representatives of English literature are revealed. This is also proven by citing excerpts from a number of works (novels, tragedies, short stories), which reflect the image of women with different behavior in Uzbek and English literature. The image of the mother who led a submissive, contented and honest life alongside the fates of women with low social status, devalued, trampled upon personal freedoms, suffering from humiliation and suffering, was subjected to extensive analysis in order to compare and observe the flourishing lifestyle of the modern woman.

Keywords: mother, woman, image, nationality, universal values, personality and personal qualities, analysis

КИРИШ

Дунёда шундай бир зот борки, унинг мадхини, таърифини келтирмаган шоир, ёзувчи ёки рассом йук. Гудакнинг наздида ягона химоячи, халоскор ва Fамхур булган ушбу зот барча миллатларнинг адабиётида бирдек тараннум килинади. Англаганингиздек, бу она, аёл тимсолидир.

Х,ар бир миллат адабиётида учрайдиган аёл образи оркали шу миллатга хос булган хулк-атвор, жамият коидалари, оилавий хаёт мухити, турмуш тарзи ва фаровонлик сингари хусусиятларни англаб олиш мумкин. Зеро, асардаги Она тимсоли асар ифодаланган даврдаги жамиятнинг холати, ривожи, моддий-маънавий кийинчиликлари, ижтимоий-сиёсий вазиятини яккол очиб беради.

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Узбек халки бадиий адабиётида узбек оналарининг сиймосини тасвирланишида хар бир ёзувчи узига хос услубдан фойдаланади. XX аср узбек адабиёти намояндалари томонидан яратилган асарларда шу даврдаги ижтимоий кийинчиликлар, оиладаги иктисодий танглик, гендер тенглик масалалари, фарзанд тарбиясидаги зиддиятлар, жамият ва оиладаги каноатли аёл ролини акс эттирувчи образларни кузатиш мумкин.

Ушбу маколада узбек ва инглиз адабиётида турли хил хулк-атворга эга булган аёллар сиймоси акс эттирилган асарларни тахлилга тортамиз.

ТАХЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР

Узбек маърифатпарвари, жадид Чулпон ижодида Она тимсоли оркали жамиятдаги ижтимоий мавкеи паст, хак-хукуклари паймол этилган, кисмати аянчли хотин-кизларнинг дарду хасратлари ёритилган.

Чулпон "Кеча ва кундуз" романидаги бош кахрамон Зеби образи тимсолида, соддадил, болаларча беFубор, эркдан махрум, кисмат ва ота-она райига буйсунувчан хотин-кизларининг фожиявий такдирини ёритади.

Отасига итоаткор Зеби жохил отанинг хохишига асосан ёши узидан анча катта булган, беухшов, хотинбоз мингбошининг завжаси булиб, мавжуд жамиятнинг курбонига айланади. Шунингдек, адиб "Кеча ва кундуз" романида фарзанд бахти учун хар нарсага тайёр, мехрибон, самимий FамxУр сингари узбек оналарига хос фазилатларга эга Зебининг онаси образини мохирона тасвирлайди.

"Бу она кизининг саодатидан бошка нарсани билмайдиган оналардан эди. Дунёда кандай яхшилик ва хайриятлик булса, хаммасини шу биргина кизи учун истар ва орзу киларди", -дея она образи ифодаланади.

Ушбу асарда нафакат она-фарзанд муносабатлари, балки турмуш уртоFига итоатгуй, мехрибон, оилапарвар, хотин-кизларнинг эрлари кулига иктисодий карам булгани, эрксиз аёлнинг кисмати Курбонбиби тимсолида бадиий гавдаланади. Оиладаги мухитни юмшатишда, барчанинг кунглига бирдек йул топишда узбек аёлига хос уддабуронлик, самимият куйидаги парча оркали ифодаланади:

"Курвонбиби — уз эрини, Салти — ковоFидан доим кор ёFиб турган совук бир суфини курарди. Бу булутли хавони очмок факат онанинг вазифаси эди".

Ижодкор асаридаги аксарият аёл образларида мазлума, куюнчак, фидойи, мехр-мухаббатга тула аёллар такдири акс эттирилади.

Гафур Гуломнинг "Менинг уFригина болам" хикоясини мутолаа килиб, узбек онасининг ута даражадаги мехрибонлиги ва мехмоннавозлиги-ю, мурруватли, улкан калб сохибаси эканига гувох булмаган китобхон булмаса керак.

Асарда узбек аёлининг шароит такозоси билан уFирликни касб килган йигитга курсатган илтифоти ва рахмдиллиги, оналарча Fамхурлигини ёзувчи мохирона тасвирлаб берган. Мехмонни "кутлуF уйдан курук кетишига" йул куймасдан, уйидаги борини илинган момо сиймосида узбек оилаларига хос мехмоннавозликнинг яккол ифодасини куриш мумкин.

"Утригина болам, хой уFригина болам, хойнахой бирор тирикликнинг куйида томга чиккан куринасан, ахир касбинг нозик, тумов-пумовингни ёзиб чиксанг булмайдими", дейишининг узиёк, бир она, бир аёл сифатида момонинг "нозик касб эгаси"га курсатаётган Fамхурлиги, унинг номакбул ишга нима сабабдан кул ураётганини англашга харакат килаётганини билдиради.

Г.Гулом "Менинг уFригина болам" асарида халкнинг узига хос яширин дардларни шу зайлда ифодалайди.

Абдулла Кодирий ижоди, хусусан, унинг романлари миллий адабиётимизда миллатимизнинг маънавий-рухий хаётини акс эттирувчи нодир мерос сифатида эътироф этилади. Кодирий асарларида "она", "аёл" образлари оркали узбек оилаларининг турмуш тарзи, узбекона маросимлар, урф-одат ва кадриятларнинг узига хослиги ёркин мисоллар оркали

ифодаланган. К,одирий романларида акс этган миллий колорит, анъаналар, менталитетга хос иллатларни асардаги "аёл" образларининг рухияти, хулк-атвори ва ташки куринишларида кузатиш мумкин. "Уткан кунлар" романида "куюк жинггила кипрак"лари остидан "тимкора кузлари" бокиб тургувчи, "коп-кора камон, утиб кеткан нафис, кийик кошлари чимирилган-да, нимадир бир нарсадан чучиган каби" курингувчи, "тулFан ойдек Fуборсиз ок юз"лик ун етти-ун саккиз ёшлардаги, марFилонлик Мирзакарим кутидорнинг кизи, Отабекнинг маъшукаси Кумушбиби;

тошкентлик Олим понсадбошининг кизи, "ун етти ёшлар чамалик, кулчалик юзлик, оппоккина, уртача хуснлик", Узбек ойимнинг диди билан уFли Отабек учун танланган келини, Кумушнинг кундоши Зайнаб;

Юсуфбек хожининг хотини, эллик беш ёшларда; чала-думбул табиатлик, аммо эрига уткирлиги билан машхур хотин, унча-мунча туй ва азаларга "кавшим кучада колган эмас" деб бормайдиган Узбек ойим "уттуз беш ёшлар чамалик гузал, хуш бичим бир хотин", Мирзакарим кутидорнинг жуфти халоли, яъни Кумушнинг онаси Офтоб ойим;

Офтоб ойимнинг онаси, етмишлардан ошган кампир Ойша буви каби турли ёшлардаги аёл образларини учратамиз.

"Хдмманинг тушига «туй» кириб чи^ан" бир кечадан кейин хабарни эшитган "Кумушбибининг кора кузлари жик ёшFа тулиб, кипраклари ёш билан беландилар". Кумушбибининг дилидаги Fашликни кетказиш учун "Йотлама бекачим, — деди Туйбека, — биз биламиз сизнинг куз ёшларингизнинг нимага эканин: эрлар суйинганда кулсалар, сизга ухшаш кизлар йотлайдирлар; сизнинг йиFлаFанингиз — кувонFанингиз... Мени эрга берганларида сенга ухшаш мен хам йиFлаFан эдим, аммо ичимдан никох кунининг тезрок келишини кута-кута улган эдим". Ушбу парчада узбек кизларининг гарчи оила куришларидан хурсанд булсаларда, кувончини узига хос тарзда якинлар-у, бегоналардан пинхон тутишлари ифодаланади.

"К,излар мажлиси — гуллар, лолалар, тутилар, кумрилар мажлиси! Бу уйда — Кумушбибининг тоFасининг уйида кизлар мажлиси, гуллар мажлиси! Бу уйга уттуз-кирк чамалик кизлар йиFилFанлар, йотилишдан максад: кизлар узларининг энг латиф, энг гузал бир аъзоларини бу кун хотинлик оламига узатмокчидирлар. Бу узатиш мажлисини жонлик, рухлик утказмак учун барча кизлар узларининг энг асил, энг нафис кийимларини кийиб, фавкулодда ясаниб, хусн оламини яна бир кат, яна бир кайта бежабдирлар. Агар бу уйга кириб, бу мажлис аъзоларини бир мартаба куздан кечирсангиз, хозирданок айтиб куйиш мумкин-ки, албатта эсингиз чикиб кетар: — Бу гулми, кухлик? Йук наригиси! Ундан кура буниси! Барисидан хам уттаси!.. Ана шундай килиб эсдан хам ажрарсиз, гул танлашда бир карорFа келалмай эл ичида кулгига хам колурсиз, расво хам булурсиз.

Мана, мажлис аъзолари шунакан^и бир-биравидан уток малаклар, парилар эдилар".

Парчада узбек кизларининг латофати ва гузалллиги тараннум этилибгина колмасдан, уларнинг иффату хаёси юксак даражада булган бир аъзоларини "хотинлик" дунёсига узатилиниши билан боFлик маросимлар узига хос услубда баён килинади.

Шунингдек, инглиз адабиётида хам аёл ва она образининг бетакрор киёфаси эрк, исён, болапарварлик, фидокорлик оркали намоён килинади.

Жахон адабиётшунослигида В.Шекспирнинг даври, хаёти ва ижоди кенг урганилган. Шекспир яратган аёл ролларига назар ташласак, бу даврда аёлларнинг эркинлиги эркакларникига караганда камроклигини англаш кийинмас. Шекспир асарларида аёл ва она сиймоси турли хил кахрамонлар ва образлар оркали акс эттиради. Ёзувчи трагедияларида хаётда тулаконли бахтиёрлик нашидасини суриш, мухаббат ва озодлик учун курашда севгининг Fалабаси учун жамият тартиблари ва коидаларини инкор этиш, муносабатларни узаро бир-бирини англаш асосида кайта куриш FOяси етакчилик килади.

Жумладан, Шекспирнинг "Отелло", "К,ирол Лир", "Ромео ва Жульетта" асарларида мухаббати учун ота-онасига карши чиккан, уз хаёти ва икболи учун ижтимоий мухит, табакаланиш, синфий курашларга рубару келган аёллар образи таърифланади. Асарлардаги яширин никох, турли даражадаги касос ва котилликлар, инсоннинг эрк ва туЙFулари, умидлари учун кураш жараёнлари бошка асарлардан фаркланади.

Маълумки, шохлар ва султонлар фарзандларини энагалар тарбия килишган. "Ромео ва Жульетта" асаридан олинган куйидаги мисраларда Жульеттанинг онасидек азиз булган энагасининг уз фарзанди сингари севиб мехр берган кизи туйини куриш орзусида эканлиги билдирилади.

Nurse:

Peace. I have done. God mark thee to his grace,

Thou wast the prettiest babe that e 'er I nursed.

An I might live to see thee married once,

I have my wish.

"Энага

Аллакачон жим турибман, худо асрагур,

Х,еч кимни хам сенча яхши боккан эмасман.-

Туйингни хам курсам колмас эдим армонда"...

Шунингдек, энагаларнинг амалдорлар фарзандларини нафакат тарбия килиши балки уз ок сути билан вояга етказиши куйидаги парчада курсатилган.

Nurse:

Were not I thine only nurse,

I would say thou hadst sucked wisdom from thy teat.

"Энага

"Мен-ку сенинг энагангман, яхши биламан:

Сутим билан эмиб олдинг аклу фаросат!"

Шекспир даврида барча замонларда кузатилганидек, ёш кизларни эрта турмушга узатилиши жараёни мавжудлиги Жульеттанинг онаси Капулетти хоним сузлари билан куйидагича ифодаланади.

LADY CAPULET: Well, think of marriage now. Younger than you Here in Verona, ladies of esteem, Are made already mothers. By my count I was your mother much upon these ears That you are now a maid. Thus, then, in brief: The valiant Paris seeks you for his love. "Капулетти хоним

Ана шуни уйлаб куринг, хозирда кизим, Веронада сиздан ёшрок хонимлар борки, Бирмунчаси она булди! Х,атто мен узим-Сизни туккан чоFларимда сиздан ёш эдим."

Жульеттанинг онаси Капулетти хоним кизидан ёшрок пайтида аллакачон она булган. Афсуски, кизларни эрта турмушга чикариш ва уларнинг оилавий хаётга тайёр булмасдан туриб фарзандли булиши сингари муаммоли холат бугунги кунда хам жамиятда учраб туради.

Инглиз онасининг болапарварлиги ва мехнатсеварлигини узбек оналари билан киёслаш мумкин. Инглиз адабиётида она ва бола уртасидаги тушунмовчилик, усмирлик ва успиринлик давридаги инкироз муаммосини Чарльз Диккенснинг ижод намуналарига оид асарлардаги она тимсолида кузатиш мумкин.

Чарлз Диккенс томонидан яратилган асарларда аёл тасвирининг турли шаклларини акс эттирилган. Шуни таъкидлаш керакки, ёзувчи яшаган давр ва у тасаввур килган дунё бир-бири билан чамбарчас боFлик, шу боисдан, муаллиф уз ижодида Виктория аёлларини эътиборсиз колдирмади. Аёлларнинг вафодорлиги, поклиги ва оиласига садокати унинг аксарият асарларида ёритиб берилган. Чарлз Диккенс купинча ички давр деб эътироф этиладиган Виктория даври (1837-1901)нинг ёзувчиси сифатида аёлларнинг мукаммал сиймо куринишида тасвирланишини амалга оширди. Виктория даврида аёллар учун яхши яшаш осон булмаган, шу боисдан баъзи аёллар тирикчилик илинжида уз номусини сотишгача боришган. Ч.Диккенс аёлларнинг шу даврдаги жамиятда кашшоклик ва эркакларнинг нафси курбони булганлигини яхши биларди ва адиб Виктория жамиятининг шафкатсизлигини "чукиб бораётган аёллар"га нисбатан одамларнинг карашларини "Оливер Твист" асарида танкид килади.

Ч.Диккенс "Оливер Твист"да енгилтабиатлилик, уFрилик, киличбозлик ва бошка мавзуларни ёритиб беради. "Оливер Твист" кахрамонларида персонажлар бир-биридан жуда фарк килса-да, уларнинг хаммаси битта умумийлик - ахлокий муаммолар билан курашади. Виктория даврида яхши ахлок ва фазилатларга эга булиш айникса аёллар учун жуда мухим эди.

"Оливер Твист"нинг асосий аёл кахрамонлари - Агнес, Ненси ва Росе. Романдаги Агнес, Роуз ва Ненси образларида турли хил ижтимоий карашлар ва ахлокий хусусиятларга эга аёллар сифатида бир-бирига карши куйилади.

Ненси ва Агнес иккаласи хам тушкунликка тушган ва хакоратланган аёллар. Асарда Агнес такдир такозоси билан турмушга чикмасдан туриб хомиладор булган ва рухияти топталган аёл сифатида келтирилса, Ненси енгилтабиатлилиги ва хушторлари туфайли кийинчиликка тушган аёл сифатида ёритилади. "I'm in a life that has no hope for me. I've made my choices, but I can't bear to see a child like Oliver suffer ". Викторияликлар Ненси каби аёлларни кабул килишмади, у хаётда йикилган аёл сифатида тасвирланган, аммо у яхшиликларга тула калб эгаси. "Society values gold and underrates brass, but brass has much more strength and practical use than does gold. Translated, this means that society values the angel-in-the-house, but a woman like Nancy is much stronger of character and provides more practical service". Ч.Диккенс Ненсини гуруч сифатида гавдалантиради, у олтиндан кучлирок ва ахамиятлирок деб юкори бахолайди. Ненси бакувват ва фаол булганлиги сабаб, унинг характери романдаги бошка аёлларга караганда анча кучли аёл булиб акс эттирилади.

Бирок, Роуз - бу романнинг энг мукаммал хоними. Диккенс уни фаришта, яхши ахлокий кадриятлар ва меъёрларга эга булган аёл сифатида таърифлайди. "I will never leave you, Oliver; you shall not be alone. I will always stand by you and help you find your way". Бу ерда Роузнинг Оливерга булган садокати ва Fамхурлги акс эттирилган.

Эдна ОБрайен асаридаги она сиймосининг тасвири узига хос бой ва мураккаб булиб, бунда аёлнинг ижтимоий чекловлар ва шахсий кураш мавзуларига чукур алокадорлиги акс эттирилади. ОБрайеннинг оналар тасвири купинча хокимият, зулм ва шахсий эркинлик излаш масалалари билан кесишади. ОБрайеннинг роман ва хикояларида она образи зулм ва ижтимоий чекловлар остида колишига карамасдан, мослашувчан, Fамхур, курашувчан, ички зиддиятларга нисбатан иродали, кучли аёл сифатида ифодаланган: "Her hands were calloused from ears of labor, et her spirit remained unbroken. She would wake before dawn, tending to the animals and the hearth, always with a patience that spoke of love for her family, dreaming silently of a world where her daughters could choose their own destinies ". Ушбу парча ОБрайен хикоясидаги она образининг икки томомламалигини курсатади -кучли ва сабрли, келажак авлодни тарбиялашда жамият тазйикларига бардош беради. Кейт каби образлар оркали роман анъаналарга боFлик булишига карамай, мустахкам ва фарзандлари учун порлок келажакка умид киладиган аёлларнинг кучини таъкидлайди.

Эдна ОБрайеннинг она образи мураккаб табиати, теран карашлари билан ажралиб туриб, асарда зулм, шахснинг уз FOялари билан кураши, ижтимоий чекловларга нисбатан норозилик хисси акс этади. ОБрайеннинг асаридаги она тимсоли купинча аёлнинг узига хослиги,

жамиятда уз умидлари ва шахсий эркинликка эришиш билан боFлик кенгрок муаммоларни урганиш учун асос булиб хизмат килади.

Эдна ОБрайен: "The Country Girls" ("Кишлок кизлари") ва "The Little Red Chairs" ("Кичик кизил стуллар") каби романларида ОБрайен анъанавий Ирландия жамиятида оналар дуч келадиган кийинчиликларни ёритади. Асарлардаги она сиймоси купинча шахсий норозилик, жамиятнинг умидлари ва бу кийинчиликларнинг фарзандларига таъсири билан курашади. ОБрайеннинг оналар тасвири Ирландия маданиятидаги аёлларнинг чекланган хукуки ва эркинлиги ва мустахкам иродасини акс эттиради.

Ирланд замонавий ёзувчиси Энн Энрайт хам уз ижодида аёл ва она мавзусига кул урган энг истеъдодли адибалардан бири. Унинг асарлари турли ёшдаги хам ижобий хам салбий аёллар булиб, уз максадлари ва орзуларига эришиш йулида курашаётган кучли образларлардир. Э. Энрайтнинг "The Green Road" романи бутун Ирландия романининг куплаб анъанавий тасвирлари - оила, авлодлар уртасидаги ришталар, мулк, мотам, ичкиликбозлик, тушунмовчилик, тарихий жарохатлар сояси, хиссиз муносабатлар изтиробини сабр-токатли, аммо тахкирланган она тимсолининг хис-туЙFулари билан боFлик холда кайта куриб чикади. "The Green Road" асари нафакат онанинг роли марказдалиги учун, балки Гарб маданияти ва Ирландия жамиятидаги рамзий оналикнинг барча муаммоли томонларини бирлаштиргани учун хам кучли асар хисобланади. Розалин аёлликнинг куплаб карама-карши архетипларининг катъий оркага кайтиши ва такрорланиши каби намоён булади: у айбдорликни хис киладиган, фидойи ирланд онаси. Розалин - бир вактнинг узида буюк она, аёл кучининг бемисл тимсоли. "Rosaleen Madigan was a force to be reckoned with, a powerful matriarch who commanded respect and admiration. Her determination and unwavering love for her children propelled her forward, overcoming obstacles and shaping the course of their lives. Rosaleen's presence filled every room she entered, her strength radiating from within". У уз хаёти ва турт фарзандининг хаётидаги мураккабликларни бошидан кечирар экан, Росалин улар билан узаро муносабатларида доимо сабр-токатни намоён этади. У фарзандларини диккат билан тинглайди, хукм килмасдан олдин йул-йурик курсатади ва хатто можаро ёки кескин муносабатлар даврида хам уларнинг хаётида доимий иштирок этади.

ХУЛОСА

Узбек ва инглиз адабиёти намуналари билан танишар эканмиз, уларда оналар кайси миллат онаси булишидан катъи назар муштаракликни англаш мумкин. Зеро, барча Оналар туЙFулари, фарзандга булган мухаббати, оилапарварлиги ва фидойилиги жихатидан ухшашдирлар. Аёллар эркакдан кура Fамга ва махзунликка нисбатан бардошли, метиндек иродаси билан машаккатларни енгишга кодир зот.

Аёлга, Онага хос булган хокисорлик, болапарварлик, ишонувчанлик ва самимият асрлар суронида янада сащал топиб бораверади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Рахимова Интизор Рустамовна, БИР ГАПИМ БОР, SOLUTION OF SOCIAL PROBLEMS IN MANAGEMENT AND ECONOMY International scientific-online conference-2023, 24-27 бет

2. Rakhimova, U. S., & Alisherovna, B. S. (2024). THE SPIRITUAL STATE OF THE AGING MOTHER OF ANNE ENRIGHT'S "THE GREEN ROAD". Science and innovation, 3 (Special Issue 2), 94-98.

3. Solievna, R. U., & Iskandarovna, X. G. (2022). THE DEPICTION OF AGE IN ENRIGHT'S SHORT STORIES. Journal of Positive School Psychology, 71987202.

4. Salievna, R. U. (2022). The role of metaphors in the description of motherhood in anne enright's short stories. Asian Journal of Research in Social Sciences and Humanities, 12(4), 208-213.

5. Umida, R. (2021). Femininity and Motherhood in the Work of Anne Enright. Бюллетень науки и практики, 7(3), 380-383.

6. Рахимова, У. С. ЭНН ЭНРАЙТ ХДКОЯЛАРИДА ОНАЛИКНИ ТАСВИРЛАШДА МЕТАФОРАЛАР УРНИ. "УЗБЕКИСТОН ОЛИМЛАРИ ВА ЁШЛАРИНИНГ ИННОВАШОН ИЛМИЙ-АМАЛИЙ ТАДКЩОТЛАРИ''7-ЩСМ., 2021. B.21.

7. Salievna, R. U. (2018). Improvement of Effectiveness of Teaching Receptive Types of Speech Activity to the Students of Non-linguistic

Universities. MODERN PROBLEMS OF TOURISM AND ECONOMICS.........

100, 173.

8. Pulatova, Z. A., & Rahimova, U. S. (2016). THE WAYS OF IMPROVING STUDENTS'ACCURACY IN WRITTEN COMMUNICATION. International scientific journal, 8.

9. Рахимова, У. С., Пулатова, З. А., & Рахимова, Ш. А. (2016). From Communicative Competence to Intercultural Communicative Competence: A New Proposal for Language Skills. Молодой ученый, (15-3), 9-11.

10. U.S.Raximova. (2024). ENN ENRAYT ASARLARIDA AYOL RUHIYATI TADQIQI. O'zbekiston davlat jahon tillari universiteti Kompravistika Ilmiy-uslubiy jurnali. 2-son. 103-113

11. Абдулла Крдирий, «Уткан кунлар» Нашриёт: «ШАРК,» НМАК Сана: 2014 йил.

12. Абдулхамид Сулаймон Чулпон, «Кеча ва кундуз» Нашриёт: «Гафур Гулом» 2018 йил.

13. https://ziyouz.uz/ozbek-nasri/gafur-gulom/gafur-gulom-mening-ogrigina-bolam-hikoya/

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.