Научная статья на тему 'ЁНҒИНДАН МУҲОФАЗАЛОВЧИ БЎЁҚЛАР – ЁНҒИНДАН ҲИМОЯ ҚИЛИШНИНГ ЭНГ ЗАМОНАВИЙ ВА САМАРАЛИ УСУЛИ'

ЁНҒИНДАН МУҲОФАЗАЛОВЧИ БЎЁҚЛАР – ЁНҒИНДАН ҲИМОЯ ҚИЛИШНИНГ ЭНГ ЗАМОНАВИЙ ВА САМАРАЛИ УСУЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
14
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ёғочни ёнғиндан муҳофаза қилиш / қурилиш материаллари / сувли силикат эритмаси / қаттиқлаштирувчилар / антипиренлар / тузилма ҳосил қилувчилар / пигментлар / модификаторлар / плёнка ҳосил қилувчи асос / тўлдирувчи модда / адгезия / fireproof of wood / building materials / a water solution of silicate / hardeners / flame retardants / structure-forming agents / pigments / modifiers / film-forming base / filler / adhesion

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Aлимов Б. Б.

Иншооатларни ёнғиндан муҳофаза қилишнинг асосий мақсади ёнғинга чидамлиликнинг ҳақиқий чегарасини ошириш, оловнинг тарқалиш чегарасини чеклаш ва тутун ҳосил бўлиши ҳамда заҳарли моддаларнинг чиқиши каби салбий таъсирларни камайтиришдир. Ушбу вазифаларни бажариш учун ёнувчанлиги паст бўлган турли хил материаллар қўлланилади, махсус конструктив ечимлар ва технологик усуллар қўлланилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Aлимов Б. Б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FIRE PROTECTION PAINTS THE MOST MODERN AND EFFECTIVE METHOD OF FIRE PROTECTION

The main purpose of fire protection of structures is to increase the actual limit of fire resistance, limit the limit of fire propagation and reduce negative consequences, such as smoke generation and the release of toxic substances. To perform these tasks, various materials with low flammability are used, special design solutions and technological methods are used.

Текст научной работы на тему «ЁНҒИНДАН МУҲОФАЗАЛОВЧИ БЎЁҚЛАР – ЁНҒИНДАН ҲИМОЯ ҚИЛИШНИНГ ЭНГ ЗАМОНАВИЙ ВА САМАРАЛИ УСУЛИ»

Алимов Б. Б.

Фуцаро му^офазаси институти кафедра бошлиги

ЁНГИНДАН МУХОФАЗАЛОВЧИ БУЁКЛАР - ЁНГИНДАН ХИМОЯ КИЛИШНИНГ ЭНГ ЗАМОНАВИЙ ВА САМАРАЛИ УСУЛИ

Аннотация: Иншооатларни ёнзиндан мууофаза цилишнинг асосий мацсади ёнзинга чидамлиликнинг уациций чегарасини ошириш, оловнинг тарцалиш чегарасини чеклаш ва тутун уосил булиши уамда зауарли моддаларнинг чициши каби салбий таъсирларни камайтиришдир. Ушбу вазифаларни бажариш учун ёнувчанлиги паст булган турли хил материаллар цулланилади, махсус конструктив ечимлар ва технологик усуллар цулланилади.

Калит сузлар: ёзочни ёнзиндан мууофаза цилиш, цурилиш материаллари, сувли силикат эритмаси, цаттицлаштирувчилар, антипиренлар, тузилма уосил цилувчилар, пигментлар, модификаторлар, плёнка уосил цилувчи асос, тулдирувчи модда, адгезия.

Alimov B.B.

Head of the Department of the Institute of Civil Protection

FIRE PROTECTION PAINTS - THE MOST MODERN AND EFFECTIVE METHOD OF FIRE PROTECTION

Abstract: The main purpose of fire protection of structures is to increase the actual limit of fire resistance, limit the limit of fire propagation and reduce negative consequences, such as smoke generation and the release of toxic substances. To perform these tasks, various materials with low flammability are used, special design solutions and technological methods are used.

Keywords: fireproof of wood, building materials, a water solution of silicate, hardeners, flame retardants, structure-forming agents, pigments, modifiers, film-forming base, filler, adhesion.

Ёетиндан мухофаза килишнинг асосий максади ёетинга чидамлиликнинг хакикий чегарасини ошириш, оловнинг таркалиш чегарасини чеклаш ва тутун хосил булиши ва захарли моддаларнинг чикиши каби салбий таъсирларни камайтиришдир [1].

Бинолар, иншоотлар ва жихозларни пассив ёетиндан химоя килиш-бу ёетинга чидамли ва юкори хароратга бардош бера оладиган махсус материаллардан фойдаланган холда чора-тадбирлар мажмуидир [2]. Материаллар иккита асосий гурухга булинади:

1. Суюк буёклар (лаклар, буёклар, эмаллар);

2. Конструктив (матлар, арконлар, плиталар, сувоклар).

Биринчи гурухдан - энг талабгор ва тез-тез ишлатиладиган ёнFиндан мухофазаловчи буёклардир.

Металл ва ёFOч конструкцияларни ёетиндан мухофаза килишнинг энг илFор усулларидан бири ёетиндан мухофазаловчи буёкдир. Унинг ёетиндан мухофазаловчи хусусиятлари бир неча катлам ёткизилганда ортаверади. ЁнFиндан мухофазаловчи буёк таъсир этиш механизми билан фарк килувчи иккита асосий турга булинади: буртиб чикадиган ва буртиб чикмайдиган.

Буртиб чикувчи оловбардош буёк юкори харорат таъсири остида узининг хажмини бир неча ун баробар оширади ва структурани оловдан химоя килувчи зич катлам хосил килади. Бундай таркибларни чегаравий хароратгача тез кизиб кетадиган материалларни химоя килиш учун фойдаланиш тавсия этилади [3].

Буртиб чикмайдиган буёк узининг хажмини узгартирмайди ва аста-секин исийдиган материаллардан тайёрланган конструкцияларни химоя килиш учун купрок мос келади. Оловбардош буёкларнинг афзалликлари

сифатида уларни ёетиндан кейин ёки уларнинг мухофаза килиш хусусияти тугагандан кейин тиклаш осонлигини кайд этиб утиш мумкин [4].

Буртиб чиккадиган буёклар антипирен тулдирувчи, газ хосил килувчи, стабиллаштирувчи ва иссикка чидамли бириктирувчи полимер материаллардан тайёрланади. Иситилганда бундай бирикмалар таркибий кисмларга парчаланади ва кимёвий реакция жараёнида мухофаза катлами хосил булади ва ортикча иссиклик ютилади. Иссикликнинг конструкциялар ва сиртларга утиши блокланади.

Улардан фойдаланиш, коплама материаллари ва сувокда булгани каби, конструкцияларни OFирлаштирмайди, аксинча, улар чутка билан ёки пуркаш оркали жуда содда тарзда ёткизилади.

Оловбардош буёк, ёетиндан мухофаза килишдан ташкари, декоратив функцияни хам бажариши жуда мухим хоссаларидан биридир: бунда ичкарида жойлашган хоналарнинг химояланган сиртларини кушимча равишда буяшнинг хожати булмайди. Бу эса уз навбатида, иш ва материаллар умумий кийматининг камайишига олиб келади [5].

Замонавий бозорда такдим этилаётган ёетиндан мухофазаловчи буёкларнинг аксарияти калий силикат шишаси асосида тайёрланади. Улар олов таъсирига бардошлилик ва буёкларнинг декоратив хусусиятларини таъминлайдиган бир катор кушимчаларни уз ичига олади. Оловбардошлик учун перлит, вермикулит, асбест, тальк ва каолин пахтаси каби элементлар жавоб беради. Купинча улар кукун шаклида ишлаб чикарилади. Таркиб бевосита куллашдан олдин суюлтирилади, чунки тайёр таркибни тахминан 12 соат давомида саклаш мумкин. Оловбардош буёк пуркагич ёки чутка билан текисланган, тозаланган ва грунтовкаланган юзага бир ёки бир нечта катламларда ёткизилади.

Сув асосидаги оловбардош буёклар металл ва ёFOч юзаларни ёетиндан мухофазалаш учун ишлатилади. Бундай ёетиндан мухофазаловчи таркиблар оловдан мухофазаловчи хусусиятларни яхшиловчи турли хил кушимчали полимер суспензиялардир. Ушбу буёклар атроф-мухит ва инсон саломатлиги учун энг экологик хавфсиз хисобланади [6].

Хлорли каучук асосидаги оловбардош буёкларни хлор каучукли лакка тулдирувчи сифатида асбестни кушиб ишлаб чикарилади. Ушбу буёклар агрессив кимёвий мухитга, механик таъсирларга ва ёнишга юкори чидамлилиги билан ажралиб туради (хар кандай шароитда улар ёнмайди).

Таркибида антипирен булган ёниш жараёнини тухтатишга имкон берадиган ёетиндан мухофазаловчи буёклар энг самарали хисобланади. Антипиренлар сиртнинг кизиши ва унинг ёнишини олдини олади. Улар хар кандай мураккабликдаги конструкцияларга оддийгина ёткизилади, токсик эмас ва коррозия пайдо булишига олиб келмайди [7].

Иккинчи гурухдан - базалт материалларидир.

Kонстрyкциялaрни ёнFиндaн тизимли химоя килишнинг aсосий компоненти бaзaлт толaсидир, y 6a3arr жинслaрини эритиш Ba чyзишдaн кейин олишди. Олингaн мaтериaллaр умумий хyсyсиятлaргa эгa: пaст иссиклик yткaзyвчaнлик, тебрaнишгa, yльтрaбинaфшa нyрлaригa, aгрессив моддaлaргa чидaмлилик. Ишлaб чикaришдa зaмонaвий технологиялaрдaн фойдaлaниш, мaсaлaн, игнa тешувчи мaшинaлaр ёрдaмидa бaзaлт толaсидaн тaйёрлaнгaн плитaлaр Ba мaтлaр ишлaб чи^риш, яхшилaнгaн хyсyсиятлaргa эгa бyлгaн иссиклик изоляторлaрини олиш имконини берaди [S].

Келтирилган мaтериaллaрнинг хaр бири ёнFиндaн химоя килишдa эътиборгa олиниши керaк 6Улшн aфзaлликлaри Ba кaмчиликлaригa эгa.

ËнFиндaн мyхофaзaловчи воситaлaрнинг энг мухим aфзaлликлaри:

- мyрaккaб геометриягa эгa сиртлaрдa кУллaш имконияти;

- ёнFин хaвфсизлиги тaлaблaри пaст бyлгaн констрyкциялaрни Ka^ra ишлaш учун нaрх/сифaтнинг кyлaй нисбaти;

- химоя кaтлaми OFирлигининг кичиклиги.

ËнFиндaн мyхофaзaловчи бyёклaрдaги кaмчиликлaргa кyйидaгилaрни келтириш мумкин:

- юкори хaрорaтгa кaршиликнинг сезилaрли дaрaжaдa кискaрок дaври (конструктив мaтериaллaргa нисбaтaн);

- ишлов берилaдигaн юзaлaрни мyrтaсиллик билaн тaйёрлaш зaрyрaти (ифлослaнишлaрдaн тозaлaш, грyнтлaш Ba хогазо.);

- кaйтa ишлaш жaрaёнидa коплaмa кaтлaмининг бир хиллигини дик^т билaн нaзорaт килиш зaрyрaти;

- бaзaлт мaт коплaмaси билaн солиштиргaндa юкори нaрх;

- фойдaлaниш бyйичa чекловлaр (1 Ba 2 дaрaжaли ёнFингa чидaмлилик объектлaри учун) [9].

Бaзaлтнинг энг мухим aфзaлликлaри:

- экологик TO3a (зaрaрли моддaлaрни y3 ичигa олмaйди Ba чикaрмaйди, комбинезон Ba химоя воситaлaрисиз ишлaшгa рyхсaт берилaди);

- кУллaш доирaси бyйичa чекловлaр йук-юкори хaрорaт чегaрaси +700C;

- ишлов бериладиган юзаларни олдиндан тайёрлашга хожат йук;

- овоз ва иссиклик изоляцияси;

- сиртни мухофаза килиш вакти - 240 дакикагача;

- фолга катламининг мавжудлиги (бир ёки икки томондан);

- хизмат муддати - 50 йилгача;

- бутун хизмат муддати давомида деформацияланмайди ва бузилмайди

Юкорида келтирилганлардан, ёетиндан мухофаза килиш турини танлашда объектнинг максади ва унинг хусусиятларидан келиб чиккан холда танловни амалга ошириш зарур. Металл таянчлар, фермалар ва омборларнинг бошка элементларига, ишлаб чикариш хоналарига ишлов бериш учун мухофазаловчи буёклардан фойдаланиш мос келади. Мухандислик коммуникацияларини мухофаза ва изоляция килишнинг ечими эса бу - базалтдир.

Адабиётлар:

1. Алимов Б.Б. "Иссикликдан сакловчи материалларининг сакланишида хусусиятининг пасайиши сабаблари ва уларни камайтириш усуллари", "Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies" илмий журнали (VOLUME 2, ISSUE 6), 2022 йил, 536-541- бетлар;

2. Алимов Б.Б. "Иссикликдан сакловчи материалларининг сакланиш хусусиятининг пасайишини камайтириш", "Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and sosial sciences" илмий журнали (VOLUME 2, ISSUE 8), 2022 йил, 56-60- бетлар;

3. "СП 2.13130.2009. Свод правил. Системы противопожарной защиты. Обеспечение огнестойкости объектов защиты" (утв.... ГОСТ Р 53292 -2009. Огнезащитные составы и вещества для древесины и материалов на ее основе. 2. А.Ю. Шебеко, Н.В. Смирнов, Н.И. Константинова, и др. (ФГБУ ВНИИПО МЧС России) Определение показателей пожарной опасности лакокрасочных и огнезащитных покрытий: метод. пособие. М.: ВНИИПО, 2017. 32 с.

4. Международный кодекс по применению процедур испытания на огнестойкость 2010 года (Кодекс ПИО 2010).СПб.: ЗАО «ЦНИИМФ», 2011. 560 с.

5. Агафонов, Г. И. Лакокрасочные покрытия на основе жидких стёкол / Г.И. Агафонов, В.И. Корнеев. - М.: Химия, 1988. - С. 765.

6. Айлер, Р. К. Химия кремнезёма / Р. К. Айлер. - М.: Мир, 1982. -270 с.

7. Монахов, В. Т. Методы исследования пожарной опасности веществ / В. Т. Монахов. - М.: Химия, 1979. - 424 с.

8. НПБ251-98. Огнезащитные составы и вещества для древесины и материалов на ее основе. Общие требования. Методы испытания. - Введ. 1998. - 01.01. - М.: Издательство стандартов, 1998. - 17 с.

9. Воюцкий С. С. Курс коллоидной химии / С. С. Воюцкий - М.: Химия, 1975 - 513 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.