APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
Щ /
As«.A» ï
Уг\гл
ê
Iff f %g
LAW, FINANCE AND
jglpUED SCIENCES
CLASSIFICATION OF CRIMES COMMITTED AGAINST MINORS: LEGAL AND CRIMINOLOGICAL APPROACHES Ashurova Nilufar Oktamovna
Public Security University of the Republic of Uzbekistan Associate Professor of the Department of Criminal and Legal Sciences, Ph.D. https://doi.org/10.5281/zenodo.14191506
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Received: 14th November 2024 Accepted: 19th November 2024 Online: 20th November 2024
KEYWORDS Minors, classification of crimes, legal protection, criminology, children's rights.
This article examines the legal and criminological classification of crimes committed against minors. The importance of improving legal and social mechanisms for the protection of minors and integrating international standards into national legislation is emphasized. It highlights the significance of crime classification for prevention and the application of effective legal measures.
КЛАССИФИКАЦИЯ ПРЕСТУПЛЕНИИ, СОВЕРШАЕМЫХ В ОТНОШЕНИИ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИХ: ПРАВОВОЙ И КРИМИНОЛОГИЧЕСКИЙ
ПОДХОДЫ
Ашурова Нилуфар Октамовна
Университет общественной безопасности Республики Узбекистан Доцент кафедры криминально-правовых наук, к.ю.н. https://doi.org/10.5281/zenodo.14191506
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Received: 14th November 2024 Accepted: 19th November 2024 Online: 20th November 2024
KEYWORDS Несовершеннолетние, классификация преступлений, правовая защита,
криминология, права детей.
В статье рассматриваются правовые и криминологические аспекты классификации преступлений, совершаемых в отношении несовершеннолетних. Акцент сделан на необходимости совершенствования правовых и социальных механизмов защиты
несовершеннолетних, а также интеграции международных стандартов в национальное законодательство. Показано, что классификация преступлений имеет важное значение для их профилактики и применения эффективных правовых мер.
ВОЯГА ЕТМАГАНЛАРГА НИСБАТАН СОДИР ЭТИЛАДИГАН ЖИНОЯТЛАРНИ ТАСНИФЛАШ: Х^У^ИЙ ва КРИМИНОЛОГИК
ЁНДАШУВЛАР
Ашурова Нилуфар Укгамовна
APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
Y36eKHCTOH Pecny6^HKacH ^aMoaT xaB^c^-uru yHuBepcuTeTu ^HHOHH-xyKyK;HH $aH-ap Ka^egpacu g^eHTH, ro.$.$.g.(PhD) https://doi.org/10.5281/zenodo.14191506 ARTICLE INFO ABSTRACT
Ma3Kyp Ma^oAada soma emMaeaHAapea Huc6amaH codup эmuAaдueaн MUHonmAapHUHe yyKyKuu ea KpuMUHOAoeuK marnufiu ypeaHuAeaH. Bonea emMaeaHAapHu yuMon k,uauw ynyH yyKyKuu ea uMmuMouu MexaHu3MAapHu maKoMuAAammupum, myHuHedeK, KoHyHHuAuKKa xaA^apo cmaHdapmAapHu uнmeepaцun KuAum MyyuMAueu mawudAaHeaH. WuHonmAapHuHe mypKyMAaHumu yAapHu oAduHu oAum yaMda caMapaAu yyKyKuu HopaAap Kypum yHyH MyyuM ayaMunmea эea экaнu KypcamuAeaH.
Y36eKHCTOHga BOHra eTMaraH-apra HHc6aTaH ^MHOHT-ap, 6om;a KynruHa gaB-aT-apga 6y^raHH Ka6u, ^aMHHTHHHr эlтн6оpн Ba xyKy^Hu Myxo$a3a Ku-yBHu opraH^apHHHr k^tiuh apa-amyBuHu Ta-a6 Ku-yBHu ^uggufi MyaMMo ^Hco6^aHagu. Bonra eTMaraH-apra ;apmu cogup этн-гaн ^MHOHT-ap Ha$a;aT y-apHuHr ^hcmohhh Ba pyxuH coF^HFura ca^6uH Taicup KypcaTagu, 6a-Ku y-apHuHr x,aeTra 6y-raH umoHHHHH xaM Hy;oTHmu MyMKHH. Ma3Kyp ^MHOHT-ap Ha$a;aT ^y;y;-TapTu6oT opraH-apu, 6a-Ku 6yTyH ^aMHHT y^yH ^uggufi xaB$ TyFgupagu.
Bonra eTMaraH^apHHHr ^hcmohhh, pyxuH Ba ax-o^uM puBo^^aHumu y-apHuHr maxc cu^aTuga Ty^u; maK—aHumu y^yH Myx,HM axaMuHTra эгa. ^aMHHT y-apHuHr xap TOMOH-aMa puBO^-aHumu y^yH Ky-afi mapT-mapouT nparamu -03um. By к;yннgaгн-apнн y3 unura o-agu:
^ucmohuh puBO^-aHum: Bonra eTMaraH-apHuHr cof-om ^mcmohuh puBO^-aHumuHu TaiMuH^am y^yH 3ypaBOH-uK, cyннcтelмо-нн-нк Ba ca-6uH OMu—apgaH ^umoa 3apyp.
PyxuH puBO^-aHum: Bonra eTMaraH-apHuHr ncuxo-oruK xo-aTura ca-6uH Taicup KypcaTaguraH xapaKaT-ap, xycycaH, ;yp;uTum, Tax;up-am eKu cTpeccra o-u6 Ke-yBHu Ba3uHT-apgaH xumoh MyxuM.
ax-o;uh puBO^-aHum: Bonra eTMaraH-apHuHr ax-o;ufi Ba MaiHaBuH к;agpнflт-apннн maK—aHTupumga y-apra HO^OHyHufi Ba ax-o;ufi ^uxaTgaH eMOH Taicup KypcaTaguraH xapaKaT-apgaH xumoh Ta-a6 этн-agн. By ^yM-agaH, BOHra
eTMaraH-apHu ^uhouh $ao-uflTra eKu 3apap-u ogaT-apra ypraram Ka6u
XO-aT-apHu y3 unura o-agu.
Y36eKucTOH Pecny6-uKacuga BOHra eTMaraH-apra Huc6aTaH cogup этн-agнгaн ^uHOHT-apHu квa-н^нкaцнн ^apaeHuga 6up ;aTop MyaMMO-ap MaB^yg 6y-u6,
y-ap xy;y;uH ^apaeH-apHuHr aнн;-нгн Ba agо-aт-н-нгнгa ca-6uH Taicup KypcaTagu. By MyaMMO-ap ^uhohthu TyFpu квa-н^нкaцнн ;н-нmgaгн xaTO-apra o-u6 Ke-u6, HOTyFpu ^a3O Hopa-apu ;У—aнн-нmнгa ca6a6 6y-нmн MyMKuH. XycycaH, emHu aHu;-am MypaKKa6-uru. Bonra eTMaraH-apra ;apmu ^uHOHT-apHu квa-н^нкaцнн ;u-umga emHu
Received: 14th November 2024 Accepted: 19th November 2024 Online: 20th November 2024 KEYWORDS
Bonea emMaeaHAap,
MuHonmAap marnufiu, yyKyKuu yuMon, KpuMuHoAoeun, 6oAaAap yyKyKAapu.
APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
аниклаш мухим ахамиятга эга, чунки жиноят конунчилигида вояга етмаганларга нисбатан турли ёш тоифаларига мувофик турли жазо чоралари белгиланган. Иккинчидан, исботлаш базасининг етишмаслиги. Яъни, вояга етмаганларга нисбатан содир этиладиган жиноятларни аниклаш ва исботлаш жараёнида етарли далилларни йигиш купинча мураккаб булади. Бунинг асосий сабаблари сифатида гувохларнинг йуклиги ёки тугридан-тугри далилларнинг мавжуд эмаслиги (куп холларда вояга етмаганлар узларига нисбатан содир этилган жиноятлар хасида гапирмасликка мойил булади, ёки уларнинг бошка шахслар томонидан куллаб-кувватланадиган далиллари булмайди) хамда вояга етмаганларнинг холати (жабрланувчи вояга етмаганлар уз хукукларини химоя килиш учун керакли даражада химояланмаганликлари сабабли, уларга нисбатан содир этилган жиноятларни тугри исботлаш кийинлашади). Учинчидан, хукукни мухофаза килувчи органларнинг малакаси ва хабардорлиги етишмаслиги. Бу эса жиноятларни нотугри квалификация килиш каби окибатларга олиб келиши мумкин. Вояга етмаганларга нисбатан содир этилган жиноятларнинг нотугри квалификация килиниши ёки эътиборсиз колдирилиши натижасида адолатсиз карорлар кабул килиниши мумкин.
Ш.Бердиевнинг фикрича, «жиноят кодексида вояга етмаган шахслар билан боглик ижтимоий муносабатларни тартибга солиш концепциясининг икки хил тенденцияси (ёндашуви) мавжуд:
а) вояга етмаганлар жиноят объекти хисобланиб, уларнинг хукук ва конуний манфаатларини жиноий тажовузлардан химоя килиш назарда тутилган, бунда вояга етмаган моддий ва маънавий зарар курган жабрланувчи шахс сифатида хукуклари химоя килиниши ифодаланган.
Мазкур ёндашувга кура, вояга етмаган шахслар Жиноят кодексининг 118-119, 122-125, 127-131, 135-моддаларида жиноят объекти сифатида, шунингдек хам объект, хам жавобгарликни огирлаштирувчи белги сифатида ЖК 145-модданинг 2-кисми, 245, 273-модданинг 2-кисми "г" банди, 277-модданинг 2-кисми "д" банди, 278-модданинг 3-кисмларида ифодаланади, бу эса конун чикарувчи томонидан уларнинг хукук ва конуний манфаатлари инсонпарварлик гояси асосида мухофаза этилаётганлигини курсатади.
б) жиноят содир этган вояга етмаган шахс жиноят таркибининг зарурий элементи - жиноят субъекти сифатида ифодаланади»[1].
Ш.Бердиевнинг бу фикрига кушилган холда, тадкикот иши доирасида вояга етмаган шахслар айнан жиноят конуни билан мухофаза килинадиган ижтимоий муносабатлар объекти сифатида урганилади.
Вояга етмаганларга нисбатан жиноятларнинг туркумланиши буйича илмий фикрлар куйидаги тарзда баён этилган:
А.Е.Якубовнинг фикрича, Жиноят Кодексида вояга етмаганларга нисбатан жиноятларнинг туркумланишини куйидаги асосий гурухларга ажратиш мумкин:
Вояга етмаганларни жиноят ёки антижамият фаолиятига жалб килишга сабаб булувчи жиноятлар;
Вояга етмаганларнинг нормал ривожланишига тускинлик килувчи жиноятлар;
APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
Bonra eTMaraH^apHHHr cof^hfh, ax^oKHH Ba Ma^>HaBHH puBo^aHumura 3HëH eTKa3yBHH ^HHOHT^ap[2] .
H.M.BeTpoB Ta^KHg^araHugeK эсa, ^HHoflTflap opacuga Bonra eTMaraH^apra HHcöaTaH Kacg KH^um ^o^aT^apu, myHHHrgeK, y^apHHHr ^aMHHTgaru h^thmohh XHMOH^aHraH^HK gapa^acu HHoöaTra o^HHumu ^03hm. YHHHr ^HKpuna, öyHgaH ^HHOHT^apHH oFup ^HHOHT^ap cu^araga TacHH^am 3apyp, HyHKH ëmra eTMaraKflap ^aMHHTHHHr энг xuMonra MyxTo^: KaT^aM^apugaH öupugup[3] .
Bonra eTMaraH^apHHHr xyKyK-flapura Ta^oBy3 Ku^yBHH ^hhohthrahk xo^aTH xap KaHgaH gaB^aT Ba ^yKapo^HK ^aMHHTHHHHr puBo^^aHumu Ba $apoBoH.flHrHHHHr MyxHM KypcaTKHHH xucoö^aHagu. A.B.MaKapoB TyFpu Ta^KHg^araHugeK, ^aMHHTHHHr цнвн^нзaцнн gapa^acu yHHHr aë^ap Ba Bonra eTMaraH^apra öy^raH MyHocaöaTH öu^aH 6e^ru^aHagu[4].
YMyMaH o^raHga, ëmra eTMaraKflapra HHcöaTaH ^HHo^T^ap hkkh acocuH TypKyMra öy^HHumu MyMKHH:
EHpHHHH rypyx: öyHga ëmra eTMaraH maxcHHHr maxcuH MaH^aaT^apu ^HHoHTHHHr acocHH oö^eKTH cu^araga HaMoëH öy^agu;
Mkkhhhh rypyx: 6y epga ëmra eTMaraH maxcHHHr MaH^aaT^apu KymuMHa oö^eKT cH^aTHga HaMoëH öy^agu.
EMTHHHr "Eo^a xyKyK-flapH TyFpHcHga"rH Кoнвeнцннcн[5] (1989 HH^ga Kaöyfl KH^HHraH, 1994 hra 29 uro^ga paтн$нкaцнfl KH-flHHraH): öo^a^apHHHr xyKyK-flapHHH xhmoh KH^umga acocuH xa^rçapo xy^^aT xucoö^aHUö, yHga öo^a^apra HHcöaTaH cogup этн^нmн MyMKHH öy^raH ^HHoHTflapHHHr o^guHH o^umra KapaTH^raH KaTop Tagöup^ap Ba Ta^aö^ap Ky3ga TyTH^raH. Ma3Kyp Кoнвeнцнннннr 19 Ba 34-Mogga^apuga öo^a^apra HHcöaTaH ^hcmohhh, pyxuH Ba ^hhchh 3ypaBoH^HK, экcп^yaтaцнн, öenapBo^HK Ba cyuucTe^Mo^^HKKa Kapmu xhmoh Maca^a^apura a^oxuga э,bтнöop öepu^raH.
Кoнвeнцнннннr ymöy Mogga^apu acocuga Bonra eTMaraH^apra HHcöaTaH cogup этн^agнraн ^HHo^T^ap KyHugaru Tou^a^apra a^paTH^umu MyMKHH:
1. ^hcmohhh 3ypaBoH^HKKa acoc^aHraH ^HHo^T^ap. ^hcmohhh 3ypaBoH^HK öo^aHHHr ca^oMaT^urura Ba puBo^aHumura 3apap eTKa3yBHH xapaKaT^apHH y3 HHura o^agu.
2. PyxuH 3ypaBoH^HKKa acoc^aHraH ^HHo^T^ap. PyxuH 3ypaBoH^HK öo^aHHHr ncuxHKacura ca^öufi Ta^cup KypcaTHm ëKH yHHHr эмoцнoнa^ pHBo^flaHHmHHH öy3Hmra KapaTH^raH xapaKaT^apgup (Maca^aH, Taxgug, pyxuH Ma^öyp^am).
3. ^hhchh экcп^yaтaцнн Ba ^hhchh 3ypaBoH^HKKa acoc^aHraH ^HHo^T^ap. ^ihh, öo^aHH ^hhchh экcп^yaтaцнн ëKH KoHyHra 3Hg ^hhchh ^ao^HHTga umTHpoK этнmra Ma^öyp^am, nopHorpa^HK MaTepua^^ap HpaTHmga ^ofiga^aHHm - öo^agaH nopHorpa^HH ëKH nopHorpa^HK MaTepua^^apHH HpaTHmga ^ofiga^aHHm.
4. EenapBo^HK Ba KapaM^HKgaH MaxpyM KH^umra acoc^aHraH ^HHoHT^ap. EenapBo^HK öo^aHHHr öa3aBHH эxтнë^^apннн KoHgupMac^HK ëKH yHHHr cor^uru Ba xaB^cH3^urura эгтнöopcнз^нк KH^umHH y3 HHura o^agu.
Ymöy к^accн^нкaцнн öo^a^apHHHr xyKyK^apuHH xhmoh KH^um MaKcaguga cogup этн^нmн MyMKHH öy^raH ^HHoHT^apHH aHHK^am Ba y^apra Kapmu KoHyHHH, h^thmohh xaMga TapöHHBHH Hopa^apHH Kypum hmkohhhh öepagu. EMT Кoнвeнцннcнra MyBo^HK,
APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
давлатлар болаларнинг хар цандай шаклда зуравонлик ва эксплуатацияга дучор булишига царши цонунчилик ва ижтимоий механизмларни яратишга мажбурдирлар.
"Бола хуцуцлари тугрисида"ги Конвенция[6] га Болалар савдоси, болалар фохишабозлиги ва болалар порнографияси билан боглиц Факультатив протокол (2000 йилда цабул цилинган, 2009 йил 23 январда ратификация цилинган)да вояга етмаганларга нисбатан содир этилиши мумкин булган жиноятлар цуйидаги тоифаларга таснифланади: болалар савдоси, яъни болаларни цасддан сотиш, уларни эксплуатация цилиш ёки ноцонуний равишда транспортировка цилиш; болалар фохишабозлиги - болаларни жинсий эксплуатация ёки фохишаликка жалб цилиш; болалар порнографияси - болаларни порнографик материаллар яратиш, тарцатиш ёки сацлашда фойдаланиш; болаларнинг жинсий эксплуатациясига царатилган бошца шакллар, жумладан, жинсий зуравонлик ва мажбурий жинсий фаолиятга жалб цилиш; шунингдек, болаларнинг умумий хуцуцлари ва хавфсизлигига тахдид солувчи бошца жиноятлар, жумладан, психологик босим ва ноцонуний мехнат эксплуатацияси.
БМТ Бош Ассамблеясининг "Болаларни хацоратлашдан химоялаш" Резолюцияси асосида вояга етмаганларга нисбатан содир этилиши мумкин булган жиноятлар цуйидаги тоифаларда таснифланади: болаларни мактабларда жисмоний ва рухий зуравонлик, тахцирлашдан химоя цилиш, уларнинг таълимга булган хуцуцларини чеклашдан сацлаш; зуравонлик ва тахцирлашга оид аниц статистик маълумотларни туплашдаги масъулиятсизлик ёки маълумотни яшириш; жамоатчилик хабардорлигини ошириш орцали болаларни химоялаш чораларини куришдан четланиш; интернет орцали тахдид цилиш ва кибербуллингга царши курашишдаги етишмовчилик. Ушбу классификация болаларни турли жиноий харакатлардан химоя цилиш учун мухим асос булиб, давлатларни самарали чоралар куришга рагбатлантиради.
БМТнинг "Бола хуцуцлари тугрисида"ги Конвенцияси ва унга боглиц Факультатив протоколлар, шунингдек, болаларни хацоратлашдан химоя цилиш буйича Бош Ассамблея Резолюцияси болалар хуцуцларини химоя цилиш буйича давлатларнинг халцаро мажбуриятларини аницлашда мухим ахамият касб этади. Ушбу хужжатлар давлатларга болаларга нисбатан хар цандай зуравонлик ва эксплуатацияга царши курашишда аниц йуналишларни тацдим этади. Конвенциянинг 19 ва 34-моддаларига асосланган тасниф болаларга жисмоний, рухий ва жинсий зуравонлик, эксплуатация ва бепарволикка царши чоралар куришга царатилган булса, Факультатив протокол болалар савдоси, фохишабозлиги ва порнографияси билан боглиц жиноятларнинг олдини олишга царатилган. Бош Ассамблеянинг резолюцияси эса болаларни тахцирлаш, уларнинг таълим хуцуцини чеклаш, жамоатчилик хабардорлигини ошириш ва интернет орцали тахдидларнинг олдини олишдаги етишмовчиликларга алохида эътибор царатади.
Умуман олганда, ушбу хужжатлар болаларга нисбатан содир этилиши мумкин булган жиноятларнинг олдини олиш ва химоя чораларини кучайтиришга царатилган хуцуций, ижтимоий ва маърифий чораларнинг мухим таснифини тацдим этади. БМТ талабларига кура, хар бир давлат болалар хуцуцларини мухофаза цилиш учун зарур цонунчилик ва ижтимоий механизмларни яратиши, болаларнинг хавфсиз ва соглом
APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
мухитда ривожланишига йул цуйиш учун масъулдир. Бу ёндашув халцаро даражада болалар хуцуцлари буйича самарали ва тизимли химояни таъминлашга хизмат цилиши билан мухимдир.
Амалдаги Узбекистон Республикасининг Жиноят кодекси Махсус цисм нормаларини тахлил цилар эканмиз, вояга етмаганларга нисбатан содир этиладиган жиноятларни бир неча мезонларга кура таснифлашни лозим топдик. Хусусан:
1. Жиноятлар (тажовуз) мазмунига кура: жисмоний зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятлар; жинсий зуравонлик жиноятлари; ахлоцца царши жиноятлар; вояга етмаганларни жиноятга жалб этиш билан боглиц жанятлар.
2. Жабрланувчи ёшига кура: 14 ёшга тулмаган шахсга нисбатан; 14-16 ёшгача вояга етмаган шахсларга нисбатан ва 16-18 ёшгача вояга етмаган шахсларга нисбатан.
3. Жиноятчи шахслар таснифига кура: яцин цариндошлари томонидан; яцинлари томонидан; тарбиясигасига масъул шахслар томонидан; бегона шахслар томонидан (криминологик тахлил).
4. Жиноят объектив томон таркибига кура: асосий таркибли (бевосита) ва огирлаштирувчи таркибли (билвосита).
Жиноятлар (тажовуз) мазмунига кура тансифланган жиноятлар турларига цуйидаги моддалар тегишли, яъни: жисмоний зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятлар - ЖК 97-моддаси (Касддан одам улдириш) иккинчи цисми "в" банди; ЖК 99-моддаси (Онанинг уз чацалогини цасддан улдириши); ЖК 103-моддаси (узини узи улдириш даражасига етказиш) иккинчи цисми "б" банди; ЖК 103х-моддаси (узини узи улдиришга ундаш) иккинчи цисми "а" банди; ЖК 110-моддаси (цийнаш) иккинчи цисми "а" банди; ЖК 1151-моддаси (Инсонни ундан аъзоларини ва (ёки) туцималарини трансплантация учун олишга розилик беришга мажбурлаш) иккинчи цисми; ЖК 1261-моддаси (Оилавий (маиший) зуравонлик); ЖК 235-моддаси (цийноцца солиш ва бошца шафцатсиз, гайриинсоний ёки цадр-цимматни камситувчи муомала хамда жазо турларини цуллаш) иккинчи цисми "д" банди; ЖК 277-моддаси (Безорилик) иккинчи цисми "д" банди. Жинсий зуравонлик жиноятлари 118-моддаси (номусга тегиш) учинчи цисми "а"банди, туртинчи цисми; ЖК 119-моддаси (жинсий эхтиёжни зурлик ишлатиб гайритабий усулда цондириш) учинчи цисми "а"банди, туртинчи цисми; ЖК 121-моддаси (Шахсни жинсий алоца цилишга мажбур этиш) учинчи цисми "а" банди; ЖК 128-моддаси (ун олти ёшга тулмаган шахс билан жинсий алоца цилиш); ЖК 1281-моддаси (ун олти ёшдан ун саккиз ёшгача булган шахсга моддий цимматликлар бериш ёхуд уни мулкий манфаатдор этиш орцали у билан жинсий алоца цилиш); ЖК 129-моддаси (ун олти ёшга тулмаган шахсга нисбатан уятсиз-бузуц харакатлар цилиш). Ахлоцца царши жиноятлар - ЖК 122-моддаси (вояга етмаган ёки мехнатга лаёцатсиз шахсларни моддий таъминлашдан буйин товлаш); ЖК 1221-моддаси (Болани чет давлат худудида назоратсиз цолдириш); ЖК 124-моддаси (Болани алмаштириб цуйиш); ЖК 125-моддаси Фарзандликка олиш сирини ошкор цилиш); ЖК 130-моддаси (Порнографик махсулотни тайёрлаш, олиб кириш, тарцатиш, реклама цилиш, намойиш этиш) учинчи цисми; ЖК 131-моддаси (цушмачилик цилиш ёки фохишахона сацлаш) туртинчи цисми "а" банди. Вояга етмаганларни жиноятга жалб этиш билан боглиц жаноятлар - ЖК 127-моддаси (Вояга етмаган шахсни гайриижтимоий хатти-
APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
xapaKaT-apra ^a^ö KH-um); 1271-Moggacu (Tu-aHHH-HK KH-um) hkkhhhh khcmh; 145-Moggacu (Bu^goH эpкнн-нrннн öy3Hm) hkkhhhh khcmh; 2161-Moggacu
(FafipHKoHyHHH ^aMoaT öup-amMa-apu Ba guHHH TamKH-oT-ap ^ao-HHTuga KaTHamumra yHgam) hkkhhhh khcmh; 2442-Moggacu (^hhhh экcтpeмнcтнк,
cenapaTHcTHK, ^yHgaMeHTa-ucTHK ëKH öomKa TaKHK-aHraH TamKH-oT-ap Ty3Hm, y-apra paxöap-HK KH-um, y-apga umTHpoK STHm) hkkhhhh khcmh "ö" öaHgu; 278-Moggacu (KuMop Ba TaBaKKa-HH-HKKa acoc-aHraH öomKa yHHH-apHH TamKH- этнm xaMga yTKa3Hm) yHHHHHH khcmh. Borna emMaeaHAapHuHe o3odAueu, ma^Hu ea ^adp-^uMMamuea ^apmu MUHonmAap - 135-Moggacu (ogaM caBgocu) yHHHHH khcmh "a" öaHgu; 137-Moggacu (ogaM yFpu-am) hkkhhhh khcmh "a" öaHgu; 1413-Moggacu (fflaxcHHHr maiHHHH Ba Kagp-KHMMaTHHH KaMcuTyBHH xaMga hhcoh xaëTHHHHr cup TyTH-aguraH ToMoH-apHHH aKc эттнpyвнн Ma^-yMoT-apHH omKop KH-um) hkkhhhh khcmh "b" öaHgu;
1481-Moggacu (BoHra eTMaraH maxc-apHHHr MexHaTHgaH ^ofiga-aHHmra Hy-KyHH-Mac-Hru Tyrpucugaru Ta-aö-apHH öy3Hm); 1482-Moggacu (MexHaTra Ma^Mypufi Tap3ga Ma^öyp-am) hkkhhhh khcmh; 245-Moggacu (maxcHH rapoB cu^araga
TyTKyH-HKKa o-um) hkkhhhh khcmh "a" öaHgu.
Ey TacHH^ opKa-H ^HHoHT-apHHHr h^thmohh xaB^-H-HK gapa^acuHH aHHK-amga, y-apHH aHHK TapTHöra co-umga Ba ^HHoHTHH-HKKa Kapmu caMapa-H Kypam Hopa-apuHH um-aö HHKHmga MyxHM omh- xucoö-aHagu. EyHgaH TacHH^-am ^hhoht KoHyHHH-urHHH TH3HM-amTHpum Ba yHHHr h^thmohh ^ofiga-H-urHHH omupumra ëpgaM öepagu. X,ap öup ^hhoht TypHHHHr y3Hra xoc ^uxaT-apuHH aHHK-am opKa-H ^HHoHT-apra Kapmu Kypamga aMa-HH Ba Ha3apHH axaMHHT Kacö этagнraн Hopa-Tagöup-ap um-aö HHKH-agu. fflyHHHrgeK, ^HHoHT-apHH TacHH^-am opKa-H y-apHHHr Ke-uö HHKum caöaö-apu, oKHöaT-apu Ba y-apHH öapTapa^ STHm öyHHHa cTpaTerHK Tagöup-ap um-aö HHKum hmkohhhth naHgo öy-agu.
^aöp-aHyBHH ëmura Kypa Tarnufo-amu:
14 ëmea myAMaeaH maxcea HucöamaH: 97-Moggacu (KacggaH ogaM y-gupum) hkkhhhh khcmh "b" öaHgu "o^H3 axBo-"garu maxcra HHcöaTaH, aMa-uëTga öy Tou^a maxc-ap 7-10 ëmgaru-ap xucoö-aHagu; 99-Moggacu (OHaHHHr y3 HaKa-oFHHH KacggaH y-gupumu) - ^aöp-aHyBHH ^aKaTrHHa HaKa-oK öy-umu MyMKHH. OgaTga, TyFH-umHHHr öom-aHHmu Ba oHa KopHHgaH hhkhö xaëTra KHpuö Ke-um BaKTHgaH to 4 xa^Ta-HKKaHa HaKa-oK-HK geö xucoö-aHagu[7]. Cyg тнööнëтн Ha3apuga, HaKa-oK-HK ^yga KHcKa BaKTgup; HaKa-oK geö TyFH-raHgaH cyHr 1 cyTKaraHa HmaraH rygaK xucoö-aHagu[8]; 118-Moggacu (HoMycra Terum) TypTHHHH khcmh; 119-Moggacu (^hhchh эxтнë^нн 3yp-HK um-aTHö FafipHTaöHH ycy-ga KoHgupum) TypTHHHH khcmh; 124-Moggacu (Eo-aHH a-MamTHpuö KyHum).
14-16 ëmeana eoma emMaeaH maxcAapea Huc6amaw. 128-Moggacu (yH o-th ëmra Ty-MaraH maxc öu-aH ^hhchh a-oKa KH-um); 129-Moggacu (yH o-th ëmra Ty-MaraH maxcra HHcöaTaH yHTcH3-öy3yK xapaKaT-ap KH-um).
16-18 ëmeana eonea emMaeaH maxcAapea Huc6amaw. 103-Moggacu (y3HHH y3H y-gupum gapa^acura eTKa3Hm) hkkhhhh khcmh "ö" öaHgu; 1031-Moggacu (y3HHH y3H y-gupumra yHgam) hkkhhhh khcmh "a" öaHgu; 110-Moggacu (KHHHam) hkkhhhh khcmh "a" öaHgu; 113-Moggacu (TaHocu- ëKH OMB Kaca—Hru/OMTCHH TapKaTHm);
APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
ЖК 1151-моддаси (Инсонни ундан аъзоларини ва (ёки) туцималарини трансплантация учун олишга розилик беришга мажбурлаш) иккинчи цисми; 118-моддаси (номусга тегиш) учинчи цисми "а"банди; ЖК 119-моддаси (жинсий эхтиёжни зурлик ишлатиб гайритабий усулда цондириш) учинчи цисми "а"банди; ЖК 121-моддаси (Шахсни жинсий алоца цилишга мажбур этиш) учинчи цисми "а" банди; 122-моддаси (вояга етмаган ёки мехнатга лаёцатсиз шахсларни моддий таъминлашдан буйин товлаш); ЖК 122х-моддаси (Болани чет давлат худудида назоратсиз цолдириш); ЖК 125-моддаси Фарзандликка олиш сирини ошкор цилиш); ЖК 126х-моддаси (Оилавий (маиший) зуравонлик); ЖК 127-моддаси (Вояга етмаган шахсни гайриижтимоий хатти-харакатларга жалб цилиш); 127х-моддаси (Тиланчилик цилиш) иккинчи цисми; ЖК 128х-моддаси (ун олти ёшдан ун саккиз ёшгача булган шахсга моддий цимматликлар бериш ёхуд уни мулкий манфаатдор этиш орцали у билан жинсий алоца цилиш); ЖК 130-моддаси (Порнографик махсулотни тайёрлаш, олиб кириш, тарцатиш, реклама цилиш, намойиш этиш) учинчи цисми; ЖК 131-моддаси (цушмачилик цилиш ёки фохишахона сацлаш) туртинчи цисми "а" банди; ЖК 135-моддаси (одам савдоси) учинчи цисми "а" банди; ЖК 137-моддаси (одам угрилаш) иккинчи цисми "а" банди; ЖК 1413-моддаси (Шахснинг шаънини ва цадр-цимматини камситувчи хамда инсон хаётининг сир тутиладиган томонларини акс эттирувчи маълумотларни ошкор цилиш) иккинчи цисми "в" банди; ЖК 145-моддаси (Виждон эркинлигини бузиш) иккинчи цисми; ЖК 1481-моддаси (вояга етмаган шахсларнинг мехнатидан фойдаланишга йул цуйилмаслиги тугрисидаги талабларни бузиш); ЖК 1482-моддаси (мехнатга маъмурий тарзда мажбурлаш) иккинчи цисми;
ЖК 216х-моддаси (Гайрицонуний жамоат бирлашмалари ва диний ташкилотлар фаолиятида цатнашишга ундаш) иккинчи цисми; ЖК 235-моддаси (цийноцца солиш ва бошца шафцатсиз, гайриинсоний ёки цадр-цимматни камситувчи муомала хамда жазо турларини цуллаш) иккинчи цисми "д" банди; ЖК 2442-моддаси (Диний экстремистик, сепаратистик, фундаменталистик ёки бошца тацицланган ташкилотлар тузиш, уларга рахбарлик цилиш, уларда иштирок этиш) иккинчи цисми "б" банди; ЖК 277-моддаси (Безорилик) иккинчи цисми "д" банди; ЖК 278-моддаси (Кимор ва таваккалчиликка асосланган бошца уйинларни ташкил этиш хамда утказиш) учиничи цисми.
Жабрланувчиларнинг ёшига цараб жиноятларни таснифлаш уларнинг ижтимоий хавфлилик даражасини аницлашда ва жазо чораларини белгилашда мухим ахамиятга эга. Ушбу тасниф цонунчилик ва хуцуцни цуллаш амалиётида жабрланувчи ёшига мос равишда жиноятларни тадциц этишга имкон беради.
14 ёшга тулмаган шахсларга нисбатан жиноятларда жабрланувчилар жуда катта химояга мухтождир, чунки уларнинг жисмоний, рухий ва ижтимоий ривожланиши алохида эътибор талаб цилади. Хусусиятлари: Жабрланувчиларнинг жуда ёш булиши уларнинг узини химоя цилиш цобилиятини чеклайди. Жиноятлар уларнинг хаёти, соглиги ва маънавий ривожланишига жиддий зарар етказади.
14-16 ёшгача вояга етмаган шахсларга нисбатан жиноятларда жабрланувчилар жисмонан ривожланган булиши мумкин, аммо маънавий ва рухий жихатдан химояга мухтождир. Шу боис бу ёшдаги шахсларга нисбатан содир этилган жиноятлар хам жиддий ижтимоий хавфга эга. Хусусиятлари: Жабрланувчилар шахсий ва ижтимоий
APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
шаклланиш жараёнида булади. Жиноятлар уларнинг рухий ривожланишига таъсир цилади.
16-18 ёшгача вояга етмаган шахсларга нисбатан жиноятларда жабрланувчилар аллацачон шахс сифатида шаклланган булса-да, уларга нисбатан содир этилган жиноятлар хам ижтимоий хавфлидир. Хусусиятлари: Жабрланувчилар муайян даражада жавобгарлик цобилиятига эга, аммо химояга мухтож. Жиноятлар уларнинг шахсий хуцуцлари, шаъни ва цадр-цимматига жиддий зарар етказади.
Жиноят объектив томон таркибига кура таснифланиши. асосий таркибли (бевосита): ЖК 99-моддаси (Онанинг уз чацалогини цасддан улдириши); ЖК 122-моддаси (вояга етмаган ёки мехнатга лаёцатсиз шахсларни моддий таъминлашдан буйин товлаш); ЖК 1221-моддаси (Болани чет давлат худудида назоратсиз цолдириш); ЖК 124-моддаси (Болани алмаштириб цуйиш); ЖК 125-моддаси Фарзандликка олиш сирини ошкор цилиш); ЖК 126х-моддаси (Оилавий (маиший) зуравонлик); ЖК 128-моддаси (ун олти ёшга тулмаган шахс билан жинсий алоца цилиш); ЖК 1281-моддаси (ун олти ёшдан ун саккиз ёшгача булган шахсга моддий цимматликлар бериш ёхуд уни мулкий манфаатдор этиш орцали у билан жинсий алоца цилиш); ЖК 129-моддаси (ун олти ёшга тулмаган шахсга нисбатан уятсиз-бузуц харакатлар цилиш) ЖК 127-моддаси (Вояга етмаган шахсни гайриижтимоий хатти-харакатларга жалб цилиш); 1271-моддаси (Тиланчилик цилиш) иккинчи цисми; ЖК 1481-моддаси (вояга етмаган шахсларнинг мехнатидан фойдаланишга йул цуйилмаслиги тугрисидаги талабларни бузиш)
OFирлаштирувчи таркибли (билвосита): ЖК 97-моддаси (Касддан одам улдириш) иккинчи цисми "в" банди; ЖК 103-моддаси (узини узи улдириш даражасига етказиш) иккинчи цисми "б" банди; ЖК 1031-моддаси (узини узи улдиришга ундаш) иккинчи цисми "а" банди; ЖК 110-моддаси (цийнаш) иккинчи цисми "а" банди; ЖК 1151-моддаси (Инсонни ундан аъзоларини ва (ёки) туцималарини трансплантация учун олишга розилик беришга мажбурлаш) иккинчи цисми; 118-моддаси (номусга тегиш) учинчи цисми "а"банди, туртинчи цисми; ЖК 119-моддаси (жинсий эхтиёжни зурлик ишлатиб гайритабий усулда цондириш) учинчи цисми "а"банди, туртинчи цисми; ЖК 121-моддаси (Шахсни жинсий алоца цилишга мажбур этиш) учинчи цисми "а" банди; ЖК 130-моддаси (Порнографик махсулотни тайёрлаш, олиб кириш, тарцатиш, реклама цилиш, намойиш этиш) учинчи цисми; ЖК 131-моддаси (цушмачилик цилиш ёки фохишахона сацлаш) туртинчи цисми "а" банди. ЖК 135-моддаси (одам савдоси) учинчи цисми "а" банди; ЖК 137-моддаси (одам угрилаш) иккинчи цисми "а" банди; ЖК 1413-моддаси (Шахснинг шаънини ва цадр-цимматини камситувчи хамда инсон хаётининг сир тутиладиган томонларини акс эттирувчи маълумотларни ошкор цилиш) иккинчи цисми "в" банди; ЖК 145-моддаси (Виждон эркинлигини бузиш) иккинчи цисми; ЖК 1482-моддаси (мехнатга маъмурий тарзда мажбурлаш) иккинчи цисми; ЖК 2161-моддаси (Гайрицонуний жамоат бирлашмалари ва диний ташкилотлар фаолиятида цатнашишга ундаш) иккинчи цисми; ЖК 235-моддаси (цийноцца солиш ва бошца шафцатсиз, гайриинсоний ёки цадр-цимматни камситувчи муомала хамда жазо турларини цуллаш) иккинчи цисми "д" банди; ЖК 2442-моддаси (Диний экстремистик, сепаратистик, фундаменталистик ёки бошца
APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
такикланган ташкилотлар тузиш, уларга рахбарлик килиш, уларда иштирок этиш) иккинчи кисми "б" банди; ЖК 245-моддаси (шахсни гаров сифатида туткунликка олиш) иккинчи кисми "а" банди; ЖК 278-моддаси (Кимор ва таваккалчиликка асосланган бошка уйинларни ташкил этиш хамда утказиш) учиничи кисми. ЖК 277-моддаси (Безорилик) иккинчи кисми "д" банди.
Жиноятларнинг объектив томон таркибига кура асосий ва огирлаштирувчи таркибли жиноятларга таснифи, уларнинг хукукий хусусиятларини тушуниш ва конунчиликда аник белгилашда мухим урин тутади. Куйида ушбу таснифнинг мазмуни, хукукий ахамияти ва натижалари кенг тахлил килинади.
Асосий таркибли жиноятлар - конунчиликда белгиланган содда ёки тугридан-тугри жиноят таркиблари булиб, уларнинг объектив томони жиноят субъекти томонидан содир этилган харакат ёки харакатсизлик билан яккол намоён булади. Бундай жиноятларда кушимча огирлаштирувчи шартлар ёки вазиятлар йук.
Асосий таркибли жиноятларнинг хусусиятлари:
тугридан-тугри таъсир: Жиноятнинг окибатлари аник ва жамият учун зарарли булади.
кушимча шартлар талаб килинмайди: Жиноят таркиби содда холатда намоён булади.
ижтимоий хавф даражаси уртача ёки паст: Асосий таркибли жиноятларда огирлаштирувчи холатлар мавжуд эмас.
Огирлаштирувчи таркибли жиноятлар - асосий таркибнинг хусусиятларига кушимча тарзда огирлаштирувчи холатлар мавжуд булган жиноятлардир. Бундай жиноятлар ижтимоий хавфлилик даражаси юкори булиб, жазо чоралари хам катъийрок булади.
Огирлаштирувчи таркибли жиноятларнинг хусусиятлари:
кушимча огирлаштирувчи холатлар: Х,укукбузарликни огиррок даражада намоён киладиган вазиятлар.
окибатларнинг жиддийлиги: Жабрланувчи ёки жамият учун катта зарар етказилади.
юкори ижтимоий хавф: Жиноятлар жамиятда каттик кораланади ва конуний жазо талаб килинади.
Огирлаштирувчи таркибли жиноятларнинг объектив томонини тахлил килиш уларнинг ижтимоий хавфини ва зарур жазо чораларини аниклаш имконини беради. Бунда конунчилик юкори даражадаги таъсирчанликка эришади. Жиноятларни объектив томонга кура таснифлашнингт ахамияти шундаки, бу жиноят турларини аниклаш оркали конунчиликдаги огишларни бартараф этшда, тергов жараёнини енгиллаштириш, судларда адолатли хукм чикаришга замин яратиш, жиноятлар учун белгиланган жазо чораларининг мутаносиблигини таъминлаш, жиноятларнинг турли категорияларини тахлил килиш ва уларнинг келиб чикиш сабабларини аниклаш хамда ижтимоий хавфли жиноятларга карши курашиш стратегияларини ишлаб чикиш хизмат килади.
Умуман олганда, хулоса сифатида айтиш мумкинки, вояга етмаганларга карши жиноятлар турли шаклларда булиб, уларнинг хар бири жамият учун узига хос хавф
APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
тугдиради. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодекси ушбу жиноятларнинг хар бирини аник; тартибга солишга ва уларга нисбатан тегишли жазо чораларини куллашга йуналтирилган. Конунчилик ва хукукни мухофаза килиш амалиётини такомиллаштириш оркали ушбу жиноятларга карши самарали курашиш мумкин.
Вояга етмаганларга нисбатан содир этиладиган жиноятларнинг олдини олиш ва хукукий мухофаза тизимини янада самарали ташкил килиш, ушбу турдаги жиноятларнинг ижтимоий хавфлилигини камайтириш, жабрланувчиларнинг хукукларини химоя килиш ва жиноятчиликни тизимли равишда камайтириш максадида куйидагилар таклиф этилади:
Бола хуцуцлари тугрисидаги цонунчиликни интернационализация цилиш: Узбекистон конунчилигини БМТнинг "Бола хукуклари тугрисида"ги конвенцияси билан мувофиклаштириш ва уни амалга ошириш механизмини кучайтириш.
Таълим муассасаларида профилактика ишларини кучайтириш: Болаларни зуравонликдан химоя килиш буйича мактаблар ва коллежларда махсус курслар жорий этиш.
Фуцаролик жамиятининг иштироки: Болаларнинг хукукларини химоя килишда ННТлар ва жамоат ташкилотларининг ролини ошириш.
Жабрланувчиларга хукуций ёрдам бериш: Болалар ва уларнинг ота-оналарига зуравонлик холатларида тезкор хукукий ёрдам бериш тизимини яратиш.
Илмий тадцицотлар ва маълумотлар базаси: Болаларга нисбатан содир этилган жиноятларни тахлил килиш ва уларнинг олдини олиш буйича илмий асосланган маълумотлар базасини яратиш.
References:
1. Бердиев Ш. Вояга етмаганлар хукуклари. Хукушунос - Юрист, 2008, №3. -Б.14.
2. Уголовное право. Особенная часть. Под. ред. Козаченко И.Я. и Незнамова З.А. - М., 2001.С. 168.
3. Ветров Н.И. Уголовное право. Особенная часть: учебник / Под ред. В.Н. Петрашева. М., 1999.С.138
4. См.: Макаров А.В. Уголовная ответственность за нарушение прав несовершеннолетних. Диссертация ... канд. юрид. наук. М., 2001. С. 71.
5. https://lex.uz/docs/2595909
6. Каранг: Факультативный протокол "К Конвенции о правах ребенка, касающийся торговли детьми, детской проституции и детской порнографии" // https://lex.uz/docs/2683911
7. Qarang: Малая медицинская энциклопедия / Под ред. В.И. Покровского. Т.4. - М.: 1996. -96-б.
8. Ibrohimovna, M. S. (2019). BASICS OF TEACHING FOREIGN LANGUAGES THROUGH INTERCULTURAL COMMUNICATION COMPETENCE IN MILITARY EDUCATIONAL INSTITUTIONS. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(12).
9. Musayeva, S. I., & Mengliyeva, S. S. (2022). Kursantlarning madaniyatlararo rivojlantirish.
APPLIED SCIENCES
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.984 www.in-academy.uz
10. Qarang: Судебная медицина (Руководство для врачей) / Под ред. А.А. Матышева и А.Р. Деньковского. - Л.: «Медицина», 1985. - 386-б