ИЛМХОИ БИОЛОГЙ / БИОЛОГИЧЕСКИЕ НАУКИ
ТДУ 577.1
ТАЪСИРИ АКВАКОМПЛЕКСИ НУЦРА БО АМИНОКИСЛОТАХ,О БА РАВАНДХОИ БИОХИМИЯВЙ ДАР ДОНАХОИ ГАНДУМИ САБЗИДАШУДА
БОБИЗОДА FУЛОМK;ОДИР МУККАМОЛ,
доктори илм^ои биология, доктори илм^ои формокология, профессор, мушовири илмии Институти илимй тадцицотии ДМТ. Тел: (+992) 918170360. E-mail: [email protected].
ГУЛОВ ТОИР ЁРОВИЧ,
Мудири кфедраии химияи органики ва биологии Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни.
Тел: (+992) 907807010. E-mail: [email protected].
АБДУЛЛОЕВ АБДУМАНОН, доктори илм^ои биология, профессор, узви вобастаи АМИТ, мудири озмоишго^и биохимияи фотосинтези ИБФРГ. Тел: (+992) 918612842. E-mail: abdumanon@ mail.ru.
ПИРНАЗАРОВ АБДУРАУФ ШОВАЛИЕВИЧ, асистенти кафедраи химияи органики ва биологии донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни.
Тел: (+992) 988592593. E-mail: [email protected].
Натичаи истифодаи аквакомплекси нуцра бо аминокислотабарои коркарди тухмии пеш аз кишт оварда шудааст. Исбот шудааст, ки аквакомплекси нуцра ва аспарагин ба фаъол шудани равандуои биохимияви дар галладона мусоидат мекунад, фаъолияти пероксидазаро, ки мар^илаи пошиданро огоз мекунад, зиёд мекунад. Дар мархилаи нашъунамо ферментхои цикли протеолитики, комплекси амилолитики ва сафедаи дисульфидредуктаза, пентосаназа, ферментхое, ки дар табдили липидхо ва кислотахои равган иштирок мекунанд, фаъол мешаванд. Дар натича фаъол шудани комплекси ферментй дар назар ба гурухи назорат 1—1,5 сантиметр зиёд шудани дарозии нихолхои галладона ифода меёбад.
Мацсади мацола. Омузиши таъсири аквакомплекси нуцра ва аргинин ба сабзиши дона^ои гандум мебошад.
Му^окимаи натица^о. Рузи аввал дона^ои гандум варам карда, аз об сер шуд. Дар тухмихое, ки дар дору (4 пиёла) тар карда шуда буданд, пайдоиши сабзидани ягона кайд карда шуд . Он дар рузи 3-юми тацриба боз %ам бе^тар мушо^ида шуд. Рузи дигар, пайдоиши решало ва афзоиши нщощо дар тухмщои бо дорууо коркардшуда цайд карда шуданд
Калидвожщо: гандум, коркарди пеш аз кишт, аквакомплекс, аминокислота^о, равандуои биохимияви.
ВЛИЯНИЕ АКВАКОМПЛЕКСА С АМИНОКИСЛОТАМИ НА БИОХИМИЧЕСКИЕ ПРОЦЕССЫ В ПРОРОСШИХ ЗЕРНАХ ПШЕНИЦЫ
БОБИЗОДА ГУЛОМКОДИР МУККАМАЛ,
доктор биологический наук., доктор формаисевтический наук, научный консультант Научно-исследовательского института ТНУ. Тел: (+992) 918-17-03-60. E-mail: [email protected];
ГУЛОВ ТОИР ЁРОВИЧ, Заведующий кафедры органической и биологической химии Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни.
Тел: (+992) 907807010. E-mail: [email protected];
АБДУЛЛОЕВ АБДУМАНОН,
доктор биологический наук., профессор, ассоциированный член НАНТ, заведующая лабораторией по фотосинтетической биохимии ИБФРГ. Тел: (+992) 918612842. E-mail: abdumanon@ mail.ru. ПИРНАЗАРОВ АБДУРАУФ ШОВАЛИЕВИЧ, ассистент кафедры органической и биологической химии Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. Тел: (+992) 988-59-25-93. E-mail: abdurauf-9696@mail. ru:
Приводятся результаты применения аквакомплекса серебра с аминокислотами для предпосевной обработки семян. Показано, что аквакомплекс серебра и аспарагина способствует активации биохимических процессов в прорастающем зерне, увеличивается активность пероксидазы, начинающей этап проклевывания. На этапе прорастания активируются ферменты протеолитического цикла, амилолитического комплекса и протеиндисульфидредуктазы, пентозаназы, ферментов, участвующих в превращениях липидов и жирных кислот. Активация ферментного комплекса, в итоге, выражается в увеличении длины проростка зерна на на 1-1,5 см больше по сравнению с контрольной группой.
Цель статьи. Является изучение влияния аквакомплекса серебра и аргинина на прорастание зерен пшеницы.
Обсуждение результатов. В первый день пшеничные зерна набухли и наполнились водой. У семян, замоченных в лекарстве (4 стакана), отмечено появление одиночных всходов. Еще лучше это наблюдалось на 3-й день эксперимента. На следующий день у обработанных препаратами семян отмечали появление корней и рост проростков.
Ключевые слова: пшеница, предпосевная обработка, аквакомплекс, аминокислоты, биохимические процессы.
EFFECT OF AQUACOMPLEX SILVER WITH AMINO ACIDS ON BIOCHEMICAL PROCESSES IN WHEAT GERMINATED GRAINS
BOBIZODA GULOMKODIR MUKKAMAL,
Doctor of Biological Sciences, Doctor of Formation Science, Scientific Consultant of the Scientific Research Institute of TNU. Phone: (+992) 918170360. E-mail: [email protected].
GULOV TOIR YOROVICH, Head of the Department of Organic and Biological Chemistry, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Phone: (+992) 907807010. E-mail: [email protected].
ABDULLOEV ABDUMANON, Doctor of Biological Sciences, Professor, Associate Member of the National Academy of Science, Head of the Laboratory for Photosynthetic Biochemistry, Institute of Biochemistry. Phone: (+992) 918612842. E-mail: abdumanon@ mail.ru: PIRNAZAROV ABDURAUF SHOVALIEVICH, Assistant of the Department of Organic and Biological Chemistry, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Phone: (+992) 988592593. E-mail: [email protected].
The results of the application of silver aquacomplex with amino acids for pre-sowing seed treatment are presented. It has been shown that the aquacomplex of silver and asparagine contributes to the activation of biochemical processes in the germinating grain, increases the activity of peroxidase, which begins the pecking stage. At the germination stage, the enzymes of the proteolytic cycle, the amylolytic complex and protein disulfide reductase, pentosanase, enzymes involved in the transformation of lipids and fatty acids are activated. Activation of the enzyme complex, as a result, is expressed in an increase in the length of the grain seedling by 11.5 cm more compared to the control group.
Purpose of the article. Is the study of the effect of silver and arginine aquacomplex on the germination of wheat grains.
The discussion of the results. On the first day, the wheat grains swelled and filled with water. The seeds soaked in the medicine (4 cups) showed the appearance of single shoots. This was even better observed on the 3rd day of the experiment. The next day, the seeds treated with preparations noted the appearance of roots and the growth of seedlings.
Key words: wheat, pre-sowing treatment, aqua complex, amino acids, biochemical processes.
Мукаддима. Нашъунамои дон мархилаи мухими ибтидоии хаёти растанй буда, инкишофи онро дар тамоми умри он (пеш аз чамъоварии хосил) муайян мекунад.
Микдори кофии об, ки бояд 45-50% бошад, микдори кофии оксигени атмосфера, ки барои нафаскашии галла зарур аст ва харорати ба кадри кофй оптималии мухити атроф, ки бояд 18-24°С бошад, шартхои зарурии сабзиши галла мебошанд [4]. Бо зиёд шудани об дар донахо дар шароити оптималй, хама равандхои мубодилаи моддахо фаъол мешаванд, нафаскашй ба дарачаи баландтарин меафзояд. Сатхи нафаскашй метавонад хамчун нишондихандаи афзоиш ва рушди галла хизмат кунад.
Нашъунамои донаи гандум одатан ба се мархила таксим мешавад: 1) варам кардан хангоми чамъ шудани об ва фаъол шудани мубодилаи моддахо;
2) пошидан, вакте ки нашъунамои дона огоз меёбад ва ба дарозии хучайрахои дар кад-кади мехвари дона чойгиршуда мегузарад;
3) нашъунамои нихолхо.
Таъсири омилхои гуногун дар хар як мархилаи сабзиш чараёни равандхои гуногуни биохимиявиро таъмин мекунад.
Чустучуи моддахое давом дорад, ки суръати нашъунамои онро метезонанд ва нишондихандахои сифатии галларо бехтар мекунанд. Дар ичрои кори [8] барои ин максад истифода бурдани препарати ферменти целлюлолитикии Celloviridin G20x, ки мачмуи селлюлозахо, р-глюконазахо ва ксиланазахоро дар бар мегирад, ки аз чониби фарханги занбуругхои Trichoderma reesei тавлид шудааст, пешниход карда шудааст.
Дорухое, ки аз растанихо бо истифода аз усулхои механикохими-явии фаъолсозй, ба истилох нанобиокомпозитхо (MPN, ShR ва KL-06) тайёр карда мешаванд, вакт ва харорати нашъунаморо кам мекунанд [6].
Дар кори [7] нишон дода шудааст, ки дорухои «Гумат-80» дар консентратсияи 0,1 мг/л ва «Фертилият» дар микдори 1,5 мг/л махлули корй барои сабзиши дон фоида оваранд.
Дорухои ферментии Dipectyl Clarification, Celloveridin GH-10 ва аналоги он CelloLux F [2,3] вакти нашъунамои донаро кам намуда, раванди фаъолсозии азхудкунии обро фаъол мекунанд.
Яке аз мушкилоти асосии технологияи нашъунамо, ифлосшавии баланди микробиологии галла ба хисоб меравад, ки ба микдори микроорганизмхо дар махсулоти нимтайёр ва махсулоти тайёр таъсири манфй мерасонад [1].
Усули умедбахши кам кардани нашъунамои тухмй, коркарди гандум бо оби электрохимиявй фаъол (ЭКА), католит ё аналит, ки таъсири биосидй доранд [5].
Максади ин макола омузиши таъсири аквакомплекси нукра ва аргинин ба сабзиши донахои гандум мебошад.
Мавод ва усул. Гирифтани маводи мухаддир.
Обро бо рохи электрохимиявй бо ионхои нукра сер карда, то консентратсияи нукра 10-8 мол/л тайёр мекунанд. Дар оби тайёршуда аминокислотаи аргининро махлул мекунанд.
Ag+ + 2H2N - CH - COOH ^ H2N - CH - COOH-Ag-COO - CH - NH2
| | |
R R R
Гузаронидани тачриба.
Тухмихои тачрибавй ва назоратй дар препарати омодашуда 1 руз тар карда шуданд. Баъд сабзиши тухмй дар давоми 10 руз мушохида карда шуд. Дарозии навдахоро чен карданд. Арзиши миёна хисоб карда шуд. Сипас дар замин шинонданд.
Му^окимаи натича^о.
Рузи аввал дона^ои гандум варам карда, аз об сер шуд. Дар тухмихое, ки дар дору (4 пиёла) тар карда шуда буданд, пайдоиши сабзидани ягона кайд карда шуд (расми 1).
Ин аз фаъол шудани раванд^ои биохимиявй дар тухми^ои тачрибавй ша^одат медихдд (бо Трислинк, табацчаи 4-уми Петри коркард шудааст). Аввалан, фаъолияти пероксидаза меафзояд, ки он метавонад раванди сабзиши тухмиро огоз кунад. Дар аввал дона^о варам мекунанд, он^о бо оксиген сер мешаванд ва дар х,учайрах,ои васеъшаванда хдма раванд^ои мубодилаи модда^о фаъол мешаванд. Ин давра пекинг номида мешавад. Донаро, ки дар он нуги решаи дандон аз перикарп - пулоди дона рахна шудааст, чуворимакка номида мешавад.
Он дар рузи 3-юми тачриба боз хдм бе^тар мушо^ида шуд. Дар пиё-ла^ои боцимонда пипинг цайд карда шуд. Тухмихое, ки бо маводи мухад-дир табобат карда шудаанд, цариб хдма аз тухм мебароянд (расми 2).
Рузи дуюми тачриба
Ш Ш — . А В Ж. ■ я
Рас. 1. Тухм^о дар рузи дуюми тачриба
Рузи сеюми тачриба
Рас. 2. Тухм^о дар рузи сеюми тачриба
Рузи дигар, пайдоиши решахо ва афзоиши нихолхо дар тухмихои бо дорухо коркардшуда кайд карда шуданд (расми 3).
Пас аз ин, давраи сеюми нашъунамо огоз меёбад, ки бо нашъунамои босуръати навдахо ва решахои навнихол хамрох мешавад.
Дар айни замон фаъолияти пероксидаза дар кисми хавои 1,8—2,0 баробар, дар решахо 12-14, дар донахо 4-5 баробар меафзояд. Х,амин тарик, пероксидаза кобилиятнокии донахои нофаъолро нигох медорад ва хангоми нашъунамои онхо зарур аст. Дар донахои нофаъол, ин фермент дар оксидаза ва пероксидазахои пайвастахои гуногун иштирок мекунад. Дар натичаи ин реаксияхо, об ба вучуд меояд, ки барои нашъуномои галладона зарур аст. Х,амин тарик, пероксидаза ва дигар ферментхое, ки дар равандхои оксидшавй иштирок мекунанд, чанин донаро бо об таъмин мекунанд.
Рузи чоруми тачриба
Пас аз шаш рузи тачриба тухмихое, ки бо дору кор карда шуда буданд, сабзида дарозии то 10 сантиметр пайдо карданд, системаи решаи онхо кариб ба вучуд омадааст (расми 4).
Пас аз дах рузи тачриба тухмии бо перепарат кор кардашуда 1-1,5 сантиметр нашъунамо мекунанд (расми 5). Ин дар мукоиса бо тухмие, ки дар об сабзида буданд, фаъол шудани равандхои биохимиявй дар галларо нишон медихад.
Рузи шашуми тачриба
Рас. 4. Тухмхо дар рузи шашуми тачриба
Райс. 5. Тухмихо пас аз тачриба
Аз ин ру, мавчудияти галла дар полати оромй як механизми мухими хифзи намуд мебошад. Ин хусусият дар тухми растанихои мадании растанихои худруй боки мондааст, ки дар холати ором будани тухмй ба растанихо имконият медихад, ки дар шароити номусоиди мухити зист дар хок захираи тухмй ба вучуд оваранд.
Дар охири давраи пошидан нашъунамои фаъоли реша ва навдахои гандум огоз меёбад.
Дар ин мархила моддахои баландмолекулавй дар эндосперм ва котиледонхо дар зери таъсири ферментхо ва дар хузури об ба моддахои халшавандаи каммолекулярй мубадал мешаванд. Равандхои гидролизй дар эндосперм ва равандхои синтез дар чанин ба амал меоянд.
Моддахои каммолекулярй хангоми гидролиз ба вучуд омада, дар об хал шуда, ба чанин мегузаранд ва дар зери таъсири ферментхо дар биосинтезй моддахои мураккаби органикй, ки аз онхо бофтахо ва узвхои растании нав ба вучуд меоянд, иштирок мекунанд.
Баланд шудани фаъолияти ферментхо, махсусан комплекси амилолитикй, дар бораи тагироти биохимиявй, ки дар донаи сабзида ба амал меоянд, шаходат медихдд, ки а-амилаза хеле фаъол мешавад. Ферментхои протеолитикй, ки дар ин давра фаъол мешаванд, аз сафедахо, полипептидхо ва аминокислотахоро ташкил медиханд. Дар айни замон редуктазхои дисулфидии сафеда махсусан фаъол буда, дар кохиши пайвандхои дисулфидии сафедахо бо ташаккули гуруххои сулфидрил иштирок мекунанд. Дар тухми эндосперм ва гандум дар давоми 5 рузи аввали нашъунамо биосинтези редуктазаи сафедаи дисулфид кайд карда мешавад, ки ин боиси пай дар пай афзудани фаъолияти он мегардад. Дар айни замон, шумораи бандхои дисулфид дар глютен кам шуда, глютен суст мешавад.
Дар баробари ин микдори глутатионн озод дар дона зиёд мешавад. Ин фаъолияти якчанд ферментхоро зиёд мекунад, масалан, пентосаназа, ки дар гидролизи пентозанхо иштирок мекунад, ки ба хосиятхои реологии хамир таъсир мерасонад.
Дар галла аз соатхои аввали нашъунамо крахмал кам мешавад. Дар ибтидои ин мархила микдори камшавии канд ва сахароза ба чашм расида, баъд якбора зиёд мешавад. Микдори канд аз сабаби иштироки онхо дар афзоиши нафаскашии интенсивй кам мешавад.
Афзоиши минбаъдаи таркиби кандхои кохишдиханда бо он шарх дода мешавад, ки раванди тачзияи ферментативии крахмал аз талафоти канд, ки дар нафаскашии галла истифода мешавад, хеле зиёдтар аст. Инро бо афзоиши фаъолияти а-амилаза шарх дода мешаванд. Ин микдори кислотахои органикиро зиёд мекунад.
Дар вакти нашъунамо микдори равган кам мешавад. Фаъолияти ферментхо (триатсилглитсерин-липаза, липоксигеназа ва г.), ки дар табадулотхои липидхо ва кислотахои равгани иштирок мекунанд, зиёд мешавад. Дар зери таъсири протеазахо гидролизи сафедахои нигохдорй ва чамъшавии пептидхо ва аминокислотахо ба амал меоянд.
Дар ин холат аминокислотахо ба кисмхои нашъунамои тухм харакат мекунанд. Баъзе аминокислотахо аз эндосперм ба чанин бетагйир мегузаранд ва баъзеашон аз кислотаи глутамин, кислотаи аспарагин глутамин ва аспарагин хосил мешаванд. Дар ин холат, сипар асосист, ки он на танхо рохи интиколест, ки тавассути он аминокисло-тахо аз эндосперм ба чанин мегузаранд ва баръакс. Он микдори зиёди ферментхоро дар бар мегирад, вай бисёр моддахои хаётан мухимро барои растании нав синтез мекунад.
Парокандашавии агрегатхои глютен ва протеолизи кисмани сафеда кайд карда мешавад. Дар натича дар дон микдори сафедаи дар об халшаванда ва моддахои гайрипротеин зиёд мешавад. Микдори аминокислотахои озод дар донаи гандум баъди 3 рузи сабзидан 7 маротиба ва баъди 5 руз 10 маротиба зиёд шуд. Нобудшавии глютен дар рузи панчуми нашъунамо рух дод.
Он гох таркиби бандхои дисулфидй зуд кам шуда, шумораи гуруххои сулфгидрилй зиёд мешавад. Дар рузи аввали нашъунамо шумораи бандхои дисулфидй дар сафедахои гайриглютенй кариб 50% кам шуда, бандхои дисулфидии албуминхо ва глобулинхо асосан канда мешаванд. Пардохти бандхои дисулфиди сафедаи глютен дар рузи 1-уми нашъунамо 19% -ро ташкил медихад. Нашъунамо дар давоми 3 руз боиси 63,5% кам шудани шумораи умумии бандхои дисулфидии хам сафедахои глютен ва хам гайриглютенй мегардад. Бандхои дисулфидии «пинхон"-и сафедаи глютен 58% таксим мешаванд, ки ин боиси таксимшавии глютен, кам шудани микдори он ва якбора бад шудани сифати он мегардад. Хусусияти тагйирёбии сифати глютен нишондихандаи таносуби таркиби бандхои дисулфидй пухта, донаи нашукуфта 33,4 нашъунамо дар давоми 1 руз 23,9 дар давоми 3 руз 5.8.
Пас аз ба замин шинондани донаи сабзидашуда нашъунамои фаъолтари нихолхо ба
Райс. 6. Дар замин сабзидани тухмихо
Х,амин тарик, аквакомплекси нукра бо аргинин ба ферментхои дар дона мавчуд
буда таъсир мерасонад, ки дар натича раванди сабзиши галла зиёд мешавад.
Хулоса. Аквакомплекси нукра ва аргинин ба фаъол шудани равандхои биохимиявй дар галладона мусоидат мекунад, ки ин дар афзоиши дарозии дандонхо ифода меёбад.
АДАБИЁТ
1. Веселова А.Ю. Интенсификация предварительной подготовки злаковых культур в условиях разработки новой технологии // Вестник НГИЭИ. - 2011. - Т. 2. - № 6 (7). - С. 27-37.
2. Дудко М.А., Сокол Н.В. Изучение энергии прорастания высокобелковых сортов и линий пшеницы селекции КНИИСХ им. П.П. Лукьяненко // Сборник статей по материалам IX Всероссийской конференции молодых ученых «Научное обеспечение агропромышленного комплекса». - Краснодар: Изд. Куб-ГАУ - 2016. - С. 931-933.
3. Дудко М.А., Сокол Н.В. Разработка технологии зернового хлеба повы-шенной пищевой и биологической ценности на основе новых высокобелковых сортов и линий пшеницы селекции КНИИСХ им. П.П.
Лукьяненко // Сборник материалов Международной научно-практической конференции «Якаевские чтения 2016». Ответственный редактор Ю.Г. Макаренко. - 2016.- С. 215-218.
4. Казённова Н.К., Шнейдер Д.В., Казённов И.В. Изменение химического состава зерновых продуктов при проращивании // Хлебопродукты. - 2013. - № 10. - С. 55-57.
5. Нигматьянов А.А. Разработка способа выращивания гидропонной кормовой добавки с использованием глауконита // В сборнике: Пища. Экология. Качество. Труды XIII международной научно-практической конференции. Ответственные за выпуск: О.К. Мотовилов, Н.И. Пыжикова, Нициевская К.Н. - 2016. - С. 387-391.
6. Регуляция солодоращения с помощью нанобиокомпозитов // Рожанская О.А., [и др.] // Сибирский вестник сельскохозяйственной науки. - 2014. - № 6. - С. 103-109.
7. Раздуев В.П. Биологическая полноценность зерна при проращивании с использованием люминесцентных ламп разных типов: дис. ... канд. с.-х. наук: 06.02.02. - Сергиев Посад, 2004. - 94 с.
8. Совершенствование технологии хлеба из проросшего зерна пшеницы / Корячкина С.Я.
9. Вестник Белгородского университета кооперации, эко-номики и права. - 2006. - № 5. - С. 372-376.
РЕЗУЛЬТАТЫ ОБУЧЕНИЯ С ИСПОЛЬЗОВАНИЕМ МОДЕЛЕЙ И АНИМАЦИИ ДЛЯ УЛУЧШЕНИЯ ПОНИМАНИЯ СТУДЕНТОВ СТРУКТУРЫ И ФУНКЦИИ БЕЛКОВ
ХИДИРОВ FОЛИБЦОН ТОШМУРОДОВИЧ,
старщий преподователь кафедры общей биологии и методики
преподавания биологии Таджикского государственного педагогического университета имени СадриддинаАйни, тел.: (+992) 900666266; БОБИЗОДА ГУЛОМКОДИР МУКАМАЛ, профессор, Таджикского национального университета, тел.: (+992) 918170360; БАРОТЗОДА КАМОЛИДДИН АШУР, доцент кафедры общей биологии и методики преподавания биологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, Тел.: (+992) 934050446. Адрес 730043 ш. г. Душанбе, пр. Рудаки, 121,
В этой статье описывается исследование, проведенное в контексте реформ химического образования в Мире.
Цель статьи: В исследовании изучался новый модуль обучения биохимии, который был разработан для углубленного понимания трехмерных структур и функций белков и нуклеиновых кислот. Наша цель состояла в том, чтобы изучить, влияет ли и в какой степени преподавание и обучение с помощью обучения на основе моделей и анимации биомолекул на понимание студентов химических процессов. Применяя исследовательскую парадигму смешанных методов, для сбора, анализа и интерпретации данных использовались предварительные и постанкетные опросы, а также классовые наблюдения. Исследовательская группа включала 175 учеников одинацатого класса, разделенных на три исследовательские группы: (а) практическое изучение анимации, (б) демонстрация анимации учителем, (в) традиционное обучение с использованием учебников. Результаты показали, что интеграция обучения на основе моделей и 30-анимации улучшила понимание студентов структуры и функций белков, а также их способность переходить на разные уровни понимания химии.
По результатам исследования: Результаты также показали, что демонстрация анимаций учителями может повысить уровень знаний учащихся — навык мышления низкого порядка; однако для повышения уровня мышления учащиеся должны иметь возможность самостоятельно изучать 30-анимацию. Применяя конструктивистский и интерпретативный анализ данных, были подняты три темы, соответствующие когнитивным, эмоциональным и социальным аспектам обучения при изучении веб-моделей и анимации.
Ключевые слова: химическое образование - химическое понимание - обучение основанное на моделях - трехмерное моделирование