CC BY
76
Утицај
византијског права на средњовековно српско право
Срђан Шаркић
Универзитет у Новом Саду,
Нови Сад, Србија
Влияние
византийского права на средневековое сербское право
Срджан Шаркич
Нови-Садский университет,
Нови-Сад, Сербия
Апстракт
Од почетка тринаестог века српско право се развијало под непосредним ути-цајем византијског права. Српски правници прихватали су византијско право превођењем византијских правних компилација. Прва од њих био је Номоканон (Законоправило) Светог Саве из 1219. године. Номоканон Светог Саве садр-жао је црквена правила са коментарима каноничара, превод дела Јустинијано-вих Новела и цео Прохирон Василија I. Српски правници су 1349-1354. сачинили својеврсни Codex Tripartitus, комбинујући византијско и српско право. Руски научник Т. Флоринскиј приметио је то још 1888. године, наглашавајући да се у најстаријим рукописима Душанов законик среће увек са две компилације ви-зантијског права: Синтагмам Матије Властара и такозваним "Јустинијановим законом". Поред превода византијских правних компилација, српски правници прихватили су и велики број института римског права. Треба напоменути да српски правници нису били образовани на Правном факултету у Болоњи, већ да је римско право продрло у Србију посредством грчких (византијских) превода, а не оригиналних римских текстова. Иако је Душанов законик најважнији правни споменик средњовековног српског права и он садржи 60 чланова који су непосредно преузети из Василика, од којих су најважнији чланови 171 и 172.
Кључне речи
Номоканон Светога Саве, Синтагма, Јустинијанов закон, закон, lex, vopog, Ду-шанов законик, Василике
Резюме
Сербское право начиная с XIII в. развивалось под прямым влиянием византийского. Сербские юристы адаптировали византийское право посредством переводов законодательных компиляций. Первой из них был Номоканон
Slovene 2015 №2
This is an open access article distributed under the Creative Commons Attribution-NoDerivatives 4.0 International
Srđan Šarkić
l 107
Св. Саввы 1219 г., который содержал церковные правила вместе с глоссами канонистов, перевод части юстиниановых новелл и целиком "Прохирон" Василия I. Сербские юристы создали в 1349-1354 гг. особый Codex Tripartitus (Трехчастный свод), узаконивший как сербское, так и византийское право. Русский ученый Ф. Флоринский отметил это еще в 1888 г., указав на то, что в старейших рукописях Законник Стефана Душана всегда сопровождают две другие компиляции византийского права: Сокращенная синтагма Матфея Властаря и так называемый Юстинианов закон. Наряду с переводами византийских законодательных сборников сербские юристы адаптировали множество институций римского права, которое было заимствовано косвенным путем — через греческие переводы. Законник Стефана Душана как наиболее важный источник средневекового сербского права заимствовал порядка 60 статей непосредственно из "Василик". Наиболее важны из них статьи 171 и 172.
Ключевые слова
Номоканон Св. Саввы, Закон Юстиниана, Синтагма, лекс, номос, закон, Законник Стефана Душана, Василики
Велики утицај, који је византијска цивилизација имала на средњовеков-ну Србију, неминовно се одразио и у области права. Правни систем, на-стао у Источном Римском Царству (Византији), имао је у својој основи римско право, али је прилагођен захтевима практичног живота и неми-новним разликама које постоје између грчког и латинског језика. Данас се уобичајило да га називамо византијско право, мада би вероватно било правилније користити израз грчко-римско право (ius graeco-romanum) — термин који су употребили још у XIX веку први истраживачи византиј-ског права1.
О утицају византијског (или грчко-римског) права на средњовеков-но српско право писано је доста1 2, мада се у готово свим тим радовима
1 У називима две до данас најпознатије збирке извора византијског права употребљен је термин Ius Graeco-Romanum [Zachariae von Lingenthal 1856-1884; Zepoi 1931]. Међутим, француски историчар Жан Мортреј, аутор најстарије историје византијског права, употребио је у наслову свога дела изразе византијско или римско право у Источном римском царству [Mortreuil 1843-1846]. Сагласност не постоји ни данас. Такозвана “франкфуртска група”, која дела при Макс Планк Институту за европску правну историју (Max-Planck-Institut fur europaische Rechtsgeschichte) у Франкфурту на Мајни, а којом је руководио професор Дитер Зимон (Dieter Simon), насловила је своју едицију Forschungen zur byzantinischen Rechtsgeschichte (Истраживања византијске правне историје). Насупрот њима, група италијанских романиста са римског универзитета La Sapienza, којом руководи професор Пјеранђело Каталано (Pierangelo Catalano) и која од 1981. сваке године организује међународне научне скупове под називом Од Рима до Трећег Рима (Da Roma alia Terza Roma), инсистира на употреби израза ius graeco-romanum.
2 Најзначајнији радови о утицају византијског права на средњовековно српско право су следећи: R. Hube [1868], хрватски превод начинио је N. Miškatović [1869], француски превод рада начинио је сам аутор [Hube 1880], С. НовлковиЋ [1906], L. Namislowski [1908], Н. Радојчић [1923], А. Соловјев [1928a;1928b],
Н. Радојчић [1949-1950], Н. Радојчић [1951: 45-57], A. Soloviev [1959:
2015 №2 Slovene
108 I
The Influence of Byzantine Law on Serbian Medieval Law
расправљало о византијским правним збиркама које су биле преведене и важиле у Србији. Оне су, несумњиво, најважнија компонента утицаја византијског права на средњовековно српско право, али нису и једини вид овог утицаја. Сматрамо да се византијски утицај испољио у три раз-личита облика: 1) превођење византијских правних компилација са грчког на српски и њихова примена у средњовековној Србији; 2) при-хватање (рецепција) различитих института римског права преко грчких превода, а не изворних латинских текстова; 3) уношење појединих чла-нова из византијских законика у српске правне споменике.
I.
Прва византијска правна збирка која је у XIII веку преведена и прихва-ћена у средњовековној Србији, била је Законоправило или Номоканон Светога Саве, касније често називана Крмчија (руски Кормчая книга = крманошева књига, грчки n^BaXiov)* 3.
Враћајући се из Никеје, где је издејствовао аутокефалност за српску цркву, Сава Немањић (Свети Сава) се зауставио у Солуну, где је у неком од манастира сачинио свој Номоканон. Законоправило Светог Саве поде-љено је на 64 главе, од којих 44 имају канонски садржај, а 20 световни. Црквена правила позајмљена су углавном из два грчка канонска зборника: Синопсиса Стефана, епископа Ефеског (VI век), са тумачењима Алексија Аристина, и Канонске Синтагме у XIV наслова, дело непознатог аутора из VI века, са тумачењима Јована Зонаре. Од световних прописа Номоканон садржи изводе из Јустинијанових новела у 87 поглавља (Collectio octoginta septem capitulorum) чији је редактор био Јован Схоластик, цео Прохирон Ва-силија I, који је у Србији преведен под насловом Закон градски (тачније ^ДКОИД грлдсклго ГЛЛВИ рлзличьни вь ЧЕТЫрЕ^ь ДЕДЕСЕТЕ^Ь грлнЕ^ь) и три новеле цара Алексија I Комнина (о браку, о браку робова и о веридби).
Иако је о Законоправилу Светога Саве писано доста4 постоји неколико питања која у науци нису дефинитивно решена, а којима се Сергије Викторович Троицки помно бавио и изнео аргументе које је тешко оспорити
439-479], Я. Н. Щлпов [1976: 123-129], S. Troianos, S. ŠARKlć [1996: 248-256], L. Burgmann [2005: 43-66], V. M. Minale [2009: 219-228], С. Шаркић [2009: 1-7].
3 Израз Крмчија много је чешће коришћен у литератури, што је неоправдано, јер на самом почетку текста састављач каже: Сь Богомь починлк>ть се книгы си« гллголемы« грьчьскымь «зыкомь номоклнонь и склзлемы« нлшимь «зыкомь злконоипрлвию.
4 И поред тога, чудно је да до данас није изашло потпуно, критичко издање Светосавског Номоканона. Дужи одломак, који садржи Закон градски објавио је Н. Дучић [1877: 34-134]. М. Петровић је приредио фототипско издање Законоправила на основу Иловичког преписа [Законоправило 1991).
Превод дела текста на савремени српски језик објавили су М. Петровић,
Љ. Штављанин-Ђорђевић [2005]. Видети и Д. Богдановић [1979].
Slovene 2015 №2
Srđan Šarkić
l 109
[Троицки 1949: 119-142; 1952; 1953: 155-206]. Те тезе су следеће: 1) Срп-ски номоканон нема прототипа ни у једном сачуваном грчком или словенском рукопису; 2) Сава се определио за тумачења канона Алексија Аристина и Јована Зонаре, уместо тенденциозних коментара Теодора Валсамона, који изражавају идеју свемоћи византијског цара и битно ограничавају самосталност аутокефалних цркава; 3) Српски номоканон прихвата концепцију “сагласја” (ao^^wvta) у односима између цркве и државе и одбацује све облике “цезаропапизма” и “источног папизма” (хегемоније Цариградске патријаршије); 4) Аутор српског Номоканона свесно је изоставио све правне списе који би ограничавали слободу де-ловања владара у световној сфери и цркве у оквиру сопствене јурисдик-ције; 5) Сава је изоставио и оне одломке из Еклоге и Епанагоге у којима се оправдавало потчињавање цркве државној власти5.
Законоправило Светога Саве је имало велики значај не само код Срба него и код свих православних Словена. Већ 1226. године препис је однет у Бугарску, где је прихваћен као опште обавезни зборник, да би 1262. други препис био послат из Бугарске у Русију, митрополиту Ки-рилу II. На сабору у Владимиру 1274. године Крмчија је проглашена за опште обавезни зборник правила за руску цркву.
Синтагма Матије Властара представља зборник црквених и светов-них одредаба који је 1335. године сачинио солунски монах Матија Влас-тар. Ова номоканонска збирка подељена је у 24 поглавља (састава) према словима грчког алфабета (од А до Q). Вероватно по наређењу самог цара Душана, Синтагма је 1347. или 1348. преведена на српски, али је одмах након тога радикално скраћена. Пуна Синтагма садржи 303 поглавља, док скраћена верзија има само 94 поглавља6. Постоје два основна разлога због којих су српски редактори извршили овако радикално скраћивање.
Први је чисто идеолошке природе. Матија Властар заснива своју збир-ку на тенденциозним и некритичким коментарима Теодора Валсамона у којима се истиче свемоћ византијског цара и његова хегемонија у читавом систему држава, а негира аутокефалност српске и бугарске цркве. Стога су српски редактори, одмах након превођења потпуног текста Синтагме приступили његовом скраћивању, изоставивши све оне одредбе које говоре о световној и духовној доминацији Цариграда.
Други разлог је чисто практичан: Синтагма је била намењена као приручник световним судовима. Стога је већина црквених одредаба изостављена, а задржане су само световне и то из оних правних области
5 Према мишљењу Д. БогдАНОВИЋА [1979: 96], капиталан значај теза Сергија Троицког биће потврђен критичким издањем Номоканона Светога Саве.
6 Издање грчког текста Г. А. Раллнх, М. Потлнх [1859]. Издање српског текста С. Новаковић [1907]; С. Троицки [1956]. Превод на савремени српски језик начинила је Т. Сувотин-ГолувовиЋ [2013].
2015 №2 Slovene
110 I
The Influence of Byzantine Law on Serbian Medieval Law
које нису биле регулисане Душановим закоником. Имајући све ове чиње-нице у виду остаје нејасно због чега су се српски редактори одлучили да у Душанов кодекс укључе Синтагму Матије Властара а не Шестокњижје (’Е^ајЗфАо?) Константина Арменопулоса. Јер, Арменопулос је неупоре-диви бољи правник од Матије Властара и његова збирка садржи искљу-чиво световне одредбе без икаквих тенденциозних коментара. И поред тога у манастирским архивама није сачуван ниједан примерак српског превода Шестокњижја, те се сасвим основано може закључити да у Ср-бији није ни превођен. Да ли је остао непознат српској кодификаторској комисији или су постојали неки дубљи, политички разлози, немогуће је на основу садашњег стања извора рећи [Šarkić 1990: 73-77].
Такозвани Јустинијанов закон (елпгоеЂрнпго и христолюеиейго цйрй 1оустин1йНй. ^йкон) је кратка компилација од само 33 члана који регулишу аграрне односе. Већина одредаба потиче из чувеног Земљо-радничкогзакона (No^o? yswpyixo?) објављеног крајем VII или почетком VIII века, и који је у потпуности био преведен на стари српски језик7. Остале одредбе преузете су из Василика, Прохирона и Еклоге. Ни ова компилација не постоји у грчким рукописима и представља оригиналну творевину српских правника. Могуће је да је Јустинијанов закон био у примени у Србији и пре Душанове владавине, али је вероватније да је усвојен на сабору у Скопљу 1349. године заједно са првим делом Душано-вог законика8.
II.
Рецепција римског права у Србији је посредна јер долази из Византије. Српски правници не читају оригиналне латинске текстове, већ њихове грчке (византијске) прераде, па се самим тим понекад смисао римских правних установа мења, због разлика које постоје између грчке и латин-ске правне терминологије. Ова чињеница може се најбоље сагледати на примеру кључних правних појмова — права и закона. Римска правна доктрина је детаљно разрадила и разграничила појмове права (ius) и закона (lex), што се може сагледати у многобројним фрагментима из дела римских правника. Али, изгледа да та разлика византијским правницима није била јасна, јер они и за ius и за lex користе увек исти израз — vo^o? (закон). Због тога нам није увек сасвим јасно да ли византијски правник мисли на право (ius) или на закон (lex) када употребљава термин vo^o?. Поред тога, аргументација римских правника у грчком преводу, због јед-ностране употребе израза vo^o?, понекад губи на снази. Ова чињеница
7 Текст српског превода Земљорадничког закона издао је М. Благојевић [2007].
8 Модерно издање са преводом на савремени српски језик приредила је Биљана Марковић [2007].
Slovene 2015 №2
Srđan Šarkić
| in
може се најбоље сагледати на примеру Улпијанове дефиниције права, кој а се среће на самом почетку Јустиниј анових Дигеста. Расправљајући о пореклу назива право (ius), Улпијан каже: Онај који се посветио правним пословима треба најпре да зна одакле потиче назив право; названо је, дакле, према правди, јер како је Целз лепо протумачио, право је вештина доброг и једнаког (Iuri operam daturum prius nosse oportet, unde nomen iuris descendat. Est autem a iustitia appelatum; nam, ut eleganter Celsus definit, ius est ars boni et aequi) (D. I, 1,1). Сасвим је јасно да Улпијан латинске термине ius (право) и iustitia (правда) жели да доведе у везу и да покаже да је израз ius изведен од iustitia9. Међутим, византијски правници који су с краја IX века састављали Василике, сажето су извукли суштину Улпијанове дефиниције и овако је превели на грчки: ’О vo^o^ а%о тf\q bixaioaovrji шо^аатаь- гот уар vo^o^ te^v^ той каХои ка1 taou [Basilicorum Lib-ri 1955, II, 1, 1: 15] (Право [закон] се према правди назива: право [закон] је, дакле, вештина доброг иједнаког). Није тешко уочити да су редактори Василика латински термин ius превели грчким изразом vo^o^ (закон)10, чиме је Улпијанова аргументација (ius — iustitia) изгубила свој прави сми-сао. Матија Властар преузима одломак из Василика без икаквих измена и уноси га у своју Синтагму. Приликом превођења Синтагме српски редактори нису, наравно, упоређивали грчки текст са латинским оригиналом, па је тако у српској верзији Улпијанов термин ius постао законь (законь оть правды именовл се, ксть во ^трость довромо^ и рлвномоц)11.
Претходни пример показује како су српски правни редактори ме-ханички преузимали дефиниције правних установа од својих византиј-ских колега, због чега је аргументација римских правника губила свој првобитни смисао. Међутим, има и случајева када су се српски правници потрудили да схвате суштину правних правила која су преводили. Навешћемо један пример.
Године 40. пре наше ере у време Римске републике донет је закон који је према свом предлагачу добио име lex Falcidia (Фалкидијев закон). Према одредбама овог закона није се могло легирати више од три четвртине имовине, односно законитом наследнику је морала да припадне бар чет-вртина наследства12. Јустинијанова новела XVIII, 1 из 536. године прописала је да тај део мора да износи једну трећину наследства ако * 11
9 Савремена правна наука сматра да је обрнуто, односно да је iustitia дериват од ius.
10 Редактори византијских правних компилација термин користе и за превод латинског израза lex (закон), упор. D. I, 3,1 = Bas. II, 1,13; D. I, 3,2 = Bas. II, 1, 18.
11 МатијеВластара Синтагмат, издао С. НовлковиЋ [1907: 421]. Видети S. Šarkič [1996; 2005в].
12 Gaius, Inst. II, 227: Lata est itaque lex Falcidia, quam cautum est, neplus ei legare liceat quam dodrantem. Itaque necesse est, ut heres quartam partem hereditatis habeat. Et hoc nunc iure utimur.
2015 №2 Slovene
112 I
The Influence of Byzantine Law on Serbian Medieval Law
оставилац има до четири детета, а половину ако има више од четири де-тета. Редактори Прохирона прихватили су Јустинијанов пропис (XXXII, 1), који је заправо изменио прописе старог Фалкидијевог закона, али су поглавље XXXII (садржи четири параграфа) ипак насловили Шр1 фаХ-kiUou (О фалкидији)13. Српски преводиоци Прохирона су овом поглављу дали наслов О рдзд^лкнУи (О деоби)14, схвативши правилно његову садр-жину (деоба имовине, тачније, заоставштине).
Примера овакве врсте има много, па сматрамо да пред правним ис-торичарима још увек стоји задатак да испитају појединачно све институте римског права који се срећу у средњовековном српском праву и да пробају да утврде у којој мери су те установе биле у складу са српским обичајним правом и приликама у средњовековној Србији15.
III.
Трећи вид утицаја византијског права на средњовековно српско право, састојао се у директном уношењу појединих византијских прописа или њихових делова у српске правне споменике. То се пре свега односи на Душанов законик. Иако се сматра да је Душанов законик несумњиво нај-важнији акт српског средњовековног законодавства и самостално дело српских правника, данас је доказано да је чак 60 његових чланова пре-узето из различитих византијских правних компилација16. Посебан интерес изазивали су чланови 171 и 172, који Законик стављају изнад цареве воље. Навешћемо њихов текст у целини.
Члан 171: ЭД злконћ: бще повелћвл цлрьство ми. лще пише книгои цлрьство ми или по срьчьв'к, или по лювьви, или по милости зл нћкогл, л юнлзи книга рлзлрл злконикь, не по прлвдћ и по злконои клко пише злконьникь соидУе тоизи книгои дл не вћрои^ тькьмо дл соиде и врьше клко к по прлвдћ.
13 Procheiron XXXII [Zepoi 1931: 188-189].
14 Издање Н. ДучиЋ [1877: 352]; М. Петровић [Злконопрлвило 1991: л. 305 б]. Треба, међутим, приметити да су српски преводиоци Синтагме Матије Властара насловили састав Ф-1, о ФллкУдУи, односно да су задржали грчки термин фалкидиа [НовлковиЋ 1907: 512].
15 Добру основу за овакав метод поставио је још далеке 1928. године Александар Соловјев у својој докторској расправи о законодавству Стефана Душана [Кллсици ЈУГОСЛОВЕНСКОГ права 1998: 307-561]. Мада је велики научник објаснио грчко-римско порекло многих правних установа које се срећу у средњовековној Србији, он у својим истраживањима није пратио њихову трансформацију од римског до српског права, већ их је посматрао у оквиру појединих грана права. Стога сам ставио себи у задатак управо испитивање појединачних института римског права и њихово посредно прихватање у средњовековној Србији. Поред радова о појму закона, наведених у напомени 11, у оквиру ових истраживања објавио сам следеће чланке: [Шаркић 2002а; 2002б; 2006а; 2006б; 2006в; 2013; Šarkič 2004; 2005а; 2007; 2008а; 2008в; 2013].
16 Највеће заслуге за то припадају Николи Радојчићу, који је то врло аргументовано показао у две расправе: [Радојчић 1949-1950: 10-17] и [Радојчић 1951: 45-57].
Slovene 2015 №2
Srđan Šarkić
l 113
Члан 172: соудТах: Вьсаке соудТе да соуде no законьникоу право како пише оу
законьникоу a да не соуде по страуоу царьства ти [НовлковиЋ 1898: 134-135; Ра-доЈЧић 1960: 77; Бубало 2010: 112].
О пореклу ових чланова доста се дискутовало: да ли су они самостални или имају сличности са одредбама из правних аката других словенских народа, све док Никола Радојчић у посебној расправи [Радојчић 1923: 100-139] није доказао да су њихов непосредни извор два члана из Васи-лика. Те одредбе су следеће:
Члану 171 одговара одломак из Василика VII, 1,16: Па? бг б(,каат^?... т^рг^тм too? vg^gu? ка; ката тобтои? фгргтм та? ф^фои?, каф Kav г; auv-Patn кгАгиа^ ффгтdраv dv |idaw Kav г£ O^igv tutcgv, Kav г£ тсрауфат(,к6?г1'п фо;т^аа? Adywv то;йабг yp^vai t^v б;к^ тг^гЬ, акоХоиО-г^тм тй vg|aw. 'Нфг;? уар dmvo роиХбфгйа кратгЬ, бтсгр оЕ ф^гтгро; pouAovTai vg^gi [. . .] Члану 172 одговара текст под ознаком VII, 1, 17: 0гап(Со^г [. . .] ката too? yгv(,кou? ^fiv vg^gu? та? б;ка? г^гтафгаОш тг ка; тгргаОш- tg уар гп; тф Tfiv vg|awv ^(.vg^vov d^ouata оик av бгп^г;^ tivg? s^w^v б;а-типйагм? [Basilicorum Libri 1955: 303] (ср. [Šarkić 1988: 43-55]).
Наравно, примера има много више, али то превазилази оквире овог рада.
Библиографија
Влагојебић 2007
Влагојебић М., Земљораднички закон, средњовековнирукопис (= Српска академија наука и уметности. Одељење друштвених наука. Извори српског права, 14), Београд, 2007. Вогданобић 1979
Вогданобић Д., “Крмчија светога Саве”, у: Међународни научни скуп “Сава Немањић — Свети Сава, историја и предање". Децембар 1976 (= Српска академија наука и уметности. Научни скупови, 7), Београд, 1979, 91-99.
Бубало 2010
Бубало Ђ., Душановзаконик, Београд, 2010.
Дучић 1877
Дучић H., “Морачка Крмчија”, Гласник Српског ученог друштва II. одељење, 8, 1877, 34-134 (= Књижевнирадови Нићифора Дучића, 4, Београд, 1895, 200-414). Законопрабило 1991
Законоправило или Номоканон Светога Саве, Иловички препис 1262. година, фототипија, приредио и прилоге написао М. Петровић, Горњи Милановац, 1991.
Класици југословенског права 1998
Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка, Београд, 1928 (= Класици југословенског права, 16, Београд, 1998).
Марковић 2007
Марковић Б., Јустинијанов закон, средњовековна византијско-српска правна компилација (= Српска академија наука и уметности. Одељење друштвених наука. Извори српског права, 15), Београд, 2007.
2015 №2 Slovene
114 I
The Influence of Byzantine Law on Serbian Medieval Law
НовАКОВИЋ 1898
Новаковић С., Законик Стефана Душана цара српског 1349-1354, Београд, 1898 (репр. 2004).
-----1906
Новаковић С., Средњевековна Србија иримско право (= Архив за правне и друштвене науке од 25.IV.1906, 209-226), Београд, 1906.
-----1907
Новаковић С., Матије Властара Синтагмат. Азбучни зборник византијских црквених и државних закона и правила, Београд, 1907.
Петровић, Штављанин-Ђорђевић 2005
Петровић М., Штављанин-Ђорђевић Љ., Законоправило Светога Саве, 1, Београд, 2005.
Радојчић 1923
Радојчић Н., “Снага закона по Душанову Законику”, Глас Српске академије наука, 110, Другиразред, 62, 1923, 100-139.
----- 1949-1950
Радојчић Н., “Византијско право у Душанову законику”, Историјски часопис, 2, 19491950.
-----1951
Радојчић Н., “Душанов законик и византијско право”, у: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана I, Београд, 1951, 45-57.
-----1960
Радојчић Н., Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354, Београд, 1960.
Соловјев 1928а
Соловјев А., “Значај византијског права на Балкану”, Годишњица Николе Чупића, 37, 1928, 95-141.
----- 1928б
Соловјев А., Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка, Београд, 1928. СУБОТИН-ГоЛУБОВИЋ 2013
СУботин-ГолУбовиЋ Т., Матија Властар Синтагма (= Српска академија наука и уметности. Одељење друштвених наука. Извори српског права, 18), Београд, 2013.
Троицки 1949
Троицки С., “Ко је превео Крмчију са тумачењима“, Глас Српске академије наука, 193, 1949, 119-142.
-----1952
Троицки С., “Како треба издати Светосавску Крмчију (Номоканон са тумачењима)”, Споменик Српске академије наука, 102, 1952, 1-114.
-----1953
Троицки С., “Црквено-политичка идеологија Светосавске Крмчије и Властареве Синтагме”, Глас Српске академије наука, 212, 1953, 155-206.
-----1956
Троицки С., Допунски чланци Властареве Синтагме (= Посебна издања Српске академије наука, 268; Одељење друштвених наука, 21), Београд, 1956.
Шаркић 2002а
Шаркић С., “Гајева подела лица у средњовековном српском праву”, Зборник Матице српске за класичне студије, 4-5, 2002, 107-112.
Slovene 2015 №2
Srđan Šarkić
l 115
------2002б
Шаркић С., “Појам тестамента у римском, византијском и средњовековном српском праву”, Љ. Максимовић, Н. Радошевић, Е. Радуловић, ур., Трећајугословенска конференција Византолога. Крушевац 10-13. мај2000, Београд, Крушевац, 2002, 85-90.
------2006а
Шаркић С., “О стицању пословне способности у срењовековном српском праву”,
Зборникрадова Византолошког института, 43, 2006, 71-76.
------2006б
Шаркић С., “Одредбе римског права о миразу у средњовековном српском праву”, Зборник Матице српске за класичне студије, 8, 2006, 185-191.
Шаркић 2006в
Шаркић С., “Поклон у средњовековном српском праву”, Истраживања, 17, 2006, 7-15. ------2009
Шаркић C., “Рецепција грчко-римског (византијског) права у Србији”, у: Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора (= Српска Академија Наука и Уметности. Одељење друштвених наука. Извори српског права, 16), Београд, 2009, 1-7.
------2013
Шаркић С., “Службености у византијском и средњовековном српском праву”, Зборник радова Византолошког института, 50/2, 2013, 1003-1012.
Щапов 1976
Щапов Я. Н., “Рецепция сборников византийского права в средневековых балканских государствах”, Византийский временик, 37, 1976, 123-129.
Basilicorum Libri 1955
Scheltema H. J., Van der Wal N., ed., Basilicorum Libri LX, series A, volumen 1, textus Hbrorum 1-8, Groningen, 1955.
Burgmann 2005
Burgmann L., “Mittelalterliche Ubersetzungen byzantinischer Rechtstexte,” in: G. Thur,
Hrsg., Antike Rechtsgeschichte: Einheit und Vielfalt (= Osterreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-historische Klasse. Sitzungsberichte, 726), Wien, 2005, 43-66.
Hube 1868
Hube R., O znaczeniuprawa rzymskiego i rzymsko-bizantynskiego u narodow Slowianskich, Warszawa, 1868.
------1880
Hube R., Droit Romain et Greco-Byzantin chez lespeuples slaves, Paris, Toulouse, 1880.
Minale 2009
Minale V. M., “ Lo «zakonik» di Stefan Dusan e i suoi legami con la legislazione bizantina,” Index: Quaderni camerti di studi romanistici, 37, 2009, 219-228.
Miškatović 1869
Miškatović N., O značenjuprava rimskoga i rimsko bizantinskoga kodslavjanskih naroda, Wien, 1869.
Mortreuil 1843-1846
Mortreuil J. A. B., Histoire du droit Byzantin ou du droit Romain dans l’Empire d’Orient, depuis la mort de Justinien jusqu’a la prise de Constantinople en 1453, 1-3, Paris, 1843, 1844, 1846 (repr.: Osnabruck, 1966).
Namislowski 1908
Namislowski L.,“Wege der Rezeption des byzantinischen Rechts im mittelalterlichen Serbien,” Jahrbrnher frn Kultur und Geschichte der Slaven, 1/2, 1908, 139-152.
2015 №2 Slovene
116 |
The Influence of Byzantine Law on Serbian Medieval Law
Soloviev 1959
Soloviev A. V., “Der EinfluK des Byzantinischen Rechts auf die Volker Osteuropa,” Zeitschrift der Savigny-StiftungftirRechtsgeschichte. Romanistische Abteilung, 76, 1959, 439-479.
Šarkić 1988
Šarkić S., “Elements of Constitutionality in Medieval Serbian Law,” IUS COMMUNE. Zeitschrift ftir Europaische Rechtsgeschichte, 15, Frankfurt a. M., 1988, 43-55.
------1990
Šarkić S., “Zašto Sintagma a ne Heksabiblos,” Zbornik Pravnog fakulteta uZagrebu, 40/1, 1990, 73-77.
------1996
Šarkić S., “Nopo? et «zakon» dans les textes juridiques du XIV siecle,” Byzantium and Serbia in the 14th Century, Athens, 1996, 257-266.
------2004
Šarkić S., “The Concept of Marriage in Roman, Byzantine and Serbian Mediaeval Law,” Зборникрадова Византолошког института, 41, 2004, 99-103.
------2005a
Šarkić S., “The Concept of Will in Roman, Byzantine and Serbian Medieval Law,” in:
L. Burgmann, Hrsg., Forschungen zur byzantinischen Rechtsgeschichte. Fontes minores, 11: Forschungen zur byzantinischen Rechtsgeschichte, Frankfurt a. M., 2005, 427-433.
------ 2005b
Šarkić S., “Nopo?, lex, закон: порекло, значења, дефиниције”, Зборник Матице српске за класичне студије, 7, Нови Сад, 2005, 49-64.
------2007
Šarkić S., “Sull’acquisizione della capacita di agire nel diritto medievale serbo,” Diritto @
Storia. Rivista Internazionale di Scienze Giuridiche e Tradizione Romana, 6, 2007, 1-6.
Šarkić 2008a
Šarkić S., “Natural Persons (Individuals) and Legal Persons (Entities) in Serbian Mediaeval Law,” Зборник радова Византолошког института, 45, 2008, 223-229.
------2008b
Šarkić S., “Provisions of Roman Law on Dowry in Serbian Mediaeval Law,” Zeitschrift der Savigny-Stiftungftir Rechtsgeschichte. Romanistische Abteilung, 125, 2008, 682-687.
------2013
Šarkić S., “Depositum in Roman, Byzantine and Serbian Mediaeval Law,” in: ANTIKHNEQP — TipHTixog город envpov N. Tpaiavov yia та дудоцкобта ysvs&ha toy = ANTECESSOR. Festschrift ftir Spyros N. Troianos zum 80. Geburtstag, 2, Aft/va, 2013, 1587-1594.
Troianos, Šarkić 1996
Troianos S., Šarkić S., “0 KrnSim? tou ETŠ^avou Aouaav mi to [SuZavTivo Simio”, Byzantium and Serbia in the 14th Century, Athens, 1996, 248-256.
Zachariae von Lingenthal 1856-1884
Zachariae von Lingenthal C. E. , Ius Graeco-Romanum, 1-7, Leipzig, 1856-1884.
Zepoi1931
Zepos J., Zepos P., Ius Graecoromanum, 1-8, Athenae, 1931 (repr.: Aalen, 1962).
Paaahs, Потане 1859
Рааане Г. A., Потлне M., MaT&aiou tou ВХаатарёт? EuvTaypa ката OToiyeiov, A&^vai, 1859 (фототипско издање: Атина, 1966).
Slovene 2015 №2
Srđan Šarkić
l 117
Srđan Šarkić
University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia
The Influence of Byzantine Law on Serbian Medieval Law
Abstract
Serbian law from the early 13th century developed under the direct influence of Byzantine law. Serbian jurists adopted Byzantine law through translations of Byzantine legal compilations. The first such translation was the Nomokanon of St. Sabba of 1219. St. Sabba's Nomokanon contained ecclesiastical rules together with the canonist's glosses, a translation of part of Justinian's Novels, and the whole of the Procheiron of Basil I. Between 1349 and 1354, Serbian lawyers created a special Codex Tripartitus, codifying both Serbian and Byzantine law. The Russian scholar T. Florinsky noticed this as long ago as 1888, pointing out that in the oldest manuscripts, Dušan's Code is always accompanied by two other compilations of Byzantine law: the abbreviated Syntagma of Matthew Blastares and the so-called Code of Justinian. In addition to translations of Byzantine legal miscellanies, Serbian lawyers also adopted a great number of the institutions of Roman law. However, Serbian jurists were not educated in Bologna so, as a consequence, Roman law was adopted in an indirect way, i.e., through Greek (Byzantine) translations and not from original Latin texts. Dušan's Code, as the most important legal source of medieval Serbian law, took about sixty articles directly from the Basilica: the most important are articles 171 and 172.
Keywords
St. Sabba's Nomokanon, Syntagma Canonum, Code of Justinian, lex, nomos, zakon, Dušan's Code, Basilica
References
Blagojević M., Zemljoradnički zakon, srednjove-kovni rukopis (= Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje društvenih nauka. Izvori srpskog prava, 14), Beograd, 2007.
Bogdanović D., “Krmčija svetoga Save,” u: Me-đunarodni naučni skup “Sava Nemanjić — Sveti Sava, istorija i predanje". Decembar 1976 (= Srpska aka-demija nauka i umetnosti. Naučni skupovi, 7), Beograd, 1979, 91-99.
Bubalo Đ., DuSanov zakonik, Beograd, 2010.
Burgmann L., “Mittelalterliche Ubersetzungen byzantinischer Rechtstexte,” in: G. Thur, Hrsg., Antike Rechtsgeschichte: Einheit und Vielfalt (= Os-terreichische Akademie der Wissenschaften. Philo-sophisch-historische Klasse. Sitzungsberichte, 726), Wien, 2005, 43-66.
Marković B., Justinijanov zakon, srednjovekovna vizantijsko-srpska pravna kompilacija (= Srpska aka-demija nauka i umetnosti. Odeljenje društvenih na-uka. Izvori srpskog prava, 15), Beograd, 2007.
Minale V. M., “Lo «zakonik» di Stefan Dusan e i suoi legami con la legislazione bizantina,” Index: Qua-derni camerti di studi romanistici, 37, 2009, 219-228.
Petrović M., Štavljanin-Đorđević Lj., Zakono-pravilo Svetoga Save, 1, Beograd, 2005.
Radojčić N., “Snaga zakona po Dušanovu Zako-niku,” Glas Srpske akademije nauka, 110, Drugi raz-red, 62, 1923, 100-139.
Radojčić N., “Snaga zakona po Dušanovu Za-koniku,” Glas Srpske akademije nauka, 110, Drugi razred, 62, 1923, 100-139.
Radojčić N., “Dušanov zakonik i vizantijsko pra-vo,” u: Zbornik u čast Seste stogodiSnjice Zakonika cara DuSana I, Beograd, 1951, 45-57.
Radojčić N., Zakonik cara Stefana DuSana 1349 i 1354, Beograd, 1960.
Scheltema H. J., Van der Wal N., ed., Basilicorum Libri LX, series A, volumen 1, textus librorum 1-8, Groningen, 1955.
Shchapov Ya. N., “Retseptsiia sbornikov vizan-tiiskogo prava v srednevekovykh balkanskikh gosu-darstvakh,” Vizantiiskii vremenik, 37, 1976, 123-129.
Soloviev A., “Značaj vizantijskog prava na Bal-kanu,” Godišnjica Nikole Čupića, 37, 1928, 95-141.
Soloviev A., Zakonodavstvo Stefana DuSana cara Srba i Grka, Beograd, 1928.
2015 №2 Slovene
118 I
The Influence of Byzantine Law on Serbian Medieval Law
Soloviev A. V., “Der EinfluK des Byzantinischen Rechts auf die Volker Osteuropa,” Zeitschrift der Savigny-Stiftung ftir Rechtsgeschichte. Romanistische Abteilung, 76, 1959, 439-479.
Subotin-Golubović T., Matija Vlastar Sintagma (= Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje druš-tvenih nauka. Izvori srpskog prava, 18), Beograd, 2013.
Šarkić S., “Elements of Constitutionality in Medieval Serbian Law,” IUS COMMUNE. Zeitschrift ftir Europaische Rechtsgeschichte, 15, Frankfurt a. M., 1988, 43-55.
Šarkić S., “Zašto Sintagma a ne Heksabiblos,” Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, 40/1, 1990, 73-77.
Šarkić S., “Nopo et «zakon» dans les textes juridiques du XIV siecle,” Byzantium and Serbia in the 14th Century, Athens, 1996, 257-266.
Šarkić S., “Gajeva podela lica u srednjovekovnom srpskom pravu,” Zbornik Matice srpske za klasične studije, 4-5, 2002, 107-112.
Šarkić S., “Pojam testamenta u rimskom, vizan-tijskom i srednjovekovnom srpskom pravu,” Lj. Mak-simović, N. Radošević, E. Radulović, ur., Trećajugo-slovenska konferencija Vizantologa. KruSevac 10-13. maj 2000, Beograd, Kruševac, 2002, 85-90.
Šarkić S., “The Concept of Marriage in Roman, Byzantine and Serbian Mediaeval Law,” Zbornik radova VizantoloSkog instituta, 41, 2004, 99-103.
Šarkić S., “The Concept of Will in Roman, Byzantine and Serbian Medieval Law,” in: L. Burgmann, Hrsg., Forschungen zur byzantinischen Rechtsgeschichte. Fontes minores, 11: Forschungen zur byzantinischen Rechtsgeshichte, Frankfurt a. M., 2005, 427-433.
Šarkić S., “Nomos, lex, zakon: poreklo, značenja, deflnicije,” Zbornik Matice srpske za klasične studije, 7, Novi Sad, 2005, 49-64.
Šarkić S., “O sticanju poslovne sposobnosti u srednjovekovnom srpskom pravu,” Zbornik radova VizantoloSkog instituta, 43, 2006, 71-76.
Šarkić S., “Odredbe rimskog prava o mirazu u srednjovekovnom srpskom pravu,” Zbornik Matice srpske za klasične studije, 8, 2006, 185-191.
Šarkić S., “Poklon u srednjovekovnom srpskom pravu,” Istraživanja, 17, 2006, 7-15.
Šarkić S., “Sull’acquisizione della capacita di agire nel diritto medievale serbo,” Diritto @ Storia. Rivista Internazionale di Scienze Giuridiche e Tradizione Ro-mana, 6, 2007, 1-6.
Šarkić S., “Natural Persons (Individuals) and Legal Persons (Entities) in Serbian Mediaeval Law,” Zbornik radova VizantoloSkog instituta, 45, 2008, 223-229.
Šarkić S., “Provisions of Roman Law on Dowry in Serbian Mediaeval Law,” Zeitschrift der Savigny-Stiftung ftir Rechtsgeschichte. Romanistische Abteilung, 125, 2008, 682-687.
Šarkić S., “Recepcija grčko-rimskog (vizantij-skog) prava u Srbiji,” u: Srednjovekovnopravo u Srba u ogledalu istorijskih izvora (= Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. Odeljenje društvenih nauka. Izvori srpskog prava, 16), Beograd, 2009, 1-7.
Šarkić S., “Depositum in Roman, Byzantine and Serbian Mediaeval Law,” in: ANTECESSOR. Festschriftftir Spyros N. Troianos zum 80. Geburtstag, 2, Athens, 2013, 1587-1594.
Šarkić S., “Službenosti u vizantijskom i srednjovekovnom srpskom pravu,” Zbornik radova VizantoloSkog instituta, 50/2, 2013, 1003-1012.
Troianos S., Šarkić S., “O kodikas tou Stephanou Dousan kai to byzantino dikaio”, Byzantium and Serbia in the 14th Century, Athens, 1996, 248-256.
Troicki S., “Ko je preveo Krmčiju sa tumačenjima,” Glas Srpske akademije nauka, 193, 1949, 119-142.
Troicki S., “Kako treba izdati Svetosavsku Krm-čiju (Nomokanon sa tumačenjima),” Spomenik Srpske akademije nauka, 102, 1952, 1-114.
Troicki S., “Crkveno-politička ideologija Sveto-savske Krmčije i Vlastareve Sintagme,” Glas Srpske akademije nauka, 212, 1953, 155-206.
Troicki S., Dopunski aland Vlastareve Sintagme (= Posebna izdanja Srpske akademije nauka, 268; Odeljenje društvenih nauka, 21), Beograd, 1956.
Zepos J., Zepos P., lus Graecoromanum, 1-8, Athenae, 1931 (repr.: Aalen, 1962).
Проф. др Срђан Шаркић
Универзитет у Новом Саду, Правни факултет, редовни професор,
шеф катедре за историју државе и права
Трг Доситеја Обрадовића 1
21000 Нови Сад
Србија / Serbia
srdjansarkic@gmail.com
Received on February 27, 2015
Slovene 2015 №2
