УСТЮРТ МИНТА^АСИДА НЕФТЬ ВА ГАЗ ЦАЗИБ ЧИ^АРИШ ХДЖМИНИ ЖАДАЛЛАШТИРИШ ХДКВДА
Одилжон Гафурович Х,айитов
Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техника университети
Бахтжон Аметович Оринбаев
Устюрт газ казиб чикариш бошкармаси
Бекзат Илхамович Холмуратов
Бердак номидаги Коракалпок давлат университети
Жавлонбек Тулибой yFли Давлатбоев
Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техника университети
АННОТАЦИЯ
Ушбу маколада бугунги кунда углеводород конларининг махсулдорлигини оширишга алохида эътибор каратилмокда. Устюрт худудида газ казиб чикариш хажмини жадаллаштириш максадида кудукларни чукурлаштириш ёрдамида газ казиб чикариш хажмини купайтириш ва нефтгазга истикболлиги бахолаш, кушимча геолого-техник тадбирлар олиб бориш, шунингдек бир неча кудукларда капитал таъмирлаш ишларини бажариш тавсия этилади.
Калит сузлар: Устюрт, Шаркий Бердак, Сургил кони, Куйи Сургил, газ, нефт.
Устюрт минтакаси Узбекистон Республикасининг шимоли-гарбий кисмида жойлашган булиб уз ичига Устюрт платоси ва Орол денгизи минтакасини камраб олади. Бу регионда асосан газконденсат саноат-махсулдорлик катламлари юра даври чукмалари, камдан-кам холларда полеазой даври чукмаларига тугри келади.
Минтаканинг умумий майдони 110 минг.кв.км, табиий газ ва нефт буйича истикболли майдони 108 минг.кв.км.
Устюрт регионида 1995-2021 йиллар давомида табиий газ ва газ конденсати куйидаги конлардан казиб олиниб келинмокда.
Шаркий Бердак кони. 1999 йили излов кидирув бургилаш ишлари бошланган, кон 2001 йили очилган, 2002 йил 19-октябрдан ишлатишда.
Шаркий Бердак газ конденсати конининг газ ва газ конденсати захиралари мураккаб тузилмали куп катламли конларда жойлашган юкори ва урта юра ёткизиклари билан чегараланган. Махсулдор катламнинг жойлашиш чукурлиги 1482-2818 м.
Шаркий Бердак гумбазида захираларни хисоблашда 27 та махсулдор катлам аникланган булиб, улардан 24 таси C1 саноат категориясида, шу жумладан юкори юра ёткизикларида 13 та катлам (J31, J3^, JS^-!, J3^-2, J316, J316-1, J32, J32а, J32а-1, J33, J33а, J34, J34а) ва 11 та - урта юра (J21, J22, J22^ J23, J23^ J24, J25,
J26, J27, J27a, J29), шунингдек C2 категорияда юкори юра ёткизигида 3 та махсулдор катламлар (J31b, J31r, J336) жойлашган.
Учсай гумбазида захираларни хисоблашда 20 та махсулдор катлам аникланган булиб, улардан 14 таси C1 саноат категориясида, шу жумладан юкори юра ёткизикларида 4 та катлам(J31, J31а, J33, J34) ва 10 та - урта юра (J21, J22, J22а, J23, J23а, J24, J25, J26, J27, J28), шунингдек C2 категорияда юкори юра ёткизигида 6 та махсулдор катламлар^31б, J31b, J31b-1, J31^ J32, J32а).
Табиий газнинг бошлангич захираси 63,003 млрд.м3 ва газ конденсати 1,702 млн.тн.
Шимолий Бердак кони. 1999 йили излов кидирув бургилаш ишлари бошланган, кон 2004 йили очилган, 2005 йил 27-декабрдан ишлатилмокда.
Шимолий Бердак газ конденсати конининг газ ва газ конденсати захиралари мураккаб тузилмали куп катламли конларда жойлашган юкори ва урта юра ёткизиклари билан чегараланган. Махсулдор катламнинг жойлашиш чукурлиги 1573-2703 м.
Шимолий Бердак конида захираларни хисоблашда 14 та махсулдор катлам аникланган булиб, улардан: куйи юрада 1та (пласт J11), урта юрада 9та (пласты J27, J26, J25, J24, J23а, J23, J22а, J226, J21) ва юкори юрада 4 та (пласты J311, J310, J39, J38).
"5
Табиий газ бошлангич захираси 88,674 млрд.м ва газ конденсати 3,479 млн.тн
Куйи Сургил кони. 2017 йили излов кидирув бургилаш ишлари бошланган, кон 2017 йили очилган, 2018 йил 28-октябрдан ишлатишда. Табиий газ бошлангич захираси 3,335 млрд.м3 ва газ конденсати 0,067 млн.тн.
Куйи Шаркий Бердак кони. 2020 йили излов кидирув бургилаш ишлари бошланган, кон 2020 йили очилган, 2021 йил 07-августдан ишлатишда.
Табиий газ бошлангич захираси 2,5 млрд.м3.
Гарбий Куйи Сургил кони. 2020 йили излов кидирув бургилаш ишлари бошланган, кон 2021 йили очилган, 2021 йил 14-феврал ишлатишда. Табиий газ бошлангич захираси 2,5 млрд.м3.
2018-2020 йиллари Устюрт минтакасидаги ишлатилаётган конлардаги кудукларда газ окимини жадаллаштиришнинг куйидаги усуллари амалиётда кулланилди, яъни: катламни гидравлик ёриш, кудукни кум-сув окимли перфорация килиш, катламга глинокислотали ишлов бериш, кудукларни босим остида перфорация килиш, катламга термобарокимёвий ишлов бериш ва катламларни радиал бургилашдир, сув йулини тусиш ва перфорация килиш. Ушбу олиб борилган ишлардан асосий самарали натижалар катламни гидравлик ёриш ва кудукларни босим остида перфорация килиш натижасида олинди.
Устюрт регионидаги конларида мавжуд муаммолар куйидагича:
Кон катламларининг хаммаси мураккаб тузилмали, куп катламли, линза куринишли, бир майдонда йигилиб сакланмаган таркок ва катламнинг чекка кисмида кескин узилиб сикилган тузилишга эга булганлиги, барча хисобот объектларини бир текис ишлашига имкон бермайди [1-9].
Шаркий Бердак ва Шимолий Бердак конининг захираларини хисоблашда кабул килинган хисоблаш параметрлари бургиланган излов-кидирув кудукларининг камлиги туфайли махсулдор катламнинг юзаси ва калинлиги кийматлари жуда юкори бахоланган.
Капитал таъмирланган ва янги бургиланган эксплуатацион кудуклар, конларнинг тасдикланган контурларининг ичида жойлашганлигига карамай, геофизик тадкикотлар натижаларини талкин килиш ва кайта ишлаш натижаларига кура бургилашдан кейин кудуклардаги дастлабки синов объектлари "махсулдор" ёки "самарали" деб таснифланган булса хам, хар доим хам ушбу кудуклардаги дастлабки синов объектларидан ижобий натижа олинмайди.
2022-йил углеводород хом-ашёсини казиб чикариш режа курсаткичларни бажарилишини таъминлаш максадида бошкарма томонидан йил охиригача куйидаги ишларни бажариш режалаштирилган:
•Бургилаш ишларидан сунг 25 та ишлатиш кудугини ишга тушириш, булар: Шаркий Бердак кони №№72нн, 93нн, 95нн, 97, 98, 99, 100 - сонли ишлатиш кудуклари, Шимолий Бердак кони №№110, 111 , 112, 113, 114, 115, 116, 117 - сонли, Куйи Шаркий Бердак кони 15, 16, 17 - сонли ва Куйи Сургил конидан 21 , 23, 24, 25, 26, 27, 28 - сонли ишлатиш-бахолаш кудуклари;
•Излов-кидирув бургилаш ишларидан сунг Гарбий Куйи Сургил -№№2,3, Куйи Сургил - №6, Куйи Шаркий Бердак - №№4,5,63, Ином - №6 ва Шагирлик - №1 ; 44 та кудукларда мукаммал таъмирлаш ишларини олиб бориш ва уларни ишга тушириш;
•5 та объектни технологиядан ишга тушириш. Регионал сейсмик кирким асосида Куйи Сургил, Гарбий Куйи Сургил ва Куйи Шаркий Бердак конларида янги очилган хамда саноат микёси Даражасида ишлатилиб келинаётган махсулдор катламларни Шимолий Бердак конининг №№111,112,116,117-сонли ишлатиш лойихавий кудукларини 5000 метргача чукурлаштириш ёрдамида нефтгазга истикболлиги бахолаш ва газ казиб чикариш хажмини купайтириш [10-18].
PacM. KyÔH Cyprun - Fapôun Kyôu Cyprun - ffluMonufi Eepga; - Ky™ fflapKHH Eepga; KOHnapuHuHr peruoHan ceficMHK khpkhmh KyHH fflapKHH Eepga; kohh №1-cohhh h3hob KygyrugaH ronoB-KugupyB umnapu Harn^acuga Rynu ropa TeppureH ëT^rouK^apuga 3988 MeTp nyKypnuKgaH энг gacTnaÔKH caHoaT muk^cu gapa^acugaru ra3 OKHMHHUHr onuHumu Harn^acuga OHunraH. ^Hru onunraH x,aMga caHoaT mhkçch gapa^acuga umnaranuS KenuHaëTraH Maxcyngop K;araaMHu Kyôu ffluMonufi Eepga; KOHuHuHr №15- 03-cohhu umnaram-ôaxonam nonuxaBufi KygyruHu 4500 MeTp ny^ypnuKrana ôyprunaô, ra3 Ka3u6 nu^apum xa^MuHu KynaHTupum.
2-pacM
Сейсмик кирким ва изохрон харитага асосланиб, палеозой фундаментининг юкори кисмигача Шимолий Бердак конининг №№111,112,116,117-сонли ишлатиш лойихавий кудукларини 5000 метргача чукурлаштириш ёрдамида нефтгазга истикболлиги бахолаш ва газ казиб чикариш хажмини купайтириш.
Табиий газ казиб чикариш режа курсаткичларини бажарилишини таъминлаш буйича тавсиялар:
Юкори махсулдорли конларда Куйи Шаркий Бердак - №№15,16,17 ва Куйи Сургил - №№23,24,25 ишлатиш-бахолаш кудукларида режалаштирилган бургилаш ишларини, 2017-2021 йиллар дастури доирасида расмийлаштирилган асосий шартномага кушимча келишув асосида амалга ошириш ва жадаллаштириш;
2022 йил учун белгиланган геолого-техник тадбирга кушимча тарзда 39 та кудукларда перфорация (дострел) ишларини бажариш учун кушимча 2 дона кутаргич дастгохи ажратиш;
Куйи Шаркий Бердак №63 сонли ишлатиш-бахолаш кудугини мустахкамлаш ва узлаштириш ишлари жадаллаштирилиб, бургилаш ускунаси Куйи Шаркий Бердак конининг №15 сонли ишлатиш-бахолаш кудугига 2022йилнинг 15- март санасигача кучириш ишлари тугатилиб, бургилаш ишларини жадаллаштириш;
Шаркий Бердак №72 сонли ишлатиш кудугини узлаштириш ишлари жадаллаштирилиб, бургилаш ускунаси Шаркий Бердак конининг 93нн сонли кудугига 2022-йилнинг 10 март санасигача кучириш ишлари тугатилиб, бургилаш ишларини жадаллаштириш;
Шимолий Бердак №109 сонли ишлатиш кудугидаги бургилаш ускунасини Куйи Сургил конидаги №26 ишлатиш бахолаш кудугига 2022-йилнинг 1- март санасигача кучириш ишлари тугатилиб, бургилаш ишларини жадаллаштириш;
2021 йилнинг 15 декабрь санасида Куйи Сургил №6 кидирув кудигидан 4500-4199м (фильтр) ораликларидан кунлик 1,0 млн куб метр газ ва газ конденсати махсулоти казиб олишга эришилди [19-30]. Шу муносабат билан газ казиб чикариш хажмини купайтириш максадида Куйи Сургил №26 ишлатиш-бахолаш кудугини 4500 метргача бургилаш ишларини жадаллаштириш максадга мувофик.
REFERENCES
[1] Хайитов, О. Г., Искандаров, Ж. Р., Давлатбоев, Ж. Т. У., & Умирзоков, А. А. (2021). ДУНЁНИНГ УГЛЕВОДОРОД КОНЛАРИДА АНОМАЛ ЮКОРИ КАТЛАМ БОСИМИНИНГ ПАЙДО БУЛИШ САБАБЛАРИНИ УРГАНИШ НАТИЖАЛАРИНИ УМУМЛАШТИРИШ. Scientific progress,, 7(6), 1135-1142.
[2] Акрамов, Б., & Нуритдинов, Ж. (2020). ЭФФЕКТИВНЫЕ МЕТОДЫ ИНТЕНСИФИКАЦИИ ДОБЫЧИ НЕФТИ МЕСТОРОЖДЕНИЙ СУРХАНДАРЬИ С ВЫСОКОВЯЗКОЙ НЕФТЬЮ. 36ipHUK наукових праць Л0ГОХ, 76-80.
[3] G'ofurovich, K. O., & Abdurashidovich, U. A. (2021). Justification of rational parameters of transshipment points from automobile conveyor to railway transport. World Economics and Finance Bulletin, 1(1), 20-25.
[4] G'ofurovich, K. O., Abdurashidovich, U. A., Ugli, M. U. F., & Ugli, A. A. X.
(2020). Justification Of The Need For Selective Development Of The Phosphorite Reservoir By Horizontal Milling Combines. The American Journal of Engineering and Technology, 2(11), 159-165.
[5] Хайитов, О. Г., Очилов, Ш. А., Кадиров, В. Р., & Бабаев, З. Н. (2020). Механизация горно-транспортных работ, персонал и потребляемые материальные ресурсы. In Advanced Science (pp. 46-49).
[6] Shafievich, A. B., Gafurovich, K. O., & Charcoal, N. J. F. (2017). Oil displacement by water in an electric field. Austrian Journal of Technical and Natural Sciences, (3-4), 20-22.
[7] Хайитов, О. Г., Умирзоков, А. А., Юсупходжаева, Э. Н., & Абдурахмонова, С. П. (2021). О РАНЖИРОВАНИЕ И КЛАССИФИКАЦИИ УГЛЕВОДОРОДНЫХ ОБЪЕКТОВ ЮГО-ВОСТОЧНОЙ ЧАСТИ БУХАРО-ХИВИНСКОГО РЕГИОНА. Scientific progress, 2(2), 447-453.
[8] Khayitov, O. G. O., Ziyodov, N. R., Fatkhiddinov, A. O. T. O., & Umirzoqov, A. A.
(2021). THE INTENSITY OF THE EFFECT OF THE EXPLOSION OF BOREHOLE CHARGES OF EXPLOSIVES IN MULTI-STRENGTH ROCKS OF DEEP QUARRIES. Scientific progress, 2(1), 625-630.
[9] Khayitov, O. G. (2019). On formation of abnormally high and abnormally low reservoir pressures. In VI International Scientific And Practical Conference.«Global science and innovations (pp. 82-86).
[10] Петросов, Ю. Э., Хайитов, О. Г., & Петросова, Л. И. (2018). Интенсивное дробление руд на карьерах. Рецензент: ЕА Лисица главный врач филиала Федерального бюджетного учреждения здраво-охранения «Центр гигиены и эпидемиологии в Хабаровском крае, в городе Комсомольске-на-Амуре, Комсомольском районе» Редакционная коллегия, 115.
[11] Петросов, Ю. Э., Хайитов, О. Г., & Петросова, Л. И. (2018). Интенсивное дробление руд на карьерах. Рецензент: ЕА Лисица главный врач филиала Федерального бюджетного учреждения здраво-охранения «Центр гигиены и эпидемиологии в Хабаровском крае, в городе Комсомольске-на-Амуре, Комсомольском районе» Редакционная коллегия, 115.
[12] Хайитов, О. Г. (2018). О необходимости обоснования паспортизации руд при изменяющихся горно-геологических условиях золоторудных месторождений. Кончиликхабарномаси. Кончиликхабарномаси. Навои,(3), 49-51.
[13] Eduardovich, P. Y., Gofurovich, K. O., & Kuvvatovich, K. U. (2021). Substantiation of parameters low-waste technology of extraction of
blocks. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 77(1), 835-842.
[14] Хайитов, О. Г., Джураев, С. Д., Холматов, О. М. У., & Эдилов, Н. М. (2020). Обоснование влияния на эффективности буровзрывных работ. Глобус, (5 (51)), 2125.
[15] Хайитов, О. Г., & Абдуназаров, С. (2018). Обоснование возможности оптимальных параметров и технологических схем применения циклично-поточной технологии на карьерах открытой добычи. Рецензент: ЕА Лисица главный врач филиала Федерального бюджетного учреждения здраво-охранения «Центр гигиены и эпидемиологии в Хабаровском крае, в городе Комсомольске-на-Амуре, Комсомольском районе» Редакционная коллегия, 118.
[16] Хайитов, О. Г., & Тожимирзаев, Б. Б. (2018). Влияние сейсмического воздействия на деформации приконтурного массива карьера кальмакир. Рецензент: ЕА Лисица главный врач филиала Федерального бюджетного учреждения здраво-охранения «Центр гигиены и эпидемиологии в Хабаровском крае, в городе Комсомольске-на-Амуре, Комсомольском районе» Редакционная коллегия, 262.
[17] Петросов, Ю., Хайитов, О., Умирзоков, А., Исаманов, У., & Имамбердиев, У. (2021). ПРОБЛЕМЫ ДОБЫЧИ И ПЕРЕРАБОТКИ ПОЛЕЗНЫХ ИСКОПАЕМЫХ В УСЛОВИЯХ ГЛУБОКИХ КАРЬЕРОВ. Зб1рник наукових праць SCIENTIA.
[18] Хайитов, О. Г., Усмонов, К. М., Умирзоков, А. А., & Гафуров, Ш. О. (2021). ОСОБЕННОСТИ О ПОИСКИ НЕФТЕГАЗОВЫХ ЛОВУШЕК. Scientific progress, 2(2), 1154-1159.
[19] Хайитов, О. Г. (2020). Обоснование конечной нефтеотдачи пластов методом многофакторного регрессионного анализа. Булатовские чтения, 7, 189-192.
[20] Хайитов, О. Г., Акрамов, Б. Ш., & Нуритдинов, Ж. Ф. (2020). Инновационный методы повышения нефтеотдачи пластов. Евразийский союз ученых, (1-3 (70)), 15-20.
[21] Агзамов, А. А., & Хайитов, О. Г. (2010). Обоснование метода увеличения коэффициента извлечения нефти на основе обработки геологопромысловых данных. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (8), 47-51.
[22] Акрамов, Б. Ш., Хайитов, О. Г., Нуритдинов, Ж. Ф., & Мирзакулова, М. Н. (2019). Инновации в разработке месторождений с трудноизвлекаемыми запасами. Сборник научных статей по итогам работы Международного научного форума, 739.
[23] Агзамов, А. А., & Хайитов, О. Г. (2016). Оценка степени влияния деформации коллектора на коэффициент продуктивности скважин месторождения Северный Уртабулак. Горный информационно-аналитический бюллетень (научно-технический журнал), (9), 185-193.
[24] Хайитов, О., Умирзоков, А., Усмонов, К., & Эдилов, Н. (2020). Анализ геолого-геофизический изученности юго-восточной части бухаро-хивинского региона. Збгрник наукових праць ЛОГОЕ, 69-73.
[25] Акрамов, Б. Ш., Хайитов, О. Г., & Табылганов, М. К. (2010). Методы уточнения начальных и остаточных извлекаемых запасов нефти по данным разработки на поздней стадии. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (2), 20-24.
[26] Хайитов, О., Джураев, С., Умирзоков, А., Бекманов, Н., & Искандаров, Ж. (2021). НЕКОТОРЫЕ АСПЕКТЫ РЕЗУЛЬТАТОВ ВСКРЫТИЯ, ИСПЫТАНИЯ И ОСВОЕНИЯ ПОИСКОВО-РАЗВЕДОЧНЫХ СКВАЖИН. Зб1рник наукових праць SCIENTIA.
[27] Хайитов, О. Г., & Агзамова, С. А. (2014). Прогноз конечного коэффициента нефтеизвлечения нефтяных залежей с малыми запасами на основе статистических моделей. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (7), 39-42.
[28] Ochilov, S. H. (2017). A., Umirzoqov AA, Determining the optimal distance between parallel-converged borehole charges when blasting high ledges. Bulletin ТSTU-Таshkent, 3, 167-174.
[29] Акрамов, Б., Хайитов, О., Нуритдинов, Ж., Давлатбоев, Ж., & Умирзоков, А. (2021). Интенсификация добычи нефти из месторождений с трудноизвлекаемыми запасами. Збгрник наукових праць SCIENTIA.
[30] Нayitov, O. G., Yusupkhodzhaeva, E. N., Abdurakhmanova, S. P., & Holmatova, N. G. (2020). On the state of hydrocarbon resource base in the beshkent trough. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(7 Special Issue), 23272332.