CC BY
20
КОРИШЪЕ^Е ДРВЕНЕ БИОМАСЕ У ПРОЦЕСУ КОГЕНЕРАЦШЕ
Милан Р. Радосав^евий а, Ваъа М. Шуштершич б а Основна школа „17.октобар", Jагодина,
e-mail: [email protected] б Универзитет у Крагу]евцу, Факултет инженерских наука, Катедра за енергетику и процесну технику, Краг^евац, e-mail: [email protected]
DOI: 10.5937/vojtehg63-5696
ОБЛАСТ: хеми]ске технологи]е ВРСТА ЧЛАНКА: прегледни чланак JЕЗИК ЧЛАНКА: српски
Сажетак:
Потенциал биомасе у Републици Срби]и je велик и обухвата шумски и дрвно-индустри}ски остатак, огревно дрво, остатак из поъопривреде, биомасу прикупъену при одржаваъу путева и ин-фраструктурних об}еката. Изградъом когенераци]ских постро]е-к>а на дрвну биомасу повепапе се удео коришпе^а обновл>ивих из-вора енерги]е, што пе вишеструко допринети испуъаваъу цил>е-ва енергетске политике Републике Срби}е. Реално jе претпоста-вити да пе се за енергетске потребе повремено морати да кори-сти и биомаса лоши]ег квалитета, што пе се неминовно одрази-ти на погонске параметре когенераци}ског постро]е^а.
У недостатку новщих домапих искустава потребно jе об/'ек-тивно и непристрасно анализирати податке о актуелном ста-ььу технологи}а, као и податке о погону когенераци]ских постро-¡еша ложених дрвном биомасом (Evald,Witt, 2006,nd).
К^учне речи: дрво, когенераци]а, биомаса.
Увод
Разво] когенераци]е KojM се темени на економски оправданим потребама и ко]и има за ци^ штедну примарне енерги]е и сманене емиси]е CO2, приоритет ]е ЕУ и предмет Директиве 2004/8/EZ Европ-ског парламента ко]и уре^е производну електричне енерги]е из об-нов^ивих извора енерги]е и когенераци]е.
Когенерац^а омогупава снижаване трошкова производне електричне и топлотне енерги]е, сманене емиси]е CO2 по ]единици произ-ведене енерги]е, избегаване губитака у преносу и дистрибуции итд.
(Ш)
Процене показэду да постов потенциал за повеЬа^е производи елек-тричне енерги]е кроз комбиновану производи у ЕУ са 18% у 2010. го-дини на 22% до 2020. године, што эдедно значи повеЬава^е инсталира-них капацитета на 195 Gwe до 2020. године. Установлено ]е да нарочито у Северно] и Источно] Европи посто]е могуЬности за повеЬа^е комбиноване производи за 50% - од 22 GWe на 38 GWe (Ийр:/^-ww.cogeneurope.eu). Удео когенераци]ских постро]е^а у енергетском сектору наведених европских држава ]е веома велики (нпр. у Дансщ ]е 51%, Холанди]и 29%, Финско] 39%, Летони]и 30%), док ]е у другим државама та] удео знатно ма^и, као нпр. у Француско], Грчко] и Ирско].
Ратификациям Куото протокола и обавезама у процесу приступала ЕУ Срби]а се обавезала да повела учешЬе обнов^ивих извора енерги]е у финално] потрошки енерги]е на 27% до 2020. године.
Елементи студне извод^ивости
У студи]ама извод^ивости анализира]у се и различити аспекти, као што су: избор и посто]еЬе ста^е локаци]е, дугорочна расположи-вост биомасе, утица] на околину, прихват^ивост про]екта за локалну за]едницу.
Избор локаци]е
Приликом избора локаци]е потребно ]е наЬи задово^ава]уЬи компромис измену различитих захтева, као што су: близина извора и могуЬност допрема^а дово^них количина биомасе, осигуран приступ возилима, да ]е прик^учак на електроенергетску мрежу ]едно-ставан и ]ефтин, да постов могуЬност водоводног и канализационог прик^учка, као и одлага^а чврстог горива, да потрошачи нису уда-^ени, т|. да су што нижи трошкови дистрибуци]е топлотне енерги]е.
Оквирне цене прик^учка на електроенергетску мрежу зависе од тога да ли ]е реч о изград^и нове или употреба посто]еЬе елек-троенергетске мреже.
Расположивост биомасе
За погон когенераци]ског постро]е^а могу се користити различи-та горива, као што су: дрвни остатак (из пилане или фабрике наме-шта]а, шумски остатак) или наменски узрено брзорастуЬе дрво. За-висно од локаци]е, могуЬи су различити начини набавке биомасе, али су при доноше^у одлуке на]важни]и параметри набавна цена и квалитета горива.
(ш>
о
X
о >
ю
о сч
ОС ш
ОС ZD
о
о _|
< о
X О ш
н >-
СС <
н
ю <
-j
О ■О
X ш н О
О >
У разматрану избора локаци]е с Koje Ье се набав^ати дрво треба узети у обзир и осет^ив приступ локално] екологи]и, будуЬи да искоришЬаване шумских ресурса, као и узго] великих количина бр-зорастуЬих шума, може различито утицати на биоразноликост и одр-живост подруч]а. Тако^е, неопходно ]е одржати квалитет испоручене биомасе константном (унутар одре^ених граница), при чему су на]-важни]и параметри: садржа] влаге, величина честица/комада и зага-^ене. ВеЬина технолога омогуЬава сагореване сировина влажности и преко 50%, а ограничена се ]ав^а]у код неких технолога рас-плинавана.
Набавка потребне количина биомасе
На]веЬи потенциал продукци]е биомасе показали су клонови ст-абластих врба. Резултати истраживана потенциала започетог пре десетак година на локаци]ама у Дарди и Чазми показу]у да се вредности двогодишнег приноса различитих клонова беле врбе налазе у интервалу од 9,3 t/ha до 19,8 t/ha. Истраживанем ]е показано и да се применом интензивни]ег узго]а и применом заштитних мера принос може знатнее повеЬати (Kajba, et al, 2007). У европским оквирима на]више брзорастуЬих култура засажено ]е у Шведско^ где се на при-ближно 15.000 ha узга]а врба. Различите врсте врбе доминира]у и у По^ско] где ]е у 2007. години укупна површина енергетских засада износила 6.700 ha (Stolarski, et al, 2008, pp. 1227-1234), (Stolarski, 2008, nd).
У зем^ама средне и ]ужне Европе (нпр. у Немачко], Италии, Шпанки) пово^ни]и су услови за садну тополе. У Италии ]е, захва-^у]уЬи подстица]ним мерама за енергетско коришЬене биомасе од 2003. до 2008. године, засажено више од 4.000 ha површине разли-читим врстама брзорастуЬих топола. Приближно 3.000 ha засажено ]е у северно] Италии, на]више у Ломбардии у долини реке По. За успешан узго] брзорастуЬе тополе на]важни]и предуслов представка могуЬност наводнавана, па ]е избор долина река, као и подруч-]а с уре^еним мелиораци]ским саставом логичан избор. Према ре-зултатима теренских истраживана, ко]а су спроведена у Италии, просечан годишни принос брзорастуЬе тополе износи 23 t/ha. Сеча се може спроводити сваке године, сваке две, три или више година. Истраживана започета кра]ем 80-их година прошлог века показала су да дужи размаци измену сече осигурава]у веЬи принос (Kopp, et al, 2001, pp.1-7).
Nacionalna inventura suma
Vrsta zemljista g Suma Ostalo sumsko zemljiste Ne plod no zemljiste Poljoprivredno zemljiste Livade i pasnjaci Urbano zemljiste Vodene povrsine
Слика 1 - Површина под шумом у Републици Срби]и Figure 1 - Forest area of the Republic of Serbia
Срби]а се сматра средне шумовитом земном. Од укупне повр-шине ньене територи]е, 29,1% налази се под шумама, што износи 2.252.000 Иа (слика 1). Од тога ]е у државном власништву 1.194.000 Иа или 53%, а у приватном власништву 1.058.387 Иа или 47% (слика 2) (http:// www.srbijаsume.rs). Шумовитост ]е, у односу на глобални аспект, блиска светско] ко]а износи 30%, а знатно jе нижа од европс-ке ко]а достиже 46%. У односу на бро] становника шумовитост износи 0,3 Иа по становнику (у Руси]и ]е 11,11 Иа по становнику, Но-рвешко] 6,93, Финско] 5,91, БиХ 1,38 и Хрватско] 1,38 Иа по станов-нику).
C¿05>
CnuKa 2 - UyMe y flpxaBHOM u npuBaTHoM BnaoHWWTBy Peny6nuKe Cp6uje Figure 2 - Forests in the state and private ownership of the Republic of Serbia
W^aj Ha OKO^MHy u eMMOMje
LUTeTHux MaTepuja
OKCudu cyMnopa
flpBHa 6uoMaoa oagpxu Mane KonunuHe oyMnopa (y ,ge6ny OBera 0,01%, y um^aMa neTMHapa 0,04-0,2% - M3paxeHO MaoeHuM ygenoM y oyBOM ropuBy). y npaKou, oaropeBaneM 6uoMaoe HaoTajy Bpno Mane unu 3aHeMap^uBe KonunuHe oyMnopHor oKouga, TaKo ga oe y nocrpoje^a ko-ja Kao ropuBo KopuoTe oaMo gpBHy 6uoMaoy no npaBuny He yrpa^yje
опрема за укланане оксида сумпора. У процесу сагоревана сумпор гради гасовита ]единена SO2 (S+O2^-SO2) и SO3 (2SO2+O2^-2SO3), као и алкалне сулфате. У котловима у ко]има се димни гасови брзо хладе, сулфати се кондензэду на честицама летеЬег пепела или на површинама цеви. ВеЬина сумпора садржана ]е у пепелу (40 до 90%). Ефикасност процеса задржавана сумпора у пепелу на]више зависи од концентраци]е алкалних метала (посебно калци]ума) у пепелу. Утица] сумпора ни]е толико знача]ан због емиси]а SO2 веЬ због неговог удела у корозивним процесима.
Оксиди азота
Удео азота у дрвно] биомаси релативно ]е низак. Суво дебло и кора садрже 0,1-0,5% азота, док ]е код иглица четинара удео азота нешто виши (1-2%). Азотови оксиди ко]и наста]у при сагоревану су азот-моноксид (N2+O2^2NO) и азот-диоксид (N2+2O2^2NO2) ко]и се за]еднички означава]у са NOx. Приближно 85% азотових оксида ко]и наста]у у процесу сагоревана представ^а]у термички NOx (при тем-ператури од 9000C). Азотови оксиди наста]у сложеним процесима, зависно од технологе сагоревана и температуре. На наста]ане азотових оксида на]више утичу сво]ства горива.
Резултати мерена ко]а су спроведена на постро]енима у Шва]-царско] и Аустри]и показу]у да количина азотових оксида насталих у процесу сагоревана биомасе на температурама измену 800 и 1.100°C на]више зависи од удела азота у гориву. Измерени распон емиси]а за ложишта са сагореванем на решетки и за сагореване горива с уделима азота од 0,1 до 1,2% приближно износи 120 до 600 mg/Nm Измерене количине азотових оксида при сагоревану дрвне биомасе у флуидизованом сло]у на постро]енима у Шведско] и с уделима азота у гориву измену 0,15 и 0,22 %, креЬу се у распону од 30 до 100 mg/Nm3 (Obernberger, 1998, pp.33-56).
Мешанем амони]ака и азотових оксида у присутности катализатора или на високим температурама долази до хеми]ске реакци]е у кор] наста]е азот, док се кисеоник из азотових оксида и водоник из амони]ака спа]а]у у воду. У процесу селективне некаталитичке редук-ци]е (енгл. Selective NonCatalytic Reduction -SNCR) амони]ак или уреа убризгава]у се у вруЬе димне гасове на температурама измену 850 и 1.050°C. Одржаване температуре димних гасова у задатом распону важно ]е због тога што се на температурама изнад 1.200°C интензивира реакци]а поновног наста]ана азотових оксида из прео-сталог амони]ака и расположивог кисеоника. Процес некаталитичке редукци]е ни]е могуЬ на температурама нижим од 800°C. У оптимал-ним условима процес некаталитичке редукци]е омогуЬава сманене
емиси]а NOx за 50 до 60%, док je у реалним условима проценат сма-^е^а у распону од 20 до 40%. Код процеса селективне каталитичке редукци]е (енгл. Selective Catalytic Reduction - SCR) амони]ак се убризгава у простор изнад катализатора. Материал катализатора бира се зависно од састава димних гасова и количине и састава ле-теЬег пепела. Користе се различити матери]али или ]еди^е^а тита-новог оксида с ванадием, молибденом, платином, а затим и зеолит-ни матери]али. Процес се одви]а на температурама димних гасова од 250 до 400°C и карактерише га ма^а потрош^а амони]ака у од-носу на процес некаталитичке редукци]е.
Честице и пепео
За укла^а^е крутих честица и пепела из димних гасова користе се, по]единачно или у комбинации, различити уре^и: циклонски одва]ачи, електростатички филтери (суви или влажни) и вреЬасти филтери.
Циклонски одва]ачи честица теме^е се на комбинова^у дело-ва^а центрифугалне и гравитационе силе. Главне предности ци-клонског одва]ача огледа]у се у ]едноставно] конструкции и одржава-^у, ниско] цени, могуЬности одва]а^а великих честица и могуЬности погона у широком распону температура. Ме^у недостацима се исти-че слаб учинак у одва]а^у ма^их честица, проблем кондензаци]е катрана као и сманен учинак при промени оптереЬе^а. Илустраци]а циклонског одва]ача приказана ]е на слици 3.
Слика 3 -
Figure 3 -
■ Циклонски одва]ач честица
и пепела The centrifugal separator of particles and ash
Слика 4 - Мултициклонски одва]ач честица Figure 4 - Multiple-cyclone particle separator
<шТ)
3a noBefia^e y^MHKa npoqeca KopucTe ce T3B. MymuquKnoHcKM oflBajanu, cacTaB^eHu og Bume napanenHO noBe3aHux quKnoHCKux OflBajana. MynTuquKnoHCKu oflBajanu cy CKyn^u, a 36or cnoxeHe koh-CTpyKquje cTpyja^e aumhux racoBa ocTBapyje ce y3 Befiu nag npuTucKa. HnycTpaquja MymuquKnoHa npuKa3aHa je Ha cnuqu 4.
y eneKTpocTaTMHKUM ^umepuMa necTuqe na^u u nenena Hajnpe ce eneKrpuHKM HaeneKTpumy, a 3aTMM npuBnane Ha eneKTpogy. npuKy-n^eHe necTuqe nepuogu^Ho ce yKna^atoy c eneKTpoge unu nyTeM bu-6paquja unu y3 noMofi eneKTpoge 3a npaxtoe^e. y^MHaK eneKTpocTa-TMHKor $unTepa je Bpno BucoKa, oMoryfiaBa oflBaja^e Manux Hecruqa y3 Huxe nagoBe npuTucKa. y HenoBo^He ycnoBe y6pajajy ce bucoku uh-BecTuquoHu tpowkobm, noBefia^e curypHocHe Mepe 36or genoBa nog HanoHoM u penaTuBHo BenuKa 3anpeMuHa (cnuKa 5).
Bpefiac™ $unTpu cy penaTMBHo jeflHocraBHu. TeKCTunHo unu nonu-MepHo rycTo TKaHo nnaTHo o6eweHo je y 3aTBopeHoj KoHCTpyKquju Kpo3 Kojy npona3e ammhm racoBu. C HaKyn^a^eM HecTuqa Ha nnaTHy noBefia-Ba ce nag npuTucKa wto 3axTeBa penaTMBHo necTo HMmfie^e $unTpa koje ce npoBogu Bu6pupatoeM (oTpeca^eM) nnaTHa. Bpefiac™ $unTpu ocurypaBajy bucok y^MHaK oflBaja^a necTuqa pa3nu>HMTe BenunuHe. npu-KnagHu cy 3a noroH Ha TeMnepaTypaMa go 250°C. y HenoBo^He ycnoBe y6paja ce oceT^MBocT Ha 6p3MHe cTpyja^a, penaTMBHo BenuKa 3anpeMu-Ha u penaTuBHo KpaTaK BeK Tpaja^a nnaTHa (2-3 roguHe) (cnuKa 6).
CnuKa 5 - EneKTpocTaTcKM ^Mmep - cyBM Figure 5 - Electrostatic filter - dry
CnuKa 6 - BpefiacTu ^Mmep Figure 6 - Fabric filters
nopeg eMucuja a3oTHux oKcuga, necTuqa u nenena npunuKoM caro-peBa^a 6uoMace nojaB^yjy ce u gpyru npo6neMu u3a3BaHu xeMujcKMM cacTaBoM ropuBa (Van Loo, Koppejan, 2008).
do9>
о
X
о >
Ю
о с^
а: УУ 0£ з О
О _|
< о
X
о ш
н ^
а: <
н
Ю <
о >о
X ш н О
О >
Хлор, ко]ег у слами има знатно више него у дрвно] биомаси до-приноси повеЬа^у емиси]а хлороводоника. Хлор се сагорева^ем претвара у паре хлороводоника, чистог хлора или хлорида алкалних метала. Сма^ива^ем температуре димних гасова у котлу хлориди алкалних метала кондензу]у се на честицама летеЬег пепела. Зави-сно од концентраци]е метала (Ыа, К, Са, Мд), измену 40 и 85% хлора из горива, задржава се у летеЬем пепелу.
Концентраци]а тешких метала (7п, РЬ) у гориву значаща ]е не само због утица]а на корозионе процесе и емиси]е штетних матерка у околину, него и због утица]а на одрживо искоришЬава^е пепела. Одлага^е пепела с повеЬаним концентраци]ама тешких метала ]е непово^но те се насто]е развити такве мере во^е^а процеса саго-рева^а ко]е Ье сма^ити концентраци]у тешких метала у пепелу ко]и се прикупка испод решетке и на циклонском одва]ачу и усмерити таложе^е веЬине тешких метала на честице пепела ^е се одва]а]у на електростатичком или вреЬастом филтру.
Пепео сламе, житарице и траве има знатно ма^е количине тешких метала од пепела насталог сагорева^ем дрвета или коре. Разлог пона]пре лежи у дуготра]ном раздоб^у раста дрвеЬа током ко]ег се тешки метали акумулира]у у кори. У разматра^у сагорева^а ва-жни су и други елементи из горива ко]и формира]у пепео и соли: си-лици]ум, калци]ум, магнези]ум, кали]ум и натри]ум. Кали]ум и натри-]ум у комбинации с хлором и сумпором игра]у главну улогу у корози-оним механизмима. Због наведених по]ава поже^но ]е употреб^а-вати горива са што ма^им уделом кали]ума и натри]ума.
Зак^учак
По подацима Републичког завода за статистику РС, укупна ко-личина од 2,7 милиона 1 ]е равна 40% укупне производи уг^а у Ср-би]и. Што се тиче дрвних извора, око половине заузима огревно др-во са енергетском вредношЬу 240.000 1, а остатак представка садр-жа] ко]и отпада природним путем са дрвеЬа са енергетском вредношЬу од 550.000 1, где чак 42% те масе ни]е тржишно употреб^иво, бар за сада. Годиш^и принос остатака насталих као нус-производ процеса прераде дрвета износи 350.000 т3, или 66.900 1.
Оно што ]е карактеристично за по]едине државе ]есте оскудица или непосто]а^е по]единих извора енерги]е. За доби]а^е онога што недоста]е, у истории су се водили бро]ни ратови. Разлог за то су били вода и храна. Данас главни разлог за то представка енерги]а. У будущности неопходна ]е замена необнов^ивих извора енерги]е, другим, обнов^ивим изворима, ко]и су се иначе рани]е, више кори-стили и ко]их има у дово^но] мери да подмире све енергетске потребе. Биомаса Ье сигурно постати примарни извор енерги]е чиме Ье ратови за енерги]у постати истори]а.
Литература / References
Evald, A., Witt, J., 2006, Biomass CHP best practice guide, nd.
Kajba, D., Bogdan, S., Katicic, I., 2007, Selekcija klonova vrba za produkciju biomase u kratkim ophodnjama, Zbornik II. Medunarodnog skupa OIE u RH, Osijek, pp.107-112.
Kopp, R.F., Abrahamson, L.P., White, E.H., Volk, T.A., Nowak, C.A., Fillhart, R.C., 2001, Willow biomass production during ten successive annual harvest, Biomass and Bioenergy 20, pp.1-7.
Obernberger, I., 1998, Decentralised biomass combustion: state of the art and future development, Biomass and Bioenergy, 14(1), pp.33-56.
Stolarski, M., 2008, Willow short rotation coppice, Central European Biomass Conference, Graz.
Stolarski, M., Szczukowski, S., Tworkowski, J., Klasa, A., 2008, Productivity of seven clones of willow coppice in annual and quadrennial cutting cycles, Biomass and Bioenergy, 32(12), pp.1227-1234.
Van Loo, S., Koppejan, J., 2008, The Handbook of Biomass Combustion and Cofi-ring, London, Earthscan.
http://www.cogeneurope.eu(2001. godina)
http:// www.srbijasume.rs (2013. godina)
ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ДРЕВЕСНОЙ БИОМАССЫ В ПРОЦЕССЕ КОГЕНЕРАЦИИ
ОБЛАСТЬ: химические технологии ВИД СТАТЬИ: обзорная статья ЯЗЫК СТАТЬИ: сербский
Резюме:
Республика Сербия обладает большими ресурсами биомассы лесов, излишних древесных отходов деревообрабатывающей промышленности, дров, сельскохозяйственных отходов, а также отходов от строительства и содержания дорог и придорожных сооружений. Строительство когенеративных установок на базе древесной биомассы увеличит объемы использования возобновляемых источников энергии, таким образом, во многом способствуя выполнению целей энергетической политики Республики Сербия. Имеются реальные опасения от использования некачественной биомассы, что может оказать негативное воздействие на производственные параметры когенеративной установки.
За неимением отечественного опыта в данной области, необходимо провести беспристрастный объективный анализ актуальных данных о текущем состоянии внедрения новой технологии, а также анализ данных о работе когенеративных установок на древесной биомассе ^эШ^ий, 2006,пШ).
Ключевые слова: древесина, когенерация, биомасса.
(m>
USAGE OF WOOD BIOMASS IN COGENERATION
Milan R. Radosavljevic a, Vanja M. Sustersic b
Primary school „17.oktobar", Jagodina, Republic of Serbia b University in Kragujevac, Faculty of Engineering, Department for Energy and Process Engineering
FIELD: Chemical Technology ARTICLE TYPE: Review Paper ARTICLE LANGUAGE: Serbian
Summary:
The potential of biomass in Serbia is large and includes forestry and wood industry residue, firewood, residues from agriculture as well as biomass collected for maintenance of roads and infrastructure. The construction of cogeneration plants in wood biomass will increase the share of renewable energy sources, and will thus contribute to meeting the multiple objectives of the energy policy document. It is reasonable to assume that it will be occasionally necessary to use biomass of low quality which will inevitably affect the operational parameters of cogeneration plants.
In the absence of recent domestic experience, it is necessary to objectively and impartially analyze the information on the current state of technology and information about the operation of cogeneration plants using wood biomass (Ewald,Witt, 2006).
When choosing a location, it is necessary to find a satisfactory compromise between different requirements such as proximity to sources and a possibility of delivering sufficient quantities of biomass, secured access to vehicles, a simple and inexpensive connection to the electricity network , a possibility of water and sewer connection,a possibility of solid fuels disposal, proximity of consumers, ie. that the costs of heat distribution are kept as low as possible.
The approximation of the cost of connection to the electricity grid dependson whether it is a new construction or the existing electricity network.
Serbia is considered to be a medium-forested land. Out of the total area of Serbia's territory, 29.1% is in the woods which is 2.252 million ha (Figure 1). The state-owned area accounts for 1,194,000 ha, or 53%, while 1,058,387 hectares or 47% is privately owned (Figure 2). The forest cover in Serbia is close to the global one which is 30%, and significantly lower than that of Europe which reaches 46%. In relation to the population, the forested area is 0.3 ha per capita (in Russia it is 11.11 ha per capita, 6.93 in Norway, in Finland it is 5.91, 1.38 in BiH and in Croatia it is 1.38 ha per capita).
Wood biomass includes small amounts of sulfur (in the trunk there is only 0.01% , in conifer needles the percent is 0.04 to 0.2% - expressed in percentage by weight of dry fuel). In practice, the combu-
stion of biomass yields very small or negligible amounts of sulfur oxide so that in plants that use only wood biomass as fuel, equipment for the removal of sulfur oxides is not installed as a rule. In the burning process, sulfur builds gaseous compounds SO2 and SO3 and alkali sulfates. In boilers where gases are cooled quickly,sulfates condense on fly ash particles or on pipe surfaces.The majority of sulfur is found in ash (40 to 90 %).The effectiveness of the retention of sulfur in ash depends on the concentration of alkali metal (especially calcium ) in ash.The effect of sulfur is not so significant for SO2 emissions, as is its role in the corrosion process.
The nitrogen content in wood biomass is relatively low. The dry tree trunk and the bark contain 0.1-0.5 % of nitrogen, while its content in conifere needles is slightly higher (1-2%). Nitrogen oxides produced during combustion are nitrogen monoxide (NO) and nitrogen dioxide (NO2), commonly designated as NOx. Approximately 85% of nitrogen oxides formed in the combustion process are thermal NOx (at a temperature of 9,000C). Nitrogen oxides are formedby complex processes depending oncombustion technology and temperature.The formation of nitrogen oxides is mostly affected by fuel properties.
According to the Institute of Statistics, the total amount of 2.7 million toe represents 40 % of the total coal production in Serbia. Regarding the wood sources, half of them is firewood with the energy value of 240,000 toe, and the rest is natural waste from trees with an energy value of 550,000 toe, where its 42% is not usable at the market, at least for now.The annual yield of residues produced as a by - product of wood processing is 350,000 m3, or 66,900 toe.
What is characteristic for some countries is the shortage or absence of certain energy sources. Numerous wars were waged in the past to compensate for what was lacking, e.g. water and food. Today, the main reason for this is energy. In the future, it will be necessary to substitute non-renewable sources of energy with renewable resources; they were used more in the past and there are enough of them to cover all energy needs. Biomass is sure to become a primary source of energy, tand wars for energy will become history.
Key words: wood, cogeneration, biomass.
flaTyM npwjeMa nnaHKa / Paper received on: 14. 03. 2014.
flaTyM flocraB^atoa McnpaBKM pyKonuca / Manuscript corrections submitted on:
23. 05. 2014.
flaTyM K0HaHH0r npMXBaTa^a nnaHKa 3a o6jaB^MBa^e / Paper accepted for publishing on: 25. 05. 2014.
(m>
