Научная статья на тему 'Уруғмевали боғларда ўргимчакканаларнинг (tetranychidae) асосий турлари, энтомофагларининг тур таркиби ва учраш даражаси'

Уруғмевали боғларда ўргимчакканаларнинг (tetranychidae) асосий турлари, энтомофагларининг тур таркиби ва учраш даражаси Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
25
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўргимчаккана / энтомофаг / боғ / тур / зараркунанда / кушанда. / spider mite / entomophagous / garden / species / pest / cousin.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Анорбоев Азимжон Раимқулович, Раҳмонов Аҳлиддин Ҳабибуллаевич

Мақолада уруғмевали боғларда ўргимчакканаларнинг (Тetranychidae) асосий турлари ва уларнинг учраш даражаларини мониторинг қилиш юзасидан ўтказилган тадқиқот натижалари ёритилган. Тадқиқотда, асосан, каналар билан зарарланган ҳудудлар алоҳида ажратилди ва мавсум давомида кузатиб борилди. Дастлаб 2019–2022 йилларда йиғилган каналар ўзаро солиштирилиб, уларнинг турларига систематик аниқлик киритилди. Унга кўра, кўп ва зарарлилик даражаси юқори бўлган каналарнинг олма, нок ва беҳи дарахтлари бўйича учраш даражалари аниқланган. Уруғмевали боғларда каналарнинг 6 тури учраган ва асосан, ўргимчакканалар (Tetranychidae) оиласига мансуб турлари борлиги қайд этилган. Булардан олма қизил канаси (Panonychus ulmi Koch), дўлана канаси (Tetranychus viennensis Zacher), қўнғир мева канаси (Bryobia redikorzevi Rech), оддий ўргимчаккана (Tetranychus urticae Koch), боғ ўргимчакканаси (Schizotetranychus pruni Oudms), Туркистон ўргимчакканаси (Tetranychus turkestani Ug. Et Nik) учраганлиги кузатилган. Олиб борилган тадқиқотлар давомида каналарнинг табиий кушандаларини таҳлил қилиш натижасида 9 турдаги кушандалари учраши қайд этилган. Жумладан, фитосейулюс, набиус, ориус қандаласи, стеторус қўнғизи, метасейулюс энтомофаглари энг кўп учраши аниқланган. Олинган натижалар асосида хулоса ва таклифлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Main species of spider mites (Tetranychidae), typical species of their entomophagous and their distribution level in seed fruit gardens

The article conducted research on the main species of spiders (Tetranychidae) in seed orchards and monitored their occurrence rates. In the study, areas affected mainly by canals were isolated and monitored throughout the season. Initially, the channels collected in 2019–2022 were compared with each other, and their types were systematically clarified. According to it, the meeting rates were determined for canals, apple, pear, and quince trees, which are numerous and highly harmful. There are 6 types of canals in seed orchards. In orchards, the species mainly belong to the family of spiders (Tetranychidae). These include the apple red beetle (Panonychus ulmi Koch), the hawthorn beetle (Tetranychus viennensis Zacher), the brown fruit beetle (Bryobia redikorzevi Rech), the common spider (Tetranychus urticae Koch), the garden spider (Schizotetranychus prune Oudms), the Tetranychus turkestan (Tetranychus turkestani Ug. Et Nik), was observed. As a result of the analysis of the natural cousins of the canals, 9 types of cousins were recorded. The most common of these species are phytoseyulus, nabius, orius candela, stertorous beetle, and metaseyulus entomophagous. Based on the results obtained, conclusions and recommendations are given.

Текст научной работы на тему «Уруғмевали боғларда ўргимчакканаларнинг (tetranychidae) асосий турлари, энтомофагларининг тур таркиби ва учраш даражаси»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-3-12 UDC: 632.7.632.8

УРУГМЕВАЛИ БОГЛАРДА УРГИМЧАККАНАЛАРНИНГ (TETRANYCHIDAE) АСОСИЙ ТУРЛАРИ, ЭНТОМОФАГЛАРИНИНГ ТУР ТАРКИБИ ВА

УЧРАШ ДАРАЖАСИ

Анорбоев Азимжон Раимкулович1,

кишлок хужалиги фанлари доктори, профессор, директор, ORCID: 0000-0002-6867-1770, e-mail: [email protected];

Ра^монов А^лиддин Хабибуллаевич2,

таянч докторант, ORCID: 0000-0002-9791-4452, e-mail: [email protected]

1Усимликлар карантини ва ^имояси илмий-тадкикот институти

2Тошкент давлат аграр университети

Кириш

Мевали богларга, одатда, каналарнинг бир нечта тури зарар етказади. Улар, асо-сан, икки оилага мансуб булиб, биринчиси турт жуфт оё;ли каналар (Tetranychidae) ва икки жуфт оё;ли каналар (Eriophyidae). Бу каналарни дала шароитида махсус лу-пада, лаборатория шароитида микроскоп ор;али куриш мумкин. Республикамиз мевали богларида оддий ургимчаккана, дулана канаси ва бог ургимчаккана куп уч-райди (Ш. Хужаев, 2019). Богдорчилик ху-жаликларига, асосан, зарарлилик даража-си юцори булган бир нечта кана турлари катта зарар етказиши ани;ланган. Булар кунгир мева канаси (Bryobia redikorzevi Rech), дулана канаси (Tetranychus viennensis Zacher), олма ;изил канаси (Metatetranychus ulmi Koch), оддий ургимчаккана (Tetranychus urticae Koch) ва бош-;а зарар х,осил ;илувчи каналар х,исобла-нади. Ургимчакканалар купинча ургим-чак турлари тагида ривожланиб купаяди

Аннотация. Мацолада уругмевали богларда ургимчакканаларнинг (Tetranychidae) асосий турлари ва уларнинг учраш даражаларини мониторинг цилиш юзасидан утказилган тадцицот натижалари ёритилган. Тадцицотда, асосан, каналар билан зарарланган худудлар алохида ажратилди ва мавсум давомида кузатиб борилди. Дастлаб 2019-2022 йилларда йигилган каналар узаро солиштирилиб, уларнинг турларига систематик аницлик киритилди. Унга кура, куп ва зарарлилик даражаси юцори булган каналарнинг олма, нок ва бехи дарахт-лари буйича учраш даражалари аницланган. Уругмевали богларда каналарнинг 6 тури учра-ган ва асосан, ургимчакканалар (Tetranychidae) оиласига мансуб турлари борлиги цайд этил-ган. Булардан олма цизил канаси (Panonychus ulmi Koch), дулана канаси (Tetranychus viennensis Zacher), цунгир мева канаси (Bryobia redikorzevi Rech), оддий ургимчаккана (Tetranychus urticae Koch), богургимчакканаси (Schizotetranychus pruni Oudms), Туркистон ургимчакканаси (Tetranychus turkestani Ug. Et Nik) учраганлиги кузатил-ган. Олиб борилган тадцицотлар давомида каналарнинг табиий кушандаларини тахлил цилиш натижасида 9 турдаги кушандалари учраши цайд этилган. Жумладан, фитосейулюс,

набиус, ориус цандаласи, стеторус кунгизи, метасейулюс энтомофаглари энг куп учраши аницланган. Олинган натижалар асосида хулоса ва таклифлар берилган.

Калит сузлар: ургимчаккана, энтомофаг, бог, тур, зараркунанда, кушанда.

ОСНОВНЫЕ ВИДЫ ПАУТИННЫХ КЛЕЩЕЙ

(TETRANYCHIDAE), ТИПОВЫЕ ВИДЫ ИХ ЭНТОМОФАГОВ И УРОВЕНЬ ИХ РАСПРОСТРАНЕНИЯ В СЕМЕННЫХ ФРУКТОВЫХ САДАХ

Анорбoев Азимжон Раимкулович1,

доктор сельскохозяйственных наук, профессор, директор;

Рахмонов Ахлиддин Хабибуллаевич2,

базовый докторант

Научно-исследовательский институт карантина и защиты растений

2Ташкентский государственный аграрный университет

Аннотация. В статье приводятся материалы исследования основных видов путинных клещей (Tetranychidae) в семенных фруктовых садах и определенные в результате отслеживания показатели их распространения. В ходе исследования участки, в основном пораженные клещами, были изолированы и находились под наблюдением в течение всего сезона. В первую очередь клещи, отобранные в 2019-2022 гг., сравнивались между собой и систематически уточнялись их виды. По полученным данным определено распространение клещей яблони, груши, айвы, которые очень многочисленны и вредны. В семенных фруктовых садах встречаются 6 видов клещей. Встречающиеся в этих садах виды в основном принадлежат к семейству паутинных клещей (Tetranychidae). К ним относятся яблоневый красный паутинный клещ (Panonychus ulmi Koch), паутинный клещ боярышника (Tetranychus viennensis Zacher), бурый плодовый клещ (Bryobia redikorzevi Rech), обыкновенный паутинный клещ (Tetranychus urticae Koch), садовый паутинный клещ (Schizotetranychus pruni Oudms), клещ туркестанский (Tetranychus turkestani Ug. Et Nik). В результате анализа естественных энтомо-фагов клещей зафиксировано 9 видов энтомо-фагов. Наиболее распространены из этих видов фитосейулюс, набиус, ориус, стеторус и мета-сейулюс-энтомофаг. На основании полученных результатов даются выводы и рекомендации.

Ключевые слова: паутинный клещ, энтомофаг, сад, вид, вредитель.

(В.Н. Щеголев, 1964). Узбекистонда гуза ва бош;а ;ишло; хужалик экинларига бир неча турдаги усимлик каналари зарар етказса-да, биро; уларнинг энг хавфлиси оддий ургимчакканадир. У ургимчакси-монлар синфига (Arachnida) мансуб булиб, акариформ каналар (Acariforms) туркуми-га кирувчи усимликхур жонзот саналади (Д. Азимов, 1993).

Оддий ургимчаккана Марказий Осиёда гуза ва бош;а экинларнинг энг хавфли за-раркунандасидир. Бу зараркунанда айрим далаларда экинлар хосилининг ярмидан купро; ;исмини нобуд ;илиши мумкин. Одатдаги йилларда ургимчаккана ялпи хосилнинг 6-10%, баъзи йилларда эса хат-то 14 %ни нобуд ;илади (М. Кособуцкий, 1959).

Ургимчаккана (Tetranychus urticae) бош;а каналарга нисбатан хавфли булиб, экинларга етказадиган зарари хам анча ю;ори. Шунинг учун бу турдаги каналар полиз, техник экинлар, богдорчилик ва манзарали дарахтларнинг асосий зарар-кунандаси хисобланади. Дунёда ургим-чаккана 150 турдан орти; экинларнинг асосий зараркунандаси сифатида ;айд этилган (Jhansi and Mohan, 1997). Бош;а олимларнинг тад;и;отларига кура, ка-налар ер юзининг деярли барча ;ишло; хужалиги майдонларида мавжуд булиб, фитофаг каналар ривожланишининг бар-ча бос;ичлари, бош;а турдаги каналар-дан фар;ли уларо;, усимликлар билан богли;. Ургимчакканалар маданий ва бош;а усимликларнинг 1200 турини за-рарлаши хамда бу усимликларнинг 150 турида и;тисодий хавфи ю;ори эканли-ги ани;ланган (Jeppson et al., 1997; Zhang, 2003, Xie et al., 2006).

Мамлакатимизда богдорчилик хужа-ликларида учрайдиган каналар ва улар-нинг биоэкологик хусусиятлари хамда систематик холати буйича тад;и;отлар утказилган, аммо чу;ур урганилмаган. Шу сабабли республикамизнинг бог-дорчилик худудларида учрайдиган ка-налар ва уларнинг тур таркиби, зарари

буйича тад;ик;отлар олиб бориш ма;сад ;илиб олинди.

Материал ва методлар

Тад;ик;отлар 2019-2022 йилларда Тошкент ва Сурхондарё вилоятларидаги мавжуд махаллий ва интенсив уругмева-ли богларда утказилди. Тад;ик;отларда вилоятларнинг богдорчилик худудлари буйича йиллар давомида кузатувлар олиб борилиб, мавсумда уругмевали боглар-да ани;ланган каналар ва уларнинг та-биий кушандаларидан намуналар йигил-ди. Намуналар Тошкент давлат аграр университети Усимликларни химоя ;и-лиш лабораториясида турли адабий ва интернет манбалари асосида систематик тахлил килинди. Каналарнинг турлари, систематик тахлили ва учраш даражаси каби курсаткичлар ани;ланди. Лаборатория тад;ик;отларида термостат MEMMERT IPP IPP55 plus, морфологик белгиларини ажратишда микроскоп XSZ-152 с турлари-дан фойдаланилди.

Тадкикот натижалари

Тад;ик;отларда, асосан, каналар билан зарарланган худудлар алохида ажратил-ди ва мавсум давомида кузатиб борилди. Дастлаб 2019-2022 йилларда йигилган каналар узаро солиштирилиб, уларнинг турларига систематик ани;лик киритил-ди. Унга кура, куп ва зарарлилик дара-жаси юк;ори булган каналар олма, нок ва бехи дарахтлари буйича учраш даража-лари ани;ланди. Урганилган худудлар-да уругмевали дарахтларда каналарнинг 6 тури учради. Аммо уларнинг барчаси-да хам ривожланиш даражаси ва популяция зичлиги ю;ори булмади. Уругме-вали богларда, асосан, ургимчакканалар (Tetranychidae) оиласига мансуб турлари учради. Жумладан, олма кизил кана-си (Panonychus ulmi Koch), дулана канаси (Tetranychus viennensis Zacher), кунгир мева канаси (Bryobia redikorzevi Rech), оддий ургимчаккана (Tetranychus urticae Koch), бог ургимчакканаси (Schizotetranychus pruni Oudms), Туркистон ургимчакканаси (Tetranychus turkestani Ug. Et Nik) кабилар.

MAIN SPECIES OF SPIDER MITES (TETRANYCHIDAE), TYPICAL SPECIES OF THEIR ENTOMOPHAGES AND THEIR DISTRIBUTION LEVEL IN SEED FRUIT GARDENS

Anorbayev Azimjon Raimkulovich1,

Doctor of Agricultural Sciences, Professor, Director;

Rahmanov Ahliddin Xabibullayevich2,

Basic Doctoral Student

1The Scientific Research Institute of Plant Quarantine and Protection

2Tashkent State Agrarian University

Abstract. The article conducted research on the main species of spiders (Tetranychidae) in seed orchards and monitored their occurrence rates. In the study, areas affected mainly by canals were isolated and monitored throughout the season. Initially, the channels collected in 2019-2022 were compared with each other, and their types were systematically clarified. According to it, the meeting rates were determined for canals, apple, pear, and quince trees, which are numerous and highly harmful. There are 6 types of canals in seed orchards. In orchards, the species mainly belong to the family of spiders (Tetranychidae). These include the apple red beetle (Panonychus ulmi Koch), the hawthorn beetle (Tetranychus viennensis Zacher), the brown fruit beetle (Bryobia redikorzevi Rech), the common spider (Tetranychus urticae Koch), the garden spider (Schizotetranychus pruni Oudms), the Tetranychus turkestan (Tetranychus turkestani Ug. Et Nik), was observed. As a result of the analysis of the natural cousins of the canals, 9 types of cousins were recorded. The most common of these species are phytoseyulus, nabius, orius candela, stertorous beetle, and metaseyulus entomophagous. Based on the results obtained, conclusions and recommendations are given.

Keywords: spider mite, entomophagous, garden, species, pest, cousin.

Каналар мевали дарахт турлари буйича зарарлаши ва уларнинг учраш даражалари турлича булиб, айрим холларда бир турда-ги мевали дарахтларда бир нечта кана тур-ларининг бирга ривожлангани ани;ланди. Асосан, ушбу холат олма ва нок дарахтла-рида кузатилди. Олма дарахтини кучли

зарарловчи каналар сифатида олма кизил канаси, оддий ургимчаккана руйхат-га олинган булса, урта зарарлаш даража-сидаги каналар сифатида дулана канаси, кунгир мева канаси, бог ургимчакканаси

Нок мевали дарахтини мавсумда кизил олма кана, кунгир кана кучли зарарлаши аникланган булса, дулана кана ва ургимчаккана уртача микдорда кузатилди. Тур-кистон ургимчакканаси жуда кам микдорда учради. Бех,и дарахтида х,ам каналар билан зарарланиш х,олати юкорилиги аникланди ва кучли зарарловчи кана сифатида оддий ургимчаккана кайд этилди. Шу билан бирга, айрим жойларда олма кизил канаси ва кунгир мева каналарининг х,ам уртача микдорда зарарланиши куза-тилди.

Узбекистон мевали богларида фитофаг каналар ва х,ашаротлар х,исобига озикла-нувчи 16 турдаги йирткич каналар, ур-гимчаксимонларнинг купчилик турлари

учради. Туркистон ургимчакканаси бошка каналарга нисбатан кам учраган тур си-фатида кайд этилди. Олма дарахтида бир пайтнинг узида олма кизил канаси билан бирга кунгир кана х,ам учради (1-жадвал).

факат йирткичлик билан х,аёт кечиради ва йирткич ургимчаксимонлар 2 та, яъни паразитиформ ва акариформ туркумлари-га ажратилади [2, 4].

Уругмевали боглар зараркунандала-рига карши курашнинг биологик усули зарарли организмларнинг табиий кушан-далари х,амда энтомофагларидан фойда-ланишга асосланган. Бугимоёклиларнинг табиий кушандалари озикланиш хусусия-тига кура, энтомофаглар (х,ашаротлар билан озикланувчи) ёки акарифагларга (каналар билан озикланувчи) булинади. Биологик усул бирор зараркунанда купай-иб кетиш хавфи булган жойларда муай-ян х,ашарот ва каналар кушандаларини сунъий равишда урчитиб таркатиш йули

1-жадвал

УруFмевали дарахтларда каналарнинг учраш даражаси ва систематик тахлили (Тошкент, Самарканд ва Сурхондарё вилоятлари, 2019-2022 йй.)

№ Кана турлари Оиласи Учраш даражаси*

Олма дарахтида (Malus domestica)

1 Олма кизил канаси - Panonychus ulmi Koch, 1836. (Metatetranychus ulmi Koch.) Tetranychidae +++

2 Дулана канаси - Tetranychus viennensis Zacher. Tetranychidae ++

3 ^унгир мева канаси - Bryobia redikorzevi Rech. Tetranychidae ++

4 Оддий ургимчаккана - Tetranychus urticae Koch. Tetranychidae +++

5 Бог ургимчакканаси - Schizotetranychus pruni Oudms. Tetranychidae ++

6 Туркистон ургимчакканаси - Tetranychus turkestani Ug. Et Nik. Tetranychidae +

Нок дарахтида (Pyrus communis L.)

7 Олма кизил канаси - Panonychus ulmi Koch, 1836. (Metatetranychus ulmi Koch.) Tetranychidae +++

8 Дулана канаси - Tetranychus viennensis Zacher. Tetranychidae ++

9 ^унгир мева канаси - Bryobia redikorzevi Rech. Tetranychidae +++

10 Оддий ургимчаккана - Tetranychus urticae Koch. Tetranychidae ++

11 Туркистон ургимчакканаси - Tetranychus turkestani Ug. Et Nik. Tetranychidae +

Бе*и дарахтида (Cydonia oblonga Mill)

12 Олма кизил канаси - Panonychus ulmi Koch, 1836. (Metatetranychus ulmi Koch.) Tetranychidae ++

13 ^унгир мева канаси - Bryobia redikorzevi Rech. Tetranychidae ++

14 Оддий ургимчаккана - Tetranychus urticae Koch. Tetranychidae +++

* (+++) - куп, (++) - уртача, (+) - кам.

билaн aмaлгa оширилaди. Энтомофаг-лaрдaн кенг кyлaмдa фойдaлaнишнинг икки усули мaвжуд: биринчиси - энтомо-фaглaрнинг махаллий турлaрини топиб, улaрни сaмaрaли ишлaтиш; иккинчиси - хориждaн тaжовузкор турлaрини олиб келиб (интродукция), махаллий шaроитгa мослaштириш [5, 7].

Тaбиaтдa кaнaлaр сонини бош;аришда aкaрифaглaр мухим ахамиятга эгa. Кана-лaрнинг ми;дорий сонини aкaрифaглaр томонидaн к^иций кaмaйтириш куп омиллaр, жумлaдaн, и;лим Ba об-хaво ша-роитлари, популяциянинг физиологик х,о-лaти, турли-тумaн биоценотик ало;алар Ba бош;аларга боFли;. Шунинг учун хам-мa BaK^ хам кaнaлaр умумий ми;дорий сони кyрсaткичлaри Ba aкaрифaглaр ора-сидaги сaлбий боFлaнишни ани;лашнинг имкони бyлмaйди. Узбекистон шaроитидa йирт;ич кaнaлaрнинг 11 тa оилa Ba 27 тa aвлодгa мaнсуб 43 тa махаллий турлaри ани;ланган. Бу турлaрнинг купчилиги, aсосaн, инсектицидлaр кaм ишлатилади-ган боF биотоплaри хамда дaлa экинлaри aтрофидaги yтлaрдa учрaйди [6, 9].

Тад^цотлар Тошкент Ba Сурхондaрё вилоятлaридaги мaвжуд махаллий Ba ин-тенс™ уруFмевaли боFлaрдa 2019-2022 йиллaр дaвомидa yткaзилди. Вилоятлар-нинг боFдорчилик худудларида кузaтув-лaр олиб борилиб, мaвсумдa уруFмевaли боF кaнaлaрининг тaбиий кушaндaлaри ани;ланди Ba улaрдaн нaмунaлaр олин-ди. УруFмевaли боFлaрдa сyрувчи зарар-кунaндaлaр Ba энтомофaглaрнинг тур тaркибини ани;лаш, тар;алиши Ba зара-рини хисоблаш Ba нaмунaлaр йиFишдa умум;абул ;илинган (Н.В. Бондaренко, Г.Я. Бей-Биенко, Ж. Азимов) услублaр асо-сидa тад^цотлар олиб борилди.

Тад^цотларда, асосан, тaбиий ку-шaндaлaр (энтомоaкaрифaглaр) учра-гaн худудлар алохида кузaтилди Ba мaв-сум дaвомидa кузaтиб борилди. Дaстлaб 2018-2019 йиллaрдa йиFилгaн кушанда-лaр yзaро солиштирилиб, улaрнинг тур-лaригa системaтик ани;лик киритилди.

Унта кyрa, фойдaли дaрaжaси ю;ори бул-гaн кушaндaлaр олмa, нок Ba бех,и дарахт-лaри бyйичa учрaш дaрaжaлaри ани;лан-ди. Урганилган худудларда уруFмевaли дaрaхтлaрдa тaбиий кушaндaлaрнинг 9 тури учрaди. Аммо улaрнинг барчаси-дa хам ривожлaниш дaрaжaси Ba популяция зичлиги юк;ори бyлмaди. УруFмевaли боFлaрдa, aсосaн, хон;изи (Coccinellidae) оилaсигa мaнсуб турлaр Ba бош;а кушан-дa вaкиллaри учрaди. Булaрдaн Стеторус ;у^изи (Stethorus punctillum Ws), ориус ;андаласининг (Orius albidipennis Reut) Ba Orius niger Wolff, нaбиуслaр (Nabis ferus L), трипслaр (Thysanoptera), фитосейулюс (Phytseiulus corniger W), Neuroptera тур-куми, (Chrysopidae) оилaси (Chrysopa septempunctata Wes) каби турлaр учраган-лиги кузaтилди [8, 10].

Ушбу кушaндaлaрнинг мевaли дaрaхт турлaри бyйичa учрaш дaрaжaлaри тур-личa булиб, aйрим холларда бир турдaги мевaли дaрaхтлaрдa бир нечтa кушaндa турлaрининг алохида ривожлaниши куза-тилди. Асосан, бу холатлар олмa Ba бех,и дaрaхтлaридa кузaтилди. Ургимчаккана-ни кучли зaрaрловчи кушaндaлaр сифати-дa фитосейулюс, нaбиус, ориус ;андаласи, стеторус ку^изи рyйхaтгa олинди. Нок дaрaхтидa бир пaйтнинг yзидa фитосейулюс билaн биргa метaсейулюс хам учра-ди (2-жaдвaл).

Тад^цотларда учрaгaн кaнaлaр кушан-дaлaри ривожлaниш Ba тар;алиши жиха-тидaн бир-биридан фар; ;илди. Унга курд, нисбатан куп учраган каналарнинг кушанда-лари сифатида Adalia bipunctata L., Propylaea guatuordecempunctata L., Phytoseiulus spoofi Oud., Nabis ferus L., Chrysopa septempunctata Wes. каби турлари хар иккала худудда хам учраб, мевaли боFлaрдaги каналар микдо-рини камайтиришда катта ахамиятга эга эканлиги аник;ланди. Йирт;ич канахур ха-шарот Ba каналарнинг учраши и;лим ша-роити билан боFлик холда узгариб туриши кузатилиб, хaво хароратининг кескин ор-тиши акарифаглар ми;дори камайишига олиб келди.

2-жадвал

УруFмевали боFларда каналар табиий кушандаларининг асосий турлари (Тошкент ва Сурхондарё вилоятлари, 2019-2022 йй.)

№ Фойдали бугимоё^пипар номи Учраши

Тошкент випояти* Сурхондарё випояти*

Parasitoformes туркуми, Phytoseiidae оипаси

1 Phytoseiulus spoof Oud. ++ ++

Coleoptera туркуми,Coccinellidae оипаси

2 Coccinella sempenpunctata L. - ++

3 Adalia bipunctata L. ++ ++

4 Propyla eaguatuordecempunctata L. ++ ++

5 Chilocorus bipuctulatus L. ++ -

6 Stethorus punctillumWeise. ++ ++

Hemiptera туркуми, Antocoridae оипаси

7 Orius albidipennis Reut. ++ +

8 Orius niger Wolff. + ++

9 Nabis ferus L. ++ ++

Neuroptera туркуми, Chrysopidae оипаси

10 Chrysopa septempunctata Wes. +++ +++

* (+++) - куп, (++) - уртача, (+) - кам, (-) - учрамади.

Хулосалар ба

Тадкикотлардан маълум булдики, до

уругмевали дарахтларда (олма, нок, бех,и) ди каналар (Tetranychidae) оиласига мансуб

жами 6 турдаги каналар учраши кайд бс

этилди. 3-турдагилар энг куп зарарлов- ри

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

чи ва учровчи турлар сифатида аниклан- уч

ди. Шулардан олма кизил канаси, кунгир ра

мева канаси ва оддий ургимчаккана юко- не

ри даражада мевали дарахтларнинг барг- зи

лари, ёш новдалари ва меваларини за- то

рарлаши кузатилди. Зарарланиш х,олат- бо

лари дарахт новдаларини совук уриши, ли

барглари тукилиши ва меваларида турли доглар пайдо булиши билан намоён бул-ди.

Тадкикотлар давомида уругмевали богларда каналарнинг табиий кушандала-рига мансуб жами 9 турдаги кушандалар учраши аникланди. Булардан энг куп уч-райдиган турлар сифатида фитосейулюс, набиус, ориус кандаласи, стеторус кунги-зи, метасейулюслар аникланди. Ушбу эн-томофаглар богларда каналар микдорини бошкаришда алох,ида ах,амиятга эга экан-лиги аникланди.

REFERENCES

1. Azimov D.A. et al. Nasekomyye Uzbekistana [Insects of Uzbekistan]. Tashkent, Fan, 1993.

2. Kosobutskiy M.I. Vertikal'noye peremeshcheniye (migratsii) pautinnogo kleshchika po kormovomu rasteniyu [Vertical movement (migration) of a spider mite on a fodder plant]. Proceedings of UzSU, Samarkand, 1959, no. 87, pp. 3-31.

3. Sulaymonov B.A., Boltaev B.S., Komilov Sh.G. Qishloq xo'jaligi ekinlari zararkunandalari, kasalliklari va ularga qarshi kurash choralari [Pests, diseases and control measures of agricultural crops]. Tashkent, 2013, p. 3.

4. Sulaymonov B.A. O'simliklarni himoya qilish vositalari [Plant protection products]. Tashkent, 2018, pp. 90-91.

5. Sulaymonov B.A., Kimsanboev X.X., Jumaev R.A., Rustamov A.A., Anorbaev A.R., Sulaymonov O.A. O'simliklarni himoya qilish [Plant protection]. Tashkent, 2015, pp. 37-43.

6. Sulaymonov B.A., Kimsanboev X.X., Esanboev Sh.. Mevali bog' zararkunandalari va ularga qarshi biologik usulni qo'llash asoslari [Pests of orchards and bases of application of biological methods against them]. Tashkent, 2015, pp. 112-122.

7. Xo'jaev Sh.T. Umumiy va qishloq xo'jalik entomologiyasi hamda uyg'unlashgan himoya qilish tizimining asoslari [Fundamentals of general and agricultural entomology and integrated protection systems]. New Edition Publishing. Tashkent, 2019, pp. 208-209.

8. Xamraev A.Sh., Nasriddinov K. O'simliklarni biologik himoyalash [Biological protection of plants]. New edition. Tashkent, 2003, pp. 55-57.

9. Xamraev A.Sh., Hasanov B.A., Sulaymonov B.A., Axmedov S.I., Kojevnikova A.G., Xolmurodov E.A. O'simliklarni biologik himoya qilish [Biological protection of plants]. Tashkent, 2013, pp. 592-596.

10. Hamroev A.Sh., Hasanov B.A., Sulaymonov B.A., Kojevnikova A.G. O'simliklarni biologik himoya qilish vositalari [Means of biological protection of plants]. Tashkent, 2012, pp. 152-153.

11. Yaxontov V.V. O'rta Osiyo qishloq xo'jaligi zararkunandalari [Central Asian agricultural pests]. Tashkent, 1962, p. 492.

12. Rekk G.F. Opredelitel' tetranikhovykh kleshchey [Key to tetranych mites]. Tbilisi, 1959, p. 40.

13. Shchegolev V.N. Entomologiya [Entomology]. Moscow, Graduate School, 1964, p. 279.

14. Jhansi R.B, Mohan N.J. Pest management in ornamental crops in progressive floriculture. Ed. J.S. Yadav and M.L. Chaudhary. House of Saipan Banglore, 1997, no. 26, pp. 169-181.

15. Jeppson L.R., Keifer H.H., Baker E.W.. Mites Injurious to Economic Plants. University of California Press, Berkeley, CA, 1997, 458 p.

16. Xie L., Miao H., Xiao-Yue Hong X-Y. The two-spotted spider mite Tetranychus urticae Koch and the carmine spider mite Tetranychus cinnabarinus (Boisduval) in China mixed in their Wolbachia phylogenetic tree. Zootaxa, 2006, no. 1166, pp. 33-46.

17. Zhang Z. Mites of Greenhouses. CABI Publishing Oxon, UK, 2003, 244 p.

18. Ehara S., Gotoh T. A new Tetranychus closely related to 7. viennensis Zacher (Acari Tetranychidae). International journal of acarology, 1990, no. 16 (2), pp. 55-58.

19. Hui C., Suqi L., Lilin Z., Guanglu S., Xinnian Z. The effects of the extracts from Stellera chamaejasme L. on the biological and enzyme activity of Tetranychus viennensis Zacher. Scientia Silvae Sinicae, 2003, no. 39 (1), pp. 98-102.

Тацризчи: Сулаймонов O.A., ;.-х.ф.д., доцент, Усимликлар карантини ва химояси илмий-тадк;ик;от институти.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.