d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-1-10 UDC: 636.082; 638.2
ТУТ ИПАК КУРТИНИНГ ТУРЛИ ГЕНОТИПГА ЭГА ТИЗИМЛАРИДА ЛИЧИНКАЛИК ДАВРИНИ КИСКАРТИРИШ
Худжаматов Сафарали Хасанбой угли,
кишлок хужалиги фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), докторант, ORCID: 0000-0003-4306-6862; e-mail: [email protected];
Насириллаев Бахтияр Убайдуллаевич,
кишлок хужалиги фанлари доктори, профессор, лаборатория мудири, e-mail: [email protected]
Ипакчилик илмий тадкикот институти
Аннотация. Тут ипак цурти инсоният томонидан 5000 йилдан буён хонакилашти-рилиб, уз э^тиёжи учун фойдаланиб келинмоцда. Ушбу хашарот узининг боцилиши, парваришланиши ва купайиши жи^атидан илмий тадцицотлар учун цулай объект хисобланади. Инсоннинг онгли равишда олиб бораётган селекцион тадцицотлари белги ва хусусиятлар узгарувчанлигига олиб келади. Тут ипак цурти метомарфозали хашаротлар гуру^ига кириб, туртта ривожланиш цикли, яъни тухумлик, цуртлик, гумбаклик ва капалаклик даврини утайди. Ипакчилик со^аси ривожланган Япония, Хитой ва ^индистон каби мамлакатларда учрайдиган ёввойи зотлар гуру^ига мансуб шакллари личинкасининг барг ейиш муддати 45-60 кун давом этса, моновольтин, бивольтин зотлари 30-35 кун мобайнида пилла урай бошлайди. Республикамизда тут ипак цуртининг фацат моновольтин гуру^ига мансуб зотлари мавжуд булиб, ушбу гуру^га мансуб зотлардан турт мавсумда уругига сунъий ишлов бериш орцали фойдаланилади. Тут ипак цуртининг юцори ипакчанликка эга эртапишар зотларини яратиш ишлаб чицаришда катта самара ва ицтисодий фойда келтириши мумкин. Мазкур мацолада тут ипак цуртининг личинкалик даври давомийлиги икки хил селекцион тизимларда чуцур урганилган. Натижаларга кура, "Линия 500" ва "Линия 501" селекцион тизимларида умумий цуртлик даври 23,7-24,2 кун давом этган ва циёсловчи зотлардан устунлиги аницланган.
Калит сузлар: тут ипак цурти, зот, дурагай, градация, "Линия 500", "Линия 501".
Кириш
Тут ипак куртининг юцори ипакчанликка эга эртапишар зотларини яратиш ипакчилик амалиётининг рентабеллик да-ражасини ошириш билан изох,ланади. Агар ишлаб чикаришда парваришланадиган ду-рагайлар юцори ипакчанлиги билан бир-га, кеч х,осил берадиган булса, уларнинг мах,сулдорлик салох,иятини руёбга чика-риш учун катта мех,нат, вакт ва озука та-лаб этилади. Бундан ташкари, узок ривожланиш циклига эга зот ва дурагайларни етиштириш, куртларни озиклантириш ва пилла етиштириш нафацат курт бокувчи-лар, балки пиллачилик кластерлари учун х,ам нокулайлик келтириб чикаради. Тут ипак курти зот ва дурагайларининг эрта етилиш хусусияти доимий эмас, чунки бу куп жих,атдан куртларни боциш ва парва-риш килиш шароитига х,ам боглик; були-ши мумкин. Куртларни юкори х,ароратда саклаш ва озиклантириш частотасининг ошиши, коида тарикасида, ипак безидаги ипак микдорининг интенсив ривожлани-шига олиб келади. Шу билан бирга, опти-мал шароитлар билан таъминланганда х,ам тез ёки кеч пилла х,осили берадиган зотлар учраб туради. Мисол учун, тут ипак куртини парваришлаш ва озиклантириш-нинг нормал шароитида Хитойдан келти-рилаётган эртапишар элита зотлари ва
махаллий зотлар уртасидаги усиш ва ри-вожланиш тезлиги буйича фарц 3-5 кунни ташкил цилади. Бироц кутарилган харорат ва юцори тезликда озицлантириш шарои-тида бу фарц 1-2 кунга цисцариши мумкин.
Куртларни юцори хароратда боциш ва озицлантириш частотасини оши-риш борасида муайян тадцицотлар олиб борилган. N. Chernetsova [1, 26-31-6.], N.G. Bogautdinov, G.V. Butenko ва бошц. [2, 175-179-б.] уз тадцицотларида ипак цур-тини ишлаб чицариш шароитида оптимал харорат ва нисбий намликни сацлаш хамда цуртларнинг ривожланиш цикли давоми-да турли хил вацтда (кундузи 7 маротаба, кечаси 2 марта) озицлантириш натижаси-да цуртларнинг усишини тезлаштириш ва пилла махсулдорлигини ошириш мумкин-лигини аницлаганлар.
Н. Ахмедовнинг ипак цурти экология-си ва боциш агротехникаси номли моно-графиясида тут ипак цуртини навдор тут барги билан озицлантириш уларнинг х,а-ётчанлиги ва махсулдорлигига ижобий таъсир курсатиши алохида таъкидлан-ган. Шу билан бирга, навдор тут барги билан озицлантирилган ипак цуртларининг личинкалик (уйгоцлик) даври 21,6-23,0 сутка булиши келтирилган [3, 90-95-б.], [4, 1-8-б.].
R. Gunchaeva, M. Panayotov ва бошц. [5, 33-б.] тадцицотларида тут ипак цурти-нинг хаётчанлиги паст ва юцори булган икки зотини селекция цилиш натижасида янги авлод сунъий озуца билан парвариш-ланган. Бунда цуртларнинг личинкалик даври узайиши кузатилиб, натижада пил-ла хосилдорлиги ва ипакнинг сифат кур-саткичлари пасайган.
Тут ипак цуртини юцори намлик шароитида парваришлаш усулини асослаш буйича D.S. Sodisov [6, 11-15-б.], B. Nasirillaev, D. Sodikov [7, 135-139-б.]лар тут ипак цур-тини юцори намликда парваришлашга мослашган сукичак конструкциясини си-новдан утказганлар. Янги типдаги суки-чакда уч хил тажрибалар олиб борилган. Биринчи усул плёнка остида, иккинчи усул чойшаб остида, учинчи усул оддий усул бу-
СОКРАЩЕНИЕ ЛИЧИНОЧНОГО ПЕРИОДА РАЗВИТИЯ В ЛИНИЯХ ТУТОВОГО ШЕЛКОПРЯДА С РАЗЛИЧНЫМИ ГЕНОТИПАМИ
Худжаматов Сафарали Хасанбой угли,
доктор философии по сельскохозяйственным наукам (PhD), докторант;
Насириллаев Бахтияр Убайдуллаевич,
доктор сельскохозяйственных наук, профессор, заведующий лабораторией
Научно-исследовательский институт шелководства
Аннотация. Тутовый шелкопряд одомашнен человечеством еще 5000 лет назад и используется для собственных нужд. Это насекомое считается удобным объектом для научных исследований с точки зрения его питания, ухода и размножения. Сознательный отбор наилучших особей шелкопряда приводит к изменчивости его признаков и свойств. Тутовые шелкопряды принадлежат к группе метаморфизованных насекомых и проходят четыре цикла развития, а именно яйцо, личинка, куколка и бабочка. Личиночный период у дикорастущих пород, встречающихся в таких странах, как Япония, Китай и Индия, длится 45-60 дней, а моновольтинные и биволь-тинные породы начинают завивать коконы через 30-35 дней. В нашей республике существуют породы, относящиеся только к моновольтной группе, которые используются в течение четырех сезонов выкормок, при поздних выкормках грену оживляют путем ее искусственной обработки кислотой. В этой статье подробно изучена продолжительность личиночной стадии тутового шелкопряда в двух разных селекционных линиях. Результаты показали, что в селекционных линиях "Линия 500" и "Линия 501" общий личиночный период длился от 23,7 до 24,2 суток и превосходил период у сопоставимых пород. Создание высокошелконосных и скороспелых пород может принести огромную экономическую выгоду.
Ключевые слова: тутовый шелкопряд, порода, гибрид, градация, "Линия 500", "Линия 501".
REDUCING THE LARVAL PERIOD OF
MULBERRY SILKWORM IN LINES WITH DIFFERENT GENOTYPES
^udjamatov Safarali Khasanboy ugli,
Doctor of Philosophy (PhD) Degree in Agricultural Sciences, DSc Student;
Nasirillaev Bakhtiyar Ubaydullaevich,
Doctor of Agricultural Sciences, Professor, Head of Laboratory
Scientific Research Institute of Sericulture
Abstract. Mulberry silkworms have been domesticated by people over 5,000 years and have been used for human needs. This insect is considered a convenient object for scientific research in terms of its feeding, breeding and reproduction. Conscious selection of the best individuals of the silkworm by man leads to variability of their signs and properties. The mulberry silkworm belongs to the group of metamorphosed insects and goes through four developmental stages: egg, larva, pupa and moth. The larvae of wild worms found in the countries such as Japan, China and India, where silkworm breeding is developed, the leaf-eating period lasts 45-60 days, while monovoltin and bivoltin breeds begin to cocoon in 30-35 days. In our republic, there are only breeds belonging to the monovolt group, which are used during four seasons of feeding, during late feeding, the eggs of silkworm are revived by means of artificial acid treatment. This article closely reviews the length of the larval stage of the mulberry silkworm in two different selection lines. According to the findings from the selection "Lines 500" and "Lines 501", the total worm cycle lasted 23,7-24, 2 days, which was found to be superior to comparable breeds. The creation of mulberry silkworm breeds with high silkiness and early maturing stage can be economically beneficial.
Keywords: mulberry silkworm, breed, hybrid, gradation, "Line 500", "Line 501".
либ (оддий очик), юкори намлик шароити-да парваришланган куртлар оддий усулга нисбатан 2,7-4,0 кунгача киска личинка-лик даврини утказган.
Тут ипак куртининг усишида х,арорат мух,им роль уйнайди. Ипак куртлари сову; ;онли х,айвонлар булгани учун х,арорат личинка танасидаги турли физиологик жа-раёнларга бевосита таъсир этади. Умуман олганда, эрта пилла урайдиган куртлар юкори х,ароратга чидамли булиб, бу х,ам х,аёт даражасини яхшилашга ёрдам беради. V.K. Rahmathulla [8, 1-12-б.], Sh.R. Umarov, B.U. Nasirillaev [9, 863-866-б.]ларнинг ай-тишича, тут ипак куртининг личинкалик ва пилла ураш даврида оптимал х,арорат меъёридан паст булса, куртлар ривожла-ниши секинлашиб, куртлик даври чузили-ши мумкин.
Хиндистонлик тадкикотчилар Mcon-1 зотига мансуб тут ипак курти биология-сини лаборатория шароитида урганиш максадида тадкикотлар олиб боришган.
Бунда тухумлар эмбрионал ривожлани-шининг учинчи даври, яъни жонланиши муддати 8,6 кун, куртларнинг личинкалик даври 23,7 кун, куртларнинг пилла ураши 2,3 кун, гумбаклик даври 10 кун, капа-лаклик даври эса 4,6-5,9 кунни ташкил этган. Ургочи куртларнинг умр куриш муддати эркак куртларга нисбатан купрок эканлиги аникланган. Куртларнинг уму-мий хаёт цикли 1:1,3 жинсий нисбатни ташкил килган [10, 276-280-б.].
и. Khudayberideva, S. Navruzov, В. Nasirillaev ва бошк. [11, 1-8-б.] тут ипак курти капалаклар хаёти давомийлиги-нинг пилла махсулдорлигига таъсирини урганиш максадида турли генотипга эга 4 та тизим ва 2 та зотлар популяциясида олиб борилган илмий изланишлари на-тижасида наслли капалакларнинг хаёти бир-биридан фарк килиши ва етарлича уз-гарувчанликка эга эканлигини аниклаш-ган. Капалакларнинг хаёти давомийлиги 5,12 кундан 8,02 кунгача давом этган. Узок яшаган капалакларнинг кейинги авлоди-да пилла махсулдорлиги ва ипакчанлиги сезиларли даражада пасайган.
S.X. Khudjamatov, В.и. Nasirillaev ва бошк. [12, 46-48-б.]нинг тадкикотларида тут ипак куртининг турли генотипга эга зот ва тизимларида личинкалик даврини кискартириш буйича олиб борилган илк тадкикот натижалари келтирилган. Олин-ган дастлабки натижаларга кура, усиш тезлиги киска муддатни ташкил килган оилаларнинг куртлик даври селекцион тизимларда 20,0-21,7 кун, куртларнинг ухлаш даври эса 4,2-4,3 сутка давом этган. Шу билан биргаликда, куртларнинг усиш тезлиги киска булган зот ва тизимларнинг пилла махсулдорлик курсаткичлари киё-сий бахоланган.
Юкорида келтирилган киска маълу-мотлардан тут ипак курти хаёт цикли да-вомийлигининг паратипик ёки генетик омилларга богликлигини тадкик этиш турли хулосаларга олиб келганини куриш мумкин. Шулардан келиб чикиб, биз уз тадкикот ишларимизни тут ипак курти-
КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES
нинг турли генотипга эга тизимларида личинкалик даврини атрофлича таджик; этишга йуналтирдик.
Материал ва методлар
Тут ипак куртининг эртапишар зотла-рини яратиш, купайтириш усули умуман урганилмаган ва ишлаб чикилмаган. Шу сабабли бироз олдинрок, кейин эса тугри-дан-тугри эртапишар зотларни яратиш буйича энг самарали селекция усулларини
ишлаб чикишга каратилган тад;и;отлар бошланган.
Дастлабки услубий тад;и;отлар даво-мида куртларнинг эрта пилла ураш хусу-сияти ва яшовчанлиги уртасидаги боглик-лик мавжудлигига ани;лик киритилди. Натижада бундай богликлик мавжудлиги ани;ланди. Барча холатда бир хил зот ичи-да энг тез усадиган оилалар мавжудлиги тажрибаларда ани;ланди (1-расм).
1-расм. Эрта пилла урашга кирадиган личинкаларни аниклаш
Тад;и;отлар даставвал 2020 йилнинг бахорги курт бо;иш мавсумида бош-ланди. Бунда тоза зотлар оилалари ичидан тухумларнинг жонланиши буйича энг эрта жонланиб чиккан оила куртлари зот ичида 3 та градацияга ажратиб олинди. Х,ар бир градацияда куртларнинг усиши ва ривож-ланиши кузатилди. Энг эрта пилла ураш-га кирган куртлар ракамланди ва иктисо-дий ахамиятга эга булган курсаткичлари
(куртлар хаётчанлиги, пилла махсулдор-лиги ва технологик) индивидуал тарзда тахлил килинди ва танлаш ишлари олиб борилди. Иккинчи йилги тажрибаларда F2 авлод биринчи градациядаги куртлар кай-тадан градацияларга ажратилди ва ушбу белгилар буйича танлаш ишлари амалга оширилди.
Градациялар буйича ракамланган ин-дивидлар 2-расмда келтирилган.
2-расм. Эрта пилла урашга кирадиган индивидларни градациялаш
1- ва 2-расмларда тут ипак куртининг пилла ураш даврида личинкаларнинг дастага кутарилиши ва хар бир куртнинг пилласи тасвири келтирилган. Ушбу гра-
дациялар, яъни тез, урта ва секин пилла урашга кирадиган селекцион материал градация ичида якка танланди ва киёсий селекцион авлод олинди.
Тадкикот натижалари тахлили
Хашаротларнинг хаёти муътадил харо-ратга мослашган булиб, харорат ва намлик ортиши личинкалар организмидаги мета-болитик хаётий жараёнларни тезлашти-ришга олиб келади. Харорат ва намлик меъёридан пасайса, куртлар организмида ушбу жараёнлар сусайиши кузатилади. Ипак куртининг личинкалик даври ва пуст ташлаш жараёнларида меъёридаги харорат ва намлик 1-жадвалда келтирилган.
1-жадвал Ипак куртининг усиш ва ривожланиш даврида х;аво х;арорати ва нисбий намлик
Ташки му*ит омиллари 1 ёш 2 ёш 3 ёш 4 ёш 5 ёш
^аво х,арорати, 0С 27 27-26 25 24-25 24-25
^авонинг нисбий намлиги, % 75-80 75-80 70-75 65-70 65-70
Кескин узгарувчан харорат ва нисбий намлик курт бокиш даврининг давомий-лиги ва яшовчанлигига таъсир этади. Тут
ипак курти учун меъёрий харорат ёшига караб 24-27 0С ни ташкил килади. Шу би-лан бирга, меъёрий намлик 65-80 фоиз бу-лиши талаб этилади.
Тут ипак куртининг усиши ва ривож-ланишини тадкик этишдан асосий мак-сад юкори пилла махсулдорлигига эга ва киска муддатда пилла хосилига киради-ган зот ва дурагайлар яратишдир. Илмий тадкикотлар хамда ишлаб чикаришда тут ипак куртининг зот ва улар иштиро-кидаги дурагай комбинациялари юкори ипакчанлик билан бирга кеч хосил бе-радиган булса, бундай зотларни ишлаб чикаришга жорий этиш имкони булмай-ди. Чунки бундай дурагайлар учун кат-та микдорда мехнат, вакт ва озука талаб этилади. Шулардан келиб чиккан холда, тут ипак куртининг ривожланиш да-вомийлиги, яъни усиш тезлиги буйича "Линия 500" ва "Линия 501" тизимлари-нинг барча курсаткичлари аникланди. Тадкикотнинг иккинчи йилги натижалари куйидаги жадвалларда келтирилган (2-5-жадв.).
Ёши Градациялар Барг ейиш вакти Уйку вакти Барг ейиш вакти Уйку вакти
соат сутка соат сутка соат сутка соат сутка
Линия 500 Линия 501
1 ёш I градация 71,5 2,97 24 1,0 71,5 2,97 24 1,0
II градация 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 24 1,0
III градация 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 24 1,0
Тоза зот популяцияси (Киёсловчи 1) 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 24 1,0
Хориж элита (Киёсловчи 2) 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 24 1,0
2 ёш I градация 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 24 1,0
II градация 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 24 1,0
III градация 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 24 1,0
Тоза зот популяцияси (Киёсловчи 1) 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 24 1,0
Хориж элита (Киёсловчи 2) 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 24 1,0
3 ёш I градация 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 24 1,0
II градация 72,0 3,0 26,5 1,1 72,0 3,0 26,4 1,1
III градация 72,0 3,0 26,5 1,1 72,0 3,0 26,5 1,1
Тоза зот популяцияси (Киёсловчи 1) 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 25,3 1,05
Хориж элита (Киёсловчи 2) 72,0 3,0 24 1,0 72,0 3,0 24 1,0
2-жадвал
Тут ипак куртининг "Линия 500" ва "Линия 501" селекцион тизимларининг кичик (1-2-3) ёшларида куртларнинг усиш динамикаси
КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES
2-жадвалдан биринчи, иккинчи ва учинчи ёшларда куртларнинг личинкалик даври тажриба зотлар ва уларнинг тоза зот популяциясида барг ейиш вакти 72,0 соат, уйку муддати эса 24 соат эканлиги куриниб турибди. 1-3-ёш мобайнида се-лекцион линиялар, уларнинг киёсловчи
популяцияси х,амда хориждан келтирила-ётган зот курсаткичлари уртасида сези-ларли фарк йуклигини куриш мумкин.
3-жадвалда ушбу селекцион матери-алнинг 4-5-ёшларидаги куртлик ва уйку даври давомийлигига оид натижалар кел-тирилган.
3-жадвал
Тут ипак куртининг "Линия 500" ва "Линия 501" селекцион тизимларининг катта (4-5) ёшларида куртларнинг усиш динамикаси
Ёши Градациялар Барг ейиш вакти Уйку вакти Барг ейиш вакти Уйку вакти
соат сутка соат сутка соат сутка соат сутка
Линия 500 Линия 501
4 ёш I градация 77,0 3,2 31,8 1,3 77,0 3,2 27,7 1,2
II градация 85,0 3,5 35,2 1,5 78,0 3,3 34,5 1,4
III градация 93,0 3,9 39,8 1,7 87,9 3,7 40,1 1,7
Тоза зот популяцияси (Киёсловчи 1) 89,0 3,7 42,2 1,8 91,5 3,8 41,1 1,7
Хориж элита (Киёсловчи 2) 90,0 3,8 31,7 1,3 90,0 3,8 31,7 1,3
5 ёш I градация 184,4 7,7 - 177,3 7,4 -
II градация 211,3 8,8 - 207,8 8,7 -
III градация 230,2 9,6 - 214,5 8,9 -
Тоза зот популяцияси (Киёсловчи 1) 234,3 9,8 - 230,7 9,6 -
Хориж элита (Киёсловчи 2) 190,5 7,9 - 190,5 7,9 -
3-жадвалда келтирилган маълумот-лар ипак куртининг туртинчи ва бешинчи ёшларида усиш ва ривожланиш тезлиги буйича танлаш ишлари ва F2 авлод на-тижалари уз аксини топган. Олинган на-тижалар тахлили шуни курсатадики, тут ипак куртининг ривожланиш давомийли-ги буйича ишларни амалга ошириш учун олинган оилаларда хаёт цикли киска, яъни
куртларнинг уйгоклик даври 19,8 кунгача, уйку даври 4,3 суткагача, умумий куртлик даври эса 24,1 кун давом этган инди-видлар мавжуд экан. Янги танлаш усули буйича 3-градацияда уз аксини топган хаёт цикли узок муддатни ташкил этган оила-ларда куртларнинг уйгоклик даври 22,5 кун, уйку даври 4,8 сутка, умумий куртлик даври 27,3 кунни ташкил килмокда.
4-жадвал
Тут ипак куртининг "Линия 500" ва "Линия 501" селекцион тизимларида куртларнинг умумий личинкалик даври
Градациялар Барг ейиш вакти Уйку вакти Барг ейиш вакти Уйку вакти
соат сутка соат сутка соат сутка соат сутка
Линия 500 Линия 501
I градация 476,9 19,9 103,8 4,3 469,8 19,6 99,7 4,2
II градация 512,3 21,3 109,7 4,6 501,8 20,9 109,0 4,5
III градация 539,2 22,5 114,3 4,8 518,3 21,6 114,1 4,8
Тоза зот популяцияси (Киёсловчи 1) 540,5 22,5 119,8 5,0 540,9 22,5 117,1 4,9
Хориж элита (Киёсловчи 2) 496,5 20,7 104,7 4,4 496,5 20,7 104,7 4,4
4-жадвалдаги натижалар тах,лили шуни курсатадики, тут ипак куртининг "Линия 500", "Линия 501" селекцион тизимла-рининг танлаб олинган оилаларида х,аёт цикли киска, яъни куртларнинг уйгок-
ï
5-жадвал ва 3-расмда келтирилган маълумотларда тут ипак куртининг гра-дациялар буйича тажриба вариантининг киёсловчига нисбатан фаркининг ишонч-лилиги аникланган. Тажриба вариантида-ги "Линия 500" ва "Линия 501" селекцион тизимларида умумий куртлик даври I градациянинг III градациядан сезилар-ли даражада устунлигини курсатди. I гра-дацияда умумий куртлик даври 23,7-24,2 кун давом этган. III градацияда уз аксини топган х,аёт цикли узок муддатни ташкил этган оилаларда умумий куртлик даври 26,3-27,2 кунни ташкил килмокда. Ки ёсловчи вариант сифатида фойдаланил-ган х,ар икки селекцион тизимдаги тоза зот популяциясида 27,4-27,5 кун, хориж элита киёсловчи вариантда эса 21,5 кунни
лик даври I градацияда 19,8-19,9 кунгача, уйку даври 4,2-4,3 суткагача, II градация ва III градацияларда мос равишда 20,9-21,3; 4,5-4,6 ва 21,6-22,5; 4,8 кунни ташкил килмокда.
5-жадвал
ташкил килмокда. Ушбу жадвалда келти-рилган маълумотлар куртларнинг усиш тезлиги, яъни куртларнинг личинкалик даври киска булиши тоза зот популяцияси ва хориж элиталаридан тулик устунлиги-ни курсатмокда (Pd = 0,999).
Хулосалар
Олиб борилган тажриба натижала-рига асосланиб, Линия 500 ва Линия 501 селекцион тизимларининг танланган би-ринчи градация курсаткичлари иккинчи ва учинчи градациялардан личинкалик даврининг ишончли даражада киска эка-нини хулоса килиш мумкин. Ушбу истик-болли селекцион тизимлар устида олиб борилган икки авлод селекция тадкикот натижалари келажакда куртлик даври киска зотлар яратиш имконияти мавжуд-
Тут ипак куртининг умумий личинкалик даври тажриба ва киёсловчига нисбатан фаркнинг ишончлилик курсаткичлари
Градациялар Умумий куртлик даври X ± S—, кун Фаркнинг ишончлилик даражаси(Pd) Умумий куртлик даври X ± S-, кун Фаркнинг ишончлилик даражаси(Pd)
Линия 500 Киёс-ловчи-1 Киёс-ловчи-2 Линия 501 Киёслов-чи-1 Киёслов-чи-2
I градация 24,2±0,46 *0,999 **0,939 23,7±0,12 *0,999 **0,939
II градация 25,9±0,36 *0,999 **0,898 25,3±0,10 *0,983 **0,898
III градация 27,2±0,29 *0,300 **0,999 26,3±0,24 *0,877 **0,999
Тоза зот популяцияси (Киёсловчи 1)* 27,5±1,09 - 27,4±0,90 -
Хориж элита (Киёсловчи 2)** 25,1±0,11 - 25,1±0,11 -
3-расм. Тут ипак куртининг "Линия 500" ва "Линия 501" селекцион тизимларида градациялар буйича куртларнинг личинкалик даври
лигидaн дaлoлaт беpaди. Бундa, aлбaттa, куртлик дaвpининг K^crça 6Улиши, бошк^ хyжaлик белгилapининг кypcaткичлapигa caлбий тaъcиp кypcaтмacлиги зapуp. Шу
нук^и нaзapдaн, тут ипaк курти cелек-цияcидaги янги тaнлaш уcулининг илмий acocлapини ишлaб чикиш кaттa илмий-aмaлий ax,aмиятгa эгa.
REFERENCES
1. Chernetsova N. Increasing the viability of hybrid offspring when crossing parents from different upbringing conditions. Ways to increase the productivity of the silkworm. Tashkent, 1966, pp. 26-31.
2. Bogautdinov N.G., Butenko G.V., Lavrentiev S.D., Lavrov N.V., Sukhanov A.A., Khafizov H.R., Khakhanov A.I., Yanov V.Ya. Educational book silkworm. Moscow, 1981, pp. 175-179
3. Ahmedoa N., Murodov S. Silkworm ecology and feeding agrotechnics. Tashkent, 2004, pp. 90-95.
4. Alipanah M., Abedian Z., Nasiri A., Sarjamei F. Nutritional effects of three mulberry varieties on silkworms intorbat heydarieh. India, Journal of Entomology, 2020, pp. 1-8. DOI: https://doi. org/10.1155/2020/6483427/.
5. Gunchaeva R., Panayotov M., Tzenov P., Vasileva Y., Grekov D. Heterosis manifestations and depression by survival and larval duration of Bombyx mori L. heared reared with artificial diet. 8th Black, Caspian Seas and Central Asia Silk Association (BACSA). Ckimate and chemicals - the new sericulture challenges. International conference. CLISERI, 2017. Azerbaijan, Sheki, 2017, April 2nd-7th, p. 33.
6. Sodisov D.S. Working out of an intensive method of silkworm rearing at high humidity and substantiation of the effectiveness of artificial mounting beds. Dissertation abstract of philosophy doctor (PhD) on agriculture science. Tashkent, 2021, pp. 6-11.
7. Nasirillaev B., Sodikov D. Leaf consumption in the rearing of silkworm with high humidity method. India, International Journal of research and development, 2021, pp. 135-139. DOI: https://doi. org/10.36713/epra6118/.
8. Rahmathulla V.K. Management of Climatic Factors for Successful Silkworm (Bombyx mori L.) Crop and Higher Silk Production. India, 2012. Hindawi Publishing Corporation Psyche, pp. 1-12. DOI: https:// doi:10.1155/2012/121234/.
9. Umarov Sh.R., Nasirillaev B.U., Rajabov N.O., Jumanezov M.Sh., Khujamatov S.Kh., Batirova A.N. Embryonic and post-embryonic viability of second generation of silkworm breeds and lines obtained under unfavorable stressful conditions. International Journal of scientific and technology research, 2020, March, vol. 9, issue 3, pp. 863-866.
10. Gurjar T.S., Siddhapara M.R., Surani P.M. Biology of mulberry silkworm, Bombyx mori L. on mulberry, Morusalba L. India, Journal of Entomology and Zoology Studies, 2018, no. 6 (4), pp. 276-280.
11. Khudayberideva U., Navruzov S., Nasirillaev B., Bekkamov C.H., Abdukayumova N., Fozilo-va K.H. Dependence of silkworm productivity indicators on life expectancy of butterflies. E3S Web of Conferences 258, 040449. UESF-2021, pp. 1-8. DOI: https://doi.org/10.1051/e3sconf/202125804049/.
12. Khudjamatov S.H., Nasirillaev B.U., Boltaev M.O'. Prospects for shortening the life cycle of mulberry silkworms and increasing cocoon productivity. Livestock and breeding work. Tashkent, 2021, no. 4, pp. 46-48.
Такризчи: Бобоев С.Г., б.ф.д., доцент, "Генетика" кафедраси мудири, Узбекистан Миллий университети.