CC BY
160
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
Turska odbrambena industrija je krajem 2005. godine sa kompanijom Roketsan sklopila 26-mesečni ugovor, vredan 38 miliona dolara, za razvoj protivtenkovske rakete velikog dometa, koja sada ima oznaku UMTAS (Uzun Menzilli Tanksavar Sistemi). Taj početni ugovor pokrivao je fazu koncepcije, koja je završena, i studiju šireg asortimana podsistema, uklju-čujući pogon rakete, vođenje i bojne glave.
U realizaciju programa uključene su i brojne druge turske kompanije, među kojima i Aselsan za elektroniku i MKEK za bojnu glavu. Kompanija Roketsan potvrdila je da će raketa UMTAS imati maksimalni domet najmanje 8 km i biti opremljena čeonim IC tra-gačem sa mogućnostima praćenja pre i posle lansiranja.
Ukupna dužina rakete je 1,75 m, prečnik je 160 mm, a lansirna masa 35 kg. Bojna glava biće tipa tandem HEAT za uništavanje oklopnih ciljeva opremljenih eksplozivnim reaktiv-nim oklopom. Istražuju se i mogućnosti upotrebe drugih bojnih glava, uključujući fragmentacione verzije optimizirane za bunkere i druge vrste ciljeva. Svaki helikopter T-129 treba da nosi dva kontejnera sa četiri rakete UMTAS. Druge opcije predviđaju kontejnere sa nevođenim raketama.
Roketsan sada radi na 2,75 inča (70 mm) laserski vođenoj raketi, koja se, takođe, lansira sa jurišnog helikoptera. Ova kompanija ima veliko iskustvo u projektovanju, razvoju i proizvodnji i drugih raketnih sistema, posebno onih tipa zemlja-zemlja, uključujući rakete kalibra 107 i 122 i 300 mm za potrebe turskih kopnenih snaga.
*
Turski sistem PVO sa rnskim raketama Igla
Turska kompanija Aselsan razvila je verziju svog sistema PVO za lan-siranje i ruskih raketa zemlja-vazduh Igla, kako bi udovoljila potencijalnim izvoznim zahtevima. Prvi primerak takvog sistema sa četiri rakete Igla bio je prikazan na izložbi vojne opreme IDEF u Ankari u maju 2007. godine.
Modernizovani sistem PVO može da nosi do 8 raketa Igla, po četiri sa svake strane. Osnovni sistemi, koji se već proizvode za potrebe Turske, jesu Altigan i Zipkin, i oba koriste evropske rakete PVO Stinger (princip „lansiraj i zaboravi").
Sistem Altigan zasnovan je na šasiji modernizovanog domaćeg guse-ničnog oklopnog transportera serije M113A2 i ima daljinski upravljanu ku-polu sa 8 raketa PVO Stinger spremnih za upotrebu. Atilgan ima i mitraljez
Slika: Protivtenkovska raketa UMTAS za turski helikopter T-129
Prema podacima iz International Defence Review, jul 2007.
12,7 mm za potrebe samoodbrane. Ukupno je 70 ovih sistema isporučeno turskoj kopnenoj vojsci kao jedini samohodni raketni sistemi PVO.
Sistem Zipkin izrađen je na bazi šasije Land Rover Defender 4x4 sa velikim osovinskim razmakom, koji ima daljinski upravljanu kupolu sa če-tiri rakete Stinger. I on je naoružan mitraljezom 12,7 mm. Turskoj vojsci je isporučeno 78 ovih sistema, a namenjeni su za odbranu veoma važnih stacionarnih objekata.
Senzorski paket se sastoji od termalne i dnevne kamere i lanserskog daljinomera, koji su kod oba sistema montirani između dve kutije s raketa-ma. Kupola, žiroskopski stabilizovana po dve ose, obezbeđuje sistemu mogućnost osmatranja, detekcije, praćenja i otvaranja vatre iz pokreta. Ugrađeni kompjuter prima informacije o cilju od vise komande sistemom C3I (komandovanje, upravljanje, komunikacije i obaveštavanje) i usmerava kupolu na koordinate cilja, a zatim se automatski prati. Operator se alarmi-ra kada je cilj u efikasnom dometu rakete. Upravljačka konzola može da se podesi na daljinsko upravljanje sa rastojanja do 50 m od lansera.
Na međunarodnom konkursu pre dve godine Holandska Kraljevska Armija (RNLA) selektirala je novu niskoprofilnu kupolu Aselsan radi ugradnje na lako oklopno vozilo (4x4) Fennek, kako bi udovoljili zahtevi-ma svoje PVO malog dometa. Ta varijanta poznata je kao oružana plat-forma Stinger (SEP). Ukupno je poručeno 18 sistema, a prvi su isporuče-ni u maju ove godine.
Integrisanje kupole Aselsan na šasiju vozila Fannek za Holandiju obavlja nemačka kompanija Krauss-Maffei Wegman u Nemačkoj, a kom-panija Rajtheon obezbedila je radi aplikacije raketu Stinger sa dvostrukim zrnom i lanser. Kompletiran je sa dve kutije raketa PVO Rajtheon Stinger u poziciji spremnoj za dejstvo, sa dodatnim raketama PVO koje se nose pozadi na vozilu za ručnu popunu. Senzorski paket ugrađen je između dve kutije sa raketama, ali, za razliku od verzije proizvedene za Tursku, vozilo nije naoružano mitraljezom 12,7 mm i nema mogućnost daljinskog upravljanja. Na njemu je ugrađen i tre-nažni sistem, a električno okretanje kupole i automatsko praćenje predsta-vljaju standardnu opremu.
Sistem za RNLA ima tročlanu po-sadu (vozač, operator raketa i koman-dir) koji dobija informacije o cilju sa platformi spoljnjeg izvora. Operator prati cilj i lansira raketu kada je u dometu cilja. Od primljenih sistema RNLA formiraće srednju i laku bateriju PVO. Srednje baterije imaće po 12 sistema Fannek SWP, a 6 sa dvostrukim raketama Stinger DMS biće monti-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
rane na šasijama vozila Mercedes-Benz. Laka baterija imaće 6 sistema Fannek SWP i 12 Stinger DMS. Sve to biće integrisano u zemaljski si-stem PVO.
Pored zemaljskih verzija, kompanija Aselsan razvila je i mornaričku verziju, nazvanu Bora, koji je u fazi prototipa.
Elektromagnetni šinski top*
Američki biro za mornarička istraživanja nastavlja razvoj elektromag-netnog šinskog topa do tačke raspoloživosti kao taktičkog sistema oružja. Naime, elektromagnetni top, u odnosu na klasično oružje, nudi veći do-met, kraće vreme leta i visoku ubojnost.
Poslednja ispitivanja su pokazala da je ispaljeni projektil imao ener-giju na ustima cevi 7,4 MJ i ostvario brzinu od 2146 m/s. U pratećim stu-dijama navode se očekujući podaci za nacionalne EM mornaričke topov-ske sisteme, koji bi trebalo da budu sposobni za lansiranje projektila brzi-nom 2500 m/s (7,5 Maha) i da obezbede početnu energiju od 63 MJ. Nje-gov hiperbrzi projektil trebalo bi da za samo 6 minuta dostigne svoj mak-simalni domet od 200 nautičkih milja, poražavajući pri tom cilj kinetičkom energijom brzinom od 1664 m/s (5,0 Maha).
Elektromagnetni šinski top je lansirni uređaj koji za pogon projektila koristi elektromagnetnu silu, poznatu kao Lorencova sila, kojom se obez-beđuje ekstremno visoka sila ubrzanja i postižu početne brzine projektila mnogo veće od onih koje se postižu kod topova koji za pogon zrna kori-ste konvencionalnu hemijsku energiju.
Pojednostavljeno, šinski topovi sadrže dve paralelne vodeće šine, usmeravajuću cev, projektil koji je smešten između šina, tako da se pre-ko njega zatvara strujni krug. Električna struja dovodi se iz spoljnjeg izvo-ra, banke kondenzatora ili rotacione mašine. Električna struja pri prolazu stvara suprotna linearna magnetska polja uzduž ose šina. Projektil se po-stavlja između šina, a armatura (u ulozi „vozač“) postavlja iza projektila. Funkcija armature jeste da uspostavi strujni krug između dve šine. Kada su one pod naponom, treće magnetsko polje stvara se u armaturi i, odbi-jajući se od polja stvorenih u šinama, gura je s projektilom u smeru cevi. Lagani omotač projektila drži projektil u položaju koji omogućava kretanje između šina.
Visoko provodljiva armatura, koja dodiruje obe šine radi zatvaranja strujnog kruga, smeštena je iza projektila i u njoj se generiše sila akcele-racije. Iz izvora električne energije dovodi se električna struja u jednu od šina i preko armature do druge šine. Kada je strujni krug zatvoren elek-trična struja kreće od pozitivne šine preko armature ka negativnoj šini.
Prema podacima iz Jane's Defence Weekly, od 23. maja 2007. godine.
