Научная статья на тему 'ТОҒ-КОН МАЖМУАСИ АҒДАРМАЛАРИДАГИ ЧИҚИНДИЛАРДАН РЕНИЙ ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН МЕТАЛЛУРГИЯ САНОАТИДАГИ ЎРНИ'

ТОҒ-КОН МАЖМУАСИ АҒДАРМАЛАРИДАГИ ЧИҚИНДИЛАРДАН РЕНИЙ ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН МЕТАЛЛУРГИЯ САНОАТИДАГИ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
62
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Техноген чиқинди / қайта ишлаш / микроелемент / молибден консентратлари / катализатор / қотишма. / Man-made waste / processing / trace elements / molybdenum concentrates / catalyst / alloy.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Хўжақулов, Амиржон Муродович, Олимов, Фарусхон Музаффар Ўғли

Ушбу мақолада тоғ-кон мажмуаси ағдармаларидаги чиқиндилардан рений олиш технологиясининг Ўзбекистон металлургия саноатидаги ўрни ва аҳамияти, техноген чиқиндиларни қайта ишлашнинг моҳияти, иқтисодиётимиздаги ўрни ҳақида маълумотлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Хўжақулов, Амиржон Муродович, Олимов, Фарусхон Музаффар Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ROLE OF RENIUM RECOVERY TECHNOLOGY FROM WASTE OF MINING COMPLEX IN UZBEKISTAN METALLURGICAL INDUSTRY

This article provides information about the role and importance of the technology of extracting rhenium from the waste of the mining complex in the metallurgical industry of Uzbekistan, the nature of man-made waste processing, and its role in our economy.

Текст научной работы на тему «ТОҒ-КОН МАЖМУАСИ АҒДАРМАЛАРИДАГИ ЧИҚИНДИЛАРДАН РЕНИЙ ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН МЕТАЛЛУРГИЯ САНОАТИДАГИ ЎРНИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ТОГ-КОН МАЖМУАСИ АГДАРМАЛАРИДАГИ ЧЩИНДИЛАРДАН РЕНИЙ ОЛИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ УЗБЕКИСТОН МЕТАЛЛУРГИЯ САНОАТИДАГИ УРНИ

Хужакулов Амиржон Муродович

Карши мухдндислик-иктисодиёт институти катта укитувчиси Олимов Фарусхон Музаффар уFли Ислом Каримов номидаги ТошДТУ таянч докторанти

90-426-19-91

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада тог-кон мажмуаси аздармаларидаги чициндилардан рений олиш технологиясининг Узбекистон металлургия саноатидаги урни ва ауамияти, техноген чициндиларни цайта ишлашнинг моуияти, ицтисодиётимиздаги урни уацида маълумотлар берилган.

Kalit so'zlar: Техноген чицинди, цайта ишлаш, микроелемент, молибден консентратлари, катализатор, цотишма.

АННОТАЦИИ

В данной статье представлена информация о роли и значении технологии извлечения рения из отходов горнорудного комплекса в металлургической промышленности Узбекистана, характере переработки техногенных отходов и ее роли в нашей экономике.

Ключевые слова: Техногенные отходы, переработка, микроэлементы, молибденовые концентраты, катализатор, сплав.

ABSTRACT

This article provides information about the role and importance of the technology of extracting rhenium from the waste of the mining complex in the metallurgical industry of Uzbekistan, the nature of man-made waste processing, and its role in our economy.

Keywords: Man-made waste, processing, trace elements, molybdenum concentrates, catalyst, alloy.

КИРИШ

Техноген чициндиларни комплекс кайта ишлаш ва уларнинг таркибидан олтин, кумуш, рангли ва ноёб металларни ажратиб олиш технологияларини яратиш ва ишлаб чикаришга жорий этиш буйича «Олмалик кон-металлургия комбината» АЖ нинг энг асосий муаммоларидан бири хисобланади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Фойдали казилмаларни казиб олишнинг купайиши гравитация усулида бойитиш усулларининг ривожланишига асос булди.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОД

Кончилик саноатидаги техноген чикиндиларидан фойдаланишга тиклаш лозимлиги минерал хом ашёдан комплекс фойдаланишнинг, кам чикиндили ва чикиндисиз технологияларни яратишнинг умумий концепциясидан келиб чикади. Утган асрнинг 90-йиллари бошида академик К.Н. Трубецкий айтган фикр буйича, агдармаларда тупланган техноген минерал хом ашёдан ва йул-йулакай казиб олинадиган жинслар ва компонентлардан самарали фойдаланишни хисобга олмасдан, конларни комплекс узлаштириш муаммоси хал килиниши мумкин эмас [3; б. 1 -44].

1931 йилда академик А.Е. Ферсман томонидан илгари сурилган минерал хом ашёни комплекс кайта ишлаш гояси [4; б.20] доимо бир нечта, баъзида унлаб кимматбахо компонентлар мавжуд булган фойдали казилма конларининг кенетик узига хос хусусиятларига асосланган холда урганилган.

Чикиндисиз технологик тизим хом ашёдан ва энергиядан энг юкори даражали ва комплекс фойдаланишни таъминловчи ва атроф-мухитга салбий таъсирни камайтириш имконини берувчи технологик жараёнлар ва усуллардан иборат [5; б.635].

Академик Б.Н.Ласкорин, техника фанлари доктори Л.А. Барский, иктисодий фанлар доктори В.З. Персиц [6; б.334] чикинидисиз технология деганда дастлабки хом ашёни комплекс кайта ишловчи, техноген чикиндиларнинг асосий кисмини иктисодий жихатдан кайта ишлашга тикловчи, атрофдаги табиий мухитга экологик зиён етказмайдиган ишлаб чикариш жараёнлари тушунилади. Бу жараёнлар чикиндисиз ва кам чикиндили технология уртасида чикиндиларнинг катта кисмини факат фойдаланишга тиклаб колмасдан, балки моддаларнинг бундай саноатда айланишини ташкил килишни талаб килади.

Бир томондан, техноген минерал ресусларни комплекс узлаштириш муаммосининг мураккаб тизимли хусусиятига боглик холда, иккинчи томондан, мамлакатдаги жорий геополитик, иктисодий вазият ва илмий муассасалар уртасидаги ижодий алокалар кучсизланиши боис, 90-йиллардан бошлаб, бир нечта алохида сохаларга - кончилик хукуки, геология, технология, экология, иктисод сохаларга "булинди" ва турли йуналишлар буйича таркок ва тизимсиз хал килинадиган булди [11; б.12-16].

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МДХ, Мамлакатларининг олимлари: М.И. Агошков, А.Е. Ферсман, Н.В. Мельников, В.В. Ржевский, К.И. Сатпаев, К.Н.Трубецкий, Д.Р. Каплунов, Н.Н. Чаплыгин, Ю.П. Галченко, В.И. Герасименко, М.Н. Денисов, А.Н. Дулин, Е.А. Жовтис, А.И. Имангалиев, А.Б. Макаров, Е.И. Панфилов, А.М. Сиразутдинов, Ю.Г. Старцев, З.А. Терпогосов, В.А. Чантурия, Б.Н. Ласкорин, Л.А. Барский, П.В. Березовский, А.В. Иванов, О.С. Краснов, Л.А. Крючков, Ф.Д. Ларичкин, Б.К. Михайлов, Н.В. Пашкевич, С.Г. Селезнев, В.В.Чайников ва бошкаларнинг ишлари минерал хом ашёдан комплекс фойдаланишни ва табиатдан ва ер ости бойликларидан комплекс фойдаланиш муаммосининг таркибий кисми сифатида кон саноати техноген чикиндилари куринишидаги, техноген чикиндиларни келиб чикиши ва ресурсларни узлаштириш лозимлигини назарий асослаш масалаларига багишланди.

Кончилик саноати техноген чикиндиларининг кора, рангли, нодир металлари айрим кимматбахо минераллар ёки компонентлар, рудасиз ташкил этувчилар ва шулар буйича тупланган техноген минерал хосилаларнинг ресурсли имконияти бахоланади. ^имматбахо металлар ва минералларнинг чикиндилар билан бирга йукотиладиган микдорлари хакида тушунча беради хамда техноген чикиндиларнинг кайта ишлашга жалб этиш имкониятлари хакида хулоса килиш имконини беради.

Конлардаги руда саноатининг куйидаги техноген чикиндилари Узбекистонда металлургиясини ривожлантириш учун истикболли хом ашё булиб хизмат килиши мумкин яни, жойланган балансдан ташкари рудалар, коплама жинслар, минералланган массалар, руда тайёрлаш ва гидрометаллургия жараёнининг оралик чикиндилари, флотация ва сорбция жараёнининг агдарма чикиндилари, суюк цианид таркибли чикиндилар киради.

Хрзирги вактда «Олмалик кон - металлургия комбината» АЖ даги, Навоий кон-металлургия комбинатидаги агдармаларида ва чикинди омборларида тупланган рангли металлар захиралари кимматбахо рангли ва нодир металлар олишнинг кушимча манбаси булиб хизмат килади. Х,озирда «Олмалик кон-металлургия комбината» АЖ нинг агдармаларида мис рудаларини куп йиллик кайта ишлаш натижасида куплаб техноген чикиндилар тупланиб колган.

МУ^ОКАМА

Кимёвий элементлар таркибида микроелемент хисобланадиган ренийнинг узига хослиги шундан иборатки ренийни алохида фойдали казилмалари йук ва

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

узининг руда конлари мавжуд эмас. Рений элемент сифатида ухшаш хусусиятларга эга булган бошка металл рудалари таркибида мавжуд.

Рус кимёгари Д.И. Менделеев даврий системанинг 1872-йилда тримарганетс, 1905-йилда икки-марганетс номи билан аталган 75-сон элементи 1925-йилда В.Ноддак ва И. Такке томонидан кашф этилган деб расман тан олинган ва уни Германиянинг Рейн минтакаси шарафига рений номи билан атаган.

Рений асосан молибден консентратларини, мис-молибден рудаларини ва иккиламчи ренийни уз ичига олган хом ашёни катализаторлар, иссикликка чидамли котишмалар ёрдамида кайта ишлаш натижасида кушимча махсулот сифатида олинади.

1-расм Молибденни цотишмаларини табиатда учраши

Молибден консентратларини кайта ишлаш жараёнида рений ажратиб олишнинг асосий манбалари:

> нам чанг ва газ йигиш тизимларининг сулфат кислота эритмалари

> шлакларни гидрометаллургик кайта ишлашдан кейин хосил килинадиган ягона суюкликлари хдсобланади.

Юкорида келтирилган рений ажратиб олиш манбаларидан оператсион кайта ишлаш-бойитиш технологияларга мувофик ренийни ажратиб олиш сезиларли даражада кайтариб булмайдиган йукотишлари билан бирга амалга оширилади. Бундан ташкари сулфидли молибден консентратларини юкори темпратурада куйдириш (процесс обжига сулфида молибдена) экологик тоза фаза булмаган жараёнида олтингугурт диоксиди газ ажралиб чикиши бойитиш жараёнида кушимча харажатларни куллашни юзага келтиради.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

2-расм Рений куриниши

Бу холат жахон бозорида усиб бораётган талаб ва эхтиёжлардан келиб чиккан холда долзарб ахамиятга эга молибден консентратларини кайта ишлашнинг тубдан янги технологияларини ишлаб чикиш оркали кимматли компонентларни (Мо, Ке) атроф-мухитга зарарли аралашмаларни чикармасдан тулик олиш имконини беради.

НАТИЖАЛАР

Молибден консентратларидан рений каби ноёб ва кимматбахо компонентларни тулик олиш ва экологик тоза технологияни амалга ошириш вариантларидан бири олтингугурт диоксиди ва бошка элементларнинг газ фазасига чикиши содир булмайдиган кимматли компонентлар кейинчалик ювилиши билан бутунлай шлакда коладиган технологияни ишлаб чикиш булиши мумкин.

3-расм ОКМК да рангли металларини ишлаб чицариш жараёни Рений ишлаб чикариш титан котишмаларидан котишма учун ишлатиладиган рений ва молибденни ажратиб олиниши заминида юкори тоза молибден ва рений ажратиб олиш кончилик саноатида уз мавкеини барпо

298

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

килди. Узбекистондаги Ингичка, Куйтош, Лангар, Хондиза каби рангли полиметалл конлари олиб борилаётган кон-казиш ишлари ва бойитиш корхоналарида олиб борилган ишлаб чикариш жараёни колдик чикиндиларини агдармаларда йиллар давоми йирик микдорда тупланиши тог-кон мажмуалари агдармаларидаги техноген чикиндилар таркибини кайта минерологик таглил этиш ва шу асосида таркибидан рений,индий,волфрам,молибден каби мавжуд ноёб хамда рангли металларни ажратиб олиш бугунги куннинг долзарб мавзуси хдсобланади.

ХУЛОСА

Рений ва бошка ноёб металларга жахон бозорида усиб бораётган талаб ва эхтиёжлардан келиб чиккан холда чикиндилар консентратларини кайта ишлашнинг тубдан янги технологияларини ишлаб чикиш оркали ноёб ва рангли кимматли компонентларни атроф-мухдтга зарарли аралашмаларни чикармасдан тулик олиш имконини беради.

REFERERCES

1. Хдкимов К.Ж. Кон-металлургия саноати техноген чикиндиларини кайта ишлаш технологиясини яратиш ва улардан окилона фойдаланиш. ПхД диссертация. Тошкент-2022 й. - 26 с.

2. Трубецкой К.Н. Комплексное освоение рудных месторождений при открытом способе разработки. Разработка месторождений твердых полезных ископаемых / К.Н. Трубецкой // Итоги науки и техники. - 1985. - Т.31. - с.1-44.м

3. Ферсман А.Е. Комплексное использование ископаемого сырья / А.Е. Ферсман. - Л.: АН, 1932. - 20 с.

4. Ласкорин Б.Н. Безотходная технология переработки минерального сырья. Системный анализ / Б.Н. Ласкорин, Л.А. Барский, В.З. Персиц. - М.: Недра, 1984.- 334 с.

5. Агошков М.И. Развитие идей и практики комплексного освоения недр / М.И. Агошков. - М.: ИПКОН АН, 1982. - 26 с.

6. Трубецкой К.Н. Классификация техногенных месторождений, основные категории и понятия / К.Н. Трубецкой, В.И. Уманец, М.Б. Никитин // Горный журнал. - 1989. - №12. - с. 6-9.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.