Научная статья на тему 'ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ ЎҚУВЧИЛАР ИНТЕЛЛЕКТУАЛ-ИЖОДИЙ САЛОҲИЯТИГА ТАЪСИРИ'

ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ ЎҚУВЧИЛАР ИНТЕЛЛЕКТУАЛ-ИЖОДИЙ САЛОҲИЯТИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
83
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кластер ёндашуви / тасвирий санъат / СТЕАМ таълими / устозшогирд / ижодий муҳит / арт-терапия / ижодкорлик. / кластерный подход / изобразительное искусство / STEAMобразование / наставник-ученик / творческая среда / арт-терапия / креативность.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Султанов Хайтбой Эралиевич

Мақолада ҳозирги глобаллашув даврида вужудга келаётган таълим тизимидаги муаммолар, ижодкорликнинг инсоният цивилизациясидаги ўрни, тасвирий санъатда кластер ёндашуви сифатида СТЕАМ таълимини татбиқ этишнинг аҳамияти асослаб берилган. Шу билан бирга – Тасвирий санъатнинг ўқувчилар интеллектуал-ижодий салоҳиятига таъсири, «Арт-терапия»га йўналтирилган тасвирий санъат дарсларининг педагогика ва психология фанларлари интеграциясини амалга ошириш омили сифатида талқин қилинади. Ижодкорликка йўналтириш орқали ўқувчиларнинг интеллектуал-ижодий салоҳиятини шакллантириш, уларнинг таълимтарбиясида ижобий натижаларга эришиш мумкинлиги асосланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЛИЯНИЕ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНЫХ ИСКУССТВ НА ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНО-ТВОРЧЕСКУЮ КОМПЕТЕНТНОСТЬ УЧАЩИЙСЯ

В статье обосновываются проблемы в системе образования, возникающие в эпоху глобализации, роль творчества в человеческой цивилизации, важность применения STEAMобразования как кластерного подхода в изобразительном искусстве. В то же время влияние изобразительного искусства на интеллектуально-творческий потенциал учащихся трактуется как фактор реализации интеграции педагогики и психологических наук занятий изобразительным искусством, ориентированных на «Арт-терапию». В его основе лежит возможность формирования интеллектуально-творческого потенциала учащихся и достижения положительных результатов в их обучении за счет направленности на творчество.

Текст научной работы на тему «ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ ЎҚУВЧИЛАР ИНТЕЛЛЕКТУАЛ-ИЖОДИЙ САЛОҲИЯТИГА ТАЪСИРИ»

Султанов Хайтбой Эралиевич,

Чирчик, давлат педагогика институти "Тасвирий санъат" кафедраси доценти

ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ УЩЧИЛАР ИНТЕЛЛЕКТУАЛ-ИЖОДИЙ САЛОЩТИГА ТАЪСИРИ

УУК: 37.013.46 DOI: 10.34920/SO/VOL_2022_ISSUE_9_7

СУЛТАНОВ Х.Э. ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ УЦУВЧИЛАР ИНТЕЛЛЕКТУАЛ-ИЖОДИЙ САЛОЦИЯТИГА ТАЪСИРИ

Маколада х,озирги глобаллашув даврида вужудга келаётган таълим тизимидаги муаммо-лар, ижодкорликнинг инсоният цивилизациясидаги урни, тасвирий санъатда кластер ёндашуви сифатида СТЕАМ таълимини татбик этишнинг ах,амияти асослаб берилган. Шу билан бирга -Тасвирий санъатнинг укувчилар интеллектуал-ижодий салох,иятига таъсири, «Арт-терапия»га йуналтирилган тасвирий санъат дарсларининг педагогика ва психология фанларлари инте-грациясини амалга ошириш омили сифатида талкин килинади. Ижодкорликка йуналтириш оркали укувчиларнинг интеллектуал-ижодий салох,иятини шакллантириш, уларнинг таълим-тарбиясида ижобий натижаларга эришиш мумкинлиги асосланади.

Таянч суз ва тушунчалар: кластер ёндашуви, тасвирий санъат, СТЕАМ таълими, устоз-шогирд, ижодий мух,ит, арт-терапия, ижодкорлик.

СУЛТАНОВ Х.Э. ВЛИЯНИЕ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНЫХ ИСКУССТВ НА ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНО-ТВОРЧЕСКУЮ КОМПЕТЕНТНОСТЬ УЧАЩИЙСЯ

В статье обосновываются проблемы в системе образования, возникающие в эпоху глобализации, роль творчества в человеческой цивилизации, важность применения STEAM-образования как кластерного подхода в изобразительном искусстве. В то же время влияние изобразительного искусства на интеллектуально-творческий потенциал учащихся трактуется как фактор реализации интеграции педагогики и психологических наук занятий изобразительным искусством, ориентированных на «Арт-терапию». В его основе лежит возможность формирования интеллектуально-творческого потенциала учащихся и достижения положительных результатов в их обучении за счет направленности на творчество.

Ключевые слова и понятия: кластерный подход, изобразительное искусство, STEAM-образование, наставник-ученик, творческая среда, арт-терапия, креативность.

SULTANOVХ.Э. INFLUENCE OF FINE ARTS ON INTELLECTUAL AND CREATIVE COMPETENCE OF STUDENTS

Abstract: The article substantiates the problems in the education system that arise in the era of globalization, the role of creativity in human civilization, the importance of using STEAM education as a cluster approach in the visual arts. At the same time, the influence of fine arts on the intellectual and creative potential of students is interpreted as a factor in the implementation of the integration of pedagogy and the psychological sciences of fine art classes focused on «Art therapy». It is based on the possibility of forming the intellectual and creative potential of students and achieving positive results in their learning by focusing on creativity.

Key words and concepts: cluster approach, visual arts, STEAM education, mentor-student, creative environment, art therapy, creativity.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2022, 9 (118)

Кириш. Бугунги юксак технологиялар асрида ёшларнинг инновацион тафаккури, бозор иктисоди талабаларига мос куникма ва малакаларини шакллантириш, уларнинг ахлокий тарбияси, маънавий иммунитетини кучайтириш, дунёкараши, инсон онгининг олий куриниши булган интеллектуал-ижодий имкониятларини ривожлантириш муаммоси кун сайин долзарблашиб бормокда. Сунгги йилларда мамлакатимизда хам ушбу муам-моларнинг ечимини топиш максадида Пре-зидентимиз бошчилигида барча сохалар каторида таълим тизимида узлуксиз таълим тизимини тубдан ислох килиш, олий таълим тизимида тайёрланаётган мутахассис кадрлар сифатини ошириш, хусусан, тизимга ривож-ланган хорижий мамлакатлар тажрибасини татбик этишга доир катта ислохотлар амалга оширилмокда.

Умумий урта ва мактабдан ташкари таъ-лимни тизимли ислох килишнинг устувор йуналишларини белгилаш, усиб келаётган ёш авлодни маънавий-ахлокий ва интеллектуал ривожлантиришни сифат жихатидан янги даражага кутариш, укув-тарбия жараёнига таълимнинг инновацион шакллари ва усулла-рини жорий этиш1 Узбекистон Республикаси Халк таълими тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясининг асосий максади сифатида белгиланган. Шу каби таълим тизи-мини ривожлантириш ва такомиллаштиришга каратилган хужжатларнинг барчасида сохага инновацияларни киритиш, хорижий тажри-баларни узлаштириш, ижодий ёндашувларни куллаб-кувватлаш, таълим турлари уртасидаги интеграция жараёнларини кучайтириш билан боFлик умумий жихатлар мавжуд2. Бу эса уз-узидан узлуксиз таълим тизимида ёшларнинг ижодкорлик кобилиятларини шакллантириш, бадиий тасаввурини ривожлантиришга эътиборни кучайтиришни талаб килади.

1 Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 29 апрелдаги "Узбекистон Республикаси Халк таълими тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш туFрисида"ги ПФ-5712-сон Фармони.

2 Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси туFрисида"ги

ПФ-4947-сон Фармони. // Харакатлар стратегияси асо-сида жадал тараккиёт ва янгиланиш сари. - Т.: Fафур Fулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи, 2017.

Илмий-тадкикот ишлари катори бадиий изланиш хам - ижодкорликдир, бу жараён инсоннинг кандайдир янгилик яратишга булган фаол ёндашувни ифодалайди хамда ижодий амалиёт жараёнида пишиб етилади. Ижодий амалиёт - бу одатий бир хилликдан воз кечиш ва хаётни янада кизикарли, маз-мунли килиш имкониятидир. Бу машFулотлар мия фаолиятини ривожлантиради, бу эса барча сохаларда инсон фаолиятининг янада самарали ва муваффакиятли булишига имкон беради.

Мавзу буйича бошца олимлар илмий асарлари цисцача та^лили. Психологлар-нинг фикрича ижодкорлик - бу турли асбо-блар ва эстетик кийматга эга булган ички сез-гилар ёрдамида атрофдагиларнинг кизикиши ва узининг шахсий Fоялари, тасаввури асо-сида бирон бир янгиликни эркин амалга оши-ришнинг аклий жараёни. Тасаввур - бу мехнат махсулотлари образини яратишда, шунинг-дек ноаниклик билан тавсифланган муам-моли вазиятларда керакли хатти-харакатлар дастурини яратишни таъминлайдиган шах-снинг ижодий фаолиятининг зарур элементи хисобланади3. Бундан куриниб турибдики, тасаввурсиз ижодкорликнинг хеч кандай киймати колмайди. Агар инсонда тасаввур булмаса у ижтимоий холатини яхшилаш учун хеч кандай Fояга эга эмас ва хеч кандай янгилик хам ярата олмайди.

Яна бир рус психологи Климов Е.А. тасав-вурни шундай таърифлайди: Тасаввур - бу инсоннинг тажрибаси асосида яхлит шаклда куз олдига келтириб, илгари сезилмаган ёки умуман мавжуд булмаган объектлар образини, тасаввуридаги Fояларини амалга оши-риш ёки янгилик яратиш кобилияти (масалан, тарихдаги вокеалар, тахмин килинган кела-жак, инсон идрок эта олмайдиган ёки эрта-кларнинг Fайритабиий кахрамонлари, афсо-налар ва бошкалар каби борликда мавжуд булмаган ходисалар). Одамдаги тасвирлаш, тасаввур килиш, Fоя яратиш ва уларни амалга ошириш кобилияти моделлаштириш, режа-лаштириш, ижодкорлик, уйин, хотира, фик-рлаш каби рухий жараёнларда мухим роль

3 Общая психология: Учеб. для студентов пед. ин-тов /А. В. Петровский, А. В. Брушлинский, В. П. Зинченко и др.: Под ред. А. В. Петровского. -3-е изд., перераб. и доп. - М.: Просвещение, 1986. - 464 с., стр. 348.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2022, 9 (118)

уйнайди1. Бундан шундай хулоса килиш мум-кинки, инсоннинг тасаввурини ривожланти-риш - унинг келажагини яратиш демакдир.

Мацоланинг илмий мо^ияти замона-вий социологик ва психологик-педагогик тадкикотлар шуни курсатадики, уз имкони-ятларини яхши билган, ижодий салох,иятини англаган шахсда босиклик, кенг мулох,аза килиш хислатлари пайдо булади. Ва бу инсоннинг узи учун х,ам, умуман жамият учун х,ам фойдали булиб, х,еч булмаганда, уз-узини такомиллаштириш йулида келгусида жамият билан х,амох,анг х,аракат килиши учун инсоннинг узи ва бутун жамиятнинг кулай фаолияти учун зарур шартдир. Ижтимоий-иктисодий ривожланиш учун инсониятга айнан шундай чукур мулох,аза киладиган, интеллектуал-бадиий тасаввури, ижодий тафаккури кенг, мураккаб вазиятларда узи учун х,ам, жамият учун х,ам кулай шарт-шароит ярата оладиган шахслар жуда зарур.

Глобаллашув билан боFлик булган замона-вий жамият тараккиётининг сифат жих,атидан янги боскичида фаол иштирок эта оладиган интеллектуал-бадиий салох,иятга эга булган ёш авлодни тарбиялаш ва тайёрлаш муам-моси вазифаси - бугунги кунда таълим сох,аси учун жуда мух,им вазифа саналади. Замонавий дарс машFулотларида укувчилар х,ар бир фан, керак булса х,ар бир мавзу борасида х,одиса ва мох,иятни, сабаб ва окибатни англаши, фан доирасида ва фанлараро узаро боFланиш, муносабат ва мувозанатларни тушуниши, таккослаш, солиштириш ва мантикий хулоса-лар чикариш куникмасига эга булиши лозим булади. Бу эса дарс машFулотининг кай дара-жада жиддий ва узига хос жих,атлари бор ижодий жараён эканлигини курсатади2.

Инсон фаолиятида барча сох,алар мух,им, шу жумладан, инсониятнинг ижтимоий, мада-ний, х,атто иктисодий ривожланишида х,ам тасвирий санъат алох,ида ах,амият касб этади. Зеро, тарихга назар ташлайдиган булсак, ибтидоий жамоа тузумидан то х,озирга кадар жах,он цивилизацияси тараккиётида тасви-

1 Климов Е.А. Основы психологии: Учебник для вузов.. - М.: Культура и спорт, ЮНИТИ, 1997. - 295 с. - 15 000 экз. экз. - ISBN 5-85178-051-7.

2 F.Муxамедов, У.Хужамкулов Ёшларни ностандарт фикрлашга ургатишнинг зарурати https://diyor24.uz/4888 расмий канали Diyor24 Posted on Aprel 29, 2020.

рий санъатнинг муносиб урни булганлигини курамиз. Тарихий далиллар, маълумотларда кайд этилишича, деярли барча ихтиролар, асосан мусикачилар, рассомлар, ёзувчилар ёки шоирлар томонидан уйлаб топилган. Етук олимлар мана шу фанларни чукур билар эди-лар. Шоир ва адабиётшунос Галилей, скрип-качи, ихтирочи Эйнштейн, математик, буюк рассом Леонардо да Винчи, буюк фан ва мада-ният арбоби, механика, физика, химия, металлургия, астрономия, география, тилшунослик, поэзия билан бир каторида рассом сифатида рус санъати тарихида ёркин из колдирган М.В.Ломоносов, морзе алфавити ихтирочиси ва портретчи рассом Сэмюэль Морзе, "Алиса муъжизалар оламида" китобидаги иллюстра-циялар муаллифи, рассом ва математика фан-лари профессори Льюис Кэрролл, график рас-сом ва оптик физика олими, телескоп ихти-рочиси Роберт Вильямс Вуд, рассом, инсулин кашфиётчиси, Нобел мукофоти сох,иби Фредерик Бантинг, пенициллин дориси ва санъ-атда "бактериялар рангтасвири" деб номлан-ган янги йуналишни кашф этган Александр Флеминг, квант физикаси ва "ню" жанридаги картиналар сох,иби, Нобел мукофоти лауре-ати Ричард Филлипс Фейнман, Гелиобиология асосчиси, шоир, мусикачи ва рассом Александр Чижевский, импоссибилизм (ёки имп-арт - Fайриоддий санъат), алгебра ва геометрия дарсликларига иллюстрациялар ишла-ган рассом, картиналари математика дунё-сининг бир кисмига айланган олим Мауриц Корнелис Эшер, дифференциал геометрия ва топология йуналиши олими, Михаил Булгаков асарларига ишланган иллюстрациялари билан машх,ур булган график рассом Анатолий Фоменколар айнан тасвирий санъатнинг х,ар хил жанрларида ижод килиш билан бирга оламшумул кашфиётларни амалга ошириш-гани купчиликка маълум. Бу руйхатни х,али жуда куп давом эттириш мумкин.

Ижод килиш, яратишга кизикиши бор инсонда тафаккур килиш ва бадиий тасаввури тарбияланади. Бундан х,ам куриниб турибдики, илм-фан ютукларида бадиий ижодкорликнинг хизмати жуда катта. Азалдан интеллектуал-бадиий ижоднинг билим олиш ва амалиёт ёндашуви доирасида вужудга келган жуфт-лиги фан х,амда санъат сох,асидаги инсон ижодий фаолиятининг узига хос фаркларини

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2022, 9 (118)

топишга к,изик,к,ан тадк,ик,отчиларнинг эъти-борини тортиб келади. Умумтаълим макта-бларида тасвирий санъатни ук,итиш муаммо-лари буйича изланишларида педагог олим С.О. Алексеева бугунги инновациялар асри-даги замонавий илмий-техник тарак,к,иёт ривожланиши шароитида х,ам "илм-фан, таъ-лим, маданият ва санъатнинг урни тобора ортиб бормокда1 - деб таъкидлайди. Чунки, тасвирий санъат дарслари жараёнида бола-ларнинг атроф-борлик, х,ак,ида олган илк таас-суротлари аста-секин ривожланиб, табиат ва жамиятда руй бераётган узгаришларга нис-батан бадиий тафаккури, ижодий тасаввури, вок,еликка нисбатан миссий ёндашуви тарби-яланади.

Тадцицот объекти. Тадк,ик,от объекти сифатида узлуксиз таълим тизимида, хусусан, умумтаълим ва санъат мактабларида мавжуд муаммоларга кластер ёндашуви орк,али ечим топиш белгиланди.

Тадцицот усуллари. Тадк,ик,отда та^лилий-статистик, киёсий-таккослаш,

моделлаштириш, кузатиш, лойих,а методлари-дан фойдаланилди.

Натижалар ва амалий мисоллар. Хозирги пайтда биз ёшларни х,ам ахборот хуруж-лари, ташки маънавий таъсирлардан х,имоя килишимиз, х,ам келгусидаги инсоннинг узи ва жамият билан биргаликдаги фаолиятини кунгилдагидек кура олиши учун улардаги интеллектуал-ижодий к,обилиятларини тарби-ялаб бормоFимиз лозим. Бу уринда албатта, тасвирий санъатнинг имкониятларидан туFри фойдаланишимиз мак,садга мувофик, булади. Бу фак,ат ота-она ёки укитувчига тегишли эмас, балки жамият ривожи учун масъулиятни х,ис киладиган х,ар бир инсонга тааллук,ли муаммо булиши керак. Барча сох,аларда булганидек тасвирий санъатни укитишда х,ам муаммолар етарли.

Тасвирий санъат таълимида кузатилаётган айрим муаммолар бевосита ота-оналарнинг фарзандларини мазкур фан билан жид-дий шугулланишларига эътиборсизлигидан х,ам келиб чик,ади. Айник,са, фаннинг таъли-

1 Алексеева С.О. Проблемы обучения изобразительному искусству в общеобразовательной школе/ https://cyberleninka.ru/article/n/problemy-obucheniya-izobrazitelnomu-iskusstvu-v-obscheobrazovatelnoy-shkole/viewer

мий ва тарбиявий, хусусан, бадиий интеллектуал ривожланишдаги ах,амиятига беписанд-лик билан боFликl, яъни куплаб ота-оналар болалардаги "ижодкорлик"ка нисбатан - бу утиб кетадиган оддий к,изик,иш ва бефойда машFулот деб уйлашади. Умумтаълим мактабларида х,ам тасвирий санъат, мусик,а ва технология фанларига паст назар билан к,араш шаклланиб к,олган. Лекин, аслида ижодий машFулотлар ёши, касби ва менталитетидан катъий назар, х,амма учун бирдек фойдали. У кишини ортик,ча босимлардан чалFитади, эътиборини маълум жараёнга йуналтиради, фикрлашга ундайди. Бу фанда х,ам уз исбо-тини топган. Купчилик олимлар томони-дан ижодкорлик хусусиятлари миянинг унг ярим шари фаолияти билан боFлик1 аник тар-тиб интизомга асосланган амалиёт ёрдамида раFбатлантирилади ва мустах,камланади, деган тахминлар олдинга сурилади. Аммо, замонавий тадк,ик,отчиларнинг таъкидлашича, ижодкорлик миянинг ярим шарлари, айник,са мия ярим шарлари олд к,исми (пешана)нинг биргаликдаги фаолиятига купрок, боFлик1 экан. Агар биз энди тугилган фарзандимизни келгусида 30 йил, 50 йил кейинги х,аётга тайёрлаши-миз, уларнинг уша пайтда жамиятда уз урнини топиши, оиласининг тукислиги, жамиятнинг ривожига х,исса кушадиган етук инсон дара-жасида куришни истасак, унинг интеллектуал-маънавий хислатларини тарбиялашни туFри йулга куйишимиз керак.

Баъзи х,амкасбларимиз ёки ота-оналар буни туFри тушунишини хох,лардикки, биз барча ёшларимизни фак,ат рассом-ижодкор сифатида тарбиялаш фикридан йирок,миз. Асосий максадимиз, "Учинчи Ренессанс" учун пойдевор курилаётган жараёнда ёшлари-мизнинг интеллектуал-бадиий салох,иятини кучайтиришдан иборат. АК.Ш ва Европада асосий таълим тенденциялардан бири сифатида ривожланаётган ва куплаб мутахассис-лар томонидан келажак таълими деб эъти-роф этилаётган STEAM таълимидан кенг фой-даланилади. Бунинг натижаси эса ушбу дав-латларда ишлаб чик,илаётган технология-ларда уз аксини топмокда. Аслида фанларни интеграциялаш орк,али ик,тисодиётни ривож-лантиришга к,аратилган СТЕМ атамаси пайдо булган эди. СТЕАМ ва СТЕМ уртасидаги фарк, фак,ат битта А- Арт (санъат) х,арфида, лекин

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2022, 9 (118)

ёндашувдаги фарк жуда катта! Агар ушбу кискартмани ёйсак, куйидаги мазмун келиб чикади: STEAM - бу ижодкорлик санъати машх,ур СТЕМ кискартма иборанинг ривож-ланган куриниши. - S - science ёки фан, T -technology яъни технология, E - engineering, инглиз тилида мух,андислик деган маънони англатади. A - art, яъни, СТЕАМ кискартма иборанинг янги компоненти сифатида -санъат, яъни, мутлако бошка йуналишлар - рангтасвир, архитектура, х,айкалтарошлик, мусика ва шеърият деб тушунилади ва M -math, фанларнинг маликаси - математика. Инглиз тилида бу шундай булади: табиий фан-лар, технология, мух,андислик, санъат ва математика. Замонавий дунё тараккиётида ушбу йуналишлар жуда машх,ур булиб, унга булган эътибор ошиб кетди.

Лойих,алаш ишларида фанлараро боFликлик ва амалий ёндашув ёрдамида укитиш Fоясига асосланган кластер ёндашуви татбик этилиши билан фанлар уртасида интеграция жараёни урнатилади х,амда санъат-нинг кушилиши лойих,а иштирокчилари имко-ниятини кенгайтиради. Бу ерда кучли техник ёки математик кобилиятга эга булмаган лекин бадиий интеллекти кучли ёшлар гурух,га эстетик жих,атдан мукаммал лойих,ани амалга оширишда ёрдам бериши мумкин.

Барчага маълумки, илк мактабгача булган давридан усмирлик давригача болаларда тас-вирий санъатга булган кизикишлари кучли булади. Айнан шу ёшларда бир х,афтада ижо-дий жараёнга 40 дакикагина ажратилиши, фан укитувчисига х,ам укувчига х,ам бир катор кийинчиликларни туFдиради. Бунинг устига битта синфда 30 тадан кирктагача укувчи борлигини х,исобга оладиган булсак, ушбу х,олатда ривожланган мамлакатлар таълим тизимига канча вактда етишимизни бемалол тахмин килсак булади.

Хорижий ва мах,аллий тажрибаларнинг тах,лили, шунингдек, тасвирий санъат таъ-лимининг хусусияти умумтаълим мактабла-рида тасвирий санъат дарсларини битта синфни икки кичик гурух,га булиб утиш ама-лиётини куллаш лозимлигини курсатмокда. Бу таълим сифатини оширишга имкон беради. Инновациялар асрида давлатнинг ижтимоий-иктисодий сох,алари тараккиёти учун тасвирий санъатни укитиш буйича тавсия эти-

лаётган вариант ижодкор шахс тарбияси-нинг мух,им омилларидан бири сифатида ах,амиятлидир.

Укувчилар интеллектуал-ижодий

салох,иятига таъсиридан ташкари тасвирий санъат имкониятларидан туFри фойдала-ниш, "Арт-терапия" таълимини йулга куйиш, укувчиларнинг рух,ий ^олатларини ^ам яхши-лаш мумкин. «Арт-терапия» таълими восита-сида ёшларнинг рух,ий-эмоционал ^олатини ижобий томонга узгартириш, тушкунликка тушган ёки гипер^аракатли болаларнинг ички муаммоларига нисбатан ижобий ечим топиш, болалардаги асабийликни, рух,ий зурикишни камайтириш, тинчлантириш, х,ар хил турдаги ички куркув (фобиялар)ни йукотиш, узига ишонч уЙFотиш, узини кадрлашга, бошкаларга нисбатан салбий муносабатларни узгартириш ва дустона муносабатга ургатиш мумкинлиги жуда куплаб олимларнинг изланишларида уз исботини топган муаммо х,исобланади.

Хулоса. Умумтаълим мактабларида тасвирий санъат дарсларини битта синфни икки кичик гурух,га булиб утиш амалиётини куллаш ва STEAM таълимига асосланган фанлар интеграциясини йулга куйиш аввалом-бор укувчиларнинг интеллектуал-ижодий салох,ияти шаклланишига кучли таъсир курсатади. «Арт-терапия»га йуналтирилган тасвирий санъат дарслари, педагогика ва психология фанларларининг интеграциясини амалга ошириш омили сифатида узининг албатта ижобий натижаларини беради.

Бундай ёндашув оркали:

- илк ёшлигиданок ижодкорлик ва инновацион янгиликка мойил-лиги бор укувчиларнинг ижодий фаолияти раFбатлантирилади;

- илмий-тадкикот ишларига йуналтири-лади;

- х,амкорликдаги изланишлар оркали турли йуналишларда ижод киладиган ишти-рокчилар уртасидаги умумий максад ва узаро ^урматга асосланган самимий муносабат шак-лланади;

- уз имкониятлари ва илмий-ижодий ишининг натижадорлигига ишонч х,осил булади.

- тасвирий ва амалий санъат оркали ёшларнинг рух,ий-эмоционал х,олатини ижобий томонга узгартириш, тушкунликка тушган

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2022, 9 (118)

ёки гиперх,аракатли болаларнинг ички муам-моларига нисбатан ижобий ечим топишда кумаклашиш мумкин;

- ижодий фаолият оркали болалардаги асабийликни, рух,ий зурикиши камайтириш, х,ар хил турдаги ички куркув (фобиялар)ни йукотиш, кечиккан ривожланишни бартараф этилади;

- узига ишонч уЙFотилади, узини кадрлашга, бошкаларга нисбатан салбий муносабатларни узгартириб ва дустона муно-сабатга ургатилади;

Таклифлар. Тадкикотнинг хулосаларига таянган х,олда куйидаги амалий таклифларни келтириш мумкин:

- укувчиларнинг интеллектуал-ижодий салох,иятининг шаклланишида ижобий нати-жаларга эришиш учун битта синфни икки кичик гурух,га булиб утиш амалиётини куллаш ва STEAM таълимига асосланган фанлар инте-грациясини йулга куйиш максадга мувофик булади.

- тасвирий санъатда кластер ёндашуви сифатида СТЕАМ таълимини татбик этиш таж-рибаларидан таълимнинг барча сох,аларида фойдаланиш мумкин;

- бу мунозара кейинги тадкикотларнинг бошланиш нуктаси булиши мумкин деб уйлаймиз ва ушбу маколада кутарилган муам-молар ечимини келажакдаги тадкикотларда давом эттириш максадга мувофик булади.

Адабиётлар руйхати:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 29 апрелдаги "Узбекистон Республикаси Халк таълими тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш туFрисида"ги ПФ-5712-сон Фармони.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси туFрисида"ги ПФ-4947-чон Фармони. // Харакатлар стратегияси асосида жадал тараккиёт ва янгила-ниш сари. - Т.: Fафур Fулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи, 2017.

3. Общая психология: Учеб. для студентов пед. ин-тов /А. В. Петровский, А. В. Бруш-линский, В. П. Зинченко и др.: Под ред. А. В. Петровского. -3-е изд., перераб. и доп. -М.: Просвещение, 1986. - 464 с., стр. 348.

4. Климов Е.А. Основы психологии: Учебник для вузов. - М.: Культура и спорт, ЮНИТИ, 1997. - 295 с. - 15 000 экз. экз. - ISBN 5-85178-051-7.

5. F.Муx1амедов, У.Хужамкулов Ёшларни ностандарт фикрлашга ургатишнинг зару-рати https://diyor24.uz/4888 расмий канали Diyor24 Posted on Aprel 29, 2020;

6. Султанов Х.Э. Узлуксиз таълим тизимида педагогик таълим инновацион кластер-нинг зарурияти /"Замонавий таълим" илмий-амалий оммабоп журнали// № 8, 2020. -16- 23 б.

7. Алексеева С.О. Проблемы обучения изобразительному искусству в общеобразовательной школе/ https://cyberleninka.ru/article/n/problemy-obucheniya-izobrazitelnomu-iskusstvu-v-obscheobrazovatelnoy-shkole/viewer.

8. K.E.Sultanov. Cluster Approach in Fine Art Education as a Factor for Improving the Educational System /International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding// Volume 9, Issue 2 February, 2022 Pages: 585-593 2022;

9. Doston Abduvoitovich Berdiyev Maktablarda tasviriy san'at fanini o'qitishda kelajak ta'limi steam interaktiv ta'limini rivojlantirish / «Science and Education» Scientific Journal/ ISSN 2181-0842 February 2022// Volume 3 Issue 2 Pages: 687-690;

10. Laylo Mirsoatova Use of innovative methods in the development of students' creative abilities / Current research journal of pedagogics (ISSN -2767-3278) volume 03 issue 01Pages: 45-49;

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2022, 9 (118)

11. Sultanov H.E. Tasviriy sanat mashgulotlarida talabalarning izhodiy kobiliyatini rivozhlantirishda innovation technology lardan foydalanish//Zamonaviy talim/ №11,2016.:61 b.;

12. Sultanov X.E. The use of innovative technologies in the lessons of fine arts for the development of creative abilities of students / Scientific-practical, popular journal of modern education // T. №11 2016. B.-59-65;

13. S.K. Eralievich, MI Mukhamatsultonovna, BI Saidazimovich, AR Turgunovich, The Need for Creation of a Cluster of Pedagogical Innovations in the System of Continuous Education /International Journal of Psychosocial Rehabilitation// Tom 24 №5 -2020: ct. 6586-6591;

14. SS Tursunmurotovich, SX Eraliyevich, IU Shuhratovich, Illustration and the Influence of Illustrator on Children's Understanding of Fairy Tales and Works of Art in Books / International Journal of Psychosocial Rehabilitation// Tom 24 №5 -2020: -ct. 3526-3533;

15. Eralievich, S. K., Tursunmurotovich, S. S., & Mukhamatsultonovna, M. I. (2020). Theoretical basis of cluster approach in fine arts education. Journal of Critical Reviews, 7(9), 108-111;

16. Sultanov Kh.E. Innovation technology clusters use of technology in illustration/ International Journal of Psychosocial Rehabilitatio//- Vol. 24, Issue 04, 2020 ISSN: 14757192: 3877;

17. Eraliyevich, S. H. (2021). Shaping Students' Spiritual Worldviews Through Fine Arts. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(05), 79-86.;

18. Sultanov N.E., Marasulova I.M, Yunusova K.H. Training cluster cooperation and preliminary results /2th International Multidisciplinary Scientific Conference on Ingenious Global Thoughts Hosted from Berlin, Germany// April 30th 2021: p 224-228;

19. Sultanov Kh. E., Khudaiberdiev P. U., Sobirov S. T. Lifelong education in Uzbekistan as a requirement of the time / Pedagogy «Young Scientist» // No. 4 (138). 2017. P.388.

20. Cy.TaHOB X3., TypcyH6oeBa M.O. "Ta.na6a.nap uxo^iue™" K.y6u ^aoniimTUHUHr Tat-.uim KnacTepu x^MKopnuniAanu ax,aMumTiu //Academic research in educational sciences. -2021. - T. 2. - №. CSPI conference 1. - C. 255-260.

21. Sultanov Kh.E., Pak V.Sh., Kukiev B.B. The use of new information and communication technologies in the lessons of fine arts // "Young scientist", scientific journal, No. 4 2016. P. 833; (831-833 bethlarda chop ethylgan).

22. Sultanov X.E. Development of creative abilities of students in the system of continuing education (on the example of fine arts lessons). // "Modern education" popular science magazine, №4, 2016. p14.

23. Saodat Makhkamova Bakhtiyarovna. (2021). Questions of preparing future teachers for artistic gafur abdurakhmanov analysis of works of fine art in school. Euro-Asia Conferences, 5(1), 13-18.

24. Cy.TaHOB X3., naK B.W., KyKiieB 5.5. Mcno.b3OBaHiie HOBWX мн$оpмaцмоннblх KOMMyHUKaTiiBHbix TexHonorurn Ha ypoKax i3o6pa3UTe.bHoro icKyccTBa // "MO.OAOM y^e-HbiM", Hay^Hbm xypHan, №4 2016. C. 833;

25. Cy.TaHOB X3. y3.yKci3 TatniiM TUBUMUfla y^yB^u.apHiHr uxofliim ^o6u.uflT.apuHu puBOxnaHTipum (TacBupum caHtaT gapcnapu MicoflUfla). // "3aMOHaBium TatniiM" U.MUM-OMMa6on xypHa.u, №4, 2016. -14 6.

26. Sultanov Kh.E., Marasulova I..M., Bakhriev I.S. Ankabaev R..T. The Need for Creation of a Cluster of Pedagogical Innovations in the System of Continuous Education/International Journal of Psychosocial Rehabilitation// Vol. 24, Issue 05, 2020 ISSN: 1475-7192: -P.6586-6591.

3AM0HABMM TAMMM / COBPEMEHHOE OEPA3OBAHME 2022, 9 (118)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.