Научная статья на тему 'Такомиллаштирилган чигит тароғи бўйича аррали жинлаш жараёни назарий таҳлили ва чигитга таъсири'

Такомиллаштирилган чигит тароғи бўйича аррали жинлаш жараёни назарий таҳлили ва чигитга таъсири Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
6
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
чигит / тароғи / тўқимачилик

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — С А. Мамашарипов, Сардорбек Шамшиддинов

Ушбу мақолада такомиллаштирилган чигит тароғи бўйича аррали жинлаш жараёни назарий таҳлили ва чигитга таъсири тўғрисида батафсил маълумот келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Такомиллаштирилган чигит тароғи бўйича аррали жинлаш жараёни назарий таҳлили ва чигитга таъсири»

Такомиллаштирилган чигит тароFи буйича аррали жинлаш жараёни назарий тахлили ва чигитга таъсири

С.А.Мамашарипов "Асакатекстиль" ХЖ Сардорбек Шамшиддинов

Аннотация: Ушбу маколада такомиллаштирилган чигит тароFи буйича аррали жинлаш жараёни назарий тахлили ва чигитга таъсири тугрисида батафсил маълумот келтирилган.

Калит сузлар: чигит, тароFи, тукимачилик

Theoretical analysis of the process of sawdust on the improved

seed comb and its effect on seed

S.A.Mamasharipov "Asakatextil" JSC Sardorbek Shamshiddinov

Abstract: This article provides detailed information about the theoretical analysis of the process of sawdust harvesting on the improved seed comb and its effect on seed.

Keywords: seed, comb, weaving

Республикамизда сунги йилларда муайян сифат курсатгичларига эга булган тукимачилик махсулотлари ишлаб чикаришга алохида эътибор каратилиши пахта толасига булган эхтиёжнинг ошишига олиб келмокда. Дунё микёсида пахта толасига булган эхтиёж 24-25 милион тоннани талаб этаётган бир даврда уни ишлаб чикариш самарадорлигини ошириш, сифатини яхшилаш ва таннархини пасайтириш, корхона ишлаб чикаришнинг барча боскичларида махсулот сифатига салбий таъсир курсатувчи омилларни аниклаб хамда уларни бартараф этиш, махсулот таннархини камайтирувчи энергия ва ресурстежамкор технологияларни ишлаб чикаришга жорий килиш сохадаги мухим вазифалардан булиб колмокда.

Демак пахта чигитининг сифат курсатгичларини ошириш ёки саклаб колиш учун пахтага таъсир этаётган салбий таъсир этувчи кучарни камайтириш оркали ёки пахтага таъсир этаётган механик зарбларни камайтириш ёки юмшатиш, ускуналар конструкциясидаги деталлар шакли ва тузилишини кайта

WWW.0PENSCIENCE.UZ / ISSN 2181-0842 665 [Щ^^^И

куриб чикиб, ундаги узел ёки деталларини такомиллаштириш оркали чигитни дастлабки сифат курсатгичларини саклаб колиш мумкин булади.

Ушбу йуллардан бири жинлаш ускунасини чигит тароFи конструкциясини кайта такомиллаштириш асосида амалга ошириш мумкин. Бунинг учун ишчи камерадаги тоаси тулик ажратилган чигитларни камерадан чикишини тезлатиш оркали максадга, яъни кушимча чикиш тиркишларини технологик зазорни узгартирмаган холатда эришиш мумкин.

Чигитларни тукдорлигини назорат килувчи чигит тароFи конструкциясидаги тишлар формасини такомиллаштириб текширилганда куйидаги натижаларга эришиш мумкинлиги тажриба синовлари курсатиб турибди.

Тажриба натижалари жадвали

Колосниклар шакли мавжуд Авалсимон мавжуд авалсимон мавжуд Авалсимон

1-тажриба 2-тажриба 3-тажриба

Чигит массаси Кг 173 206 180 210 183 213

Чигитнинг тукдорлиги % 10,7 11 10,6 11,1 10,9 11,3

1та аррага чигит мас 1,33 1,6 1,36 1,62 1,38 1,65

1та аррага нис тола мас Кг 11,9 15,1 12,7 15,5 12,5 15,8

1 соатда тола буйча маш ун Кг 2080 2490 2130 2542 2145 2570

Фарки % 18,9 19,2 19,5

Толаси тулик ажратиб олинган чигитни ишчи камерадан чикиб кетиши арралар оралик масофасидан чигит тароFи тиши учи ва колосник юзасигача булган масофага, яъни пастга харакатланиш майдони юзасига боFлик булади [3]. Чигитни пастга харакатланиш майдони юзаси куйидаги формула ёрдамида аникланади.

F = lb см2 (1)

бу ерда: I- арраларни колосник юзасидан чикиб турадиган масофаси, 47-52

мм

b - арра дискалари орасидаги масофа, 17,0мм

1а-расм 1б-расм

1-расм. Толаси тулик юлинган чигит тароFи тиши буйлаб чикиш тиркишдаги

харакатланиш схемаси

1а-расмда чигитларни чикиш тиркишидаги зонасига хдракатланиш схемаси берилган булиб, чигитларни хдракатланиши майдони юзаси F1 куйидагича аникланади:

F1 = l1b = 5 х 1,7 = 8,5 см2 1б-расмда чигитларни чигит тароFи билан колосник орасидаги тиркишдан чикиб кетиш жараёни тасвирланган булиб, чигитни ишчи камерадан чикиб кетадиган майдони юзаси F2 куйидагига тенг булади:

F2 = l2b = 2 х 1,7 = 3,4 см2 Демак, чигитни ишчи камерадан чикиб кетадиган майдонининг юзаси F2 =

3.4 см2, толаси тулик ажратиб олинган чигитни арралар орасидан пастга хдракатланадиган майдонининг юзаси F1 = 8,5 см2. Демак, F2 юза F1 юзадан

2.5 марта кичик, бу х,олат толаси тулик юлинган чигитларни ишчи камерадан чикиб кетишига салбий таъсир курсатади. Яъни толаси тулик юлинган чигитларнинг хомашё валиги ичига кайтадан кушилиши юз беради. Бу х,олатга чигитни кайтиш коэффиценти дейилади. Чигитнинг кайтиш коэффиценти Кв ортиши, чигит тароFини пастга туширилиши, яъни чигит тароFи билан колосник орасидаги масофани ортиши билан эса Кв ни камайиши аникланган.

Демак, толаси тулик ажратиб олинган чигитларни ишчи камерадан тезрок чикариб юбориш учун чигитни чигит тароFи зонасидан ишчи камерага кайтишини, яъни чигитнинг кайтиш коэффиценти Кв ни камайтириш оркали амалга ошириш мумкин. Бунга эса ишчи камеранинг чигит тароFи зонасида чигит тароFи билан колосник орасидаги масофани купайтириш оркали амалга ошириш мумкин булади. Бунинг учун корхоналардаги тола ажратиш машинасида фойдаланилаётган фойдаланилаётган чигит тароFини конструкциясини такомиллаштириш оркали амалга ошириш мумкин. Ушбу масалани ечиш янги тароFини кушимча чигит чикиб кетадиган тиркишли килиб тайёрлаш керак булади.

Олдин олиб борилган тадкикотларда таъкидланишича [2], чигит тароFи зонасидан ташкарига чикиб кетолмаган чигит, Кв - чигитни кайтиш коэффиценти, тола ажратиш машинасининг иш унумдорлиги 9^10 кг арра/соатни ташкил этганда, Кв=3^4 оралиFида булиб, куйидаги формула ёрдамида аникланади.

КB=f (2)

Чо

бу ерда: qB -чигит тароFи зонасидан ишчи камерага кайтган чигит микдори; q0 -ишчи камерадан чикиб кетган чигитнинг умумий микдори. Янги конструкцияда тайёрланган чигит тароFи Суфикишлок пахта тозалаш корхонасида ишлаб чикариш шароитида тажрибалар утказилди.

OnuHraH HaTu^anapgaH KypuHuö TypuöguKM, MaB^yg KoHcrpy^uflgaru HuruT TapoFHgaH ^ofiganaHunraHga 5 ga^u^a Ba^T uHuga 34,6 173Kr HuruTHu HmHH KaMepagaH Hu^umu Ky3aTunraH öynca, TaKnu^ этнnaeтгaн HuruT Tapo^napugaH ^ofiganaHunraHga эca umHu KaMepagaH 5 gaKu^a Ba^T uHuga 41,2 205 Kr HuruT HH^HmH Ky3aTungu.

Hmnu KaMepagaH Hu^aeTraH HuruT MuKgopu aHu^naHraHgaH cyHr umHu KaMepaHuHr HuruT TapoFu 3OHacugaH Tam^apura Hu^uö KeTaeTraH HuruT Mu^gopuHu, AtHu HuruTHuHr ^afiTum коэ$$нцeнтннн KB aHu^naHgu. ^eMaK,

KB = ^B/q0 ^opMyragaH, KB = 3 — 4 opanuKga öynuö, q0 - MaB^yg KoHcTpy^uflga 34,6 173 Kr, TaKnu^ этнnaeтгaн KOHCTpy^uaga Tonacu Tynu^ a^paTuö onuHraH HuruT umHu KaMepagaH 41,2 206 Kr hu TamKun этгaнga, MaB^yg KOHCTpy^uflgaru HuruT TapoFugaH ^ofiganaHunraHga q0 =0,115 Kr hu, TaKnu^ этнnaeтгaн HuruT TapoFu KoHcrpy^uflcuga эca q0 =0,137 Kr hu TamKun этмoкцa.

MaB^yg KoHcTpy^uflgaH ^ofiganaHunraHga HuruTHuHr ^afiTum кoэ$$нцeнтн KB = 3,5 ra TeHr öynraH öynca, TaKnu^ этнnaeтгaн KOHCTpy^uflgaH ^ofiganaHunraHga öy KypcaTKuHHu 2,9 raHa KaMafiumu Ky3aTu^MO^ga.

Ta^puöanapgaH onuHraH HaTu^anapgaH KypuHuö TypuöguKM, umHu KaMepaHuHr HuruT TapoFu 3OHacugaH Tonacu Tynu»; a^paTuö onuHraH HuruTHu Tam^apura Hu^uö KeTaguraH (MafigoH) Tup^um ro3acuHu opTumu, HuruTHu umHu KaMepara ^afiTum кoэ$$нцeнтн KB hu KaMafiumura, öy эca y3 HaBöaTuga umHu KaMepagaH HuruTHu Hu^uö KeTumuHu ^agannamTupMo^ga. HmHu KaMepagaH Hu^uö KeTaeTraH HuruT Mu^gopura Ba Hururau ^afiTum кoэ$$нцeнтн KB ra umHu KaMepa 3OHacugaru HuruTHu Hu^uö KeTum (MafigoH) Tup^umu ro3acu 3,4 cm2 hu TamKun этгaнga HuruTHu ^afiTum кoэ$$нцeнтн 3,5 hu TamKun этгaн öynca, HuruTHu Hu^uö KeTyBHu MafigoH ro3acuHu 6,8 cm2 raHa omraHga, Tonacu Tynu»; a^paranraH HuruTHu HuruT TapoFu 3oHacugaH umHu KaMepara ^afiTum кoэ$$нцeнтн KB hu 2,70 ra KaMafiumu Ky3aTu^Mo^ga, öy эca y3 HaBöaruga umHu KaMepagaH Hu^uö KeTaeTraH HuruT MuKgopuHu 173 Kr gaH 206 Kr raHa opTumura caöaö öynMo^ga.

^ongamHH^raH agaßueT^ap

1. r.^.^aööopoB. «^ururau naxTaHu KafiTa umnam» TomKeHT «YKmyBHu» 1987 fiun.

2. 3.3uKpueeB. «naxTaHu gacTnaöKu KafiTa umnam» TomKeHT «MexHaT» 2002

3. r.H.MupomHuHeHKo. «ochobbi npoeKTupoBaHufl xnonKooHucraTentHBix MamuH» MocKBa «MamuHocrpoeHue» 1972 rog.

4. TunnaeB M.T. «npo^cc nuntHoro g^uHupoBaHufl xnoпкa-cмpцa». TamKeHT, OÄH, 2000, 144 cTp.

5. Гулидов, Болдинский Г.И., "Производительность джина" сборник работ Т.Т.И№18, Ташкент -1964

6. Ж.С Эргашев. Пахта толасини дастлабки сифат курсатгичларини саклаш максадида тола ажратиш жараёнини самарали технологиясини яратиш. Т.ф.д дис. Наманган 2020 й.

7. Сафаров Н.К. Влияние плотности сырцового валика на технологические показатели пильного джинирования. Дис. канд.техн.наук. Тошкент. ТИТЛП. 1998г 159с

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.