Научная статья на тему 'ТЎҒОНЛИ КЎЛЛАРНИНГ ТЎҒОНИНИ БУЗИБ ЎТИШ МЕЗОНЛАРИ ВА ХУСУСИЙ БЕЛГИЛАРИГА КЎРА ТАСНИФЛАШ'

ТЎҒОНЛИ КЎЛЛАРНИНГ ТЎҒОНИНИ БУЗИБ ЎТИШ МЕЗОНЛАРИ ВА ХУСУСИЙ БЕЛГИЛАРИГА КЎРА ТАСНИФЛАШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

65
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тоғ кўллари / тўғонли кўллар / қулама кўллар / қуламатектоник кўллар / музлик кўллари / гляциоген кўллар / морена-музлик кўллари / тўғонини бузиб ўтиш хавфи бўлган кўллар / сел тошқинлари / кўлларнинг хавфлилик даражаси / кўлларнинг тўғонини бузиб ўтиш мезонлари / кўлларнинг хавфлилик тоифалари / mountain lakes / dammed lakes / collapsing lakes / collapsingtectonic lakes / glacial lakes / glaciogenic lakes / moraine-glacial lakes / lakes at risk of dam breaching / floods / level of danger of lakes / criteria for breaching the dam of lakes / categories of danger of lakes

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Равшан Топволдиевич Пирназаров

Мазкур мақолада Ўрта Осиѐда жойлашган тўғонли кўллар, уларнинг гидрологик режимининг ўзгариши билан боғлиқ муаммолар, уларда рўй бериши мумкин бўлган тошқин хавфини баҳолаш услублари ҳамда кўлларнинг хавфлилик тоифасини ўзгариш хусусиятига кўра гуруҳлаштириш масалалари ѐритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article describes dammed lakes located in Central Asia, problems related to the change of their hydrological regime, flood risk assessment methods that may occur in them, and issues of grouping the danger category of lakes according to the nature of the change

Текст научной работы на тему «ТЎҒОНЛИ КЎЛЛАРНИНГ ТЎҒОНИНИ БУЗИБ ЎТИШ МЕЗОНЛАРИ ВА ХУСУСИЙ БЕЛГИЛАРИГА КЎРА ТАСНИФЛАШ»

ТУГОНЛИ КУЛЛАРНИНГ ТУГОНИНИ БУЗИБ УТИШ МЕЗОНЛАРИ ВА ХУСУСИЙ БЕЛГИЛАРИГА КУРА ТАСНИФЛАШ

Равшан Топволдиевич Пирназаров

Фаргона давлат универстети география кафедраси доценти

pirnazarov.73@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада Урта Осиёда жойлашган тугонли куллар, уларнинг гидрологик режимининг узгариши билан боглик муаммолар, уларда руй бериши мумкин булган тошкин хавфини бахолаш услублари хамда кулларнинг хавфлилик тоифасини узгариш хусусиятига кура гурухлаштириш масалалари ёритиб берилган.

Калит сузлар: тог куллари, тугонли куллар, кулама куллар, кулама-тектоник куллар, музлик куллари, гляциоген куллар, морена-музлик куллари, тугонини бузиб утиш хавфи булган куллар, сел тошкинлари, кулларнинг хавфлилик даражаси, кулларнинг тугонини бузиб утиш мезонлари, кулларнинг хавфлилик тоифалари.

ABSTRACT

This article describes dammed lakes located in Central Asia, problems related to the change of their hydrological regime, flood risk assessment methods that may occur in them, and issues of grouping the danger category of lakes according to the nature of the change.

Key words: mountain lakes, dammed lakes, collapsing lakes, collapsing-tectonic lakes, glacial lakes, glaciogenic lakes, moraine-glacial lakes, lakes at risk of dam breaching, floods, level of danger of lakes, criteria for breaching the dam of lakes, categories of danger of lakes.

КИРИШ

Урта Осиёнинг тогли худудларида 660 дан ортик; тог куллари мавжуд. Хусусан, уларнинг 368 таси ^иргизистон [2] ва 300 таси Тожикистон тогларида жойлашган [4]. Тугонли куллар узларида катта хажмдаги сувни туплаб туриши билан бирга, баъзан, халокатли сел тош;инларини келтириб чикариши билан хам характерланади. Гарчи улар кушни давлатлар худудида жойлашган булсада, уларда руй берадиган сел тошкинлари мамлакатимизга хам катта зарар етказиши аник;.

October, 2022

127

Икдим узгариши шароитида тогли худудларда хаво хароратининг кескин исиб кетиши кор ва музликларнинг интенсив эришига, бу эса тугонли кулларга куйилаётган сув хажмининг ортиб кетишига сабаб булади. Натижада кулларнинг сув сатхи хавфли кийматларгача кутарилади, баъзан ундан хам ортиб, уларда тошкин хавфи келиб чикади. Бу жараён айникса гляциоген келиб чикишли кулларда жуда хавфли кечади. Чунки гляциоген куллар бошка кулларга караганда анчагина баландда жойлашади. Улар таркалган баландлик зоналарида атмосфера босимининг пастлиги сабабли хаво хароратидаги кичик узгаришлар хам кор ва музликларнинг эриш жараёнини тезлаштириб юборади. Колаверса, бундай куллар тугонларининг музлик ва мореналардан тузилганлиги, хавфни янада орттиради. Юкорида кайд этилган холатларнинг барчаси тугонли куллар хавфлилик даражасини бахолашнинг долзарб муаммо эканлигидан дарак беради.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тугонли куллар хавфли гидрологик объектлар сифатида алохида илмий ёндашув ва эътиборни талаб этади. Шу максадда тугонли куллар жойлашган худудларнинг табиий шароитини ва, энг мухими, гидрометеорологик режимини мажмуали урганиш асосида уларнинг холатини бахолаш, мониторингини ташкил этиш жуда мухимдир. Бу эса, пировард натижада, тугонли куллар хавфини камайтириш, турли сабаблар таъсирида тугонининг бузилиши окибатида келиб чикиши мумкин булган сел тошкинларининг олдини олиш ёки, хеч булмаганда, уларнинг зарарини камайтиришга йуналтирилган чора-тадбирларни белгилашда мухим илмий ва амалий ахамият касб этади.

Тугонли кулларда сув тошкинининг руй бериш ёки бермаслигини олдиндан аник айтиш жуда мушкул. Масалан, Исфайрамсой дарёси хавзасидаги Яшинкулда руй бериши мумкин булган халокатли сув тошкини хакидаги дастлабки тахминлар Н.Л.Корженевский томонидан XIX асрнинг бошларида айтилган эди, ходиса эса 1966 йилда руй берди [5]. Бу билан тугонли куллар тугонининг бузилишини олдиндан прогноз килиш самарасиз, деган фикрни айтишдан йирокмиз.

Тугонли куллар, уларнинг генезиси масалалари дастлаб Н.Л.Корженевский (1936), Л.А.Молчанов (1929), М.А.Первухин (1937), кейинчалик Б.Б.Богословский (1960), В.Н.Рейзвих (1971), А.М.Никитин (1987) ва бошкаларнинг тадкикотларида ёритилган. Шу турдаги кулларнинг, жумладан, Сарез кулининг гидрологик

режимини урганишга эса Г.Е.Глазирин, А.М.Никитин ва

October, 2022

А.С.Шетинниковларнинг хамкорликдаги тадкикотлари (1986), О.Е.Агаханянц (1989), В.И.Аслов ва Н.Е.Горелкинларнинг (2002) рисолалари багишланган. Бевосита тог куллари тугонининг хавфсизлиги масалалари, уларни гидрологик ва геоморфологик нуктаи-назардан дала шароитида тадкик этиш натижалари Г.Е.Глазирин ва бошкалар (2005) хамда Ю.Хергет ва Г.Е.Глазиринларнинг (2005) маколаларида уз аксини топган.

МУХ,ОКАМА

Тадкикотнинг максади Узбекистон ва унга туташ тогли худудларда жойлашган, тугонини бузиб утиш хавфи мавжуд булган гляциоген кулларнинг тугонини бузиб утиш мезонларини аниклаш ва уларнинг хавфлилик даражасини бахолашдан иборат.

Юкорида кайд этилган максадни амалга ошириш учун куйидаги вазифалар белгиланди ва якунда уз ечимини топди:

- Узбекистон ва унга туташ тогли худудлардаги гляциоген кулларнинг тугонини бузиб утиш мезонларини аниклаштириш;

- кулларнинг хусусий белгиларига кура хавфлилик даражасини бахолаш.

Илмий манбааларда тугонли кулларда руй берган халокатли сув

тошкинлари тугрисида жуда куплаб маълумотлар сакланиб колган. Шундай холатдан энг характерлиси Писком дарёси хавзасида жойлашган Шавуркул ва Ихноч кулларида кузатилган. Ихноч кулининг сув хажми 4,80, Шавуркулники эса 3,90 млн. м га тенг. Адабиётларда купсувли йиллари (1967 йил) бу хар икки кулнинг сув сатхи мос равишда 11 ва 10 млн.м3 гача кутарилганлиги кайд этилган. Бундай холат Говасой дарёси хавзасидаги Кугала (сув хажми 37,3 млн.м3) тог-водий кулама кулида хам кузатилган. Бу даврда кулнинг сув сатхи 41 млн.м3 гача кутарилган [1]. Яна бир шунга ухшаш холат 2012 йил 31 июль куни Адиген дарёси (Ола арча дарёсининг чап ирмоги) хавзасидаги Тез-тор кулида руй берди. Х,аво хароратининг кескин исиб кетиши натижасида кулнинг сув хажми кескин ортиб, тугон устидан ошиб ута бошлаган. Бу билан дарёнинг сув сарфи 15-20 м /с дан 30-35 м /с гача купайган. Орадан бир ярим соат вакт утгач, кулдаги сув сатхи яна асл холига кайтган [7]. Хдртугул жараён узок давом этмаган. Шундай булсада, дарё хавзасида жойлашган 7 та кишлокнинг ахолиси зудлик билан тогларга эвакуация килинган. Илмий манбааларда кайд килинишича, Киргизистон Республикасида 1952 йилдан буён кул тугонларининг бузилиши билан боглик 70 та [6],

Тожикистоннинг биргина Тогли Бадахшон автоном

October, 2022

o6nacTHga 1991-2008 ñamap opanuFuga 3 Ta xonar Ky3aranraH [4].

HATH^ATAP

HHMHH MaHÖaanapga KenTHpunHmna, TyroHnn KynnapHHHr TyFoHHHH 6y3u6 yTHm xaB^HHH 3 Ta Tou^a 6yñHHa 6axonam MyMKHH [3, 32-6]:

1-TOH^a - W3ara Kenumu MyKappap xanoKarnuHr onguHH onum ynyH XHMOA Ba npo^unaKTHK MyxaHgucHHK Tag6upnap yTKasunumuHH Tana6 3TaguraH, TyroHHHH 6y3u6 yTum 6ocKHHugaru Kynnap;

2-TOH^a - añHH BaKTga 6eBocura Taxgug MaB^yg 6yHMaraH, neKHH Ky3aTyB pe^HMHHH ypHaTum Tana6 3THnaguraH, TyroHHHH 6y3u6 yTum 6ocKHHura ^KHHnamaeTraH Kynnap;

3-TOH$a - xo3upga xaB^cro, neKHH xap hhhh a3poBH3yan Ky3aTyBHH Tana6

3TaguraH, Kena^aKga TyroHHHH 6y3H6 yTHm xaB^H MaB^yg 6ynraH Kynnap.

KHprH3HCToHHHHr mHMonHH KucMuga ^oñnamraH TOF KynnapHHHHr Ky3aTHm Hara^acuga 2006-2015 nunnap opanuFuga xaB^nunHK ^uxargaH xen 6yHMaraHga 6Hp MapoTa6a 1 eKH 2-Tou^ara KHpuranraH TyFoHHH Kynnap KaranorH Ty3Hngu. Karanorra KupuTHnraH 111 Ta Kyn ycTHgaH ypHaranraH MoHHTopHHr Hara^anapu Taxnun KHHHHraHga, cyHru yH hhh gaBoMHga Typnu ca6a6napra Kypa Kyn TyFoHHHHHr 6y3HHHmu HaTH^acuga 18 Ta Kyn Kocacu TyHHK Ba 14 Ta Kyn Kocacu KHCMaH cyBgaH 6ymaraHHHrH aHHKgaHgu (1-^agBan) [2].

1-^agBan

TyFoHHHHHr 6y3HHHmu Hara^acuga TyHHK eKH KHCMaH cyBgaH 6ymaraH TyFoHHH KynnapHHHr xaB3anap 6yñHHa TaKCHMnaHumu (C.A.EpoxHH Ba B.B.3aruHaeBHap 6yñHHa)

X,aB3a TyFoHHHHHr 6y3H^HmH HaTHKacHga Ty^HK cyBgaH öymaraH Ky^ap cohh TyFoHHHHHr 6y3H^HmH HaTHKaciga KHCMaH cyBgaH öymaraH Ky^ap COHH

^yn 8 7

HccuKKyn 7 5

Tanac 2

HopuH 1 2

^aMH 18 14

MoHHTopHHr Hara^anapH acocuga KynnapHHHr xaB^HHHHK Tou^anapuHHHr y3rapum xycycu^Tura Kypa 8 Ta rypyxra 6upnamTHpHngH (2-^agBan) [2].

October, 2022

130

2-жадвал

Тугонли кулларнинг тугонини бузиб утиш мезонлари ва хусусий белгиларига кура гурухлари

(С.А.Ерохин ва В.В.Загинаевлар буйича)

№ Кул гурухларининг асосий белгилари Кул гурухининг хусусиятлари Хавфлилик даражасини белгиловчи мезонлар Куллар сони

1. Деярли хар йили Интрогляциал оким -кулнинг сувга

сувдан бушайдиган каналларига эга тулиши. 2

куллар булган музлик куллари

2. ^исман сувдан Кул косаси доимо -ер ости оким

бушагандан кейин сувга тулиб турадиган каналларининг

хам тугонини бузиб морена-музлик шаклланиши.

утиш хавфини юкори куллари -кулнинг сувга 4

даражада саклаб тулиши.

колувчи куллар -тугон деворининг чукиши

3. ^исман ёки тули; Интроморена -кулнинг сувга

сувдан бушагандан депрессияли морена- тулиши.

кейин хам музлик куллари. 2-3 ой -ер ости оким

тугонининг бузилиш ичида сувга тулиши ва каналларининг 13

хавфини 3- мукаррар тошкин шаклланиши.

тоифасини саклаб эхтимоли булган

колувчи куллар куллар.

4. ^исман ёки тули; Интроморена -экстримал

сувдан бушагандан депрессия ва ходисалар.

сунг тинч, стабил термокарст -кулнинг сувга

ривожланадиган, воронкаларидаги тулиши.

янги тошкин морена-музлик

эхтимоли кам булган куллари, шунингдек

4-тоифадаги куллар. тош-глетчерли-кулама куллар. Уларнинг тугонини бузилиш хавфи факат табиий шароитдаги сезиларли узгаришларга богли; холда тикланиши мумкин. 11

October, 2022

131

5. Тугонини бузиб Интроморена -экстримал

утмаган, сунги 3 -5 ва депрессиядаги морена- х,одисалар.

ундан купрок йиллар музлик куллари. -кулнинг сувга

давомида мустах,кам Доимо, хдтто кишда тулиши.

тугонининг бузиб х,ам кул косасида 8

утмасдан маълум хджмдаги

ривожланиш сувни саклайди.

белгиларини саклаб

колган, 4-тоифадаги

куллар

6. Тугонини бузиб Баркарор ер ости -ер ости оким

утмаган, сунги 3 -5 ва окимига эга булган каналларининг

ундан купрок йиллар интроморена шаклланиши.

давомида тугонини депрессиядаги морена- -кулнинг сувга

бузиб утиш музлик куллари тулиши.

хавфининг 48

ривожланиш

белгиларини саклаб

колган куллар.

Тугонини бузиб

утиш хавфи 3-

тоифадаги куллар.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7. Тугонини бузиб Интроморена -ер ости оким

утмаган, сунги 5-10 депрессиядаги каналларининг

йил давомида 1 ва 2- тикинли ер ости шаклланиши.

тоифадаги тугонини окимига эга булган -кулнинг сувга

бузиб утиш хавфи морена-музлик тулиши. 18

белгиларини юкори куллари. -тугон деворининг

даражада саклаб Музликнинг чукиши.

колган куллар. чекинишидан кул косаси кенгаяди.

8. Тугонини ювиб Бекарор ер ости -кулнинг сувга

утмаган, аммо сунги окимига хдмда хджми тулиши

1 -3 йилда тугонини катта тебранишларга -ер ости оким

бузиб утиш эга булган каналларининг 8

белгилари юкори интроморена шаклланиши.

даражага етган депрессиядаги морена-

куллар. музлик куллари.

ХУЛОСА

Хулоса урнида айтишимиз мумкинки, тугонини бузиб утишга мойил булган гляциоген куллар турли сценарийлар

October, 2022

132

буйича ривожланади. Бу билан уларнинг хавфлилик даражаси хам турли куринишда узгариб боради. Бунинг асосий сабаби юкорида таъкидланганидек, гляциоген куллар кенг таркалган баландлик зоналарининг табиий шароитидир. Шунга боглик холда бундай куллар киска вакт ичида бутунлай кул сифатида йук булиб кетиши, ёки киска вакт ичида пайдо булиб, кул косасининг сувга максимал тулиши натижасида тугонини ювиб утиш хавфи юкори булган куллар гурухидан жой олиши мумкин.

Шуни алохида таъкидлаш лозимки, мазкур гурухлаштириш асосан гляциоген кулларда амалга оширилган. Вахоланки, бундай кулларнинг сони куп булсада, кичик микдордаги сув хажмига эга булган майда куллардан иборат. Бирок, гляциоген куллар жойлашган дарё хавзасида бошка кулларнинг хам мавжудлигини эътиборга олсак, кутилаётган хавфнинг накадар аянчли булишини тасаввур килиш кийин эмас. Киёслаш тарикасида бугунги кунда хавфлилиги жихатдан тугонли куллар каторида энг олдинги уринни банд этган Сарез кули хамда якингинада тугонининг упирилиши натижасида тошкин келиб чиккан Сардоба сув омборини куз олдимизга келтирайлик. Сардоба сув омборининг сув сигими 0,93 км3, Сарез кулида эса ундан 17 маротаба куп, яъни 16,1 км3 хажмда сув тупланган. Текисликда жойлашган Сардоба сув омборидан шаклланган сув тошкини Узбекистон ва Козогистон Республикаларининг бир нечта туманларини сув босишига, юз минглаб ахолини худуддан эвакуация килинишига сабаб булди. Мабодо денгиз сатхидан 3263 метр баландда жойлашган Сарез кулида тошкин руй берса, унинг окибатини тасаввур килиш кийин эмас. Шундай экан, тугонли кулларнинг хавфлилик даражасини бахолашда гляциоген куллар билан бир каторда тугонли кулларнинг бошка вакиллари устидан хам мониторинг ишларини ташкил этиш ва улар хавфини бахолаш ишларини амалга ошириш максадга мувофик. Бу эса уз навбатида тугонли кулларнинг баркарорлигини таъминлаш, уларнинг хавфини камайтириш максадида илмий асосланган чора-тадбирларни ишлаб чикишга, турли сабаблар таъсирида тугоннинг бузилиши натижасида хосил буладиган сел тошкинларининг олдини олишга имкон беради.

REFERENCES

1. Глазырин Г.Е. и др. Результаты исследования прорывоопасных ледниковых озер в бассейне р. Пскем летом 2003 г. - Сб. науч. трудов НИГМИ. - Ташкент, 2005. - Вып. 5 (250). - С. 43-55.

October, 2022

2. Ерохин С.А., Загинаев В.В. Прогноз прорывоопасности горных озер Кыргызстана на основе их каталога. -В эл. кн. Мониторинг чрезвычайных ситуаций (mes.kg).

3. Устойчивость горных озер Центральной Азии. Риски воздействия и принятие мер. Оценочный доклад. -Отв.ред. Негматуллаев С.Х. -Душанбе, 2008. -51 с.

4. Пирмамадов У.Р. и др. Риск и последствия прорывов высокогорных озёр Таджикистана. Селевые потоки: катастрофы, риск, прогноз, защита. -Труды 6-й Международной конференции (Душанбе-Хорог, Таджикистан). -Том 1. -Душанбе: ООО «Promotion», 2020. -С. 1-24.

5. Пирназаров Р.Т., Х,икматов Ф.Х,. Тугонли кулларнинг гидрологик режими ва улар хавфини камайтириш масалалари. Монография. - Тошкент: Fan va texnologiya, 2013. -176 б.

6. https://24.kg/archive/ru/community/42145-2008/11/14/97949.html/

7. https://lenta.ru/news/2012/07/31/lake/

8. Fazliddinovich, K. B., & Topvoldievich, P. R. (2018). Calculation of the outbreak discharges through a closure channel with trapezoid shape of cross-section. European science review, (7-8), 51-53.

9. Ahmadaliyev, Y. I., & Mamadalievich, X. A. (2021). Changes in the Natural Composition of the Land Fund and Its Protection (on the Example of Khojaabad District). Academicia Globe: Inderscience Research, 2(04), 165-168.

10. Ismoilovich, A. Y., & Erkinovich, M. A. (2022). THE USE OF HYDRONICS IN THE STUDY OF CHANGES OCCURRING IN THE PROCESS OF WATER USE. PEDAGOGS jurnali, 10(1), 148-154.

11. Равшан Топволдиевич Пирназаров, & Тохирбек Салим Угли Собиров (2022). ИКЛИМ УЗГАРИШ ШАРОИТИДА СУВГА БУЛГАН ТАЛАБЧАНЛИКНИНГ ОРТИШИ ВА УНИНГ ЕЧИМЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (5), 404-408.

12. Хикматов, Б. Ф., & Пирназаров, Р. Т. (2020). ОЦЕНКА ПОСТУПЛЕНИЯ ТВЕРДОГО МАТЕРИАЛА В ЧАШУ ОЗЕРА КУРБАНКУЛЬ И АНАЛИЗ ДОННЫХ ОТЛОЖЕНИЙ. In ФУНДАМЕНТАЛЬНЫЕ И ПРИКЛАДНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ В ГИДРОМЕТЕОРОЛОГИИ, ВОДНОМ ХОЗЯЙСТВЕ И ГЕОЭКОЛОГИИ (pp. 153-156).

13. Олимжон Исомиддинович Абдуганиев, Турсуной Дилмуродовна Комилова, & Мухаммадюсуф Темурхон Угли Мухториддинов (2022). УРБАНИЗАЦИЯЛАШГАН Х,УДУДЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ОЛАТИНИ БАХ,ОЛАШДА ГАТ-ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ МЕТОДЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (5), 757-765.

14. Абдуганиев, О. И. (2022). ЛАНДШАФТ ВА БИОЛОГИК ХИЛМА-ХИЛЛИКНИ ГАТ-ТАХЛИЛ АСОСИДА БАХ,ОЛАШ. Новости образования: исследование в XXI веке, 1(1), 53-58.

15. Abduvaliyev, H. A. A., Hamdamova, F. A. Q., & Eraliyev, Z. Z. Q.

(2021). LANDSHAFT OMILI ASOSIDA AHOLI HUDUDIY

October, 2022

TAKRIBINI TAKOMILLASHTIRISH. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 7(11), 1219-1223.

16. xohhkob, P., & ^ywpoB, O. (2021, August). BASIC PRINCIPLES OF URBANEKOLOGICAL TERRITORIAL ORGANIZATION OF URBAN DEVELOPMENT: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1326. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

17. Pirnazarov, R., Topvoldiyeva, M., & Kenjayeva, O. (2021, August). USE OF GRAPHIC ORGANIZERS IN THE LESSON PROCESS: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1387. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

18. Muhitdinov, I. (2022). O'ZBEKISTONNING KO'LLARI VA SUV OMBORLARI. Yosh Tadqiqotchi Jurnali, 7(2), 261-263.

19. Zarifjon o'g'li, M. Z., & Ihtiyorjon o'g'li, M. I. (2022). FARGONA VODIYSINING IQLIMI VA YOGINLARI. PEDAGOGSjurnali, 2(1), 49-52.

20. Mamatisakov, J. J. O. G. L., & Muhitdinov, I. I. O. G. L. (2021). PROSPECTS OF DEVELOPMENT OF ECOTOURISM IN THE PROTECTED NATURAL AREAS OF FERGANA REGION. Scientific progress, 2(3), 986-989.

21. Topvoldievich, P. R., & Ugli, M. I. I. Hydrological Description of Some Small Mountain Rivers in the Fergana Valley. JournalNX, 6(12), 264-267.

22. Jahongirmirzo Jamoliddin, O. G. (2021). 'Li Mamatisakov, Ilhomjon Ihtiyorjon O 'G 'Li Muhitdinov, Ablazbek Erkinjon Ogli Madraximov PROSPECTS OF DEVELOPMENT OF AGRICULTURAL TOURISM IN FERGANA REGION. Scientific progress, 8.

23. Khikmatov Bekzod Fazliddinovich, & Pirnazarov Ravshan Topvoldievich (2018). Calculation of the outbreak discharges through a closure channel with trapezoid shape of cross-section. European science review, (7-8), 51-53.

24. Mahkamov, E. (2021, August). GEOGRAPHICAL DISTRIBUTION OF MEDICAL PLANTS OF THE FERGANA VALLEY, RECREATION POSSIBILITIES AND GEOECOLOGICAL ASPECTS OF THEIR PROTECTION: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1414. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

25. Elyorjon G'Ayratovich Mahkamov, & Dilafruz Baxromjon Qizi Karimqulova (2021). EKOTURISTIK MARSHRUTLAR VA ULARNI ISHLAB CHIQISH USULLARI. Academic research in educational sciences, 2 (12), 1137-1140.

26. Muhitdinov, I. I. (2021). Kichik tog'daryolari oqiminig shakllanishida meteorologik omllarning roli (Farg'ona vodiysining janubiy qismi misolida). magistrlik dissertatsiyasi.-Farg'ona, 87.

October, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

135

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.