Научная статья на тему 'СУРХОНДАРЁ СУВ ҲАВЗАЛАРИДА ТАРҚАЛГАН ТУРКИСТОН ЛАҚҚАЧАСИНИНГ (GLYPTOSTERNON OSCHANINI) ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

СУРХОНДАРЁ СУВ ҲАВЗАЛАРИДА ТАРҚАЛГАН ТУРКИСТОН ЛАҚҚАЧАСИНИНГ (GLYPTOSTERNON OSCHANINI) ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
2
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
морфология / степень ожирения / половое созревание / гонады. / morphology / degree of obesity / puberty / gonads

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Деванова Н. М.

В статье описаны экологические особенности туркестанского сомика распространенной в Сурхандарьинских водоёмах. Предоставляется информация о длине и массе тела, о росте, о возрастном составе и коэффициентах ожирения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Гуманитарные науки , автор научной работы — Деванова Н. М.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ENVIRONMENTAL CHARACTERISTICS OF THE TURKESTAN CROWD (GLYPTOSTERNON OSCHANINI), DISTRIBUTED IN THE SURKHANDARYA RESERVOIRS

The article describes the ecological characteristics of the Turkestan catfish common in the Surkhandarya reservoirs. Information is provided on the length and weight of the body, on growth, age composition and obesity rates.

Текст научной работы на тему «СУРХОНДАРЁ СУВ ҲАВЗАЛАРИДА ТАРҚАЛГАН ТУРКИСТОН ЛАҚҚАЧАСИНИНГ (GLYPTOSTERNON OSCHANINI) ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

Деванова Н. М. старший преподаватель Термезский государственный Университет

Термез

СУРХОНДАРЁ СУВ ХДВЗАЛАРИДА ТАРЦАЛГАН ТУРКИСТОН ЛАККАЧАСИНИНГ (GLYPTOSTERNON OSCHANINI) ЭКОЛОГИК

ХУСУСИЯТЛАРИ

Аннотация. В статье описаны экологические особенности туркестанского сомика распространенной в Сурхандарьинских водоёмах. Предоставляется информация о длине и массе тела, о росте, о возрастном составе и коэффициентах ожирения.

Ключевые слова: морфология, степень ожирения, половое созревание, гонады.

Devanova N.M.

Teacher Termez State University Surkhandarya, Uzbekistan

THE ENVIRONMENTAL CHARACTERISTICS OF THE TURKESTAN CROWD (GLYPTOSTERNON OSCHANINI), DISTRIBUTED IN THE

SURKHANDARYA RESERVOIRS

Abstract. The article describes the ecological characteristics of the Turkestan catfish common in the Surkhandarya reservoirs. Information is provided on the length and weight of the body, on growth, age composition and obesity rates.

Key words: morphology, degree of obesity, puberty, gonads

Туркистон лаккачаси (Glyptosternum oschanini)-KaMe6, кам урганилган тур, Узбекистан Республикасининг К,изил китобига заиф, кискариб бораётган, мозаик таркалган тур сифатида киритилган [1].

Туркистон лаккачаси Сурхондарёнинг тоFли ирмоклари-Туполондарё, Сангардакдарё ва Хужаипок дарёларида ва уларга куюлувчи сойларнинг куйи ва урта кисмларида учрайди. Туркистон лаккачаси дарёларнинг юкори тоFли кисмларида яшаганлиги сабабли уларнинг усиши яшаш мухдти билан боFликдир. Узбекистонда сув хдвзаларида туркистон лаккачасининг ёши ва

Г/"\ Л "I гр W • •

усиши яхши урганилмаган [2,3]. Туполондарёдаги туркистон лаккачаси чавокларининг узунлиги 20,0-26,6 (уртача 23,0) мм ва вазни 165-320 (217) мг/г булганлиги туFрисида маълумотларни келтиради.

Бизнинг намуналарда Сурхондарё сув хавзаларида туркистон лаккачаси танасининг узунлиги 65-150 (112,86±2,35; Су = 15,55%) мм ва вазни 2,3-40,5 (23,85±1,26; Су = 39,63%) г ни ташкил килди. 1-жадвалда Сурхондарё сув хавзаларидаги туркистон лаккачасининг хажм ва вазн таркиби келтирилган.

1-жадвал

Сурхондарё сув хавзаларидаги туркистон лакачасининг хажм ва вазн таркиби_

Туполондарё(п=18) Сангардакдарё (п=20) Хужаипокдарё (п=18)

1, мм Q, г 1, мм Q, г 1, мм Q, г

65-150 2,3 - 40,5 81 - 140 5,6 - 37,9 74-130 3,6 - 34,7

115,6 ± 5,3 26,7 ± 2,7 114,0 ± 3,1 24,1 ± 1,8 108,7 ± 3,7 20,6 ± 1,7

Изо%: I - тана узунлиги, мм; ( - тана вазни, г.; каср устида - минимал ва максимал курсаткичлар, остида - уртача курсаткич ва унинг хатолиги; п - намуналар сони.

Сурхондарё сув хдвзаларида туркистон лаккачаси 1+-4+ ёшли баликлардан иборат булиб уларнинг ёш-улчам таркиби ва семизлик коэффициентлари курсаткичлари 2-3.2.4-жадвалларда келтирилган.

2-жадвал

Туполондарёдаги туркистон лакачасининг ёш-улчам таркиби ва

семизлик коэффициентлари

Ёши 1, мм Q, г С^ СКк п

1+ 65-80 2,3 - 5,5 0,84 - 1,07 0,44 - 0,72 2

72,50 ± 7,50 3,90 ± 1,60 0,96 ± 0,12 0,58 ± 0,14

2+ 90-120 10,3 - 30,1 1,41 - 2,06 1,14 - 1,72 8

107,00 ± 0,40 22,76 ± 2,16 1,81 ± 0,07 1,51 ± 0,06

3+ 124-135 31,6-37,3 1,52 - 1,66 1,27 - 1,47 5

129,60 ± 1,81 35,00 ± 1,81 1,61 ± 0,03 1,38 ± 0,03

4+ 140 - 150 38,1 - 40,5 1,20 - 1,39 1,00 - 1,16 3

144,00 ± 3,06 39,13 ± 0,71 1,31 ±0,06 1,10 ± 0,05

Изо%. Бу ва шунга ухшаш бошца жадвалларда: I - тана узунлиги, см; ( - тана вазни, г.; СКр - Фультон буйича семизлик коэффициенти; СКк -Кларк буйича семизлик коэффициенти; каср устида - минимал ва максимал курсаткичлар, остида - уртача курсаткич ва унинг хатолиги; п -намуналар сони.

Туполондарёдаги туркистон лакачаси танасининг узунлиги 1+ ёшда 65-80 мм (уртача 72,5) ва вазни 2,3-5,5 г (3,9) ни, 2+ ёшдагиси мос равишда

90-120 мм (107,0) ва 10,3-30,1 г (22,7), 3+ ёшдагиси 124-135 г (129,6) ва 31,637,3 г (35,0), 4+ ёшдагиси эса 140-150 г (144,0) ва 38,1-40,5 г (39,1) ни ташкил килди. Семизлик коэффициенти Фултон буйича 0,84 дан 2,06 гача, Кларк буйича эса 0,44 дан 1,72 гача булиши аникланди [5].

З-жадвал

Сангардакдарёдаги туркистoн лакачасининг ёш-улчам таркиби ва

семизлик ^эффициентлари

Ёши l, мм Q, г Œf СKk n

1+ 81 5,6 1,05 0,72 1

2+ 92 - 119 10,1 - 26,1 1,30 - 1,96 1,05 - 1,62 12

109,00 ± 2,41 20,77 ± 1,31 1,58 ± 0,06 1,33 ± 0,05

3+ 119-128 25,5 - 36,1 1,30 - 1,85 1,12 - 1,56 5

124,20 ± 1,50 30,66 ± 2,22 1,60 ± 0,12 1,37 ± 0,10

4+ 131-140 36,1 - 37,9 1,38 - 1,61 1,14 - 1,34 2

135,50 ±4,50 37,00 ± 0,90 1,49 ±0,11 1,24 ± 0,10

Сангардакдарёдаги туркистон лакачаси танасининг узунлиги 1+ ёшда 81 мм ва вазни 5,6 г ни, 2+ ёшдагиси 92-119 мм (109,0) ва 10,1-26,1 г (20,7), 3+ ёшдагиси 119-128 мм (124,2) ва 25,5-36,1 г (30,6), 4+ ёшдагиси эса 131140 мм (135,5) ва 36,1-37,9 г (37,0) ни ташкил килди. Семизлик коэффициенти Фултон буйича 1,30 дан 1,96 гача, Кларк буйича эса 1,05 дан 1,62 гача булиши аникланди.

4-жадвал

Хужаи^к дарёсидаги туркис^н лакачасининг ёш-улчам _таркиби ва семизлик ^ крэффициентлари__

Ёши l, мм Q, г ÜKf СКк n

1+ 74-90 3,6 - 16,5 0,89 - 2,26 0,57 - 1,92 3

82,33 ± 4,63 8,60 ± 4,00 1,38 ± 0,44 1,06 ± 0,43

2+ 95-118 17,1 - 24,2 1,37 - 1,99 1,15 - 1,69 10

108,70 ± 2,68 20,29 ± 0,80 1,59 ± 0,07 1,35 ± 0,06

3+ 120-130 25,5 - 34,7 1,34 - 1,58 1,08 - 1,29 5

124,80 ± 1,66 28,48 ± 1,77 1,46 ± 0,04 1,21 ±0,04

4+ 130 34,7 1,58 1,29 1

Хужаипок дарёсидаги туркистон лакачаси танасининг узунлиги 1+ ёшда 74-90 мм (82,3) ва вазни 3,6-16-5 г (8,6) ни, 2+ ёшдагиси 95-118 мм (108,0) ва 17,1-24,2 г (20,2), 3+ ёшдагиси 120-130 мм (124,8) ва 25,5-34,7 г

(28,4), 4+ ёшдагиси эса 130 мм ва 34,7 г ни ташкил килди. Семизлик коэффициенти Фултон буйича 0,89 дан 2,26 гача, Кларк буйича эса 0,57 дан 1,92 гача булиши аникланди. [4].

Сурхондарё сув хавзаларида туркистон лакачаси 1+2+ ёшда анча тез усади, 3+ ёшдан бошлаб усиш тезлиги бир мунча пасаяди, яъни баликларнинг жинсий вояга етиш давригача ошиб боради, кейин эса аста пасая бошлайди (5-жадвал).

5-жадвал

Сурхондарё сув хавзаларидаги туркистон лакачасининг тана узунлиги

ва вазнининг усиши (умумлаштирилган маълумотлар)

Ёши l, мм Усиш, мм % Q, г Усиш, г %

1+ 78,83 78,83 56,78 6,53 6,53 17,33

2+ 108,37 29,54 21,27 21,14 14,61 38,74

3+ 125,93 17,56 12,64 31,14 10,00 26,53

4+ 138,83 12,90 9,29 37,68 6,54 17,35

Корреляцион ва регрессион тахлил натижаларига кура, Сурхондарё сув хавзаларидаги туркистон лакачасининг ёши, тана узунлиги ва вазнининг уртасида узаро кучли боFликлик мавжудлиги аникланди.

Шундай килиб, олиб борган тадкикотларимиз натижасида Сурхондарё сув хавзаларидаги туркистон лакачасининг усиш хусусиятлари очиб берилди. Урганилган баликларнинг тана узунли 65-150 мм (112,86±2,32) ва вазни 2,3-40,5 г (23,85±1,26) ни ташкил килдиши, семизлик коэффициенти Фултон буйича 0,84-2,26 (1,55±0,04), Кларк буйича 0,44-1,95 (1,29±0,04) булиши аникланди. Балик тана узунлиги ва вазнининг усиши уларнинг жинсий вояга етиш давригача ошиб бориши ва аста пасайиши, шунингдек, ёши, тана узунлиги ва вазнининг уртасида узаро туFри чизиклик кучли боFликлик мавжудлиги ёритилди хамда боFликлик даражасининг корреляция коэффициенти 0,849-0,987 га тенглиги ва боFликлик Р<0,05 даражасида ахамиятли эканлиги аникланди.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Узбекистан Республикасининг К,изил китоби. - Т.: «Chinor ENK» экологик ноширлик компанияси, 2019. II жилд: Хдйвонлар. - Б.118.

2. Аманов А.А. К морфологии и биологии туркестанского сомика бассейна реки Сурхандарьи. // В кн.: Биол. основ. рыбн. хоз-ва водоемов Средней Азии и Казазстана. - Балхаш: Наука, 1967. - С.15.

3. Аманов А.А. Материалы по биологии туркестанского сомика в притоках р.Амударьи. // Известия АН ТаджССР, 1974. Отд. биол. наук. № 3 (56). -С.15.

4. Девонова Н.М. Морфоэкологические особенности туркестанского сомика (Glyptosternum reticulatum) горных и предгорных участков реки Ходжаипок. Polish science journal. International science journal. ISSUE 11 (32) November 2020. С. 34-38

5. Devonova N.M. Morphological Characteristics of the Turkestan Catfish Glyptosternum Reticulatum (Siluriformes, Sisoridae) Water Reserves Surkhan Nature Reserve International Jornal of Science and Research (IJSR), Volume 9 Issue 2, February 2020 p. 841-843

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.