Научная статья на тему 'СИЛОС УЧУН МАККАЖЎХОРИ ВА КЎК ОЗУҚАГА ОҚ ЖЎХОРИ ЭКИБ ЕТИШТИРИШ ВА ЙИҒИШТИРИШ ХАМДА МАККАЖЎХОРИ БИОЛОГИЯСИ'

СИЛОС УЧУН МАККАЖЎХОРИ ВА КЎК ОЗУҚАГА ОҚ ЖЎХОРИ ЭКИБ ЕТИШТИРИШ ВА ЙИҒИШТИРИШ ХАМДА МАККАЖЎХОРИ БИОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
82
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
силос / маккажўхори / машинасозлик / технология / дон / сўта.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Ёкубжанова Ё. Ғ., Юлдошев Ш. Х.

Силос учун маккажўхори ва кўк озуқага оқ жўхори экиб етиштириш Маккажўхори силос бостиришга ишлатиладиган хом-ашё манбаи сифатида экилади. Бунда “Ўзбекистон-100”, “Ўзбекистон-2018”, “Ўзбекистон 601 ЕСВ”, “Кремнистия УзРОС” навларини экиш тавсия этилади. Ерни экишга тайёрлаш тартиби ва ўғит солиш меъёрлари ҳашаки лавлаги экиб ўстиришда қандай бўлса, силосбоп маккажўхорида ҳам шундай бўлади. Хўжаликда мавжуд бўлган сеялкалар ёрдамида гектарига 25-30 кг дан уруғ сарфланган ҳолда 5-6 см чуқурликка экилади. Азотли ўғитлар N30 экиш билан бир вақтда ва ўсимлик 7-8 тадан барг чиқаргач, уни озиқлантириш пайтида N120-150 солинади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СИЛОС УЧУН МАККАЖЎХОРИ ВА КЎК ОЗУҚАГА ОҚ ЖЎХОРИ ЭКИБ ЕТИШТИРИШ ВА ЙИҒИШТИРИШ ХАМДА МАККАЖЎХОРИ БИОЛОГИЯСИ»

Journal on Integrated Education. e-ISSN : 2620 3502 p-ISSN:2615.3785.december,2020,vol.3.No12(2020),doi:org/10.31149/igie.v3i 12.1050

4.Khakimov Sh.A.. Muminov K.K, Cholponov O, Mamadov B.A, Maqsud oglu Bakhtiyor, INTERNATIONAL JOURNAL ON HUMAN COMPUTING STUDIES. www.journalsresearchparks.org/index.php/IJHCS. e-ISSN: 2615-8159.| p-ISSN: 2615-1898. Volume: 03 Issue: 2 March-April 2021.

5.Khakimov Sh.A, Cholponov O, Muminov K, A. Akhmedov Determination Of The Gap Between The Gel Coating And Concrete, Taking Into Account The Physical Processes That Occur In The Hardening Of Concrete In Dry Hot Climates International Journal of Progressive Sciences and Technologies (IJPSAT) ISSN: 2509-0119. © 2021 International Journals of Sciences and High Technologies http://ijpsat.ijsht-joumals.org, Vol. 27 No. 1 Junio 2021, pp.137-141.

УДК 633.2.3.

СИЛОС УЧУН МАККАЖУХОРИ ВА КУК ОЗУЦАГА ОЦ ЖУХОРИ ЭКИБ ЕТИШТИРИШ ВА ЙИГИШТИРИШ ХАМДА МАККАЖУХОРИ БИОЛОГИЯСИ

Ёкубжанова Ё. F., Юлдошев Ш. Х.

Аннотация. Силос учун маккажухори ва кук озукага ок жухори экиб етиштириш Маккажухори - силос бостиришга ишлатиладиган хом-ашё манбаи сифатида экилади. Бунда "Узбекистон-100", "Узбекистон-2018", "Узбекистон 601 ЕСВ", "Кремнистия УзРОС" навларини экиш тавсия этилади. Ерни экишга тайёрлаш тартиби ва угит солиш меъёрлари хдшаки лавлаги экиб устиришда кандай булса, силосбоп маккажухорида х,ам шундай булади. Хужаликда мавжуд булган сеялкалар ёрдамида гектарига 25 -30 кг дан уруг сарфланган х,олда 5-6 см чукурликка экилади. Азотли угитлар N30 экиш билан бир вактда ва усимлик 7-8 тадан барг чикаргач, уни озиклантириш пайтида N120-150 солинади.

Калит сузлар: силос, маккажухори, машинасозлик, технология, дон, сута.

Аралашма х,олда бу экинни беда билан экиш, бедани биологик хусусиятини х,исобга олган х,олда бедани экишдан 2 хдфта олдин экиш тавсия этилади. Экиш куп йиллик ок жухори тоза х,олда экилганда кенг каторлаб СПЧ-6 М сеялкасида ёки бошка сеялкаларда 60, 70 ёки 90 см кенгликда гектарига 10- 12 кг уруглик сарфланади. Уругни экиш чукурлиги 2-3 см ни ташкил этади. Аралашма экинларнинг энг яхши умумлаштирилган дон экиладиган СЗТ48 ва бошка сеялкаларида сугориш эгатларига кундаланг х,олда экилади. Бунда куп йиллик ок жухорининг катор ораси 60см ва экиш меъёри 12 кг/га беда тор каторлаб ёки ёппасига гектарига 18-20 кг/га х,исобидан экилади. Уругни экиш чукурлиги 1-2 см -ни ташкил этиб, экилгандан сунг, сугориш учун каторлар олинади. Экинларга ишлов бериш. Них,оллар тулик униб чиккандан сунг, куп йиллик ок жухорини тоза х,олда экилган майдонлардан бегона утларни йукотиш учун 1 -2 маротаба культивация килиш тавсия этилади. Аралашма экинларни катор ораларига ишлов берилмайди. Куп йиллик ок жухори тоза х,олда экилган майдонларда х,ар уримдан сунг, катор орасига ишлов бериш лозим. Иккинчи ва учинчи йилларда бах,орда усимликлар усиб чикиши, ривожланишини яхшилаш учун катор ораларига ишлов бериш тавсия этилади. Тоза ва аралашма х,олда экилган куп йиллик ок жухорига х,ар йили усимликларнинг усув даври олдидан 80-90 кг/га соф х,олдаги фосфор билан

озиклантирилади. Минерал угитлар НРУ-05 угит сепадиган техникада сепилади ва ундан сунг борона килинади. Азотли угитлар 10-12 та барг усиб чиккандан сунг гектарига 30-50 кг хисобидан, биринчи, иккинчи, учинчи уримдан сунг юкоридаги меъёрда азот билан озиклантирилади, тоза холда экилган майдонларга культиваторлар, аралашма холда экилган майдонларга НРУ-05 ёрдамида угитлар солинади. 20 Сугориш. Тоза ва аралашма холда экилган майдонларда сугориш муддатлари минерал угитлар билан богликдир. Тоза холда экилган экинларга культиваторларда эгатлар олингандан сунг, аралашма экинларда мавжуд булган эгатлардан сугорилади

1- расм Маккажухори Силос х,осилини йиFиштириш жараёни

Силос учун маккажухори ва кук озукага ок жухори экиб етиштириш Маккажухори - силос бостиришга ишлатиладиган хом-ашё манбаи сифатида экилади. Бунда "Узбекистон-100", "Узбекистон-2018", "Узбекистон 601 ЕСВ", "Кремнистия УзРОС" навларини экиш тавсия этилади. Ерни экишга тайёрлаш тартиби ва угит солиш меъёрлари хашаки лавлаги экиб устиришда кандай булса, силосбоп маккажухорида хам шундай булади. Хужаликда мавжуд булган сеялкалар ёрдамида гектарига 25-30 кг дан уруг сарфланган холда 5-6 см чукурликка экилади. Азотли угитлар N30 экиш билан бир вактда ва усимлик 7-8 тадан барг чикаргач, уни озиклантириш пайтида N120-150 солинади. Маккажухори 10- 12 тадан барг чикарганда, рувак чикара бошлаганда, султонлари гуллаган, суталарида думбул булган даврларида сугорилади. Силосбоп маккажухорини суталари думбул булган пайтда ура бошланиб, суталари пишиб етилгунча кадар тугалланиши ва бу ишни жуда киска муддатда амалга ошириш максадга мувофикдир. Озука ташиб кетилаётганида йулларда тукилиб, нес-нобуд булмаслиги учун йуллар текисланади. Силосбоп 12 маккажухори кук пояларни уриб-йигиб олиш ишлари хамда ерда бир пайтда тугри келиб, тигиз холатлар вужудга келмаслиги учун хамда уни уз вактида уриб-йигиб олишга улгурмаслик натижасида хосилни бир кисми нобуд булиши мумкин, буни олдини олиш учун бу экинни урим-йигимга олдинма кейин етиладиган майдонларга экилиши максадга мувофик.

МАККАЖУХОРИ - NS 6030 F1. ФАО 600 - Урта-кечпишар гибрид, 120-125 кунда етилади. Дон ва силос учун экишга ярокли. Гибриднинг кургокчилик хдмда барг, поя ва сута касалликларини кузгатувчиларига чидамлилиги юкори. Х,осилдорлиги: курук дони 15 т/га.дан ортик. Силос массаси 70т/га.дан ортик. ^ургокчиликка чидамли. Пояси: уз

группасига нисбатан уртача баландликда, бакувват ва эластик, йикилишга чидамли. Донлар тулик етилганида х,ам барглари яшил рангда сакланади. Сутаси цилиндр шаклида, уртача узунликда - 25 см. Донлар каторининг сони 16-18, сарик-кизгиш рангда. Дони тишсимон. 1000 дона уруг огирлиги 400 г. Экиш схемаси 90*20, 70*25, 60*30. 1га экиш нормаси 55 000 - 70 000 дона

2-расм. Маккажухори хосилини йигиштириш

Пояси - тик усувчи, думалок ва силлик йугонлашган бугимлардан иборат 8-25 ва ундан куп бугим ораликларига эга булади. Мексика навлари 45 тагача бугим ораликларига эга булади. Поянинг илдизга якин ер бетидаги кисми йугонрок, поянинг учига караб бугим ораликларининг диаметри камайиб боради. Поянинг ичи пукак билан тулган, унинг баландлиги маккажухори навига ва усиш шароитига караб 0,5 метрдан 4 метргача боради. Бундай баланд пояни тик ушлаб туриш вазифасини таянч илдизлар бажаради. Барглари йирик кенг лентасимон шаклда барг кини х,ам узун, у пояни ураб туради. Барг кинининг остки кисми поянинг бугимидан чикади. Поянинг х,ар бир бугимида биттадан барг х,осил булади. Барг сонига караб маккажухори навининг эртапишарлигини аниклаш мумкин. Эртапишар навларда 8 дан 12 тагача барг, урта пишарларда 12-18 ва кечпишар навларда эса 18 тадан куп барг булади.

Маккажухори биологияси- Маккажухори ташки мух,ит шароитларига, уларнинг узгарувчанлигига чидамли ва тез мослашадиган усимликдир. Маккажухорининг усиб ривожланиши ташки шароит, экологик омилларга, турлар эволюцияси, сувга булган талаби, тупрок ва хдво хдрорати, ёруглик, озука моддалар билан таъминланганлигига, усимликнинг бошка экинлар билан алокаси ва бошка омилларга боглик. Ташки мух,ит шароитига талаби. Сувга талаби. Усиб ривожланиш даврида маккажухори куп сув талаб килади. Яхши ривожланган маккажухори мукобил меъёрда сув билан таъминланганда бир кунда 4 л сув буглатади. Тупрокда сув микдори 9,5% дан паст булса усимлик усишдан тухтайди, 6,7% дан камайса сулий бошлайди. Сувни барглари оркали буглатади. Транспирация коэффициенти 230-250 (370) ва ундан ортик. Ёругликка талаби. Ёругликнинг маккажухорига усиш ва ривожланишда, фотосинтез жараёнида, х,осил

аъзоларининг шаклланишида ва хосилдорликнинг ошишига таъсири катта. Ёруглик усимликда хлорофилл шаклланишида ахамияти баланд, чунки баргда хлорофилл булмаса фотосинтез жараёни кечмайди. Маккажухори ёруглик энергиясининг куп микдорини узлаштиради, натижада баргнинг ривожланишига ёрдам беради. Барг - усимликнинг энг зарур кисми, барг ёрдамида куёш энергияси ютилади, СО2 гази ютилади, углерод тупланади ва транспирация жараёни кечади. 28 100 китоб туплами Об-хаво шароити кулай келиб, сув ва озик модда етарли булганда барг майдони 40-50 минг м2/га ташкил килади. Маккажухори - ёругсевар, киска кун усимлиги булиб, бунда унинг тропик мамлакатдан келтирилганлигининг таъсири намоён булади. Шурга чидамлилиги. Маккажухори шурга чидамсиз экин. Маккажухори усимлиги тупрок эритмаси мухитининг нейтралга якин булишини хохлайди, лекин кам шурланган тупрокларда факат шур ювилганда ёки уруг "Антисоль" стимулятори билан дориланганда коникарли хосил беради. Иссикликка талаби. Иссиклик маккажухорининг усиб ривожланиш даврида, униб чикишдан тортиб токи хосили шаклланишига кадар жуда мухим ахамиятга эга. Маккажухори уруги униб чикиши учун уруг кумилган чукурликда тупрок харорати 10-12 °С кулай хисобланади. Х,аво харорати майсаларнинг кийгос униб чикишида хам мухим ахамиятга эга. Бир суткада хаво харорати 9 °С булганда майсалар 27 кунда, 16 °С булганда 11 кун ва 23 °С булганда 5 кунда униб чикади. Уртача суткалик хаво харорати юкори булгани сари униб чикиши, суталаш ва гуллаш даврлари хам кискаради. Тажрибада белгиланган маккажухорининг усиш даврларида зарур оптимал хаво харорати униб чикишдан суталашгача 18-20 °С, суталашдан гуллашгача 20-22 °С, пишиш даври 22-23 °С. Униш учун 8 °С, майсанинг чикиши учун ва вегетатив аъзолари хамда гулининг ривожланиши учун 12 °С, пишиб етилиши учун 10 °С зарур. Бу хароратдан паст булганда усиш ва ривожланиш даврларида мухим жараёнлар кечмайди. Суткалик уртача харорат 15 °С дан паст ва 25 °С дан юкори булганда усиш жараё 29 24-китоб Маккажухори етиштиришни кийинлашади, 36 °С дан ошганда фотосинтез жараёни тухтайди. Х,арорат юкори булганда хосилдорлиги камаяди. Илдизнинг усиши учун тупрокнинг харорати хам мухим ахамиятга эга. Озик моддаларга талаби. Маккажухори дон учун экилганда 1 тонна хосил учун 24,6 кг азот, 9,9 кг фосфор ва 25,5 кг калий сарф этилади. Усимликка азот етишмаса бошлангич даврда усиши, ривожланиши, рувак хосил булиши кечикади. Азотга максимал талаби: руваклаш давридан 2 хафта олдин ва 20 кундан кейин суталаш ва дон хосил булиш даврида. Агар азот етишмаса барглари саргаяди. Усимликнинг фосфорга булган талаби сут-мум пишиш даври хисобланади. Фосфор усимликда 0,30-0,35% хисобида курук массага нисбатан булади. Фосфор асосан усимликнинг уругида ва муртагида тупланади. Фосфор етарли булганда уругнинг тез униб чикишига, илдизнинг яхши ривожланишига, уругнинг пишишига ва хосилнинг ошишига таъсир килади. Фосфор кам булса 0,20% (курук массага нисбатан) хамма жараёнларга салбий таъсир килади ва барг кизил тусга киради. Калий хам куп микдорда талаб килинади, уругнинг униб чикишидан суталаш ва руваклашгача 10-12 кун талаб килади. Калий усимликнинг хамма аъзоларида, кальций баргида ва поясида, оз микдорда уругида учрайди. Магний уругида куп, бошка аъзоларида кам учрайди.

Бундан ташкари, кузда хар гектар экин майдонига 50-80 кг фосфор ва 30-50 кг калий угитлари солинади. Экиш вактида гектарига 10 кг фосфор ва 10 кг калий солинади. Угит уялаб берилганда маккажухорининг хосили 15-20% га ошади. Усиш даврида маккажухори икки марта, биринчи марта усимликда 3 -4 барг хосил булганда ва иккинчи оталик тупгули хосил булишига 8-10 кун колганда озиклантирилади. Биринчи озиклантиришда гектарига 60-80 кг азот, 40-60 кг фосфор ва 30 кг калий, иккинчи озиклантиришда эса 60-80 кг

азотли угитлар берилади. Угит СУЗ, НКУ, ОУК, НКУ-4,6 русумли махсус угитлагич машиналарда солинади. Маккажухори катор ораларига КРН-4,6, КРХ-2,8А русумли культиваторларда ишлов берилади. Кейинги йилларда бегона утларга карши курашда гербицидлардан кенг фойдаланилмокда. Бунинг учун 2,4Д гербициди ишлатилади. Гербицидлар уруг униб чикмасидан олдин ёки усимликларда 3-5 та барг хосил булганда ишлатилади. Маккажухорини минерал угит билан кушимча озиклантириш жараёни 40 100 китоб туплами Сугориш. Маккажухори навига, тупрок шароитига караб 5 мартадан 12 мартагача сугорилади. 1-2 сув усимлик тупгул чикармасдан олдин берилади. Биринчи сув майса пайдо булгандан сунг 20-25 кун утгач ва иккинчи сув 20-25 кундан кейин берилади. Экинни сугоришда гектарига 700-800 м3 сув сарф этилади. Тупгул чикариш ва дон етилиш даврларида маккажухорининг сувга талабчанлиги яна хам ортади. Бу даврда тез -тез сув бериб туриш керак. Х,ар 12-15 кунда гектарига 700-800 м3 микдорида сув берилади. Ерости сувлари чукур жойлашган ерларда бахорда экилган маккажухори усиш даврида 5-6 марта, ерости сувлари юза жойлашган ерларда эса 3-4 марта сугорилади. Х,ар сугоришдан кейин катор оралари культивация килинади.

«Сутаянчгич курилмасини такомиллаштириш ва унинг параметрларини асослаш» мавзусидаги фалсафа доктори (PhD) диссертацияси буйича олиб борилган тадкикотлар натижалари асосида куйидаги хулосалар такдим этилди:

1. Республикада катта майдонларда етиштирилган маккажухорини дон учун йигиштириб олишда энг кийин ва маъсулиятли вазифалардан бири, етилган хосилни нест-нобуд килмасдан хамда шикастлантирмасдан йигиш хисобланиб, бу ишларни бажаришда юкори даражада механизациялашган усуллар ва такомиллаштирилган машина хамда курилмалардан фойдаланиш максадга мувофик булади.

2. Мавжуд сутаянчгич курилмаларнинг конструкцияси ва технологик иш жараёнини урганиш шуни курсатдики, мавжуд сутаянчгич курилмаси донларни янчиш туликлигини талаб даражасида бажарсада, донларнинг нобудгарчилиги хамда шикастланиши юкори булиб, бу камчиликларни узак ва кобик чикариш туйнугининг олдига галвирли мослама урнатиш хамда куракчали юклагичларни резина транспортерли юклагичлар билан алмаштириш оркали бартараф этиш мумкин.

3. Узбекистон шароитида етиштирилган маккажухорини думбул пишиш даврида йигиштириб олинган кечпишар навининг 14-16, эртапишар навини 9-12 кунда куриши хамда суталардаги кобик ва доннинг намлигини 20-22 фоиздан паст булиши, кобикли суталарни янчиб олиш учун замин яратади.

АДАБИЁТЛАР

1. Шукуров Ё., Отамуродов Н. Чорва кишловига мустахкам озука// Узбекистон кишлок хужалиги. - Тошкент, 2011. - № 8, - Б. 13.

2. 2018 йилда кишлок хужалик экинларини окилона жойлаштириш чора-тадбирлари ва кишлок хужалиги махсулотлари етиштиришнинг прогноз хажмлари тугрисида. Узбекистон Республикаси Президентининг карори.Тошкент. № П^-3281, 15 сентябр. 2017.

3.Valijonovich R. S., Axmadjanovich T. A., Khoshimjon Y. S. Causes And Consequences Of Floods And Floods In The Safety Of Life, Measures To Protect The Population And The Territory //International Journal of Progressive Sciences and Technologies. - 2021. - Т. 25. - №. 1. - С. 83-86.

4 . Yoqutxon G'ulomjanovna, Y. ., & Xoshimjon o'gli, Y. S. . (2021). CAUSES OF FLOOD AND FLOOD DAMAGE ALSO PREPARE TO DO THE RIGHT ACTION IN THIS EMERGENCY SITUATION. International Journal of Development and Public Policy, 1(5), 158-161. Retrieved from http://openaccessiournals.eu/index.php/iidpp/article/view/398

UDC: 625.721

CARRYING OUT ROADS OF HIGHWAYS FROM PLASTIC WASTE

Mutalibov I. Q

Anatation: This article discusses issues such as modern road surface preparation technology, waste problem, improvement and efficient use of waste recycling.

Keywords: bitumen, waste, plastic, ocean, UN, degree, percentage, local, asphalt concrete, cement concrete.

Introduction

There are a number of problems and shortcomings in the system of state management of the road sector of the republic, which hinder the formation of a competitive environment and investment in the sector. In order to create a modern system of road management, clear delimitation of control and economic functions, de-monopolization, attract private sector enterprises and increase investment attractiveness, create a healthy competitive environment, the widespread introduction of innovations in road construction, Also, in accordance with the objectives of the Action Strategy for the five priority areas of development of the Republic of Uzbekistan for 2017-2021, on December 9, 2019, the President of the Republic of Uzbekistan issued a decree "On measures to deep reform the road sector of the Republic of Uzbekistan The resolution "On measures to further improve the management system of the road sector" was adopted. Of course, road construction plays an important role in the development of the country. The Law of the Republic of Uzbekistan "On Waste" was adopted on April 5, 2002 in order to regulate the relations in the field of waste management and to pursue the state policy on waste management. The main task of the law is to prevent the harmful effects of waste on the lives and health of citizens, the environment and to reduce waste generation. In addition, the Rules for the provision of services for the collection and removal of solid and liquid waste, approved by the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan dated July 15, 2014 No 194, the Ministry of Justice of the Republic of Uzbekistan It is regulated by the Rules of Carriage of Household Waste and a number of similar legal acts, approved by the Order of the Director General of the Uzbek Agency "Uzkommunkhizmat" No. 104 of October 16, 2014, No. 2625.

MATERIALS AND METHODS

The article uses comparative analysis, study and nationalization of foreign experience, study and field orientation of technologies, methods of logic and generalization.

MAIN PART

Today, the world's waste is increasing year by year. Every year, plastic waste dumped into rivers pollutes and kills not only the riverbeds, but also the world's oceans by flowing through the rivers into the oceans. Plastic waste falling into the oceans gets into the stomachs of various rare animals and then causes them to die. Therefore, one of the solutions to the problem is to reduce plastic waste. Every year, three billion tires are produced worldwide. When recycled, these tires are equivalent to producing about three billion pounds of cotton fiber. We promoted another industry as a recycled material. We got an used product from an industry. As a result, we

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.