SAVREMENO NAORUŽANJE IVOJNA OPREMA MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT
Pokretni robotizovani solarni elektrogenerator“ (imp-MRSG), Centra za robotiku instituta „Mihajlo Pupin“ iz Beograda
Na Novosadskom sajmu, u master hali, održana je izložbena manifestacija „Solar, energija, biomasa 2013“. Brojni tehnološko-tehnički noviteti izazivali su po-sebnu pažnju radoznalih posetilaca, ali i poslovnih ljudi. Nekoliko projekata izazivalo je veće zanimanje, a jedan od njih je „pokretni robotizovani solarni elektro-generator“ (imp-MRSG), Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ iz Beograda.
Prema rečima dipl. inž. mašinstva Ilije Stevanovića, učesnika u projektu koji vodi prof. dr Aleksandar D. Rodić, reč je o značajnoj aktivnosti tog instituta na raz-voju proizvoda koji odlikuju energetska efikasnost, autonomnost, a za koji nije po-trebna bilo kakva građevinska ili energetska infrastruktura. Solarni elektrogenera-tor imp-MRSG pogodan je za primenu na različitim terenskim uslovima (ruralnim ili urbanim), odnosno svuda gde postoje prirodni uslovi za ekspoloataciju sunčeve energije, posebno tamo gde nema uslova za korišćenje strujne mreže. Ovaj solarni generator načinjen je tako da mu ne mogu naštetiti različiti vremenski uslovi, ot-poran je na vlagu, snažno sunce i vetar do 80 km/h. Pored toga, korišćenje uređa-ja ne zahteva posebnu obuku, niti napredno tehničko obrazovanje operatera. Po-jedinac može samostalno rukovati uređajem bez tuđe pomoći, odnosno jednostav-no ga postaviti iz transportnog položaja u radni režim, za približno 15 minuta.
Pokretni robotizovani solarni elektro-generator imp-MRSG
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 301-322
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
Tehničke karakteristike uređaja
Karakteristike monofaznog solarnog generator su:
• 3 foto-naponska panela 3x250=750 W
• kontroler maksimalne snage MPPT
• dimenzije panela 100x150 cm
• struja na panelu 8-12 A
• maksimalna snaga opterećenja 2.2 KW
• izlazni napon 24VDC i 220VAC
• 4 kvalitetna gel-akumulatora 4x250 Ah vezanih na red i paralelno
• vek akumulatora do 5000 ciklusa
• autonomija rada 6-8 časova do pražnjenja baterija
• način punjenja: sa solarnih panela ili iz elektro-mreže
• pokretan (prenosiv) uređaj
• daljinsko upravljanje i nadzor sa mobilnog telefona
• robusna mehanika
• težina bez prikolice 530 kg
• dimenzije prikolice 200x110 cm
Sunčani elektrogenerator imp-MRSG zadovoljava standarde kvaliteta i be-zbednosti propisane za klasu ovakvih uređaja. Proizvodi se od sertifikovanih ko-mponenti i delova dostupnih na tržištu, što mu garantuje jednostavno i ekonomi-čno održavanje, servisiranje i eventualnu popravku. Radni vek uređaja je više od 20 godina i konkurentan je odgovarajućim benzinskim ili naftnim strujnim agreg-atima, sličnih tehničkih karakteristika.
Sastoji se od četiri osnovna modula - transportnog, mehaničke strukture, upravljačkog bloka sa uređajima za komunikaciju i energetskog bloka. Transports modul je standardna prikolica sa bočnim stabilizatorima, mehanički deo sačinjava dvoosni robotski mehanizam za praćenje položaja sunca koji nosi tri foto-naponska panela. Svaki panel ima snagu od 250 W. Upravljački i komunika-cioni blok sačinjava mikrokontroler dvoosnog robotskog mehanizma, sa GPS modulom za daljinsko upravljanje, nadzor i prenos informacija sa uređaja do korisnika. Energetski blok poseduje stabilizator napona, punjač baterija i DC/AC inventor (koji može biti monofazni ili trofazni).
Pomenuta četiri modula daju uređaju značajne komparativne prednosti u odnosu na slične proizvode na tržištu, zbog svoje mobilnosti (prenosivosti siste-ma) i prilagođavanja uređaja uslovima eksploatacije. Naime, moguće ga je po-staviti tamo gde ima najviše dnevnog osunčanja (sunčevog zračenja). Daljinska kontrola je prednost više u odnosu na slične generatore i jedna od mera bezbed-nosti za sprečavanje krađe tog uređaja. Stručnjaci kažu da je time postignuta maksimalna energetska efikasnost u odnosu na raspoloživu snagu sunčevog zračenja.
Projektom su predviđene dve verzije generatora imp-MRSG, koje se razli-kuju prema projektovanoj snazi. To su monofazni agregat snage 2,2 KW i trofazni generator električne energije snage 5,5 KW.
Prikolica, koja nosi fotonaponske panele, može se ukloniti (pa čak koristiti i za druge namene), nakon postavljanja uređaja na nosače, odnosno stabilizatore.
Primena je višenamenska, odnosno postoje brojne delatnosti gde se taj so-larni generator može uspešno koristiti kao alternativa akumulatorima ili drugim energetskim izvorima. Projektanti su predvideli, na primer, da je solarna energija primenjiva u brojnim delatnostima u poljoprivredi. Ovaj generator može da obez-bedi struju za osvetljenje i rad nekih uređaja (ako ne postoji mogućnost priključe-nja na strujnu mrežu), na udaljenim seoskim gazdinstvima, salašima ili objektima na planinskim padinama, gde se privremeno nalaze čuvari stoke. Struja iz ova-kvog generatora može da se upotrebi i za pogon sistema za navodnjavanje, elektrifikaciju staja, a lovačka udruženja mogu da elektrificiraju svoje udaljene objekte. Pogodna je i za napajanje uređaja na uzgajalištima riba, u šumarskim objektima u kojima se privremeno smešta sezonska radna snaga, turističkim objektima na teško pristupačnim mestima (posebno za seoski turizam). Narav-no, može se koristiti i za letnja kupališta i bazene (za pumpanje vode, filtere), ali i za napajanje rashladnih uređaja. Oblast saobraćaja pogodna je za korišćenje ovih uređaja za napajanje električnom energijom, posebno za putare kojima struja treba za svetlosnu signalizaciju, pri popravkama u naseljenim mestima ka-da se želi izbeći ekstremna buka, i u mnogim drugim prilikama. Kada je reč o pri-kolicama za kampovanje, jedan ovakav sistem, namešten na krov, sa najmanje tri panela, obezbeđuje dovoljno električne energije za dnevno-noćne potrebe.
Za vojsku je ovakav solarni generator posebno povoljan za obezbeđenje električne energije na logorovanjima, poligonima i strelištima, ne samo za osvetljenje u šatorima, komandnim mestima, barakama, već i za grejanje tople vode i za-grejavanje prostora gde boravi više ljudi. Brojni objekti, kao što su radio-relejne stanice, osmatrački punktovi, kao i vatreni položaji različitih oruđa, koja imaju u svom sastavu optoelektronske sisteme, komunikacione uređaje i drugu informatič-ku opremu, mogu se napajati ovim električnim generatorom. Prednost je i to što se i postojeći akumulatori na drugim sistemima, pomoću ovog generatora, mogu pu-niti danju, što umanjuje troškove njihovog prevoženja do stanica za punjenje. Cak je moguće i inkorporirati ovaj solarni energetski izvor u brojne sisteme oružja i oru-đa (osmatrački i izviđački sistemi i sl.), koji su najčešće na terenu, kako za vreme
Fotonaponski paneli od savitiljivih materijala koji se koriste u stranim armijama
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 301-322
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
Ako pogledamo inostrana rešenja u stranim vojskama, videćemo da se često koriste savitljiva fotonaponska platna, a solarni kolektori (od savijajućeg materijala) ugrađuju se na delove odeće vojnika koji su najviše izloženi sunčevo-m zračenju. Ta energija koristi se za napajanje elektronske opreme savremenog vojnika. U svakom slučaju, prikolica sa fotonaponskim panelima, postavljena na pogodno mesto, može dati više energije nego fotonaponsko platno.
Ne zaboravimo ni modalarnost ovakve prikolice. Postavimo i aktiviramo vi-še panela, koliko nam je potrebno. Ako smo dovoljno pronicljivi, više ovakvih fo-tonaponskih generatora može se postaviti na veće vojno vozilo i u pokretu puniti baterije, a po pristizanju na mesto korišćenja skinu se s vozila i montiraju na stabilizator. Pretpostavimo da se u projektu mogu menjati i tipovi raznih panela, koji sa napretkom nanotehnologije omogućavaju proizvodnju panela sa većom efikasnošću pretvaranja sunčeve u elekteričnu energiju. To omogućava duži vek ovakvog uređaja i njegovo unapređenje. Isto se odnosi i na akumulatore, odno-sno baterije, jer se njihovom prostom zamenom novijim i ekonomičnijim tipovima mogu dobiti efikasniji izvori energije.
Dakle, ideja o prenosnom sunčanom elektrogeneratoru je ne samo per-spektivna; ona je primenjiva u brojnim projektima, a poznato je da se danas koristi i za pokretanje solarnog aviona, električnih uređaja i motora na balonskim platformama (dirižablima), kao i za punjenje akumulatora na podmornicama.
Generator „Sola-Rover“ koristi snagu Sunca za proizvodnju električne energije
Ako pogledamo svetske proizvode ovog tipa, uočavamo šarolikost namene, koncepta i konstrukcije. Brojni su i proizvođači mobilnih solarnih elektrogenera-tora, širom sveta, a od pre nekoliko godina na svetskom tržištu prisutne su Rusi-ja, Indija i Kina sa svojim proizvodima tog tipa. Pored mnogih, spomenimo kom-paniju „Mobile Solar Power“, koja proizvodi više tipova solarnih generatora (MS-100, MS-200, MS-300, kao i „Sola-Gen“ koji se može koristiti i sa šest panela). Ovi generatori razlikuju se po količini električne energije koju generišu. Italijan-ska firma „iKUBE“ proizvodi mobilne solarne generatore kapaciteta od jednog do 5 KW. Preduzeće „Vorldoil“ proizvodi hibridne električne generatore, od 3KW do 30 KW, koji kombinuju Sunčevu energiju, energiju vetra i generatore sa pogo-nom na tečna goriva i gas. Proizvođač „Solman“ nudi solarne panele na točkovi-
ma bicikla, sa lampama za osvetljavanje, a „Konsolided solar" prikolice sa više panela različite snage. Interesantne su i ideje koje se koriste za prevoženje so-larnih panela, neki proizvođači ih slažu jedan preko drugog ili su načinjene poput fijoke, koje se uvlače u nosač, a postoji i „lotus" solarni generator, kod kojeg su svi paneli postavljeni oko osovine, u krug, pri čemu liče na ovaj cvet. „Global Solar" isporučuje zapadnim vojnim snagama fotovoltažno platno (Film solar product the P3 Portable Power Pack), koji mogu da se postave i na krov šatora, a „Sola-Rover" ima u ponudi solarne generatore sa snagom od 24 kVA.
Načinjen je i prevozni solarni (modularni) sistem koji se koristi za dobijanje pitke i tehničke vode pomoću povratne osmoze (Mobile solar powered reverse osmosis system), što za vojsku ima poseban značaj. Naravno, postoji i kategorija solarnih prenosnih (portable) generatora, kompleta setova sa više različitih delova, koji se mogu nositi u prtljagu i postaviti na pogodnom mestu, kako bi vojnici koristili Sunčevu energiju za napajanje mobilnih ili prenosnih kompjuterskih uređaja.
Nikola Ostojić
DARPA skriveni zemaljski senzori
Tokom 2012. i 2013. godine DARPA je razvila jezgro za „adaptaciju" ko-mercijalnog hardvera i softvera prilagodivši android operativni sistem za stan-dardne izviđačko-osmatračke i bezbednosne senzore
Savremeno ratovanje se danas, a sutra verovatno još i obimnije, sve ćešće odvija u oblasti informacija, a bitke će se voditi i dobijati senzorima - tvrdnja je voj-nih teoretičara iz Pentagona. Možda će tako i biti, jer vizija borbenog prostora prevazilazi klasično posmatranje bojnog polja. To nije više samo prostor koji pod-razumeva more-kopno-vazdušni prostor i kosmos. Od početka devedesetih godina to su i područja ekonomije, javnih informacija, kultura, ali i oblast tzv. speci-jalnog ratovanja koje podrazumevaju i izazivanje epidemija bolesti, elementar-nih nepogoda, dirigovanje misaonim pro-cesima stanovništva... Rat se preselio i u virtuelnu dimenziju i vodi se brojnim softver-skim i informatičkim alatima (oružjima), a najnovija sintagma je tzv. „mrežno-centrično ratovanje" koja podrazumeva povezivanje ljudi preko informacionih tokova, a koji počivaju na interoperabilnosti sistema, računarima i komunikacijama. Uključuje saradnju i razmenu informacija, obezbeđujući da se brzo ostvare preimućstva koja će komandantima koristiti za vreme borbenih dejstava. Ovakvo povezivanje omogućava da se superiornost u informacionim tehnologijama transformiše u borbenu moć.1
Novi zemaljski senzori za izviđanje, praćenje pokreta protivničke pešadije i motorizovano-oklopnih snaga zasnovani na komercijalnim smart tehnologijama
1 Mladen Kostić, major: Mrežnocentrično ratovanje u teoriji i praksi OS SAD, Vojno delo. 2008, vol. 60, br. 2, str. 175-199.
(J30?>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 301-322
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
Više nivoa senzorskog očitavanja
Jedno od značajnih područja osavremenjavanja vojnika budućnosti za ratovanje u takvom spektru borbenih i neborbenih dejstava je unapređenje tzv. projekata digitalnog ratnika. Istovremeno sa razvojem više takvih projekata, koji treba da obuku vojnika u digitalnu borbenu uniformu, ubrzano raste i potreba za unapređenim brojnih uređaja, koji vojnikovu odeću treba da učine senzorski efikasnijom, a ratnika u njoj obaveštenijim o svim zbivanjima u borbenom prostoru. Zamisao se realizuje već više od decenije, paralelno sa unapređenjem nauke i savremene tehnologije.
Za potrebe vojske uobličeno je više nivoa senzorskih očitavanja borbenog pro-stora. Osnovni nivo je dobijanje informacija o neposrednoj aktuelnoj situaciji na bojištu u realnom vremenu putem radarskih, laserskih i drugih elektromagnetnih očitavanja, optoelektronskih uređaja u rukama vojnika ili na borbenim vozilima. Viši nivo su osma-tranja i izviđačke aktivnosti pomoću bespilotnih i drugih letelica, kao i snimci iz specijal-nih osmatračko-izviđačkih aviona, balona i drugih vazdušnih platformi. Najviši nivo predstavlja satelitsko pokrivanje određenog dela teritorije.
Vojni stručnjaci su utvrdili da područje senzorske kontrole teritorije zaostaje za naraslim potrebama za aktuelnim informacijama o borbenom prostoru, odnosno da razvoj vojnih senzora ima tendenciju da kaska za potrebama savremenog digitalnog vojnika. Da se razvije više borbenih senzora, kao i da se utvrde sva područja koja treba da obezbede podatke neophodne vojniku na bojnom polju za efikasno dejstvo, do sada je bilo potrebno tri do osam godina. Privatna industrija, uspostavilo se, može pro-izvesti sličnu tehnologiju u samo jednoj ili za dve godine. U nameri da ubrzava razvoj u oblasti senzorske tehnologije, DARPA je pokrenula projekat „prilagodljiv sistem senzora“ (DARPA’s adaptable Sensor System - ADAPT).2 Taj program treba da omo-gući primenu smartphone3 tehnologije i prakse u kreiranju novih kopnenih senzora.
Projekat „ADAPT“ ima za cilj da se razviju jeftini senzori sa zajedničkom funkcijom koja će unaprediti obaveštajnu, osmatračku i izviđačku aktivnost (Intelligence, Surveillance, and Reconnaissance - ISR) pomoću dostupnog hardvera i softvera, odnosno specifičnih postojećih aplikacija u smartfonima (ajpod, ajfon, mobilni telefon sa android-operativnim sistemom i dr.).
Da bi se to postiglo, DARPA koncentriše svoju aktivnost na tri oblasti. Prvi je primena hardverskog jezgra za višekratnu upotrebu, odnosno dostupnih jefti-nih komercijalnih komponenti, koje su kompatibilne sa ostalom vojnom tehnolo-gijom proizvedenom po strogim vojnim standardima. To se postiže korišćenjem originalnih smart uređaja (ajfona, ajpoda, mobilnih telefona novije generacije, ta-bleta i sl.), različitih kompanija. S obzirom na to da su ovi proizvodi i komponente široko prisutni na tržištu, da se neprekidno razvijaju i usavršavaju, to je za vojne stručnjake jeftinije nego da angažuju određenog proizvođača pod ugovorom.
2 Izvor DARPA: Smartphone Technology Inspires Design for Smart Unattended Ground Sensor, May 29, 2013 - Commercial smartphone processes to aid development of air, sea and undersea unmanned military sensors as well DARPA’s Adaptable Sensor System (ADAPT)
: Smartfoni, kompjuteri budućnosti, Benchmark, 05. 04. 2013 - Minijaturizacija i Murov zakon doprineli su da su smartfoni danas moćni gotovo koliko i desktop Pc ili laptop uređaji. Murov zakon (Moore's law) diktira trend da se brzina procesora udvostručava svakih 18 do 24 meseca. Ovakav trend su, manje ili više, prihvatili i proizvođači smartfona.
program.
3 Filip Majkić
DARPA zemaljski senzor zasnovan na komercijalnom hardveru i softveru savremenih smartfona
Druga oblast je korišćenje softvera za višekratnu upotrebu. Naime, agenci-ja DARPA smatra da mnoge komercijalne tehnologije poseduju softver za obradu, skladištenje, komunikacije, orijentaciju i navigaciju, kao i druge namene. Taj softver nije neophodno paralelno razvijati, već se može prilagoditi za speci-fične vojne potrebe. Mnogi smart telefoni objedinjuju takve funkcije u svom hardveru i softveru, što je primenjivo, ne samo s ekonomskog aspekta (značajno pojeftinjuje razvoj vojne tehnologije specifične namene), već i sa pozicije upotre-bljivosti. Tako, još pre više godina, vojni stručnjaci su primenili smatrfon na pe-šadijskom oružju za izračunavanje elemenata za nišanjenje, kako bi povećali preciznost. Kasnije se ta tehnologija primenila i u artiljeriji za neposrednu podr-šku. A vojnici u Avganistanu i Iraku počeli su da koriste smartfonske uređaje za navođenje naoružanih bespilotnih letelica na utvrđene ciljeve. Pored toga, posto-ji i softver otvorenog koda (open source software) i biblioteke programa koji mo-gu da se prilagode za aplikacije novih vrsta senzora.
Treće područje bavi se primenom specifičnih aplikacija u vojnim senzorima, čija je struktura zajednička, što je značajna ušteda u troškovima razvoja. Primer može biti široko dostupni softver za GPS orijentaciju i navigaciju u smartfonskim uređajima, popularne aplikacije za određivanje pozicije sagovornika, za „rend-gensko“ posmatranje i dr., koje se nude na različitim uređajima, ne samo kao za-bava već i za brojne druge svrhe.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 301-322
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
Unapređena postojeća komercijalna smartfon tehnologija
Potpuno je jasno da je agencija DARPA, kroz razvoj „neprimetnih“ (unattended) zemaljskih senzora uočila da se brži napredak i jaz između naraslih potreba vojske može prevazići korišćenjem postojećih komercijalnih smartfon tehnologija, naročito specifičnog hardvera i softvera ugrađenog u njih.
DARPA je tokom 2012. i 2013. godine razvila jezgro za „adaptaciju“ komer-cijalnog hardvera i softvera, prilagodivši android operativni sistem za standardne ISR senzore. Prvi referentni softver za automatske zemaljske senzore (unattended ground sensors - UGS) pomoću prilagođenog jezgra je završen. To je auto-matski elektronski zemaljski senzor u obliku veoma malog cilindra, projektovan da daljinski oseti određene frekvencije koje proizvode kretanje ili vozila. Taj senzor je bežično povezan sa drugim senzorima ili korisničkim interfejsom, preko kojih prenosi tačno utvrđene kopnene aktivnosti, čime dopunjava spektar svih senzorskih podataka u svom segmentu, što omogućava bolju informisanost voj-nika na bojnom polju (ili tačnije u borbenom prostoru).
„ADAPT" jezgro zemaljskog senzora namešteno na kvadrokopter - testiranje u laboratoriji (http://www.darpa.mil/NewsEvents/Releases/2013/05/29.aspx)
Testiranje ovih malih maskiranih senzora, prilagodljivih da se postave na određena taktički značajna mesta na kopnenom delu bojnog polja počinju u leto 2013. godine, najverovatnije u Avganistanu i Iraku, koji su postali poligoni za proveravanje novih vojnih tehnologija.
Stručnjaci agencije DARPA već su proširili svoje angažovanje i u razvoju dodatnih referentnih programa koji koriste jezgro „ADAPT“ da prilagode senzore za vazduhoplove, pomorske i podvodne senzore. Novo područje primene „ADAPT“ tehnologije je kontrolni interfejs za upravljanje kvadrokopterom sa osmatračkom i iz-viđačkom opremom. Postojeća komercijalna tehnologija, koja je omogućavala da se kvadrokopterom upravlja pomoću smartfona ili mobilnog telefona sa android opera-tivnim sistemom zamenjena je novim ADAPT jezgrom. To jezgro štiti signale za kon-trolu letenja, odnosno eliminiše mogućnost da neko sa strane, primenom komercijalnih uređaja, ometa kontrolu leta vojnog izviđačkog kvadrokoptera.
Nikola Ostojić
„Mini-Andros \\“, robot za opasne situacije
„Mini-Andros II“4 je kompaktna robotska platforma, osposobljena da zameni dva deminera pri rukovanju ili uklanjanju opasnih eksplozivnih naprava. Opre-mljen je, početkom 2013. godine, novim softverom sa dodatnim komponentama za orijentaciju i navigaciju u prostoru, što omogućava sigurno i veoma precizno kretanje i rad. Novi softver obezbeđuje da se robotskim sistemima može upra-vljati u trodimenzionalnom prostoru (u horizontalnoj ravni i sa visinskim pokreti-ma robotske ruke). Ovaj robot je, takođe, u stanju da proceni i smer kretanja u trodimenzionalnom prostoru zahvaljujući spregnutim komponentama GPS siste-ma i kompasa ugrađenih u komponentu nazvanu „atom“. Robotsku platformu „Mini-Andros II“ pokreće hibridni sistem, koji se sastoji od gusenica sa krutim člancima, kao i sa četiri točka. Pogonski sistem omogućuje robotu da savlađuje nagib tla do 45 stepeni, kao i kretanje stepenicama. U toku upotrebe, kreće se brzinom od 10,1 metra na sat, može da se provlači kroz prostore visoke 53 cm i da savlađuje prepreke visine do 40 cm. Visina postolja robotske platforme, sa manipulativnom rukom i kamerom nešto je manja od 70 cm, širina iznosi 63 cm, dugačka je 135 cm, a klirens je približno 8 cm. Ukupna masa je 225 kg. Na plat-formi se nalazi manipulativna ruka, koja može da se produži do 94 cm, sa rame-nom koje može da se pomera u rasponu od 60 stepeni, a hvatač na kraju ruke ima slobodu kretanja do 90 stepeni. Ruka je postavljena na postolje koje može da se rotira u krugu od 360 stepeni. Brzina korišćenja je promenljiva i zavisi od aktivnosti za koju se koristi. Postolje je ugrađeno u čauru, gde se nalaze elektro-magnetski i hidraulični elementi. Hvatač (robotska „šaka“) može da se otvori do 30 cm, da nosi predmete težine do 50 kg, odnosno da digne teret mase 45 kg na visinu 46 cm. Ako je ruka potpuno izdužena može da drži teret od 15 kg. Verti-kalni domet ruke je 177,8 cm, a horizontalni do 112 cm.
Na „Mini Andros II“ platformi nalaze se dvokanalne audio i video kompo-nente, koje služe operateru da prati rad ruke i vidi okolinu, odnosno da može da čuje eventualne zvučne efekte u eksplozivnoj napravi (kao što je satni mehani-zam upaljača), kao i upozorenja pomoćnog osoblja. Na platformi postoje i ležište za opciono osvetljenje snage 80 W. Za napajanje električnih komponenti, kao i za električni motor koriste se dva ćelijska akumulatora od 24 volti, 50 AMh, za koje je u priručnoj opremi i odgovarajući „inteligentni“ punjač.
Robotom se upravlja preko prenosnog kompjuterskog terminala, direktno priključenog pomoću optičkog ili žičanog kabla, a koristi i radio-vezu za prenos komandi. Bežični radio- sistem „talisman“ obezbeđuje vezu u urbanoj sredini, kroz betonske armirane zidove, do 1,2 km, i kad robot nije u vidnom polju. Na ko-munikacionoj komponenti nalaze se konektori za jednostavno povezivanje raču-nara sa sistemom za upravljanje. U toku rada robot prenosi podatke operateru istovremeno preko tri linka, putem žičanog i optičkog kabla, kao i radio-vezom.
4 Project Andros: Engineering an Autonomous System for a Commercial Explosive Ordinance Disposal Robot, Tennessee Technological University Autonomous Robotics Club, IGVC 2011.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 301-322
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
„Mini ANDROS II"
Na terminalu se nalazi 15-inčni monitor, bez refleksije. Na uređaju postoji prekidač za izbor kamere. Ekran grafički prikazuje položaj robotskog vozila, sta-nje izvora napajanja, slike sa kamera, podatke audio-senzora, a ima i komande za podešavanje. Slika sa kamere i zvuk se snimaju. Robotom se upravlja preko džojstika i komandi na ekranu. S obzirom na to da je često reč o radu s eksplo-zivnim napravama, osetljivim kako na dodir ili mehaničko pokretanje, elektro-magnetske impulse, pa čak i na svetlost, ovakva konfiguracija mehaničkih i sen-zorskih komponenti obezbeđuje izuzetnu preciznost rada.
Kućište robotske platforme je zatvoreno i vodonepropusno, tako da se ovaj robot može koristiti i u uslovima velike vlažnosti, na različitim terenima. Operativ-ni sistem je pohranjen na CD-ROM koji, pre upotrebe, operateru omogućuje pro-veru ispravnosti komponenti, odnosno dijagnostiku hardvera i softvera. Proizvo-đač daje jednogodišnju garanciju za delove, kao i radnu garanciju. U dostupnim podacima nema informacije o tome koja količina eksploziva, i na kojoj udaljeno-sti, prilikom eventualne eksplozije, može da deformiše robotsku ruku, gusenice i sistem za kretanje ili čak telo robotske platforme.
Nove hardverske i softverske komponente u sistemu za navigaciju i orijentaciju na robotu „Mini Andros II“
Robota „Mini Andros II“ su, pre nego je stavljen na prodajnu listu, testirali u „Klubu autonomne robotike ARC“ iz Tenesija, uz podršku kompanije „Remotek“ (Autnomous Robotics Club (ARC) of Tennessee Technological University, with the support of Remotec). Naime, još 2010. godine na prethodnoj verziji robota, 2010 IGVC, pojavio se ozbiljan hardverski kvar. Tokom 2011. godine razvijena je verzija „Andros HD1”. Tada su postavljeni novi robotski senzori i kontrole za upravljanje, što je zahtevalo i promene u samoj platformi. Istovremeno su inži-njeri i programeri počeli da pišu novi softverski program. Radilo se korak po ko-rak, po novoj dinamici i projektnoj dokumentaciji, sa ciljem da se unapredi pret-hodni sistem i otklone uočeni nedostatci. Entuzijasti iz Kluba (oko 350 studenata i diplomanata), sastavljeni kao interdisciplinarna ekipa, želeli su da osmisle nove pristupe u programiranju, zahvaljujući novim unapređenim hardverskim kompo-nentama. Rad na projektu pretvorio se u eksperimentisanje sa različitim varijan-tama. Korišćen je metod „brainstorming" rasprava (oštrih diskusija sa razmenom mišljenja zasnovanih na istoimenoj tehnici učenja - brainstorming teaching).
Faze rada podeljene su na više radnih grupa. Jedan deo tima radio je na izboru odgovarajućih hardverskih komponenti i njihovom testiranju. Istovremeno, druga grupa radila je na električnim komponentama, a treća na senzorima. Če-
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 301-322
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
tvrta grupa bila je nosilac projektovanja odgovarajuće „Mini-Andros“ šasije i mehaničkih sistema. Sledeća grupa programirala je algoritme sa navigacionom logikom za izbegavanje prepreka. Na integraciji sistema radila je još jedna grupa, objedinjujući rezultate svih radnih timova. Naravno, poseban tim bio je zadu-žen za izradu kompletne dokumentacije. Korišćene su nove metode za upravlja-nje projektima (Team Composition and Organization).
Za verziju „Andros HD1“5 korišćena je šasija koju je proizvela kompanija Remotek (u sastavu korporacije Nortrop Gruman). Ona se pokazala najprikladni-ja i za robota „Mini-Andros II“. Za razliku od modela HD1, koji je imao samo gu-senice, na platformu robota „Mini-Andros II“ postavljen je hibridni sistem za kre-tanje, sa točkovima i gusenicama, što omogućava ne samo da se penje po ste-penicama, već i da savlađuje različite strme uspone i bočne kosine.
Prethodna verzija robota „Andros HD-1“
Ruka za manipulisanje postavljena je, u ležištu, na zadnjem delu platforme, što omogućava stabilnost rada i eliminiše potrebu za korišćenjem posebnih sta-bilizatora. Nosač kućišta računara pričvršćen je na zadnju stranu, iza ruke, što omogućava jednostavnu zamenu u slučaju potrebe. Sam računar se nalazi u vo-donepropusnom kućištu i zaštićen je od vibracija. Celokupna elektronika može da se ukloniti bez otvaranja spoljnog kućišta, što omogućava lako održavanje, zamenjivanje neispravnih komponenti ili prenos računara na drugu platformu (u slučaju da je oštećena eksplozijom).
Komplet senzora na platformi sastoji se od laserskog daljinomera, tri kamere, GPS i inercionog koordinatnog i navigacionog sistema. Senzore kontro-liše operater. Merna jedinica IMU, referentnog sistema za orijentaciju i navigaciju (AHRS) 3DM-GKS1 načinjena je kao jedan softverski paket. Njome se kontrolišu tri ortogonalna magnetometra, multiplekser, a sadrži 16 bit A/D konvertor, kao i ugrađeni mikrokontroler. Ovaj uređaj omogućuje ruci da zauzme tri ugaona polo-žaja i okreće se 360 stepeni, po sve tri ose.
5 Remotec Enhances Air Force's Andros HD-1 Robots, Military Robotics - Featured Article, January 04, 2011.
(312)
Orijentacija se odvija u matrici po Euler formatima. Izlazni modovi i softver filter parametri su programirani, a parametri i podaci o kalibraciji čuvaju se trajno u memoriji. Posebno se vodilo računa da kutija s računarom ne ometa kretanje manipulativne ruke. Programi se čuvaju u non-volatile flash memorije (memorija koja zadržava podatke i kada se ne napaja), a komunikacije se odvijaju sa glavnog računara priključenog preko USB-a.
Matična ploča Intel D945GCLF2 Mini-ITX 17x11cm sa logičkim kompjuterskim jezgrom
Novom modelu robota „Andros“ dodat je i Hokuio URG-04LKS-UG01 laserski daljinomer LIDAR. Glavna funkcija ovog senzora je detektovanje fizičkih prepreka. Ovaj senzor laserskim snopom skenira prostor do 5, 6 metara. Tačnost merenja je najviše 3 odsto tolerancije, u odnosu na većinu senzora tog opsega. Skeniranje je ograničeno na 100 snopova u milisekundi, u prostornom opsegu od 240 stepeni. Sen-zorski interfejs je pojednostavljen i sa Mini-B USB konektorom omogućava napajanje električnom strujom, odnosno prenos podataka sa senzora do glavnog računara. Zbog osetljivosti ovog senzora na direktno sunčevo osvetljenje postavljeni su na izolo-vani podesivi nosač koji štiti od direktnog sunčevog zračenja, ali i od udara i kiše.
Kamere, njih tri, spregnute su sa fotoelektričnim senzorom i obezbeđuju snim-ke u boji u realnom vremenu. Mogu da detektuju ivice objekta koji se ispituje, kao i eventualne pokrete. Jedna kamera je montirana na prednjem delu, u nivou sa ze-mljom, a glavna kamera je pričvršćena na ruci, kojom se kontrolišu pokreti „robotske šake“. Kamere snimaju okolinu u boji, a osnovna kamera poseduje zum 6:1, ima promenljiv otvor blende i fokus. Povezana je preko kartice za snimanje, video
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 301-322
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
stream i digitalizaciju. Može da se okreće horizontalno u krugu 360 stepeni, a po vi-sini 180 stepeni. Sliku može da prikazuje i u crno-belom režimu, sa fiksnim fokusom i automatskim podešavanjem osvetljenosti slike na ekranu monitora.
Ovog robota koristi američka vojska, još od 2004. godine, ali je do današnjih dana prvobitna verzija usavršena, kako mehanički delovi tako hardverske i softver-ske komponente. Najnoviji softver ugrađen je 2013. godine, a nazvan je „prvi labora-torijski proveren robotski konkurentan softver 2013” (LabVIEW portion of the First Robotics Competition Software 2013). Aplikacije su izrađene pod operativnim siste-mom „vindovs“. Isporučuje se na DVD mediju, a može da se koristi i putem USB fle-ša. Poslednja verzija nosi oznaku 5.1, što je unapređena verzija iz prethodne godine. U softveru su promenjene rutine za kontrolu kamere, pokreta robotske ruke i hvataljke, a pojednostavljene su neke uobičajene komande za pokretanje vozila.
Prethodne verzije „Mini-Andros II“ robotskog sistema američka vojska koristila je u Kuvajtu od 2004. godine, u Bosni i Hercegovini i u Iraku i Avganistanu. Obuka operatera realizuje se u „prvom mornaričkom centru ekspedicionih snaga, na pokret-noj platformi za rad sa opasnim ekplozivnim predmetima“ (the 1st Marine Expeditionary Force - IMEF, Navy EOD Training and Evaluation Unit One, and several Navy EOD Mobile Units), u okviru udruženog programa za rad s različitim robotskim plat-formama ove vrste. Zabeleženo je pozitivno iskustvo u primeni, u 63. bataljonu za ubojita sredstva, u Iraku, čija uputstva su reference za ostale operatere. Do sada je od 2001. godine u SAD i na ratištima širom sveta, korišćeno oko 150 robota ovog ti-pa, a njih 130 je bilo na servisiranju i softverskom i hardverskom unapređivanju.
Nikola Ostojić
Novi oktokopter iz Tekskorpa u Kolumbiji
Maja 2013. godine kompanija „Tekskorp“ iz Kolumbije predstavila je novi tip bespilotne letelice sa vertikalnim poletanjem, nazvanom oktokopter (OctoCop-ter)6. Ime je dobila po osam elisa za pokretanje. To je novo rešenje već afirmisa-nog kvadrokoptera, letelice sa četiri elise. Puni naziv je letelica sa vertikalnim poletanjem „hronos“ (VTOL - Vertical Take Off and Land „Chronos“) i predsta-vlja još jedan od brojnih modela višeelisnih bespilotnih letelica (multirotor Unmanned Aerial Vehicle - UAV).
Namenjena je za upotrebu u specijalnim jedinicama, kao i u poljoprivredi, privredi, ali i za filmsku i industriju zabave. Biće proizvedena dva modela iz iste platforme UAS (Unmanned Aerial Systems) za letenje na različitim nadmorskim visinama. Inače, kompanija „Tekskorp“ ima u ponudi pet različitih modela bespilotnih letelica različitih veličina, kapaciteta i namene.
Prototip bespilotnog helikoptera „hronos“, sa 8 rotora, predstavljen je u junu 2011. godine na međunarodnoj proslavi tokom Svetskog prvenstva FIFA U-20, gde je korišćena kao osmatračka platforma u okviru mera obezbeđenja ovog takmičenja. S obzirom na to da je vojska pokazala poseban interes za ovu leteli-cu, proizvođač vidi poslovnu šansu za serijsku proizvodnju. Zainteresovano je i Ministarstvo odbrane Nemačke, koje planira da nabavi stotinjak ovakvih letelica
6 New OctoCopter from Tescorp in Colombia, Posted on May 13, 2013 by The Editor; UAS VISION, a global forum for the unmanned aircraft systems community.
za potrebe policije, vojske i specijalnih službi. Međutim, čini se da su neke ne-mačke kompanije videle šansu u razvoju multikopterskih letelica i ponudile tom tržištu svoje modele.
Pošto je poslednjih nekoliko godina Kolumbija postigla velike uspehe u svom sektoru odbrane, posebno u proizvodnji neophodne vojne opreme i sistemima, perspektiva ovakvog razvoja je zagarantovana. U razvoju letelice „hronos“ učestvovali su vazduhoplovni inžinjeri iz više instituta, nastojeći da pro-nađu najoptimalniji oblik, pogon i letne osobine koje će obezbediti stabilnost lete-će platforme i, posebno, funkcionalnost kamera koje se nalaze na njoj. Isproba-na je verzija heksakoptera i oktokoptera, pri čemu je platforma sa osam rotora pokazala bolje letne karakteristike. To obezbeđuju sa integrisanim GPS i inerci-jalnim sistemom za orijentaciju u prostoru, kao i drugim komponentama, uključu-jući i savremen hardver i proveren softver. Osam elisa može da podigne teret mase 6 do 6,5 kg, da uspešno manevriše u prostoru, kao i da odoleva bočnom vetru i drugim strujanjima u atmosferi. Sa jednim punjenjem baterija osmorotor-ska letelica „helios“ može da leti deset minuta. Ova platforma može da nosi više tipova kamera, kako standardnih, tako i infracrvenih.
Dok je kvadrokopter, nakon svoje pojave na svetskim izložbama, zadivlja-vao zaljubljenike, zbog mogućnosti upravljanja pomoću ajpoda ili nekog mobil-nog uređaja sa „android“ operativnim sistemom, dotle novi tipovi oktokoptera do-bijaju komercijanu primenu, pre svega u vojsci i policiji i, kao što je rečeno, film-skoj i TV industriji zabave, pre svega zbog toga što je to veoma stabilna leteća platforma kojom je jednostavno upravljati, pošto su višestruke dvosmerne rotacione lopatice rotora preciznije nego kod kvadrokopterskih modela. Na no-vim tipovima osmoelisnih letelica ravnoteža sistema održava se pomoću žirosko-
(3l5>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 301-322
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
pa sa tro-osnom kontrolom. Obuka početnika operatera je jednostavnija nego sa standardnim RC (daljinski upravljanim) helikopterima. Pored toga, oktocopter može da nosi više kamera smeštenih u centar ravnoteže, što pomaže letelici da zadržava stabilan položaj.
Oktocopter „hronos“ ima 8 motora sa propelerima, po čemu se razlikuje od letelica sa jednim ili dva sistema rotora, koje koriste konvencionalni bespilotni helikopteri. Za razliku od drugih tipova ovakvih letelica oktokopter poseduje kontrarotirajući sistem stabilizacije, koji je sličan helikopterima sa koaksijalnim pogonom, ali obezbeđuje mnogo veću potisnu snagu i efikasnost leta. Zbog toga je mnogo stabilniji u vazduhu i njime se lakše upravlja. Konstrukcija i veća snaga obezbeđuju veću otpornost na bočni vetar.
OctoCopter
Princip rada motora oktokoptera
Tradicionalni helikopteri koriste nagib kompletnog glavnog, kao i repnog rotora za kontrolu pravca. Oktokopter menja brzinu svojih osam motora za kreta-nje gore-dole, naginjanje i promenu pravca. Visokokvalitetni senzori pokreta i žiro-skop automatski će podesiti motore da održavaju samostabilizaciju. Da bi povećao ili smanjio visinu, operater jednostavno povećava „gas“ pomeranjem upravljačke palice na komandnoj konzoli nagore ili nadole. Time povećava ili smanjuje brzinu svih osam rotora. Za kretanje levo ili desno operater pomera komandnu palicu (ko-ja je ista kao i palica gasa) levo ili desno. Povlačenjem palice nalevo povećava se brzina okretanja rotora u smeru kazaljke na satu i oktokopter kreće ulevo. Suprot-no pokretanje palice omogućuje skretanje udesno. Za pomeranje komandnih palica definisan je određeni mod, sa po osam položaja. Pomeranje komande palice za kontrolu pravca povećava brzinu rotora za četiri do sedam puta. Takođe, upra-vljanje po modovima određeno je i za kretanje unazad.
U oktokopteru nalazi se računar koji služi za kontrolu letenja gde se prerađuju sve dolazne informacije. Računar prati komande operatera preko pri-jemnika i upravlja sa tro-osnim žiroskopom7. Takođe, kontroliše autostabilizaciju preko podataka dobijenih od senzora. Elektronski regulator brzine, pomoću algoritama za odgovarajuća uputstva, kontroliše snagu motora i brzinu rotora, što omogućuje stabilnost tokom leta. Aerodinamika oktokoptera je sasvim drugačija u odnosu na avion ili standardni helikopter. Pošto nema krila elise stvaraju potisnu snagu za podizanje, a kada motori usporavaju, „hronos“ se spu-šta. Snažniji motori mogu podići veći teret. I veličina elisa rotora ima značajnu ulogu u odnosu na masu tereta koju ova letelica treba da nosi.
Naravno, letelica sa osam rotora je veliki izazov za stručnjake. Pored teh-ničkih, hardverskih i softverskih karakteristika oni moraju da eksperimentišu i sa drugim osobinama. Nosivost oktokoptera je osnovna karakteristika prema kojoj se projektuje snaga motora. Multirotorski sistemi sa većim brojem rotora, kao hekakopter i oktokopter zahtevaju jače motore za stabilizaciju ili veće elise. Za razvojni tim najveći problem bilo je programiranje i prilagođavanje kontrolera letenja, odnosno sinhronizacija rada svih motora. Tokom razvoja letelice kontro-leri leta zahtevali su stalnu ispravke i nadogradnje. Isprobani su različiti kontrole-ri, upoređivani sa modelima „Turbo Ace“, „Droidvork“, i „Cinestarov“ MicroKop-ter, kao i kontrolerom koji poseduje Apple Macintosh utizing Intel procesor. Tokom razvoja dolazilo je do pregrevanja motora i tu se najbolji pokazao MicroKop-terov kontroler. Naravno, značajnu ulogu imali su i materijali od kojih je načinje-no telo letelice, kao i masa određenih komponenti za upravljanje i komunikaciju, kao i oblik tereta koji se nosi.
GPS
Ultrasonični
senzor
Napon
baterija
I 3-osni I žiroskop
Barometar Kompas Proširenje mat. ploče
I S-kanalni ! prijemnik
3-osni
lakcelerometar
LED diode
8-kanalni LED I portialarmni .. port
ARM procesor
8-kanalni motor , servo
USB port I
Kontroler leta oktokoptera
7 Miloš Jurošević: Žiroskop za detekciju prostornog ugla od 360 stepeni, 08 decembar 2009. godine; http://www.automatika.rs/vesti/senzori/%C5%BEiroskop-za-detekciju-prostomog-ugla-od-360-stepeni. html
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 301-322
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
S druge strane, inžinjerima i razvojnom timu problem su predstavljale dimen-ziji između osovina motora na suprotnim krajevima letelice. Uz to, bilo je bitno utvr-diti da li su bolji motori sa ili bez četkica. Manji motori sa četkicama rade veoma efikasno za manje kvadrokoptere, ali su previše slabi za veće modele. Postoji više tipova multirotorskih letelica koje su ispitivane da bi se utvrdio najpovoljniji odnos veličine, snage i nosivosti oktokoptera. Skuplji motori bez četkica su lakši, snažniji i dobro izbalansirani, sa smanjenim vibracijama. Ali, značajnu ulogu imaju elek-tronski regulatori brzine (ESC). Problemi koji su se javili odnosili su se na dijagnostiku, održavanje i popravku, zbog čestog pregrevanja. Sledeći problem bio je da li koristiti ESC na jednoj ploči za sve motore ili za svaki motor posebno. Tre-će je bilo pitanje amperaže i, naravno, veličina baterija za napajanje.
Na kraju, inženjeri su rešili brojne poteškoće u odabiru komponenti i načinili su letelicu, čiji sistemi po ukupnim performansama poseduju veliku stabilnost rada, što omogućuje da uspešno manevriše i savlađuje otpor vazduha. Izabrana je aerodinamika i veličina propelera koji omogućuju da se ovim oktokopterom upravlja i u vetrovitim uslovima. Takođe, izabrani su senzori koji veoma brzo de-tektuju probleme sa ravnotežom, kao kontrolera letenja koji veoma brzo obavlja-ju neophodne korekcije u radu motora.
Konzola za upravljanje osmorotorskom letelicom
Poslednja faza razvoja bio je izbor odgovarajućih kamera visoke definicije (high definition video). Kamera mora da poseduje veliku stabilnost slike. Stabilnost slike je neophodna jer je reč o pokretnoj platformi, zavisnoj od udara vetra, oscilacija u atmosferi i vibracije, gde svaka neravnomernost rada motora može da izazove nestabilnu sliku. Takođe, naginjanje platforme, kao i nepredvidivi po-kreti mogu dodatno da izazovu nestavilnost slike. Zbog toga su, već u sam no-sač kamere, ugrađeni uređaji koji eliminišu neke od ovih manifestacija, kao i automatski fokus koji prati sliku bez obzira na položaj letelice. Senzori leta, troo-sni žiroskop i odgovarajući servouređaj dodatne su komponente koje služe, ne samo stabilizaciji letelice, već i same kamere. Pored toga, tu je i uređaj za autokompenzaciju, koji dodatno stabilizuje pokret kamere. Testiranja su pokaza-
<318)
la da stabilnost oktokoptera ima najvažniju ulogu u kvalitetu snimka. Tu su i filteri koji obezbeđuju eliminaciju određenih manifestacija. Koristi se i video-stabilizuju-ći softver, koji dodatno obezbeđuje stabilnost slike. Naravno, kamera je posta-vljena na višeosno postolje.
Problem je rešen, kako izborom izbalansiranih motora koji stvaraju najma-nje vibracije, tako i odgovarajućim softverskim algoritmima, koji izoluju vibracije pre nego što stignu do kamere. Tu je i servosistem, čija uloga je takođe da sma-nji vibracije i njihov uticaj na snimke. I sam CMOS senzor kamere ima programi-rane opcije kompenzacije vibracija i pokreta. Uz to, koristi se i vibracioni izolacio-ni sistem nosača kamere, koji je različit u odnosu na njenu težinu.
Trajanje vremena letenja i energetske efikasnosti bilo je, takođe, jedan od izazova za stručnjake koji su razvijali ovaj oktokopter. Ali, oni su to uspešno reši-li. Nisu se opredelili za veće baterije, koje dodatno opterećuju nosivost letelice, već su vodili računa o dodatnim performansama letelice, kako bi sprečili negati-van uticaj dejstva mlaza vazduha koji prolazi kroz elise. Time je čak za 20 do 25 odsto povećana energetska efikasnost.
Inače, oktokopter „helios“, izrađen je aluminijumskih delova, koristi novu generaciju predajnika i prijemnika Voker Devenšn (Walker Devention) sa boljim vremenom odziva signala i pouzdanosti. Za upravljanje se koristi konzola sa dvostrukim komandama - palicom za upravljanje radom motora, kao i palicom za usmeravanje leta. Međutim, ugradnjom dodatne memorije može se obezbedi-ti i programiran let i rad kamere. Koristi se ESC elektronski regulator za poveća-nje snage i kontrolu motora, sa optimizovanim hlađenjem, čime se sprečava pre-grevanje motora i elektronike.
Sve projektovane komponente obezbeđuju nošenje tereta mase od 5,6 do 5,8 kg (uključujući kameru, postolje i baterije). Sa kamerom može upravljati drugi operater, koji prati sliku, usmerava kameru, fokusira i izabire najbolje detalje, neophodne za korisnika. On poseduje virtuelne naočari i monitor na kojem se prikazuje slika. Veza je dvokanalna.
Naravno, i druge svetske industrije razvijale su svoje verzije multikoptera, među kojima se ističu „Turbo Ace Cineving 8 Octocopter“, „DJI FV550 Hekacopter“ ili „DJI S800 Hekacopter“, „Fly Floater Jet RC plane” i dr.
Vojne strukture u svetu koriste više modela oktokoptera, heksakoptera, kvadrokoptera i drugih multirotorskih letelica, obično u taktičkim jedinicama i to za prikupljanje podataka o protivniku. Posebno su korisne u jedinicama koje iz-vode urbana dejstva, s obzirom na to da se mogu podići iznad zgrada i osmotriti stranu koja je van domašaja vida osmatrača ili izviđača. Takođe, mogu se pro-vući kroz prozor u unutrašnjost neke zgrade, hangara, skladišta ili sličnog objek-ta. Nekoliko specijalnih jedinica skoro svih većih vojnih snaga u svetu koristi i ovakve bespilotne sisteme. Pošto imaju električni pogon, zvuk im je prigušen, te se teže otkrivaju na određenoj udaljenosti. Ruske oružane snage poseduju mul-tirotorsku letelicu, na koji je spregnut puškomitraljez sa okvirom od 100 metaka (Multirotor Machine Gun).
Nikola Ostojić
(3l9>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 301-322
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
o
Nova iranska naoružana bespilotna letelica8
Iran je već više vremena u žiži interesovanja svetske javnosti, kako zbog politike, tako i zbog pokušaja da se takmiči sa svetskim vojnim industrijama. Činjenica je da se na svetskim naučnim skupovima pojavljuju mladi iranski pronalazači koji su prisutni, unazad nekoliko godina, i na „Tesla-festu“ u Novom Sadu. Početkom maja 2013. go-dine Iranska sredstva informisanja objavila su vest da je njihova industrija razvila novu vlastitu naoružanu bespilotnu letelicu koja, pored izviđanja, može da izvodi i napade. Vest je pratio slogan da je „to je letelica koju neprijatelj ne može da uoči na radaru“.
Nova iranska bespilotna letelicu, nazvana „epik“ (epic-eng., hemaseh-na persij-skom jeziku), leti na velikim visinama, ima odlične letne karakteristike i može da po-nese, pored naoružanja, i optoelektronsku izviđačku opremu. Predstavljena su još tri modela bespilotnih letelica - „troun“, „hazem 3“ i „mohadžer-B“, od kojih prva može da nosi rakete vazduh-vazduh. Saopšteno je, takođe, da je Iran već proizveo na de-setine letelica tipa „troun“ koje su u upotrebi. Tokom 2010. godine predstavljena je i naoružana bespilotna letelica „napadač“ („kappap“), za koju je rečeno da ima domet od 620 do 1000 kilometara, nosivost bombi do 250 kg, a može da se naoruža i protiv-brodskim raketama „nasr-1”. Ova borbena letelica dugačka je četiri metra, а pokreće je turbomlazni motor, brzinom 900 km/čas. Spušta se na zemlju kočećim padobra-nom. Zatim je, 2012.godine, prikazana bespilotna letelica „svedok“ (Shahed 129). Za tu letelicu se tvrdilo da je namenjena za izviđačke i borbene namene, a da poseduje izdržljivost od 24 sata leta. Februara 2013. godine svetska štampa je prenela da Iran poseduje naoružani nevidljivi borbeni avion tipa „kaher“ (Qaher-313 stealth fighter).
Najviše iranskih bespilotnih letelica uočeno je na granicama prema Izraelu i Golanu.
Nikola Ostojić
8 Teherans' Drone Fever, http://defense-update.com/20130511_teherans-drone-fever.html, May 11, 2013 at 12:03
<320)
Kamera u šlemu
Protekle, 2012. Godine, obeležen je 50. rođendana noseće platforme za instruments RP Flip (Floating Instrument Platform - noseća instrument platforma). Reč je o nosačima optičkih i drugih uređaja na vojnoj tehnici i opremi, pa i na šlemu. Početkom 2013. godine pojavila se nova generacija kamera, koje su ugrađene u sam šlem,9 iako se još uvek koriste kamere koje se postavljaju na posebne nosače ili vezuju kaiševima.
Kamera u šlemu nije neka velika novost, jer je to jedna od najčešće prime-njivanih tehnologija u sportskim disciplinama. Brojni skokovi padobranaca i nji-hove akrobacije, auto- trke za svetske trofeje, konjske trke, ronjenje i mnogi dru-gi sportovi su područja gde je ovakva tehnologija sve više primenjivana. I filmska industrija učinila je ovu tehnologiju dostupnom za brojne druge aktivnosti. U voj-sci se one koriste već više od četrdesetak godina.10
Vojnici u Avganistanu i Iraku, kao i specijalci koji su učestvovali u operaciji hvatanja Bin Ladena, opremljeni su i šlemovima sa kamerama. Ova tehnologija neprestano se usavršava
Danas su ovakve kamere relativno jeftine, lako se koriste i omogućavaju, ne samo profesionalcima već i početnicima da snime vlastite podvige ili podvige svojih kolega. Od tog posla osnivač firme GoPro Nikolas Woodman zaradio je milijarde.
Naravno, vojni stručnjaci uočili su mogućnosti ovakvih kamera za potrebe vojnih aktivnosti,11 s obzirom na to da je moguće projektovati brojne vrste kame-
9 Video Head puts the helmet cam into the helmet by C.C. Weiss, http://www.gizmag.com/video-head-cam-helmet/25987/
10 The first documented helmet camera was a Canon CI-10 camera mounted to the side of Dick Garcia's helmet by Aerial Video Systems (AVS) of Burbank, CA at the Nissan USGP 500 World Championship at Carlsbad Raceway in Carlsbad, CA on June 28, 1986.; http://en.wikipedia.org/wiki/Helmet_camera
11 DOD funds tiny cave camera, iris recognition technology for military, homeland security, March 17, 2010 by Margaret Allen; http://blog.smu.edu/research/2010/03/17/dod-funds-tiny-cave-camera-iris-recognition-technology-for-military-homeland-security/
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 301-322
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
ra i prilagoditi ih različitim potrebama. S druge strane, reč je o kvalitetnim kame-rama koje snimaju u HD formatu. Sočivo u prednjem delu šlema nudi više pozici-ja i mogućnosti upravljanja i zumiranja, a uz korišćenje led osvetljenja moguće je kameru koristiti u brojnim uslovima.
Pokazalo se, takođe, da je bolje ugraditi kamere u sam šlem nego je montirati na vrh ili sa strane. Na vrhu šlema ju je teže kontrolisati, a i snažno strujanje vazdu-ha kod padobranaca i vode kod ronilaca može da polomi nosače ili je pomeri iz leži-šta. Takođe, predstavljaju smetnju pri kretanju kroz žbunje, u uskim tunelima i sl.
U samom šlemu integisana je i optička tehnika i elektronika. Sočivo u prednjem delu šlema (a može se postaviti i pozadi) moguće je podesiti u četiri različi-ta položaja. Tasteri za upravljanje nalaze se na desnoj strani šlema, pa je upra-vljanje jednostavno, a crveno led osvetljenje jasno ukazuje da je kamera uključe-na, a rasprostire se u krugu optičkog vida i omogućava osvetljavanje objekata koji se snimaju kada je vanjsko osvetljenje slabije.
Ovakve kamere, pored vojske, koriste i vatrogasci. Njihove specijalne kamere u šlemu predstavlaju sredstvo za procenu širine i žarišta požara, a omogu-ćava im da vide i šta se dešava unutar zgrade u plamenu. Kamere imaju i mo-gućnost termovizijskog otkrivanja razlika u toploti.
Komande i položaj kamere na šlemu
Američki, a i vojnici drugih jedinica koalicionih snaga, u Avganistanu i Iraku, koriste ovakve šlemove, a snimak se video-linkom prenosi u komandni centar ili operativni štab. Takve kamere nosili su i vojnici koji su izveli napad na kuću Osame Bin Ladena, odakle su snimci prenošeni uživo u Belu kuću. Za gledanje video-snimaka vojnici koriste vizir na koji se slika projektuje s unutrašnje strane, ili video-monokl, mali ekran na jednom oku.
Kamere na GoPro šlemovima koriste se i u mornarici, kao osmatrački ure-đaji postavljeni na različitim pozicijama na brodu i vanjskom delu trupa pod vo-dom, a deo su opreme i vojnika ronioca.
(322)
Nikola Ostojić
Lasta ponovo leti
Ministarstvo odbrane Republike Srbije potvrdilo je saopštenjem za javnost da je 17. maja tekuće godine prvi prototip domaćeg klipnog aviona za početnu i osnovnu obuku tipa Lasta izveo prvi probni let, što je ujedno i prvi let aparata ovog tipa od septembra prošle godine kada je zbog udesa jednog aviona prize-mljena cela flota.
Nakon utvrđivanja svih uzroka pada, pristupilo se izmenama tehničke doku-mentacije, a zatim i realizaciji potrebnih modifikacija. Istovremeno, iskorišćena je prilika i da se radi na daljem usavršavanju aviona, čiji je prvi prototip poleteo po-četkom 2009. godine. Probni let izvršen je sa aerodroma Batajnica i trajao je oko 45 minuta, a prema dostupnim podacima, tokom probnog leta, utvrđeno je da su zadovoljeni svi parametri koji su bili predmet provere.
Ministarstvo odbrane tom prilikom je saopštilo da će nakon uspešnog probnog leta biti nastavljena letna ispitivanja, izvršene potrebne modifikacije i na ostalim aparatima, te nastavljena realizacija programa nabavke ovih aviona za ViPVO Vojske Srbije.
Na Međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme „Partner 2013“, pored ostalih proizvoda domaće vazduhoplovne industrije, uključujući i demonstrator lakog turboelisnog školsko-borbenog aviona Kobac, te bespilotnih letelica Pegaz i Vrabac, prikazan je i novoproizvedeni primerak Laste, evidencijski broj 54211, koji je proizveden u Utvi i uskoro treba da bude predat Vojsci Srbije. Prikazani avion izazvao je veliku pažnju domaće javnosti, ali i stranih delegacija, a interes za potencijalnu nabavku pokazalo je i više država, uključujući i neke sa azijskog kontinenta.
(323}
Mladen Tišma
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 323-329
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
Objavljeni novi taktičko-tehnički podaci za MIG-29M/M2
Poznati ruski proizvođač lovačkih aviona, Ruska avionska korporacija MiG ob-javila je nove kataloge12 u kojima su dati poslednji taktičko-tehnički podaci za borbe-ni avion MiG-29M/M2 koji se u nekim segmentima razlikuju od do sada dostupnih.13
Normalna masa u poletanju iznosi 18.900 kg za jednosed i 18.800 kg za dvosed, dok je maksimalna masa u poletanju ukupno 24.500 kg. Prema ranije dostupnim podacima, navođeno je da normalna masa u poletanju iznosi 17.500 kg za MiG-29M, odnosno 17.800 kg za MiG-29M2. Maksimalna brzina pri tlu iznosi 1.400 km/h, što je za 100 km/h manje u odnosu na prethodne brojke, a na veli-koj visini 2.100 km/h, dok je po dosadašnjim informacijama iznosila 2.400 km/h, a maksimalni Mahov broj bio M=2,25 (u ruskim uslovima). Dolet jednoseda iznosi 2000 km bez dodatnih rezervoara i 3.000 km (200 km manje) sa dva potkrilna i jednim podtrupnim rezervoarom, dok za dvosed iznosi 1.700, odnosno 2.700 km, odnosno 300 km manje u odnosu na do sada poznate informacije. S obzirom na to da se sistem za dopunu gorivom u vazduhu prema novom katalogu nudi sa-mo kao opcija, izostao je raniji podatak o doletu sa tri dodatna rezervoara i jednim punjenjem u letu, koji je po tadašnjim proračunima iznosio 6.000 km. Plafon leta iznosi 16.000 m za jednosed i 16.200 m za dvosed, dok je po ranijim navo-dima vrhunac leta bio na 17.500 m za obe verzije. Avion može podneti optereće-nje najviše 9 g. Za poletanje je potrebna staza dužine 600 m, dok je za sletanje, uz korišćenje kočionog padobrana, potrebno 700 m.
12 MiG-29M/M2 multi-role front-line fighter, Russian Aircraft Corporation, s.a.
13 www.migavia.ru/eng/military_e/MiG_29_M_M2_e.htm (poslednji pristup: 27. 6. 2013).
Svaki motor RD-33MK naknadnim sagorevanjem daje potisak od 9.000 kgf, a RAC MiG ističe da novi avioni sa FADEC sistemom imaju komoru za dopunsko sagorevanje bez karakterističnog dima, po kojem su ranije verzije MiG-29 bile po-znate. Kao opcija nudi se i vektorisani potisak. Životni vek motora iznosi 4.000 ča-sova, a resurs 1.000 h ili 10 godina. Za razliku od starijih varijanti aviona MiG-29, za korišćenje MiG-29M/M2 sa nepripremljenih aerodroma umesto karakterističnih „škrga“ kao zaštita od usisavanja stranih tela u motor primenjena je rešetka u usi-sniku, slično sistemu primenjenom na Suhojevim lovcima familije Flanker.
Svako krilo ima po četiri podvesne tačke, čemu treba dodati i podtrupni nosač. Ukupna nosivost devet podvesnih tačaka iznosi 6.500 kg, uključujući jedan podtrupni rezervoar zapremine 2.200 litara i dva potkrilna u koje staje po 1.150 litara goriva. Prema podacima proizvođača, vođeno naoružanje uključuje rakete v-v srednjeg do-meta tipa RVV-AE (prema starom katalogu najviše šest), R-27R1/R-27ER1 i R-27T1/R-27ET1, te kratkog dometa R-73E, zatim rakete V-Z i V-M Kh-35E, Kh-31A, Kh-31 P i Kh-29L, kao i vođene avio-bombe KAB-500Kr/OD, dok arsenal nevođe-nih ubojnih sredstava obuhvata NRZ S-8 koje se koriste iz lansera B-8M1 i razne avio-bombe kalibra 100 do 500 kg, kao i kasetne bombe. Dakako, tu je i top GŠ-301 kalibra 30 mm.
Ipak, treba reći i da su i taktičko-tehnički podaci koje je MiG dao u novim ka-talozima reklamno-informativnog karaktera, te da ih stoga treba uzeti sa rezervom.
Mladen Tišma
Saab razvija palubni Sea Gripen i opciono bespilotni Gripen OP
Sredinom maja, švedski proizvođač borbenih aviona Saab, putem svog blo-ga, saopštio je da planira da razvoj specijalizovane palubne varijante pod nazivom Sea Gripen. Polazište za njegov razvoj jesu zahtevi Švedskog ratnog vazduho-plovstva (Flygvapnet) da Gripen NG, odnosno JAS 39E, pored ostalog, ima i STOL karakteristike, odnosno mogućnost poletanja i sletanja koristeći staze male dužine, posebno prilagođenih deonica puteva. Šveđani smatraju da Gripen već poseduje brojne karakteristike poželjne za jedan palubni borbeni avion, pre svega tačnost letnih komandi, stabilnost pri malim brzinama, dobru vidljivost iz pilotske kabine, te brz odgovor motora na ubrzavanje. Međutim, isto tako su svesni i izazo-va odgovarajućeg reprojektovanja, posebno pravilnog izbora pozicije i veličine ku-ke za zaustavljanje, ojačavanja stajnog trapa, ali i celog zmaja letelice, budući da eksploatacija aviona na nosačima ima velik uticaj na strukturu čitavog aviona.
Kome treba Sea Gripen? Čini se da Saab gleda na Indijsku ratnu mornari-cu (Indian Navy) kao glavnog kupca. U autorskom tekstu Toni Ogilvi (Tony Ogilvy), generalni menadžer i šef aeronautike u Saab-ovom centru za Sea Gripen, akcenat upravo stavlja na Indiju i argumentovanje zašto je baš Sea Gripen idealan za ratnu mornaricu ove države, ističući, pored ostalog, „punu kompatibil-nost Sea Gripen-a sa domaćim Tejas LCA“.14 Tom prilikom otkrio je i da ideja o
14 www.saabgroup.com/en/Markets/Saab-India/About-Saab-India/Saab-in-Focus/Sea-Gripen-Force-Multiplier-For-The-Indian-Navy-IN1/ (poslednji pristup: 24. 6. 2013).
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 323-329
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
palubnom avionu postoji još od 2009. godine, a da je idejni projekat završen u avgustu prošle godine. Iako su prvi palubni lovci tipa MiG-29K/KUB tek odne-davno operativni, Indija već planira nabavku novog savremenijeg mornaričkog borbenog aviona, kako bi parirala jačanju vazduhoplovnih kapaciteta kineske ratne mornarice, uključujući i program Shenyang J-31,15 pa Švedjani imaju i real-nog osnova za svoje nade.
Tokom pariske vazduhoplovne izložbe Saab je otkrio i da kompanija ozbilj-no razmatra mogućnosti razvoja opciono bespilotne verzije Gripena NG pod oznakom Gripen OP. Naime, s obzirom na stalno smanjenje odbrambenih bu-džeta u većini država sveta, oružane snage često nisu u mogućnosti da sebi obezbede više od jednog tipa borbenih vazduhoplova, u švedskoj kompaniji se nadaju da bi letelica koja bi, zavisno od potreba, mogla da se koristi i kao klasi-čan avion sa ljudskom posadom, ali i kao BPL predstavljala najefikasnije rešenje za ratna vazduhoplovstva, ali i prodajni uspeh za proizvođača. Međutim, u Saab-u ističu da će se sa ovom idejom ići postepeno i da je cilj kompanije da prethod-no pronađe kupca pre nego što uđe u ovaj projekat „punom parom“.16
Mladen Tišma
15 O planovima razvoja mornaričkog vazduhoplovstva Indije vid. R. Bedi, „Expanding requirement: Indian Navy eyes naval aviation upgrades", IHS Jane’s Navy International, May 2013, pp. 24-26.
16 www.airforcesdaily.com/2013/06/paris-saab-proposes-optionally-manned-gripen/ (poslednji pristup: 23. 6. 2013).
<326)
v 'У 7
Cengdu prikazao model dvosede verzije aviona FC-11'
Tokom ovogodišnje pariske vazduhoplovne izložbe u Le Buržeu, kineska naci-onalna korporacija za izvoz i uvoz aeronautičkih tehnologija (China National Aero-Technology Import and Export Corporation - CATIC) premijerno je prikazan model planirane dvosede verzije višenamenskog borbenog aviona FC-1 Xiaolong (u prevo-du: strašni zmaj), koji proizvodi Čengdu (Chengdu Aircraft Industries Corporation).
Avion FC-1 razvijen je, što je inače neuobičajeno za Kinu, isključivo kao proizvod za izvoz, ali je do danas prodat samo Pakistanskom ratnom vazduho-plovstvu (Pakistan Air Force - PAF), pod oznakom JF-17 Thunder, i trenutno se licencno proizvodi u pakistanskom aeronautičkom kompleksu Kamra (Pakistan Aeronautical Complex Kamra).
Čengdu je, inače, pre više godina razmatrao razvoj dvosedog derivata FC-1, ali su planovi odbačeni budući da jedini kupac - PAF nije iskazao želju za kupovi-nom dvoseda, zadovoljivši se nabavkom jednosedih FC-1. Međutim, s obzirom da Čendgu sada traži i nove kupce za svoj avion, verovatno su u firmi zaključili da bi bi-lo mudro tržištu ponuditi i dvosed koji bi omogućio lakšu preobuku pilota na FC-1.
Mladen Tišma
Prikazan transportni avion C296W17 18
Vojna podružnica evropskog proizvođača aviona Erbas (Airbus Military) krajem maja prikazala je demonstrator nove verzije svog transportnog aviona pod oznakom C296W. Na opitnom C-295 u vlasništvu fabrike izvršene su po-trebne modifikacije koje se ogledaju u primeni tzv. vingleta (winglets) na krajevi-ma krila. Otuda i slovo W u oznaci.
17 www.airforcesdaily.com/2013/06/paris-chengdu-unveils-two-seat-fc-1-model/ (poslednji pristup: 23. 6. 2013)
18 www.armada.ch/c296w-officially-launched/ (poslednji pristup: 22. 6. 2013).
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 323-329
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
Inače, vingleti su izrađeni od kompozita i imaju masu od šezdeset kilograma, dok potrebna metalna ojačanja krila teže trideset kilograma. Međutim, upareni sa novim motorima PW127 oni značajno poboljšavaju performanse aviona, posebno odnos uzgona i vučne sile. Pored toga, proizvođač očekuje i smanjenje potrošnje goriva za tri do šest procenata. Dalje, novi motori omogućiće i povećanje nosivosti za jednu i po tonu na visinama od 25.000 stopa (feet). Ova karakteristika smatra se posebno značajnom budući da Erbas kao potencijalne kupce ovog aviona po-smatra latinoameričke države poput Kolumbije, Čilea i Perua (prve dve već koriste C-295) koje redovno upotrebljavaju transportnu avijaciju u planinskom području Anda. Proizvođač očekuje da C296W bude sertifikovan u drugom kvartalu sledeće godine, dok bi se u standardnoj ponudi Erbasa našao već krajem 2014. godine. Pored toga, avion se planira i kao platforma za razvoj verzije za rano radarsko upozoravanje i nadzor (AEW&C), dok se trenutno razmatra i razvoj još jednog de-rivata u vidu leteće topovnjače, naoružane oruđima kalibra 27 mm i 30 mm.
Mladen Tišma
Američka Kopnena vojska izabrala Bell V-280 Valor za svoj program JMR-TD program19
„Bel“, američka kompanija za proizvodnju helikoptera (Bell Helicopter), sa-opštila je 5. juna da je njen projekat treće generacije titlrotora izabran od strane Kopnene vojske Sjedinjenih Američkih Država (US Army) za program združenog višenamenskog tehnološkog demonstratora (Joint Multi-Role Technology De-
19 www.airforcesdaily.com/2013/06/bell-v-280-valor-selected-for-us-armys-jmr-td-programme/ (poslednji pristup: 23..6..2013).
(328)
monstrator - JMR-TD). Američka KoV očekuje da će ugovor biti zaključen u sep-tembru ove godine, dok je prvi let demonstratora planiran za 2017. godinu. Program JMR-TD ima za cilj razvoj helikoptera opšte namene nove tehnologije ko-jim bi se u budućnosti, počev negde od 2035. godine, obezbedila zamena flote helikoptera Sikorsky UH-60 Crni Jastreb (Black Hawk). Pored toga, suvozemni vid oružanih snaga Sjedinjenih Država traži i zamenu za jurišne helikoptere AH-64 Apač (Apache), koja bi, u najmanju ruku, morala da primeni iste tehnologije. Zbog toga, „Bel“ predlaže i jurišnu verziju letelice V-280 koja bi na zakržljalim kri-lima imala i podvesne tačke, dok bi se ispod rupa nalazio bombaluk.
Prema izjavama predstavnika kompanije, težište u razvoju ove letelice biće na postizanju brzine krstarenja od 280 čvorova (odnosno 518,56 km/h), agilnosti pri malim brzinama, mogućnosti lebdenja pri visokim temperaturama, manevribilnosti pri velikim brzinama i višestrukom g opterećenju, štedljivosti goriva, povećanom tak-tičkom radijusu, unapređenoj pouzdanosti i nižim troškovima operativne upotrebe.
Nakon pregleda pristiglih ponuda za progrma JMR-TD, ocenjivačka komisija američke Kopnene vojske projekat V-280 Valor ocenila je predlogom prve kategori-je, odnosno preporučila da ga vojska prihvati i odobrila finansiranje programa.
Inače, program JMR-TD zapravo predstavlja zagrevanje za program američ-kog Sekretarijata odbrane (Department of Defense - DoD) pod nazivom Future Vertical Lift, za koji se procenjuje da će dostići vrednost od sto milijardi američkih dolara. Naime, DoD planira da u okviru tog programa zameni između dve i četiri hiljade srednjih transportnih, te borbenih helikoptera i to iz sastava svih vidova američkih oružanih snaga, a osnovni uslov je krstareća brzina veća od 230 čvorova, odnosno 425,96 km/h, budući da postojeći helikopteri postižu prosečno 240 km/h.
(329}
Mladen Tišma
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 323-329
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
Zašto se gasi program Global Hawk Block 4020
Kompanija Raytheon pronalazi nove načine ne bi li odgovorila na urgentne potrebe američke mornarice za novom verzijom rakete AIM-9X Sidewinder koja bi imala znatno poboljšan domet.
Iako je verzija rakete Block II i dalje u fazi operativnog testiranja, mornarica želi da verzija Block III uđe u razvojni stepen testiranja do 2018 godine.
U tom slučaju verzija Block III će imati isti domet kao i raketa AIM-120 Amraam.
Istovremeno teku napori za dodavanje infracrvenog uređaja za pretraživa-nje i praćenje na avionu Super Hornet jadi prevazilaženja problema sa siste-mom praćenja putem radio-frekvencija. Čini se da je ovakav pravac razvoja iza-zvan napretkom Kineza na polju aktivnog ometanja frekvencija.
Kompanija Boeing ističe da je program IRST Hornet odgovor na „neprija-teljsko RF okruženje“, što bi značilo da se pretpostavlja okruženje u kojem delu-ju vrlo jaki emiteri RF ometanja.
Nova raketa imaće tragač preuzet iz modela Block II, biće povezana data lin-kom, imaće optički upaljač, ali je gotovo sigurno da će biti potreban i novi motor.
Trenutno su u opciji jači motor, ali i dvopulsna verzija, što će sigurno uticati na širinu rakete.
Za kompaniju Raytheon razvoj motora će predstavljati izazov. Linija za pro-izvodnju motora pređašnjeg dobavljača za motore rakete Amraam je ugašena, jer istragama nije otkriven razlog iznenadnih samozapaljenja motora tokom 2010. i 2011. godine.
Trenutno motore za Amraam rakete izrađuje kompanija Nammo u Norve-škoj, upotrebljavajući kao pogon motor nemačke rakete vazduh-vazduh IRIS-T, dok je u toku izrada novog pogonskog goriva.
20 Aviation Week & Space Technology 19 June 2013.
Kompanija Raytheon se nalazi u partnerskom odnosu sa kompanijom Rafael u pogledu izrade rakete Stunner koja je u fazi testiranja i koristi tropulsni motor koji je razvila izraelska kompanija. Još uvek nije došlo do zvaničnih razgo-vora što se tiče razvoja rakete AIM-9X Block III.
Dragan Vučković 21
Turska traži dopunu za petu generaciju lovaca, za JSF
Turska avio-industrija prešla je dug put otkada je počela da gradi lovce F-16 Fighting Falcon još tokom osamdesetih godina. Sada je uverena da može proiz-vesti avion koji će ne samo zameniti F-16 već dopuniti letelicu F-35 Joint Strike Fighter u godinama koje dolaze.
Turska avio-industrijaTurkish Aviation Industries (TAI) već nekoliko godina potajno radi na idejama o lovcu pete generacije, nazvanom F-X, ali je ova 2013. godina kritična po odlukama u vezi s projektom. Dvogodišnja koncept faza, vred-na 20 miliona dolara, započeta tokom avgusta 2011. godine završava se ovog septembra, a sastanak Turskog izvršnog komiteta za odbranu, predviđenog za kraj ove godine, odlučiće o budućem obliku ovog programa.
Tokom sajma naoružanja IDEF, održanog u Istanbulu prošlog meseca, turska avio-industrija je prikazala tri moguća projektna koncepta jednosede letelice, dva konvencionalna modela, jedan sa jednim motorom, vrlo sličan F-35 i jedan sa dva motora, dok je treći model prikazan sa prednjim kanardima i velikim delta krilom. Svaki od prikazanih koncepata sadrži elemente dizajna pete generacije lovačkih aviona, kao što su dinamičan oblik trupa aviona radi smanjena radar-skog odraza, unutrašnja oružna spremišta, mogućnost održavanja nadzvučnih krstarećih brzina, kao i napredna avionika i aktivni radarski sistem sa elektron- 21
21 Aviation Week & Space Technology 10 June 2013.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 330-342
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
skim skeniranjem (AESA). Inženjerima je u tom pogledu pomagala kompanija SAAB koja je dobila posao konsultanta u vezi s ovim programom.
Zvaničnici TAI (Turske avio-industrije) naveli su da će dva koncepta sa jed-nim motorom imati maksimalnu poletnu težinu od 22 do 29 tona dok će verzija sa dva motora imati MPT od 27 do 32 tone. Dijagramski nacrt dvomotorne verzi-je pokazuje dva spremnika za naoružanje, jedan koji se nalazi između vazdušnih uvodnika na koji se mogu staviti dve rakete vazduh-vazduh kratkog dometa i drugi spremnik koji se nalazi ispred motora u koji se mogu smestiti četiri veće rakete veličine rakete AIM-120 Amraam.
Do sada su bar tri puta promenjeni zahtevi koje je definisalo tursko vazdu-hoplovstvo u pogledu specifikacija onoga što bi Turska avio-industrija i Turska industrija bile u mogućnosti da postignu u sledećim godinama. Od prikazanih koncepata, onaj dvomotorni je taj koji zadovoljava uslove koje je postavilo ratno vazduhoplovstvo. Međutim, sa druge strane, zahtevi vojske bili bi zadovoljeni i jednomotornom letelicom radi reduciranja troškova i kompleksnosti. Iako prvobit-ni koncept predstavlja višenamensku letelicu, zvaničnici TAI smatraju da će vazduhoplovstvo više insistirati na letelici koja bi ostvarivala vazdušnu prevlast u borbama vazduh-vazduh.
Trenutno je planiran razvoj nove letelice u isto vreme kada i plaćanje za F-35. TAI planira prvi let F-X u roku od 10 godina. Dok je F-35 namenjen kao za-mena za F-4 Fantome i za prve lovce F-16 koji su ušli u sastav vazduhoplov-stva, Turska vidi F-X kao zamenu kasnije uvedenih lovaca F-16 koji su nabavlje-ni u okviru programa Peace Onyx. Poslednji proizvedeni F-16 isporučen je rat-nom vazduhoplovstvu u decembru u okviru pomenutog programa.
Trenutno se razmatraju razne tehnologije koje bi mogle biti primenjene na novu letelicu kao što su opcije od nijednog pa do dva člana posade, što bi znači-lo da bi letelica sa dva člana posade radila nezavisno kao komandna misija floti bespilotnih letelica.
Jedan od najvećih problema za razvoj letelice moglo bi biti pronalaženje od-govarajućeg pogonskog sistema, naročito ukoliko vazduhoplovstvo bude i dalje in-sistiralo na jednomotornoj varijanti. TAI je još prošle godine započela pregovore sa najvećim proizvođačima avionskih motora, od SAD preko Evrope i Rusije.
Trenutno postoji nekoliko mogućnosti razvoja, koje uključuju zajedničkog stranog partnera koji bi mogao pomoći u finansiranju programa na osnovu posta-vljenih parametara. Druga mogućnost bi bila partnerstvo sa državom koja je posta-vila slične ciljeve u pogledu proizvodnje letelice pete generacije i koja bi bila voljna sarađivati prilikom razvoja, proizvodnje i, na kraju, i prodaje letelice na tržištu.
Turska štampa je imenovala Južnu Koreju kao državu koja je bila zaintereso-vana za zajednički projekat tokom konceptne faze koja je započeta 2011. godine. Treća mogućnost uključivala bi državu ili kompaniju kao partnera koji ima iskustva u projektovanju i razvoju lovaca koja bi obezbedila tehničku pomoć u vezi s projektom na sličan način kao što je i kompanija SAAB bila uključena u konceptnoj fazi.
Turska će morati da pređe još dug put pre nego što bude realizovala svoje ambi-cije, ali bi odgovarajuća ulaganja i tehnička znanja u vezi s programom omogućila avio-industriji Turske značajan kredibilitet, kao i proizvod koji bi mogao naveliko da se izvozi državama koje nisu u mogućnosti da se uključe u program JSF.
Dragan Vučković
(332)
on
Northrop se bori za svoj Global Hawk dok Triton poleće
Dok se kompanija Northrop Grumman bori ne bi li sačuvala svoju bespilotnu le-telicu Global Hawk od brisanja sa liste projekata ratnog vazduhoplovstva što bi sa dru-ge strane moglo značiti i njen prodor na strano tržište, njen novi i robustniji rođak Triton, koji je sponzorisala ratna mornarica upravo započinje sa letnim testovima.
Prvi let letelice Triton, 22 maja, označio je novu etapu u nastojanjima američke mornarice za posedovanje bespilotne letelice koja bi kontrolisala morske površine.
MQ-4C Triton treba da uđe u aktivnu službu tokom 2015. Godine, a letelica je poletela samo nekoliko dana nakon istorijskog lansiranja iz katapulta nevidljivog X-47B sa američkog nosača aviona. Triton će biti prva mornarička bespilotna letelica predviđena za misije za koje su dosada bili zaduženi isključivo avioni sa posadom.
Prvi let trajao je 80 minuta i predstavlja prvi od devet misija tokom kojih će sukcesivno biti uvođeni novi sofisticirani sistemi.
Triton će imati značajnu ulogu u operacijama pomorskog nadzora velikog dometa kao deo novog strateškog fokusiranja na azijsko-pacifički region, što će značiti da će stara flota P-3 aviona biti zamenjena kombinacijom 117 letelica Boeing P-8A i 68 letelica MQ-4C.
Najmodernija verzija letelice Northrop Global Hawk, MQ-4C, nalazi se u fa-zi razvijanja još od 2008. godine u okviru programa Broad Area Maritime Surveillance (BAMS) vrednog 1,16 milijardi dolara. Mornarica planira kupovinu 70 letelica, uključujući i dve letelice za testiranje u vrednosti od 13 milijardi dolara.
Ovaj let mnogo znači kompaniji Northrop Grumman koja se bori sa preranim gašenjem varijante RQ-4B predviđene za američko vazduhoplovstvo i to zbog ce-ne i problema za senzorima letelice. Nemačka je takođe objavila da neće nastaviti sa svojim projektom EuroHawk u vrednosti od 655 miliona dolara u okviru kojeg je planirala uvođenje domaće nadzorne opreme. Berlin poseduje jednu letelicu tog ti-pa i ne planira kupovinu novih četiri kao što je to ranije najavljivano.
Dragan Vučković 22
22
Aviation Week & Space Technology 01 June 2013.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 330-342
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
Su-35 u centru pažnje u Parizu23
Lovački avioni su tradicionalno u prvom planu na Pariskom aeromitingu, ali već dugo vremena se nije pojavila letelica koja je u svakom smislu u centru pa-žnje. To se očekuje od prvog izlaska lovca SU-35S, koji prvi put izlazi na scenu van granica Rusije.
Već dve godine unazad, na aero-mitingu MAKS, u Moskvi, SU-35S je kom-binujući dokazane aerodinamičke sposobnosti porodice letelica T-10 obogaćene novim integrisanim letnim i pogonskim kontrolnim sistemom, uključujući i 3-D vektorisan potisak, pokazao neke poteze koje nijedan drugi avion nije pokazao u javnosti. To je podrazumevalo i jednostavan prelaz od dinamičkog usporavanja (manevar „Kobra“) pa do okreta niskom brzinom i do ravnog okretanja na leđa, a zatim i na drugu stranu - sve vreme pod punom kontrolom pilota.
Svaka ovakva demonstracija letnih sposobnosti obično je praćena povikom da se radi o „manevrima na aeromitingu“ i da to nema veze sa borbenim spo-sobnostima letelice. Ali, ovakvi manevri nisu trikovi. Nepredviđena letna putanja dovodi do velikog iskušenja algoritma svakog raketnog sistema, a veoma brzo spuštanje nosa aviona omogućava lansiranje raketa kratkog dometa sa mnogo većom mogućnošću pogađanja.
Što se tiče ostalih lovaca, naravno da će tu biti i Rafale, na zemlji ali i u le-tu, a iako kompanija Dassault ne otkriva svoje namere neće nas iznenaditi ukoli-ko na mitingu bude prikazana neka od novih dostignuća kompanije Thales u po-gledu aktivnog radara sa elektronskim skeniranjem (AESA). Lovac italijanskog ratnog vazduhoplovstva, Eurofighter Typhoon, će se takođe pojaviti na mitingu a
23
Aviation Week&Space Technology 27 May 2013.
možda će imati i letnu tačku. Možda će biti i nekih novih vesti u pogledu novog AESA radara na lovcu Typhoon. Kompanija Eurofighter je ponudila zaintereso-vanim vladama ponudu u vezi s radarom AESA koja je od skora revidirana u smislu unapređenja mogućnosti za vođenje napada u oblastima vazduh-zemlja, kao i u elektronskoj borbi.
Kompanija Eurofighter se nada potencijalnim prodajama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde se Rafale nije dovoljno dobro pokazao, kao i novom iz-boru lovca za dansko i kanadsko ratno vazduhoplovstvo.
Kompanija SAAB se još nije javno izjasnila da li će se pojaviti sa nekim avi-onom u Parizu. Prototip Grippen Demo trebalo je da završi probne letove ovog meseca, a od toga zavisi i njegov dolazak.
Boeing, koji se takmiči sa avionima Grippen i Rafale u Brazilu ne dovodi ni-jednu letelicu u Pariz, kao ni kompanija Northrop Grumman.
Još jedna od novih ruskih letelica koja će prvi put biti prikazana je Kamov Ka-52 Alligator, nova dvoseda verzija K-50 gde piloti sede jedan pored drugog (K-50 je prvi put prikazan u Parizu 2003 godine).
Yakovlev Yak-130 trenažni avion vraća se u proizvodnju kao i njegov dalji rođak Alenia M-346.
Kompanija Alenia takođe prikazuje i vazdušnu topovnjaču MC-27 i izviđač-ku varijantu transportnog aviona C-27J, razvijenu u saradnji sa firmom ATK koja je obezbedila top 30 mm Bushmaster. Pored topa, MC-27J poseduje i multispek-tralnu senzorsku opremu, uključujući i radar sa sintetičkom antenom i senzorom koji otkriva pokretne kopnene ciljeve, kao i paletu sa oruđima visoke preciznosti montiranu na zadnjoj tovarnoj rampi.
Nakon što su se usmereni infracrveni sistemi zaštite pokazali vrlo efikasni protiv raketa zemlja-vazduh kojima je oboren AC-130 za vreme Prvog golfskog rata, vazdušne topovnjače mogu se konačno ponovo upotrebljavati u operacija-ma koje su im bile osporene nakon akcija u Libiji gde im je prigovorena vrlo viso-ka cena u upotrebi protiv ciljeva vrlo niske vrednosti.
Kompanija Selex ES prvi put se pojavljuje kao jedinstvena kompanija, po-kazaće svoje bespilotne letelice Falco i Falco Evo, ističući da je to jedina kompanija van Izraela koja je u stanju da obezbedi bespilotne letelice sa kompletnom opremom. Selex će, takođe, prikazati i VigilX, sferokružni elektrooptički sistem za upravljanje helikopterom.
U pogledu naoružanja, kompanija Rafael će predstaviti Spice-250, najmanju (oko 113 kg) verziju svoje porodice preciznih navodećih bombi. Spice-250 je borbeno testirana i predstavlja alternativu porodici američkih bombi malog dijametra, a od njih se razlikuje po sistemu vođenja koji se zasniva na poklapanju sa infracrvenom slikom cilja, dok američke navođene bombe upotrebljavaju GPS ili lasersko ozračavanje cilja.
O zajedničkom evropskom programu bespilotnih letelica priča se već godina-ma, što navodi na pomisao da osim priča tu ničeg drugog neće ni biti. Međutim, fru-stracije Italije povodom nemogućnosti da dobije dozvolu za naoružavanje svojih bespilotnih letelica Reaper možda i iznedri novi evropski program. To će naravno opet izazvati standardna pitanja u vezi s partnerstvom, vodećim ulogama ili saradnji, uključujući odbijanje kompanije Dassault za bilo kakvu vezu sa Nemačkom.
Dragan Vučković
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 330-342
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
Stani i izbaci24
Minobacači, ručni raketni bacači i improvizovane eksplozivne naprave, sve to spada u naoružanje pobunjenika protiv kojeg se armije bore tako što povećavaju nivo oklopne zaštite, menjaju operativne postupke i taktike i trude se da dobiju obaveštajne podatke u realnom vremenu. Međutim, kada pobunjenici dođu do vođenih raketa to onda menja stvari i opasnost po savezničke snage se drastično uvećava.
Bright Arrow APS
Sofisticirano navođeno protivtenkovsko naoružanje je kobno po borbena vozila. Takvo naoružanje je malih gabarita, ali smrtonosno na velikim daljinama. Navođene protivtenkovske rakete imaju bojeve glave koje probijaju izuzetno čvr-ste oklope. Na savremenim bojištima, kao i za vreme mirovnih misija takvo nao-ružanje je izuzetno moćno. Pobunjenici upotrebljavaju vođene rakete u malim grupama, ali i tako dominiraju velikim delovima bojišta prosto odvraćajujći vojne i bezbednosne snage od vršenja operacija na osetljivim područjima.
Izraelske odbrambene snage (Israeli Defence Force - IDF) suočile su se sa takvom pretnjom tokom devedesetih godina u Libanu, kao i koalicione snage u Ira-ku i Avganistanu. Međunarodne pomorske snage suočavaju se sa problemima na-vođenih protivtenkovskih raketa u Latinskoj Americi, Africi i Jugoistočnoj Aziji u borbi protiv kriminalnih organizacija, kao što su pirati i narko-karteli koji na taj naan nastoje odvratiti dejstvo vojnih i bezbednosnih snaga po njihovim bazama.
Aktivni zaštitni sistemi (Advanced Protection Systems - APS) omogućavaju operacije vojnih snaga u uslovima upotrebe protivtenkovskih navođenih raketa. Te sisteme su prvo razvile i upotrebile izraelske snage, IDF, za zaštitu tenkova i oklopnih vozila od dejstva navođenim i nenavođenim raketama. Prvobitno su upotrebljavani takozvani „soft kill“ sistemi u obliku infracrvenih protivmera koji su štitili bunkere, tenkove i oklopna vozila od navođenih raketa. Od 2011. godine IDF uvodi sistem „hard kill“ montiran na tenkove Merkava Mk 4 koji su patrolirali pojasom Gaze. Ove patrole često su bile na udaru napadima vođenim i nevođe-nim protivtenkovskim projektilima, ali APS sistem „Trophy‘ kompanije Rafael tu se pokazao izuzetno efikasnim. Koliko god da su ovi sistemi efikasni, oni nisu nudili potpunu zaštitu, jer se lakooklopljena vozila nisu mogla zaštititi ovim siste-mima, tim pre što je APS ograničen brojem protivmera koje poseduje tako da je dolazilo i do kombinovanja ova dva sistema.
24 Aviation week & Space and technology 29 April 2013.
Tri „soft kilf‘ sistema trenutno su u fazi razvoja u Izraelu, a namenjeni su zaštiti aviona, oklopljenih vozila kao i brzih patrolnih čamaca.
Kompanija Elbit systems razvila je čitavu lepezu infracrvenih protivmera in-tegrisanih sa laserskim i drugim senzorima koje čine odbrambeni sistem vozila.
ESP Optronic sistem protivmera pokriva 360 stepeni, obezbeđujući osma-tranje i zaštitu od napada navođenih projektila. Nalazi se u jednoj integrisanoj je-dinici koja uključuje mnogobrojne senzore za otkrivanje lansiranja projektila, si-steme za upozoravanje od laserskog ozračenja, kao i pokretni elektrooptički senzor i modul sa protivmerama. Potpuno je automatizovan i sam otkriva nado-lazeće pretnje, upotrebljava mere zaštite i preduzima kontranapad.
Sličan projektil namenjen za kontriranje raketa iz ručnih protivvazdušnih raketnih lansera je Music, proizvod kompanije Elbit, kompaktan omnidirektivni IR sistem sa protivmerama, namenjen opremanju aviona i helikoptera. Sistem automatski otkriva na-pad na vreme da onemogući projektil sa navođenjem putem optičkog laserskog kabla. Music podrazumeva senzor za upozoravanje, sistem kontrole i laserski modul koji ta-kođe poseduje svoj elektrooptički senzor koji može nišaniti laserom na metu.
Drugačiji sistem nalazi se u fazi razvoja u kompaniji Israel Aerospace Indu-stries/Elta, a namenjen je zaštiti patrolnih čamaca. Srce sistema čini novi Navgu-ard sistem samozaštite, koii upotrebljava laki četvoropanelni radar zasnovan na naprednoj, digitalnoj tehnologiji antenskih faznih rešetaka. Radar automatski otkriva, klasifikuje i proverava sve pretnje u jednom ili više mogućih okruženja. Sistem radi nezavisno od ostalih uređaja na plovilu. Ukoliko otkrije napad rake-tom, radar aktivira moguće odgovore, kao što su dimni kanisteri, radarski i to-plotni mamci. Navguard sistem može biti montiran oko glavnog jarbola, odmah ispod navigacionog radara plovila. Sistem teži od 130 kg i sastoji se od četiri fa-zne rešetke, glavnom elektronskom kutijom i do četiri lansera dimnih kanistera.
Kompanija Elta integrisala je Navguard sa sistemima za disperziju dimnih kanistera proizvođača Rosy i Rheinmetall prilagođeni za ugradnju na plovila. Ovaj projektil od 40 mm proizvodi dimni zid koji absorbuje radarsko zračenje, ali i optičku i IR detekciju.
Na testovima koji su sprovedeni na nemačkim brodovima tokom 2012. go-dine, Navguard je efikasno otkrivao i klasifikovao navođene projektile ispaljene sa različitih daljina. Nemačka mornarica i Rheinmetall vode testiranja koja se sprovode u okviru Smart Defence programa u organizaciji NATO.
Dragan Vučković
Brži udarac čekićem25
Francusko ratno vazduhoplovstvo odgovorilo je na operativne potrebe specijal-nih snaga koje se bore protiv islamističkih pobunjenika u Maliju, ubrzavajući integra-ciju novog laserski navođenog projektila vazduh-zemlja na lovcu Rafale i uskoro na-javljuje zeleno svetlo za operativnu upotrebu projektila protiv pokretnih ciljeva.
25Aviation week & Space and technology 27 May 2013.
(337>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 330-342
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
Radi se o laserski navođenom projektilu AASM (Armement Air-Sol Modulai-re - modularno naoružanje vazduh-zemlja) koji je namenjen udaru po brzim po-kretnim ciljevima. Bilo je potrebno ubaciti određene softverske izmene u cilju pri-lagođavanja projektila novim zadacima.
Početkom aprila laserski vođenu verziju kvalifikovala je francuska agencija za poslove odbrambenih nabavki, DGA, i to nakon sprovedenih testova za vreme kojih je lovac Rafale gađao nepokretne i pokretne ciljeve. Dozvola za operativnu upotrebu projektila nazvanog „Hammer‘ (čekić) označila je kulminaciju napora DGA.
Ovu dozvolu je, bar kada se radi o operacijama u Maliju, francusko vazdu-hoplovstvo proglasilo ograničenom. Očekuje se da piloti letelica Rafale započnu sa obukom gađanjem ovim projektilom za potrebe operacija u Maliju, u roku od nekoliko dana ili nedelja.
Jednom kada bude u potpunosti integrisan sa lovcem Rafale, oružje će za-okružiti porodicu preciznih navođenih projektila AASM koji su u upotrebi u fran-cuskom vazduhoplovstvu i mornarici. To obuhvata projektile sa GPS i inercijal-nim navigacionim sistemima (INS), kao i varijantu koja kombinuje sisteme GPS/INS sa IC navođenjem za upotrebu po svim vremenskim uslovima, danju i noću sa mogućnošću projektila da ispravi sve koordinatne greške putem na-knadne korekcije neposredno pre udara po cilju.
Laserski vođeni projektil je fleksibilniji za upotrebu u borbenim operacija, naročito u situacijama kada je potrebno ispraviti putanju projektila u poslednjem trenutku.
Obe verzije su borbeno isprobane tako što su lansirane 225 puta tokom operacije Harmattan u Libiji 2011. godine. Za razliku od projektila koji koriste GPS i IC vođenje, nova laserski vođena bomba namenjena je udaru po ciljevima koji se kreću brzinama do 80 km na čas, što je skoro dva puta brže od ciljeva ko-je može pratiti projektil GBU-12. U tu svrhu upotrebljava se vazdušni označivač ciljeva, kao što je podvesni kontejner Thales Damocles. Za sada ipak neće biti moguće upotrebljavati projektil za gađanje toliko brzih ciljeva već samo onih koji se kreću brzinama do 50 km na čas. Piloti su na testovima uspevali da pogađaju fiksne ciljeve, ali mobilne samo uz velike poteškoće.
Rešen je problem koji je postojao kod projektila AASM kada je odsjaj od je-zera blizu poligona ometao sistem za vođenje.
Laserski vođeni projektil je, u stvari, montiran na telo bombe od 250 kg i podra-zumeva modul sa sistemom za navođenje i set sa krilima i integrisanim raketnim mo-torom koji omogućava otpuštanje bombe sa malih visina. To znači da oružje može na-padati cilj sa razdaljine od 50 km i to sa tačnošću u okviru od jednog metra.
Kompanija Sagem ističe da manevrabilnost projektila omogućava upotrebu projektila u misijama zabrane vazdušnog prostora, bliske vazdušne podrške (čak i u urbanim uslovima), kao i za napad na sisteme odbrane vazdušnog prostora i protivbrodske misije.
Takođe, moguće je reprogramirati projektil usred misije, kao i napadati šest ciljeva istovremeno.
Isti komplet, odnosno opremu sa laserskim navođenjem moguće je koristiti i sa bombama od 125 kg, 250 kg kao i onima od 500 kg, a postoji i modifikovana verzija kompleta koja se može koristiti i za bombe od 1000 kg sa širim kanardi-ma i krilcima kao jačim motorom.
Dragan Vučković
Navođenje u terminalnoj fazi
TTX nišanski sistem upotrebljava mikroprocesor i napredni softver koji formi-ra ono što bi se moglo nazvati puškom sa preciznim navođenjem koja ima pet pu-ta veću preciznost pogotka prvim metkom u odnosu na konvencionalne sisteme.
TTX tehnologija podrazumeva tri umrežena okulara za praćenje mete -skup okulara koji se sastoje od zumirajućeg okulara 6X35, laserskog daljinome-ra i žiroskopa sa vremenskim senzorom - montiranog na običnu pušku, ali sa upotrebom municije visoke preciznosti kao što su .338 kalibar Lapua Magnum ili .300 kalibar Winchester Magnum.
26 Aviation week & Space and technology 29 April 2013.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 330-342
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
TTX tehnologija omogućava ono što se naziva prva puška sa preciznim na-vođenjem. Oružje omogućava strelcu lociranje mete, praćenje kretanja, auto-matsko podešavanje daljine i vremenskih uslova, kao i eliminisanje grešaka prili-kom ciljanja i povlačenja obarača.
Sistem uključuje i ugrađeni WI-Fi koji prenosi videostrim mete do pametnog telefona ili tableta preko aplikacije koja se zove ShotView.
Optička slika nalikuje slici sa hed-ap displeja u avionu, a aktivacijom crve-nog dugmeta za označavanje, sistem TrackingPoint započinje operaciju koja liči na „lock and launch", odnosno lansiranje projektila iz aviona.
Rezultat je, kako tvrdi kompanija, pet puta veća mogućnost pogotka prvim metkom u odnosu na konvencionalni sistem gađanja, na daljini od preko 1000 metara i to bez obzira na veštinu strelca.
Tehnologija je trenutno dostupna samo civilima.
Kompanija se nada da će TrackingPoint sistem biti interesantan i američkoj vojsci kao i marinskom korpusu koji bi mogli u roku od jednog dana, od mladića od 19 godina, napraviti snajperistu koji pogađa ciljeve na 800 metara.
Wi-Fi sistem bi mogao biti od koristi i snajperistima, ali bi mogao prenositi uživo video-snimak i komandnim mestima i drugim zainteresovanim subjektima.
Kompanija TrackingPoint trenutno može raditi modifikacije standardnih pu-šaka kao što su M4 i M14, snajperska puška M24 i M110 SASS.
TTX tehnologija je dostupna i za modele pušaka kompanije Surgeon rifles iz Praga. To su puška velikog dometa SX1 sa municijom .338 kalibar Lapua Magnum sa cevi od 27 inča na šasiji AX koju izrađuje kompanija Accuracy International, a prodaje se za 22,500 dolara, model XS2 sa municijom .300 kalibar Winchester Magnum, sa cevi od 24 inča na šasiji AX i to po ceni od 20,000 dolara i modelom XS3 koja koristi municiju .300 kalibar Winchester, ima cev od 22 inča i šasiju McMillanA5, a košta samo 17,500 dolara.
Sistem sa dužinom cevi od 14,5 inča i težinom od 1,6 kg je jednostavna za upotrebu. Strelac nalazi metu i pritisne dugme za označavanje. Plavi znak X po-javljuje se u okularu. Strelac „oboji“ metu pomoću dugmeta za označavanje i na-vodi „rešenje za otvaranje vatre“ na metu. Kada su puška i meta poravnati, znak X je obojen u crveno. Strelac tada pritisne obarač i drži ga pritisnutog dok sistem ne odredi sve parametre za gađanje.
Iza ovog jednostavnog redosleda poteza stoje mikroprocesor i softver koji obavljaju mnoge radnje, kao što su balističko računanje, predviđanje i kompen-zacija kretanja mete i puške, korekcija putanje metka i čak predviđanje takozva-nog Koriolisovog efekta, uticaja rotacije Zemlje na okretanje metka. Svi ovi po-daci izračunavaju se u milisekundama.
Budućnost je otvorena za nove tehnologije, a tek se otvaraju mogućnosti za interakciju porodice pešadijskog naoružanja sa ovakvim pametnim naprava-ma.
Dragan Vučković
27
Rusija radi na šinskim interkontinentalnim balističkim raketama27 28
Ruski zvaničnici su objavili da je ponovo započeo rad na interkontinentalnim balističkim raketama koji se nalaze u posebnim vozovima. Projekat je pove-ren Moskovskom institutu za termalnu tehnologiju.
Trenutno je rad u fazi konceptualnog projektovanja borbenog šinskog ra-ketnog sistema. Finansiranje projekta je trenutno u početnoj fazi i još je nepo-znato koliko će koštati razvoj ovakvog sistema.
Rusija ima u svom naoružanju balističke interkontinentalne projektile na ši-nama RT-23UTTH Modlet (SS-24 Scalpel). Radi se ukupno o tri puka koji su for-mirani još 1987. godine - jedan sa tri vagona, a dva sa po četiri vagona. Svaki voz je opremljen sa po tri vagona lansera raketa u kojima se nalaze trostepene rakete SS-24, opremljene bojevom glavom od 400 ili 430 Kt. Tadašnji ukupan broj raketa SS-24 bio je 56 i one su se, uglavnom, nalazile u zaštićenim silosima na području današnje Ukrajine. Rusija je povukla svoje poslednje šinske SS-24 još 2005. Godine, dok su rakete u silosima prestale da budu operativne još to-kom 1994, godine, a 10 ruskih sistema je povučeno tokom 1999. godine.
Moskovski institut za termalne tehnologije još ne zna odgovor na pitanje da li će novi šinski sistem biti baziran na osnovu postojeće rakete ili će biti razvijena nova. Inače, pomenuti institut je projektant najnovije interkontinentalne balističke rakete koja se lansira iz podmornice, RSM-56 Bulava odnosno SS-32, kao i rakete RS-12 Topol, SS-27 koja se lansira sa kopna, ali i rakete RS-24 Yars, odnosno SS-29.
Prethodni izveštaji navodili su da će šinski raketni sistem biti znatno lakši od 104,800 kg koliko je težila raketa SS-24, pa se baratalo sa cifrom od 50,000 kg. Raketa koja bi sada odgovarala ovim zahtevima je SS-29 koja ima težinu do
49,000 kg.
Dragan Vučković 28
Nastavlja se kupovina ruskog oružja
Irački ministar spoljnih poslova Hoshyar Zebari izjavio je da će se nastaviti sa ostvarivanjem dogovora između Iraka i Rusije o poslu izvoza naoružanja vrednog 4,2 milijarde dolara. Prodaja je u jednom trenutku stopirana zbog nepravilnosti, ali je sada nastavljena i prve isporuke su predviđene za nekoliko meseci.
Prve isporuke se očekuju tokom ovog leta i uključivaće borbene helikoptere i sisteme protivvazdušne odbrane.
Dogovor je prvi put objavljen za vreme posete iračkog premijera Nuri al-Maliki-ja Moskvi u oktobru 2012. godine. Iako tada nisu objavljeni detalji, ruski mediji su objavili da se radi o prodaji 30 ruskih borbenih helikoptera Mil Mi-28 Havoc i 42 mobilna sistema protivvazdušne odbrane Pantsyr-S-1, dok su dalji razgovori uključivali moguću isporuku aviona Mig-29 i drugo oružje.
27 IHS Jane's Defence Weekly 01 May 2013.
28 IHS Jane's Defence Weekly 13 March 2013.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 330-342
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2013., Vol. LXI, No. 3
Pred kraj novembra 2012. godine iz kancelarije premijera objavljeno je da je sporazum poništen zbog sumnji u korupciju, ali je to irački ministar odbrane Sadun al-Dulymi demantovao.
Iračka odluka o nabavci helikoptera MI-28 prilično je nerazumljiva. Helikop-ter je, pre svega, namenjen kao protivtenkovska platforma i uveden je u rusku vojsku 2009. godine, ali nije borbeno isproban.
Nekoliko zemalja je izjavilo da je zainteresovano za kupovinu, uključujući Venecuelu i Alžir, ali još nijedna letelica nije izvezena stranom kupcu, dok je In-dija odabrala Boingov AH-64E Apache umesto MI-28.
Osim ako nije proizvela helikoptere MI-28 na osnovu još neotkrivenog spo-razuma koji je otkazan, Rusija će biti u mogućnosti da isporuči helikoptere Iraku tek nakon nekoliko meseci i to ukoliko otkaže isporuku helikoptera svom ratnom vazduhoplovstvu.
Mi-28 Havoc
Sada iračko vazduhoplovstvo u svom sastavu uglavnom poseduje američ-ke helikoptere Bell UH-1H, Bell 206B i trenažne helikoptere Bell OH-58A/C i Bell 407 naoružane raketama Hellfire i mitraljezima. Takođe, naručeno je 24 helikoptera Eurocopter EC635 koji će verovatno biti naoružani podvesnim topovima i ju-žnoafričkim Ingwe vođenim raketama.
S obzirom na budžetske probleme Bagdada, bilo bi logičnije kupiti više na-oružanih helikoptera tipa onih koji su već u sastavu iračke armije jer su piloti već obučeni za let na takvim vrstama letelica. Nabavka novog tipa zahtevaće novu obuku pilota, nove rezervne delove i opremu.
Doduše, Irak će verovatno uskoro imati potrebu za bolje oklopljenim borbe-nim helikopterima s obzirom na to da su porasle tenzije između centralne vlade i kurdske regionalne vlade, čiji su sledbenici otvarali vatru na iračke helikoptere.
Pobunjenici već poseduju čitavu lepezu protivavionskog naoružanja koje su nabavili od još neimenovane države i, naravno, bez dozvole centralne vlade.
Sa druge strane, ovakav sporazum o isporuci oružja može odvratiti Moskvu od prodaje oružja iračkim Kurdima.
<34?)
Dragan Vučković