Научная статья на тему 'РАССМОТРЕНИЕ ЛЕКСИЧЕСКОГО ПЛАСТА ТОПОНИМОВ ПРОИЗВЕДЕНИЯ "ВОСПОМИНАНИЯ" С. АЙНИ'

РАССМОТРЕНИЕ ЛЕКСИЧЕСКОГО ПЛАСТА ТОПОНИМОВ ПРОИЗВЕДЕНИЯ "ВОСПОМИНАНИЯ" С. АЙНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
56
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЛИОНИМ / ХОРОНИМ / УРБАНОНИМ / ЭРГОНИМ / АНТРОПОНИМ / ИМЯ / ЛИЦА / СОЦИАЛЬНЫЕ ГРУППЫ / СОСТАВ / ГЕМЕРОНИМ-СОСТАВ / ЯЗЫК / СТРУКТУРА / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / АРАБСКИЙ ЯЗЫК / ТУРЕЦКИЙЯЗЫК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Имамбердиева Саломат Менгликуловна

Лексический анализ полионимов произведения « Воспоминания» С. Айни охватывает основное содержание статьи и автор пытается рассмотреть проблемы относиешийся полиомонимов на основе ономастического материала. Автор отмечает, что полионимия является неотъемлемой частью ойкономии, представляет собой набор названий городов и состоит из poly-много, многосферный, город + onumiya - название, которое выражают названий городов. Полионимы согасно их содержанию подразделяются на подгруппы эргономов, урбанонимов, агрономии, хоронимов, хроматонимов. Полимоны, которые отрожены в произведении « Воспоминания» обозначают профессии и их развития в древних таджикских поселениях, народных занятий, народных обычаев и традиций и их изучение имеет большое значение для других дисциплин, включая историю и этнографию и др. Их также можно использовать для определения некоторых народных традиций регионов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REVIEWING OF LEXIC LAYER OF TOPONYMS OF "OYODDOSHTHO" (MEMOIRS) WORK BY S. AINI

Lexical analysis of polyonyms of «Oyoddoshtho» (Memoirs) work by S. Aini is the main content of the article and the author tries to consider the problems related to polyomonyms on the basis of onomastic material. The author notes that polyonymy is an integral part of oykonomy that includes city names and consists of poly - many, multi-sphere, city + onumiya - a name that expresses the names of cities. According to their content, polyonyms are subdivided into subgroups of ergonomics, urbanonyms, agronomy, choronyms, chromonyms. Polymones that are reflected in «Oyoddoshtho» (Memoirs) work denote professions and their development in ancient Tajik settlements, folk occupations, folk customs and traditions, and their study is of great importance for other disciplines, including history and ethnography, etc. They can also be used to define some folk traditions of the regions.

Текст научной работы на тему «РАССМОТРЕНИЕ ЛЕКСИЧЕСКОГО ПЛАСТА ТОПОНИМОВ ПРОИЗВЕДЕНИЯ "ВОСПОМИНАНИЯ" С. АЙНИ»

Согласование является особенностью преимущественно предложения, в котором соединенные слова по однозначным морфологическим категориям лица и числа равноценны друг другу.

Ключевые слова: язык, средство связи, согласование, ссылка, обучение, сравнения, предложения, функция связи, различие, сравнение, анализ, порядок слов, признак, сходство, различие.

COMPARATIVE ANALYSIS MEANS OF COMMUNICATION COORDINATION IN COMPARABLE LANGUAGES

In this article, the author researches the problem of means of communication matching in a comparable language and investigated the features ofits use in both languages.

In the Tajik language, verbal and predicative inflections (endings) and word order are used as coordination, as the main syntactic means. The coordination of the Tajik language is located in the center between the subject and the predicate.

In some sentences, word order acts as a syntactic means of communication between the predicate and the subject. Word order fulfills this task in those sentences in which the subject andpredicate are the noun, subject pronouns, or infinitive.

Coordination is a feature mainly of a sentence in which the words connected by unambiguous morphological categories of a person and a number are equivalent to each other.

Keywords: language, communication tool, agreement, link, training, comparisons, sentences, communication function, difference, comparison, analysis, word order, feature, similarity, difference.

Сведения об авторе:

Махмадсолехи М. - д. ф. (Ph.D) старший преподаватель кафедры языкознания и сопоставительная типология английского факультета Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни. E-mail: [email protected].

About the author:

Mahmadsolehi M. - (PhD) doctor, senior teacher of the Department of Linguistics and Comparative Typology Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. E-mail: [email protected]

БАРРАСИИ КАБАТ^ОИ ЛУГАВИИ ТОПОНИМ^ОИ «ЁДДОШ'ЩОя-И С. АЙНЙ

Имамбердиева С

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Таркиби лугавии забони точикй хеле пургановат буда, он аз кабатхои гуногуни лугавй таркиб ёфтааст. Яке аз ин кабатхои лугавй фарогири чойномхои чугрофй, яъне топонимхо махсуб ёфта, омузишу тахкики ин унсурхои лугавй аз чанбахои умдатарини илми забоншиносй махсуб меёбад. Чрйномхои чугрофй ё топонимхоро дар забоншиносй «илми топонимика меомузад. Топонимика низ як чузъи ономастика махсуб ёфта, антропонимика (юн.апйо-одам, topos-мавзеъ, onoma-ном), этнотопони- мика (юн. etnos-халк, topos-мавзеъ, onoma-ном), гидронимика (юн. hidro-об, onoma-ном), полионимия (poli ва onimiya) ва м. инхо чузъхои дигари он дониста мешавад» [Хрмидов 2018,8].

Полионимия як бахши чудонашавандаи ойконимия махсуб ёфта, мачмуи номи шахрхо аст ва аз чузъхои poly-сер, бисёрсощ ша^р+onumiya-ном иборат буда, мачмуи номи шахрхоро ифода мекунад. Дар асари мавриди баррасй чунин номхои шахрро нависанда барои инъикоси ходисаю вокеахои таърихй корбаст кардааст: Бухоро [7, 10, 12, 22(2), 23(2), 39, 53(3), 60, 63, 66, 71(2), 79, 84, 100, 107, 111(2), 122, 125, 132(4), 133(2), 134, 137(2), 138(2), 140, 141(2), 144, 145, 146(2),... 172; К- 2: 174(7), 175(3), 176(3), 178(4), 179(2), 181(5), 182(3), 183(2), 184(2), 185, 186,187(2), 188, 189(6), 190, 191, 192, 194(2), 196, 198, 348, 351(3)....], Самарканд [Сах. 7, 59, 100, 132, 142(3); К 2: 175, 176(3), 178(2), 202(2), 203, 216, 220, 225(6), 226, 291(3), 298, 308, 351], Гивдувон [8(2), 9, 13, 62, 71, 72(3), 74, 89(2), 97, 98, 99, 103(2),105(2), 107(3), 108, 110, 114 (3), 116(2), 126, 129, 156(3), 159, 163, 164(3), 166(2); К- 2: 204, 246, 252, 256, 262(3), 263(2), 291], Шофирком [Сах.8, 9(2), 24, 25, 33, 36, 39, 66, 71, 79, 80(3), 89, 124; Кисми 2: 251], Карши [39], Тошканд [100], Хуканд [301, 302], Ша^рисабз [280], Казон [280], Макка [280], МарFелон [346, 347(2)], ФарFOна [347] ва f. Аз ин полионимхои оварда Казон дар худуди Русия ва Макка дар худуди Арабистони Саудй вокеъ аст. Полионимхои Бухоро, Самарканд, Еиждувон, Шофирком, Каршй, Шахрисабз, Маргелон, Фаршна то кунун дар хамин шакл ифодакунандаи чойномхо дар Осиёи Миёна хастанд ва аз кабили чойномхои бостонй махсуб меёбанд. Полионими Хуканд то имруз андаке таFЙири шакл карда, дар шакли Куканд мавриди корбурд карор дорад. Холо чанд мисол аз асар меоварем, ки дар онхо ин полионимхо оварда шудаанд: ...табакахои гуногуни ахолии шахри Бухоро ва машFулоти онхоро дар бар мегирад [7]. . ..мухочират ба Самарканд ва вокеахое, ки. ..инхоянд программаи ичмолии ёддоштхои ман [59]. .аз тобеоти райони Fиждувон

будо ...вoкeъ acг [8]. .. .as Сaйидaтo ном дexaи paйoни Шoфupкoм мухоч^ шyдa oмaдaгй бyдa ... [8]. Бaъд aз мypдaни пaдapaш ..5a тapaфxoи Kapшй paфтaacг [39]. Бeштapин дex,кoнoни pa^mo® Fuждyвoн Ba Вoбкaнд cypyд- xoн Ba шaшмaкoмдoн бyдaнд [91]. .. ^ap Тoшкaнд rap мeкapд [100]. ...ин кaфшpo pycx,o нaдyxтaaнд, бaлки тaгopxoи К^он ду^^нд... [227]. ...чopвoи y (пaдapи X,aÜAapK^-Чучкд - И.С.) дap aйёми тобистон дap бaйни Kaprnü Ba Шо^ Сйбз ...мeчapидaacг [302]. ...ин тобистон якe aз бойхои Бyxopo, ки бapoи пиллaxap бa MapF^^ мepaфт ... x,aмpox,и xyд бypд [346]. ... y x,ap pyз бa бoзopxoи aтpoфи Фapгoнa бapoи xapиди пиллa paфтa шaбoнa xaмдap хомон бoзopx,o мexoбид [347].

Дap нaвбaти xyд полионимия бa чунин зepгypyxxo дacгaбaндй мeшaвaд: а) Урбононимия як бaxши чyдoнaшaвaндaи полионимия мaxcyб ёфто мочмуи номи xиёбoнy куч^ пacгкyчaвy гyзapгax acг Ba aB чузъхои arbs (ю.) - «rnaxpïï» Ba onim (ю.) -ном, ки aB зaбoни лотинй гиpифтa шудо, мaънoи гyзapy xиёбoнxo Ba ную-охои axoлинишини шaxpиpo мaвpиди тохлилу бappacй Kapop мeдиxaд. Дap acapи мaвpиди бappacй чунин ypбoнимxopo нaвиcaндa бapoи инъикocи ходжою во^охои тaъpиxй Ba чaззoб бapoмaдaни тacвиp кopбacг кapдaacг: MaддoxpнuEyxopo [111], БoзopuXyya [138], Keмyxmгapoн [138], Тащ Зapгapoн [21G, 237], Цaъфapxoцa [233, 237], гyзapи Дeгpeзü, Mex4a2apoн, Kmo6oà [237], Гузо^pu Mupзo Faфyp [291], KyHau Сйнгын, Xoya 3amuôôm, Xaммoмu Ky/н^пк, С^ёж^ён, Тогы Mrnop [3G5]. ... дap гyзapи Mabáo^onu Eyxopo зиндaгoнй мeкyнaм [111]. Акж,оям ce pyз кoфтyкoв кapдa aз Бoзаpu Xyya нoм гyзapи Бyxopo як 4oe ёфтaнд [138]. Ba^e ки мо бa ?yBapu Keмyxmгapoн pacидeм, aкaaм дap бapф лaFчидa aфтид, xyм шикacг Ba aнгишт пош xypд [138]. Дap хдмин вaкт aз тapaфи Тйцы Зapгapoн ... ду нaфap нaмoён шуд [237]. Ахмоди Кaллa дap гyзapи Ч[aъфapxoцa як ховлй дошт... [233]. ...aз гyзapxoиДeгpeзü, MexH^apo^ Kmo6oô гyзaштa бa гyзapu Цaъфapxацapacидeм [237]. ...aз гуз^pu Mupзo Faфyp бa тapaфи дacги poCT ...бapгaштeм [291]. ... aз он чо бa гуз^pu KyHau Сйнгын бapoмaдa бa вocитaи гyзapцаы Xoya Зaйнuôôын, X,aммoмu ^н^к, Сuôôыщён Ba Tarn Mamp paфтa бa мaôpacau Mupu Apa6 дapoмaдeм [305]; б) Агронимия, як бaxши чyдoнaшaвaндaи ойконимия мaxcyб ёфто мочмуи номи мaйдoн Ba бoзopxoи шaxp aCT Ba aз чузъхои agro (ю.) - «зaмин» Ba onim (ю.) - ном, ки aз зaбoни логинй гиpифтa шудо, мaънoи мaйдoни бa зaмин иpтибaгдoштaи шaxppo мaвpиди тохлилу бappacй Kapop мeдиxaд. Дap acapи мaвpиди бappacй чунин aгpoнимxopo нaвиcaндa бapoи инъикocи ходжою во^охои тaъpиxй Ba чоззоб бapoмaдaни тacвиp кopбacг кapдaacг: Сари Пули Эшон [129], Регистон [14G, 212, 267(2), 269(4), 27G(3), 271, 272(4), 273, 277(3), 278(з), 279, 284, 285(2), 287, 288, 291, 292(2), 3G4, 3G5, 3G6] , Таги Шур (кассобхона) [267], Бозори Нав, бозори Хуча, сари бозори Fозиён [267], Майдони Машки Сарбоз [291, 296, 298], Саройи Таги Пушта (capo^ [294, 295], Растаи Наддофй [304]: Дap нaздикии дexaи мо Capu nynu Эшан ном бoзopчae буд, ки aз xoнaи мо ду килoмeтp дypдoшт [129]. ...тощо як 6op Рeгыcmoн Ba мacчиди БoлoыXpespo дидaм [140]. Яге aз онхо кaccoбии Tœu Шyp aCT, ки aз caA дукон зиёдтap дopaд [267]. Faйp aз инхо дap 6o^pu Hae, 6o^pu Xyya, capu бoзаpы Foзыён Ba дap дт^ бaзopчaxo Ba чopбaккoлиx,o кaccoбoн xaстaнд [267]. Maйôoнu Mamyu Capбoз дap бaйни хомин ду pox, BoKeb буд...[291]. Дap caporn Taгы nyrnma, дap capoe, ки он чо гачкубй мeкyнaнд, - гуфт Нypбoй [294]. ...aз Рeгыcmoн Ba Toyu Tupгapoн гyзaштa бapacmauHaдôoфü pacидeм [304]. b) Эргонимхо як бaxши aнтpoпoнимикa будо мочмуи номи ^ухи oдaмoнepo фapo мeгиpaнд, ки дap бунёд ё шaклгиpии ин ё он мyaccиca, иггиход, шиpкaт, кopxoнa, caxxoмия, мохфил Ba м. инхо нaкш дopaнд: Мири Араб [9, 133(3), 134, 136(2), 138; Ц. 2: 189(2), 192,193, 195, 196(3), 196(3), 197, 199(2), 21G, 224, 226(2), 227, 228, 229(2), 233, 236, 239, 241, 265(2), 267, 278, 279]: .. .вокфи мaдpacau Mupu Apa6 бyдaнд [133]. Чубин - ^aApaca): ...он дeвop ин Krnrbapo aз poxrn колони мaдpacau Чрбт .чудо мeкapд [107]. Масчиди Калон [133, 137, 279, 3G6]: Моълум шуд, ки дap он чо - дap бaйни caxни мaдpacaи Mupu Apa6 Ba Macyuôu Kaлoн човкй (бозми умумии подшохй) бapпo шудо бyдaacг [133]. Болои Х,авз [140, 212(2), 267, 270, 278, 279]: ...мacчиди Бoлoы Xaeзpo дидом, чунки xyдaм бо гожой чoepo нaмeдoниcгaм [140]. Фатхулло кушбегй (мaдpaca): ...y (Мулло Дexкoн - И.С.) оз мaôpacaы Фamxyллo цyшбeгü, ки бо чойи мо ноздик буд, як xyчpa ёфтa буд Ba дap он чо дapcгyй мeкapд [14G]. Мадрасаи Чдъфархоча: Х^отго xyчpaxoи мaôpacau Цaъфapxo^a, ки чубин будо paфтa-paфтa xapctö шудо, кобилияги бошиш- гохии xyдpo томомон бapxaм додо буд [178]. Мадрасаи Мирзо УлyFбек, Заргарон: ...оз бойни мaдpacaxoи Mыpзo ynyz6eK Ba Зapгapoн ... гузошто бо ^aprn Цaъфapxачa pacидeм [237]. Кукалтош [267(2), 307, SOS]: ...^шиштои вой дap Fapбии мaдpacau E^^aimí^ дap похлуи мacцuôuШaйxшocm...[267]. Шaйхшо:...дap похлуи мacчиди цoмeu Шaйxшаcm, ки вой Faйpиyлaмoи Maôpacau Kyкaлmаш, pyзxoи чумъо димoFи xaзopoн нaфap чyмъaxoнoнpo хом ^<xyшбyй» мeкyнaд [267]. Хиёбон (paCTa, мaдpaca): ...ceюм, кaccoбии pacmau Xuёбoн aCT, ки кушишкоши вой дap похлуи мaôpacaы Xuёбoн чой гиpифтaacг [267]. Дорушшифо (мaдpaca) [270(2), 271, 272]: ... ки ин бино оз тapaфи fop6 оз мaдpacaи Дopyшшифo бо як тaнгкyчa чудо мeшyд ... [270]. Хонаи Каъба: ...нaзap бо ковли y (Х,очй Зoкиp - И.С.) ки оз шaйxи apaбxo нокл мeкapд, <o,ap кac, ки бо xoнaи Къбо дapoяд, оз хомои гунохонош томомш пок шудо, оз мoдap шв зoидaгй бapин мeшyдaacг» [28G(2)]. Мадрасаи Ч,инон: (Мулло Тypoб) оз мaôpacaы ^uж>н як xyчpa г^ифто дap он чо мapдyмгypeзoнa зинло^ мeкapдaacг [308].

г) Хрематонимия нaвъe aз пpaгмaтoнимхo буда, номи чиз ё aшёи мaдaнияти моддй, ки бо дacги иншн coxгaшyдa буда, aз чузъхои xrematos - чиз, aшё вa onim - ном гapкиб ёфта, бapoи ифoдaи номи чaвoхиpaт, acбoби мушки, caнги кимматбахо вa мoнaнди инхо мeoяд. Дap acapи мaвpиди бappacй Kapop гиpифгa xpeмaгoними Рaхимxoниpo (мeхмoнxoнa) нaвиcaндa бapoи инъикocи ходжою во^аи гaъpиxй вa чаззоб бapoмaдaни тacвиp кopбacг кapдaacг: Бaъзeи онхо (зaввopaхo (зиёpaткyнaндaхo)-и aмиpи Бyxopo -И.С.) caлoвaтxoн бyдaнд, ки x,ap pyз вакти пeшин бa apки подшохй бapoмaдa дap меумонхонаи «Рщимхонй» ... caлoвaт xoндa...[196].

f) Хоронимия як бaxши чудонашавандаи ойконимия мaхcyб ёфта, номи худудхо, вилоятхо, нохияхо, вохидхои худудию мaъмypй вa xoчaгию мaъмypй ё тaбиию чyFpoфй вa м. инхopo ифoдa мeкyнaд. Ин вoжa юнонй буда, aз чузъхои xoros - «кишвap», «мамлакат» вa onim - оним тapкиб ёфтaacт. Дap «Ёддоштх,о»-и устод С. Айнй чунин xopoнимх,opo нaвиcaндa бapoи инъикocи ходжою вокаахои гaъpиxй вa чаззоб бapoмaдaни тacвиp иcтифoдa кapдaacт: Россия (Русия) [164(3), К^.2. 178, 181, 229], ^индустон [бб, 194, 195], Осиёи Миёна ^ 2: 175, 181, 216], Цазон [227, 229], ДoFиcгoн [272], Кавкази Шимолй [272]. Чанд мишл aз acapи «Ёддоштхо»: ...бaъд aз cyлхи бaйни aмиp вa подшохи Россия pacмaн ин коида бapкapop бoшaд хам, aмиp Мyзaффap... [164]. Бинохои мaдpacaхoи Бyxopo мoнaнди мaдpacaхoи дигap к^ми Осиёи Миёна дуошёна вa бaъзaн якoшёнa бyдa... [175]. ...ин кaфшpo pycxo нaдyxгaaнд, балки тоте^ои Каз°н дyxгaaнд [227(5)]. ...дyxги либocхoшoн yмyмaн бa шaкли либocхoи мapдyми Догистон во Кавкази Шимолй буд [272].

Комонимия як 6окши чудонашавандаи ойконимия мaхcyб ёфта, «мачмуи номи дeхaхo acт во аз чузъхои komos - дех + onumiya - ном ибopaг буда, мачмуи номи дeхaхopo мaвpиди тaхлилy бappacй Kapop мeдихaд» [Хомидов 2014, 45]. Дap acapи мaвpиди бappacй чунин номи дeхaхopo нaвиcaндa бapoи инъикocи хoдиcaю вoкeaхoи гaъpиxй кopбacт кapдaacт: Дехнави Абдуллочон (Дeхнaв) [9, 10, 3б, 7б], Болои Руд [11, 24 (4), 25 (2), 35], Сарваре, Табариён [11, 1б0], Рубахо [13,73,75,7б], ^арахонй [33], Тезгузар [3б, 253, 254], БоFи Афзал, ^аpаяFOч, Мухаммад Боки, ^очихурон [3б], Дарвешобод [103(3), 105(3), 113, 119(2)], Пахмуза (Пахнмуза) [110, 112], Обкена [121], Сайидкент [123], Яланги [132(2)], Дахбед [142], Тахти К^он [1б4, 1б5], Буркут [1б4, 1б5], Махалла [1б7, 243], Махаллаи Шофирком [190], Файзобод [214(2), 215(5), 220(2), 291], Файзобод [215], Fаpбyн [215, 291] во f.

Гидронимия аз калимаи hidro во onumiya (юн.) г^ифта шуда, дap топонимика мaвзeи чyFpoфиepo мeфaхмoнaд, ки бо об aлoкaмaнд (дapё, ба^, хавз, чашма, шapшapa, кул во Faйpa) буда, гидронимия мачмуи номхои мaвзeъхoи обй аст. Дap «Ёддоштхо»-и Сaдpиддин Айнй низ вохидхои лyFaвии мapбyти ин бaxш бо нaзap мepacaд, ки муаллиф ожо^о бapoи ифодаи вoкeaхoи тaъpиxй, ходжами мухим мaвpиди иcтифoдa Kapop дoдaacг. Аз чумла дap мишлхои зepин гидpoнимхoи Зарафшон, Мазрангон, Истамзе, Цилвон, Хоца Хомонй, Кашцадарё, Тезгузар во монанди инхopo дyчop шyдeм: Зарафшон (дapё) .он дap кaнopи dopêu Зарафшон вoкeъ аст [кжми 2, 258]; Мазрангон (чуй) .. .аз бойни дeхa хам бо номи Мазрангон як цуйн колон мeгyзapaд [8, 62, 66, 120]; Истамзе (чуй): ...аз гapaфи чанубаш ^yüu Истамзе cap мeшyд [75]; Чилвон ^уд): . .^х^нони бeзaминиpydu Цшвон, .об чopй кapдaнд [77]; Хоча Хомонй (чуй): . во пули баланди цуйн Хоца Хомонй чудо мeкapд [107]; Тезгузар (чуй): Азбажи ин цуй дap замони cepoбиaш Тезгузар ном дeхapo об мeдoдaacг, бо вой «yyu Тезгузар» ном додаанд [253 (2)]; ^ашкадарё (дapё): ...дap кaнopхoи Цашцадарё, дap захкашхо, кулхо во умуман дap чохои cepoбy алаф мeчapидaacт [302].

Оронимия. Дap acap мaвзeъхoe омадаанд, ки бо номи чузъхои табий paбг дopaнд во ин ^ухи нoмхopo шoxaи алохидаи топонимия opoнимия мaвpиди бappacй кapop мeдихaд. «Opoним номи мaвзeъхoи caтхизaминии ба шаклхои peлeф, яънe кух, талу тeппa мapбyт бyдapo мeoмyзaд ва opoнимия мачмуи чунин номхост. Яънe ба маънои дт^ номи куххо, тeппaхo, Fopхo, чapихo, нишeбихopo opoнимия мeнoмaнд» [Хомидов 2014, 70]: Кизил (дашт, чул): ...ки ба даштп ^тмл мeпaйвaндaд [9]; ^о-ко (ёбон): БoF ва киштзopи бобоям дap oxиpтapи ёбонu Цо-цо буд [33]; Вардонзе: Mei-уянд, ки xy^yMu рег то дeхaи Сайидато ва цургоны Вардонзе pacидaacг [36]; Кухи ^оф: ... дap oxиp дap «Кухц Цоф» ... кушта мeшyд [48]; Карки( дашт): Акаам бо эшонони тypкмaн мyвoco кapдaнй шуда бо шapикдapcи xyд аввалхои мохи хамал ^^хои мapг) ба даштн Каркй paфт [243]; Тализарангари: ...як ^ух аз дуздон дap наздикии Талuзарангарй,дap як paбaги xoлй шабона чамъ шуда манзил мeкаpдаанд... [263];

Этнотопонимия. Дap «Ёддоштх,о»-и Сaдpиддин Айнй чунин кавму кабилахо аз дaвpaхoи кадим инчониб cyкyнaг доштанашон зикp гapдидaacт: Работи ^азок (К^азокработ): Работи Казок дap чануби Fapбии дeхaи мо буд [С. 80, 81, 88]. Дахбед ^ха): Хочагон бо як хашамати aмиpмoнaнд аз шaхpи Сaмapкaнд бapoмaдa, ба дeхaи Дaхбeд, ба тyйxoнa paфгaнд [С. 142]; ^азали: ...y (Йулдошбой -И.С.) ... ба Казалй ... молхои pycй мeoвapдaнд [С.149]. Чугихона (дeхa): Чун ба poхи байни Чугикона ва Файзобод pa^a ба гapaфи шимол ... бapгaштeм [C.220].

Антротопонимхо дap ташаккули номвожахои чyFpoфй дap «Ёддошт- хо»-и Сaдpиддин Айнй накши мухим дошта, acocaн, аз нигохи coxг coдaвy мypaккaбaнд: Дехнави Абдуллочон (Дехнав): ...аз

чануб ба шимол рост ба дехаиДехнави Абдуллоцон меравад [35, 103]; Сари Пули Эшон (бозор): ... ва баъд аз он аз Сари Пули Эшон Зарафшонро гузашта ... ба хонаи худ бармегашт [35]; Чдъфархоча (мадраса): ...аз дарбори амир канора гирифтани Ахмад-махдум ба у ба тарзи пенсия китобхонадории мадрасаи Цаъфархоца дода шуд [27, 54, 108]; Девонбегй (хонакох, хавз): Дар рузхое, ки бориш набошад, албатта у (Зуфунун - И.С.) ба лаби хавзи Девонбегй, ки ягона сайронгохи Бухорои амирй буд, мерафт... [77(2)]; Хоча Аспгардон (гузар): Корй Неъмат дар гузари Хоца Аспгардони Бухоро хавлй дошт... [37]; Олимчон (мадраса, сарой): Акаам дар он вактхо дар мадрасаи Олимцон, ки ба хавлии Шарифчон-махдум наздик буд, бо додарам истикомат мекард [44(3), 45(3)]; Хоча Бу^ор (гузар): Бинобар ин домулло (домулло Икромча - И.С.) дар хавлии худ, дар гузари Хоца Булгори Бухоро дарс мегуфт [54]; Абдуллохон (мадраса): ... дар мадрасаи Абдуллохон дар хучраи худ (Муътасим-И.С.) муллобачавор (лоуболона) зиндагонй мекард [70(2),71]; Мухаммадалй-хочй (мадраса): Хоча Исмати Бухорой (Хоча Исмат) (мазор): ...дар вай мазори шоири машхур Хоча Исмати Бухорой вокеъ шуда буд ... [78(2), 79]; Хонработ: Карантинхои хукумати Бухоро ... дар мавзеи Хонработ ташкил шуда буд [80, 85]; Поччокул-хочй (гузар, масчид): ...дар хар кадоми гузархои Поччокул-хочй ... зиндагонй мекарданд [84, 166]; Чднафар (гузар): ...дар гузарашон, ки Цанафар номида мешавад, дукони бакколй кушод [95, 96]; Мадрасаи Бадалбек: Мадрасаи Бадалбеки нав дар шимоли Масчиди Калони Бухоро бино ёфта буд... [99,100]; Токи Хоча Мухаммади Паррон (бозор):...аз бозори кадуфурушй ва Тощ Хоца Мухаммади Паррон гузашта... [114]. Фитотопонимхо. Бо номи рустанй ва гиёх созмон ёфтани номвожахои чурофиро дар топонимика фитотопонимия меноманд. Дар асари «Ёддоштхо»-и Садриддин Айнй чунин фитотопонимро пайдо кардем: БоFи Афзал, ^араяFOч: Киштзорхои БогиАфзал, Караягоч ... дар зери рег монданд [36]. Дахбед (деха): Хочагон бо як хашамати амирмонанд аз шахри Самарканд баромада, ба деуаи Дафед, ба туйхона рафтанд [С.142]. Дорушшифо (мадраса): ...ин бино аз тарафи гарб аз мадрасаи Дорушшифо бо як тангкуча чудо мешуд... [С.270].

Зоотопонимхо. Хаминро кайд кардан ба маврид аст, ки дар «Ёддоштхо»-и Садриддин Айнй зоотопонимхо хеле кам ба чашм мерасад. Масалан: Рубахо: .. .Мулло Бобочон дар дехаи Рубахо ... имом шуда буд [с. 13]. Хайбар (саги оилаи С.А.): .. .тагои чупонам як саги зотии чупонии шашмоха овард, ки Хайбар ном дошт [с. 53]. Ч,ондор: - Охир, рузе мутаваллй ба тумани Цондор барои туйи яке аз муридонаш рафт [с. 340].

Хулоса, ин навъи чойномхои асари «Ёддоштхо»-и устод С.Айнй инъикосгари тарзи зисту зиндагонй, машгулиятхои мардум, урфу одат ва анъанахои мардуми шахри Бухоро, ки вокеахои асосии асари тарчумаихолй дар хамин шахр гузаштааст, ба хисоб рафта, омузиши онхо барои бахшхои дигари илм, аз чумла таъриху этнография ва г. ахамияти бузургро молик аст ва метавон тавассути онхо баъзе суннату анъанаи мардумии минтакаро мушаххас намуд.

АДАБИЁТ

1. Абодуллоева С. Ономастикаи «Форснома^и Ибни Балхй. Рисолаи номзадй / С. Абодуллоева. - Душанбе, 2003. - 168 с.

2. 2Абодуллоева, С. Ономастикон суфийской поэзии: структурный, семантический и функциональной аспекты (на материале произведений Абульмаджа Санаи, Фаридаддина Аттара и Джаладиддина Балхи)». Авгореф.докт... дисс... / С. Абодуллоева. - Душанбе, 2017. -48 с.

3. Fафуров О. Тафсири мухтасари номхри чурофй. /О.Fафуров.- Душанбе: Маориф, 1983.-144 с.

4. 4.Давлатов ЭА. «Касас-ул-анбиё» ва баъзе масъалахри ономастикаи он. / ЭА. Давлатов.-Душанбе, 2017.-112 с.

5. Давлатова Ф.Т. Лингвистическое исследование антропонимии «Таърихи Табари» Балъами: Автореф. канд. дисс. / Ф.Т. Давлатов. -Душанбе, 2019. - 24 с.

6. Курбонмамадов С.Х. Семантикю-стилистические особенносги поэто- нимии «Шахнаме» Абулкасы1ма Фирдоуси: Автореф. дис.. канд. филол. наук. / С.Х Курбонмамадов. - Душанбе, 2014. - 26 с.

7. 7.Майнусов Д.Ф. Антропонимы «Шахнаме» Абулкасима Фирдавси (лингвис- тический аспект): Автореф. дис.. канд. филол. наук. / Д.Ф. Майнусов. - Душанбе, 2013. -27 с.

8. Самарканда Я.Н. Фарханги номхои форсй-точикй./ Я.Н. Самарканда /.-Душанбе, 2012. - 367 с.

9. 9.Темиров Тахкики таърихию забоншиносии антропонимияи «Хазору як шаб». / Темуров. - Душанбе, 2018. - 24 с.

10. Фарханги забони точикй. - Душанбе: «Шучоиён», 2010. - 1. - 996 с.

11. Фарханги забони точикй. - Душанбе: «Шучоиён», 2010. - 2. - 1095 с.

12. Хайдаров Ш. Лугати чандомади антропонимхои точикони райони Ашт. / Ш. Хайдаров. - Душанбе: Дониш, 1986. -225 с.

13. Хайдарй Ш. Лугати басомади номхои точикони вилояти Хатлон. / Ш. Хайдарй. - Душанбе: Ирфон, 2007. -474 с.

14. Хомидов Д.Р. Топонимия водии Кешруд / Хомидов Д.Р. / (тахдали таърихию забоншиносй). (нашри дувум). -Душанбе: Маориф, 2014.-168 с.

15. Хомидов Д.Р. Забони точикй ва номшиносй./ Хомидов Д.Р. -Душанбе: Маориф, 2018.- 210 с.

16. Шодиев М. Лингвистический анализ топонимов произведений С. Айнй. / Канд.дисс.../ М. Шодиев. - Душанбе, 1994. - 191с.

17. Шоев Р. Ономастика «Самаки айёр». - Автореф.канд.дасс. / Р. Шоев. - Душанбе,1996. -23 с.

РАССМОТРЕНИЕ ЛЕКСИЧЕСКОГО ПЛАСТА ТОПОНИМОВ ПРОИЗВЕДЕНИЯ

«ВОСПОМИНАНИЯ» С. АЙНИ

Лексический анализ полионимов произведения « Воспоминания» С. Айни охватывает основное содержание статьи и автор пытается рассмотреть проблемы относившийся полиомонимов на основе ономастического материала. Автор отмечает, что полионимия является неотъемлемой частью ойкономии, представляет собой набор названий городов и состоит из ро1у-много,

многосферный, город + onumiya - название, которое выражают названий городов. Полионимы согасно их содержанию подразделяются на подгруппы эргономов, урбанонимов, агрономии, хоронимов, хроматонимов. Полимоны, которые отрожены в произведении « Воспоминания» обозначают профессии и их развития в древних таджикских поселениях, народных занятий, народных обычаев и традиций и их изучение имеет большое значение для других дисциплин, включая историю и этнографию и др. Их также можно использовать для определения некоторых народных традиций регионов.

Ключевые слова: полионим, хороним, урбаноним, эргоним, антропоним, имя, лица, социальные группы, состав, гемероним-состав, язык, структура, таджикский язык, арабский язык, турецкийязык

REVIEWING OF LEXIC LAYER OF TOPONYMS OF «OYODDOSHTHO» (MEMOIRS)

WORK BY S. AINI

Lexical analysis of polyonyms of «Oyoddoshtho» (Memoirs) work by S. Aini is the main content of the article and the author tries to consider the problems related to polyomonyms on the basis of onomastic material. The author notes that polyonymy is an integral part of oykonomy that includes city names and consists of poly - many, multi-sphere, city + onumiya - a name that expresses the names of cities. According to their content, polyonyms are subdivided into subgroups of ergonomics, urbanonyms, agronomy, choronyms, chromonyms. Polymones that are reflected in «Oyoddoshtho» (Memoirs) work denote professions and their development in ancient Tajik settlements, folk occupations, folk customs and traditions, and their study is of great importance for other disciplines, including history and ethnography, etc. They can also be used to define some folk traditions of the regions.

Keywords: polyonym, khoronym, urbanonym, ergonym, anthroponym, name, persons, social groups, composition, gemeronym phrase, language, structure, Tajik language, Arabic, Turkish.

Сведения об авторе:

Имамбердиева Саломат Менгликуловна - старший преподаватель кафедры методики преподавания таджикского языка и литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: г. Душанбе, проспект Рудаки, 45, Тел: (+992) 904415100 E-mail: [email protected]

About the author:

Imamberdieva Salomat Menglikulovna - senior teacher of chair of method of teaching Tajik language and literature of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, Address: 45Rudakiavenue, Tel.: (+992) 904415100, E-mail: [email protected]

УДК 811.222.8

МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ И СИНТАКСИЧЕСКИЕ ИСТОРИЧЕСКИЕ ЭЛЕМЕНТЫ

В ТАДЖИКСКИХ ГОВОРАХ

Курбонов С.Х.

Таджикский национальный университет

Несмотря на то, что исследования по таджикской диалектологии ведутся более ста лет, лексические и синтаксические особенности говоров таджикского языка до сих пор не получили должного освещения, в то время как выявление специфических особенностей различных конструкций в говорах отдельно взятого диалекта имеет особое значение для наиболее достоверной характеристики единицы языка. В связи с этим исследование исторических конструкций в таджикских говорах Сурхандарьинской области и южного таджикского диалекта, их сравнение с литературными формами и аналогами в других диалектах остается актуальным направлением отечественного языкознания.

Изучение состава и семантической структуры лексики регионов позволяет определить системообразующие факторы: дать её характеристику с точки зрения природы номинации, исследовать связь с другими лексическими слоями, дать интерпретацию различным наслоениям. Анализ диалектной лексики подтверждает, что она представляет собой сложную систему которой переплетаются элементы литературного языка, интердиалектные слова и узко диалектные термины.

Историческое слово хинг в классической литературе использовано в значении белого или серого коня. Диалектолог М. Эшниёзов обращает внимание на трех его значениях: 1) никчёмная или синяя земля; 2) кожа или бурдюк для сохранения льняного масла; 3) в составной форме харухингила в значении осла, осленка [см. 15, 97]. В диалекте Кургонча слова хинг в составе харухингил употребляется в значении множества ослов: Харухингил-а гирифта буромадан (Унесли всех ослов). В

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.