CC BY
18
PREVENCIJA OTKAZA DELOVA STRUKTURE USLED ZAMORA UZ POMOĆ LASERSKOG BOMBIRANJA POVRŠINE MATERIJALA
Jovičić S. Stevan, Tehnički opitni centar - Sektor za mototehnička sredstva i sredstva rečnih jedinica, Beograd
UDC: 620.197:544.537
629.7.023.2:620.197
Sažetak:
Površinska obrada uz pomoć lasera jeste inovativan postupak po-boljšavanja mehaničkih karakteristika površine delova vazduhoplovnih konstrukcija koji se koristi radi povećanja otpornosti na uticaj promenlji-vog dinamičkog opterećenja koja uzrokuju zamor materijala, odnosno naponsku koroziju. Tretiranje laserom naziva se i lasersko bombiranje, ali su u upotrebi i drugi nazivi. U radu su prikazani trenutni status ove inovativne tehnologije poboljšanja karakteristika delova vazduhoplovnih struktura, kao i mogućnosti primene ove tehnologije.
Ključne reči: lasersko bombiranje, poboljšanje fizičkih karakteristika materijala, prevencija otkaza usled zamora materijala.
Uvod
Površinska obrada, odnosno tretiranje površine materijala bom-fa iranjem pomoću lasera jeste inovativan postupak poboljšava-nja mehaničkih karakteristika površine materijala koji se koristi radi povećanja otpornosti mašinskih delova (u ovom slučaju lopatica turbine mlaznih motora) na uticaj oštećenja nastalih od usisavanja stranih tela (Foreign Object Damage - FOD) u prostor mlaznog motora i po-većanja otpornosti mašinskih delova na uticaj dinamičkih opterećenja koja su uzrok pojave zamora materijala i pojave naponske korozije [1, 2, 3, 4]. Sam postupak zasniva se na ostvarivanju zaostalih napona is-pod površine delova strukture koji se tretiraju ovim postupkom. Na ovaj način ostvaruje se poboljšanje mehaničkih karakteristika površin-skog sloja i to od 5 x do 10 x u odnosu na delove kod kojih se pobolj-šanje mehaničkih karakteristika postiže klasičnim bombiranjem. Posle tretiranja delova ovim postupkom, površina mašinskog dela i oblast is-pod površine karakteriše postojanje zaostalih kompresionih napona.
81
Jovičić, S., Prevencija otkaza elemenata strukture usled zamora uz pomoć laserskog bombiranja površine materijala, str. 81-92
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
Na taj način je otežano nastajanje površinskih oštećenja, pojava pr-skotina i njihov dalji rast. Ovaj proces je inače poznat pod nazivom „Naponska korozija" (Stress Corrosion Cracking - SCC).
Tretiranje mašinskih delova laserskim snopom posebno je efikasno kod delova izrađenih od titanijuma i njegovih legura (npr. lopatice na kompresorima i turbinama). Pomenuti postupak ima mnogo širu primenu, uključujući površinsku obradu strukturnih delova motornih vozila, redukto-ra, pogonskih mehanizama, ali i ortopedskih pomagala u medicini. Izu-zetne su mogućnosti njegove primene kod vazduhoplovnih struktura, si-stema naoružanja i u industriji. Lasersko bombiranje se može definisati kao niz uzastopnih impulsnih udara laserskog zraka o površinu materijala čije se mehaničke karakteristike žele poboljšati. U radu su prikazani tre-nutni status i mogućnosti primene ove tehnike i doprinosi koje njena pri-mena obezbeđuje.
Princip rada bombiranja laserskim snopom
Lasersko bombiranje mašinskog dela nastaje kao posledica formi-ranja udarnih talasa visoke amplitude koji nastaju od energije pulsira-jućeg laserskog zraka koji pada na odabrani segment površine mašin-skog dela. Samo dejstvo zraka na materijal postiže se kroz mehanički efekat „hladnog rada" koji je izazvan udarnim talasom, a ne termalnim dejstvom kao posledice zagrevanja površine od laserskog zraka. La-serski snop ima talasnu dužinu od 1,054 pm. Laserski sistem proizvo-di veoma kratke laserske impulse u trajanju od 8 do 40 nanosekundi sa impulsnom energijom od 50 [J]. Laserski snop je prečnika 5 do 6 mm. Parametri laserskog bombiranja su tako podešeni da se na me-stu dejstva snopa dobija snaga zračenja od 5 do 10 GW/cm2 [5]. Pre nego što se pristupi ovoj vrsti obrade površine mašinskog dela neop-hodno je izvršiti tehnološku pripremu za sam proces. Deo koji se obra-đuje potrebno je pokriti slojem odgovarajućeg materijala koji je nepro-ziran za laserski snop. Preko ovog prvog sloja nanosi se sloj druge materije koja je transparentna za laserski snop. Tako pripremljeni ma-šinski deo podvrgava se laserskom bombiranju. Laserski zrak prolazi kroz transparentni sloj i dolazi u interakciju sa nepropusnim slojem, kao što je prikazano na slici 1. Interakcija se sastoji u tome što energi-ja laserskog zraka biva apsorbovana u prvih nekoliko milimetara ne-propusnog sloja koji pokriva površinu mašinskog elementa koji se ob-rađuje. Materijal nepropusnog sloja isparava formirajući plazmu. Tem-peratura plazme brzo raste i dalje se zagrevajući od dolazećeg laser-skog zraka, ali termička ekspanzija je onemogućena transparentnim slojem. Pritisak u na ovaj način ograničenoj oblasti plazme ubrzano
raste, izazivajući udarni talas koji se prenosi kroz preostali deo nepro-pusnog sloja i unutar površine materijala mašinskog dela koji se tretira bombiranjem. Nepropusni sloj koji pokriva površinu mašinskog ele-menta ima ulogu da ga zaštiti od direktnog kontakta sa indukovanom plazmom i obezbeđuje kozistentne radne uslove na površini elementa i rad interakcije laserskog snopa. Direktan dodir površine koja se ob-rađuje plazmom u većini slučajeva će formirati tanki rastopljeni sloj na samoj površini, što će imati za posledicu promenu boje površine pa do istopljenosti same površine u dubini od 15 do 25 pm, u zavisnosti od ozračenosti površine obratka i karakteristika metala.
Materijal nepropusnog pokrivnog sloja može biti različit, na primer: suva ili vlažna boja, crna lepljiva traka, metalna folija ili lepljiva metalna folija. Svi ovi materijali daju približno iste rezultate sa sličnim vrednosti-ma generisanog impulsa pritiska. Transparentni sloj služi da ograniči plazmu koja se formira na površini nepropusnog sloja i može biti nači-njen od bilo kog materijala koji je transparentan za laserski snop. Naj-jednostavniji i najjevtiniji metod je upotreba tekuće vode koja se dovodi uz pomoć odgovarajuće brizgaljke i to na način da se dozvoli da voda teče preko površine koja će biti tretirana laserskim snopom. Voda nema ulogu rashladnog medijuma već služi ograničavanju nekontrolisanog ši-renja plazme koja nastaje kada laserski snop dođe u interakciju sa, za laserski snop, nepropusnim slojem koji pokriva površinu elementa koji se tretira.
Slika 1 - Šematski proces bombiranja površine materijala laserom
Jovičić, S., Prevencija otkaza elemenata strukture usled zamora uz pomoć laserskog bombiranja površine materijala, str. 81-92
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
Ograničeni prostor u kojem se nalazi plazma omogućava postizanje i do 10 x većeg pritiska u odnosu na pritisak koji bi postojao da nema ovog ograničavajućeg sloja, tj. sloja koji je propusan za laserski snop. U praksi je ceo sistem za tretiranje laserskim snopom smešten u blizini de-lova koji se laserski tretiraju. Inače, delovi se na mesto dejstva smeštaju uz pomoć automatike. Površina koja se tretira zavisi ponajviše od kon-struktivnog rešenja mašinskog dela koji je predmet obrade, kao i od rad-nih uslova u kojima će mašinski deo obavljati svoju funkciju. Ponekad je potrebno laserski bombirati samo određeni segment površine mašinskog dela ili jednu određenu tačku [6]. Na primer, potrebno je obraditi napadne ivice aeroprofila, podnožja turbinskih lopatica, okoline otvora za zakovice, zaobljenja na radilicama ili zupčanicima. Kada se tretira veća površina obavlja se niz uzastopnih tačkastih tretmana površine koja se delimično preklapaju sve dok željena površina ne bude potpuno istretirana.
Udarni talas koji se prenosi u materijal ima za cilj da poboljša meha-ničke karakteristike površinskog sloja i sloja koji se nalazi uz površinu ma-šinskog dela. Ako je veličina pritiska udarnog talasa veća od dinamičke čvrstoće materijala on će izazvati razvlačenje materijala, što će rezultirati pojavom napona na istezanje u površinskoj ravni i na taj način se stvara zaostali napon na pritisak kojim materijal teži da se vrati u prvobitno stanje na površini. Kako maksimalne vrednosti parametara udarnog talasa opa-daju sa dubinom prodora u materijal i vrednosti napona na istezanje tako-đe opadaju sa udaljavanjem od površine materijala. Zbog toga što je pla-stično naprezanje izazvano udarnim talasom prodrlo mnogo dublje u materijal od naprezanja koje bi izazvao konvencionalni način bombiranja i zaostali naponi su mnogo dublje prodrli u materijal. Dakle, što je ovaj prodor u dubinu materijala veći to su bolje mehaničke karakteristike materijala.
Poboljšanje kvaliteta materijala
Lasersko bombiranje doprinosi poboljšanju brojnih karakteristika materijala, bilo da su u pitanju metali ili njihove legure. Najznačajnije pobolj-šanje u mehaničkim karakteristikama materijala ogleda se u povećanju površinske otpornosti materijala na otkaze koji su u vezi sa stanjem povr-šine mašinskog elementa. Tu se, pre svega, misli na otpornost na uticaj promenljivih opterećenja koja uzrokuju pojavu zamora, površinske korozi-je, naponske korozije i porast prskotina. Brojni materijali, metali i legure uspešno se podvrgavaju postupku laserskog tretiranja njihovih površina, uključujući titanijum, titanijumove legure, čelike, legure aluminijuma, live-na gvožđa i sinterovane materijale. Poboljšanja površinskih karakteristika materijala posledica su zaostalih (rezidualnih) napona na pritisak koji se nalazi na površini materijala i u oblastima blizu površine.
CsT)
Slika 2 — Uporedni prikaz zaostalog (rezidualnog) napona posle tretmana klasičnim bombiranjem i tretiranja laserom
Na slici 2. ilustrovan je primer raspodele zaostalog napona na pritisak po dubini materijala, postignutog na delu izrađenom od legure titanijuma i to u poređenju sa delom koji je bio obrađen konvencionalnom metodom tretiranja površine (mehaničkim bombiranjem). Profil napona određen je korišćenjem standardnog difrakcionog merenja uz pomoć x-zraka. Zaostali napon na pritisak koji je izazvan bombiranjem prostire se u dubini materijala i preko 1 mm, dok je ta vrednost u slučaju tretmana mehaničkim bombiranja oko 0,2 mm.
Termička stabilnost zaostalog napona
Radni uslovi mašinskih elemenata pri kojima dolazi do povećanja temperature samog mašinskog dela koji obavlja svoju funkciju utiču i na termičku stabilnost zaostalih napona. Zbog očuvanja dobrih mehaničkih karakteristika koje su postignute bombiranjem mora se ostvariti zadatak da i materijal od ko-jeg je izrađen mašinski deo, ili deo strukture, bude takođe otporan na prome-ne temperature. Legura titanijuma Ti-8Al-1V-1Mo bila je podvrgnuta tretmanu laserskog bombiranja, a zatim je ostavljena na temperaturu koja odgovara radnoj temperaturi datog elementa u trajanju od 4 sata. Posle toga je meren profil zaostalog napona. Rezultati su prikazani na slici 3. Vidi se da je povratak zaostalih napona na vrednosti pre bombiranja minimalan [7].
CsE>
Jovičić, S., Prevencija otkaza elemenata strukture usled zamora uz pomoć laserskog bombiranja površine materijala, str. 81-92
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
Slika 3 - Profil zaostalog napona posle izlaganju radnoj temperaturi u trajanju od 4 sata
Zamor
Ključna poboljšanja koja se dobijaju posle tretiranja nekog mašin-skog dela laserskim bombiranjem sastoje se u značajnom produženju radnog veka elementa i povećanju njegove otpornosti na opterećenja koja imaju za posledicu pojavu zamora materijala. Najznačajnije povećanje otpornosti na pojavu zamora postiže se u onim oblastima gde se prskoti-ne javljaju na površini i njihovom kasnijem rastu u dubinu materijala. Do ovih pojava obično dolazi na mestima lokalne koncentracije napona (me-sta ivica, otvori, zarezi, uglovi, uključci u materijalu, pojava nehomogeno-sti materijala). Primetno poboljšanje otpornosti na pojavu zamora postig-nuto je u slučaju tankih struktura i to na mestima površina ili područja koja su karakteristična, na kojima je izražena lokalna koncentracija napona.
Na slici 4 prikazano je uporedno poređenje karakteristika otpornosti prema opterećenjima koja izazivaju pojavu zamora materijala na uzorci-ma izrađenim od aluminijuma 7075-T7351 koji su podvrgnuti laserskom bombiranju i bombiranju konvencionalnom metodom [8]. Pomenuti delovi ispitani su na uticaj promenljivog dinamičkog opterećenja u uređaju za savijanje u tri tačke, pri sledećim uslovima: R = 0,1; Kt = 1,68. Podaci po-kazuju tipične karakteristike povećane otpornosti na pojavu zamora kod uzoraka koji su tretirani laserskim bombiranjem, uključujući 30% do 50% povećanje otpornosti na pojavu zamora i produženje radnog veka u od-nosu na uzorke koji su tretirani klasičnim bombiranjem ili uopšte nisu imali tretman poboljšanja površinskih karakteristika.
<jT)
Broj promena
Slika 4 - Uporedni pregled karakteristika otpornosti na zamor elementa strukture izrađenog od aluminijuma 7075-T7351
Najranija istraživanja efekata laserskog bombiranja na produženje radnog veka tankih delova struktura izvršena su na lopaticama turbine motora F101-GE-102 [9]. U ovim istraživanjima poređena je efikasnost laserskog bombiranja u odnosu na klasično mehaničko bombiranje povr-šine aeroprofila lopatica turbine i to na uticaj oštećenja od uticaja stranih tela koja bivaju usisana u prostor mlaznog motora (Foreign Object Damage - FOD). Dobijeni rezultati prikazani su na slici 5.
w
eo
Uzorci temperaturno kondicionirani na temperaturu od 204°C u trajanju od 24 časa, pre ispitivanja na sobnoj temperaturi.
S.
и
Type and Depth No
of Notch: Damage
Surface Treatment- None
hr
114
run
High Intensity Shot Peered
0.125A
Laser Shock Peered
Slika 5- Uporedni prikaz efekata bombiranja klasičnim i laserskim putem na radni vek lopatica na motoru F101-GE-102
Napomena: 1 [ksi] = 6,89 [MPa]
Jovičić, S., Prevencija otkaza elemenata strukture usled zamora uz pomoć laserskog bombiranja površine materijala, str. 81-92
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
Na osnovnoj liniji se vidi da su neoštećene lopatice otkazale u toku 106 promena pri opterećenju od 70 ksi. Lopatice koje su imale oštećenja u vidu zareza otkazale su pri vrednostima 20 do 30 ksi. Procenjena pro-sečna vrednost napona za lopatice koje su bombirane klasičnom meto-dom je 35 ksi, a za one koje su bombirane visokim intenzitetom 45 ksi. Radi poređenja, opterećenje pri kojem je dolazilo do oštećenja ili otkaza lopatica koje su bile bombirane laserskim snopom iznosi 100 ksi, što je rezultat koji je mnogo iznad onog koji su postigle lopatice koje nisu treti-rane ni na koji način i nisu imale nikakva inicijalna oštećenja. Čak i lopatice koje su bile podvrgnute bombiranju uz pomoć EDM (Electro-Discharge Mashined) opreme izdržale su opterećenje od 75 do 80 ksi. Rezultati ovog istraživanja i sprovedenih ispitivanja pokazuju da su lopatice tretira-ne laserskim bombiranjem izvršavale svoju funkciju dovoljno dugo i bez-bedno, čak i ako su primile oštećenja od stranih objekata. Postignuto vre-me njihove bezbedne upotrebe prevazilazilo je vreme koje je predviđeno do redovne zamene neoštećenih lopatica koje nisu bile tretirane bombiranjem.
Korozija
U zaista ograničenom broju studija koje se bave problemom napon-ske korozije uočeno je da mašinski delovi tretirani bombiranjem uz po-moć lasera imaju povećanu otpornost prema nastanku prskotina i njiho-vom kasnijem porastu. To se naročito odnosi na delove izrađene od uobi-čajenih materijala koji se koriste za izradu vazduhoplovnih konstrukcija, kao što je aluminijum oznake 2024-T351. Rezultati su pokazali promenu u gustini anodne struje, posle laserskog bombiranja, što ukazuje na po-većanje otpornosti na takozvanu koroziju u „džepovima" (pitting corros-sion). Takođe je uočeno i smanjenje gustine struje (pasivno), što ukazuje na porast otpora na koroziju. Ovo poboljšanje ogledalo se kako u porastu otpornosti ka nastanku, tako i na kasnijem prirastu ove vrste oštećenja.
Primena tehnike laserskog bombiranja u proizvodnji
Početkom 1991. godine službe zadužene za održavanje flote letelica tipa B1-B američkog ratnog vazduhoplovstva počele su da se suočavaju sa problemima otkaza na lopaticama turbina zbog upada stranih objekata u motorski prostor. Pogonska grupa koja daje pogon ovoj moćnoj i sofisti-ciranoj letelici nosi oznaku GE F101. Komadi lopatica koji su tom prilikom
<jT)
otpadali neretko su pričinjavali nepopravljivu štetu celoj pogonskoj grupi. Da bi se izbeglo potpuno prizemljenje cele flote letelice tog tipa naređeno je da odgovarajuće službe vrše ručnu inspekciju lopatica pre svakog leta. Ovaj postupak iziskivao je mnogo vremena, a sam način pregleda bio je mukotrpan. Sastojao se u trljanju napadnih ivica lopatica pamučnim ruka-vicama, pamučnim kuglicama, zubarskim koncem. Ukoliko je uočena i najmanja neravnina ili prskotina, lopatica je zamenjena. Samo u toku 1994. godine bilo je utrošeno oko milion radnih sati na ovu vrstu posla. Cena ovakvih pregleda iznosila je 10 miliona dolara godišnje, i to samo da bi se B1-B održao u vazduhu. Proizvođač motora GE F101, suočen sa primedbama korisnika, vršio je istraživanja u oblasti poboljšanja me-haničkih karakteristika lopatica. Pored ostalog, pokušao je da poboljša površinske karakteristike materijala bombiranjem laserskim snopom.
Značajna poboljšanja primećena su kod lopatica izrađenih od titani-juma, tako da se postiglo veliko povećanje otpornosti na uticaj prodora stranih tela u prostor turbine motora. Oštećenja koja su primećena sma-njivala su radni vek lopatice sa 75 ksi na manje od 20 ksi, što je vreme koje je manje od % planiranog radnog veka. Međutim, kada su lopatice zamenjene lopaticama koje su prošle kroz postupak tretiranja laserom, njena otpornost je iznosila od 75 do 100 ksi. Na taj način je laserskim bombiranjem izvršeno obnavljanje strukturalne čvrstoće i oštećenih lopatica. To znači da je primenom ove tehnike moguće otkloniti i oštećenja veličine do 0,25 inča.
Ratno vazduhoplovstvo SAD je, ohrabreno postignutim rezultatima, odobrilo finansijska sredstva za razvoj opreme za lasersko bombiranje i ovu inovativnu tehnologiju obrade materijala iznelo izvan laboratorija. Osnovana je i kompanija LPS Technologies Inc. (Laser Peening System Technologies), čiji je razvojni i proizvodni zadatak, upravo proizvodnja opreme za lasersko bombiranje. Od 1997. godine kompanija General Electric Aircraft Engines je u svoju tehnologiju izrade avionskih motora unela obavezno lasersko bombiranje i to sa 4 sistema za tretiranje laserskim snopom proizvođača LPST. Primena ovog novog tehnološkog po-stupka u procesu izrade avionskih motora je donela uštedu od 59 miliona dolara samo u prvoj godini. Toliko bi se novca moralo izdvojiti za održa-vanje i zamenu oštećenih lopatica na motorima tipa GE F101. Dodatna ušteda od 40 miliona dolara postignuta je izbegavanjem eventualnih ka-tastrofalnih posledica po pogonske grupe do kojih bi moglo doći otkazom lopatica (lom i razletanje). Logistička služba RV SAD je, prateći postignuta iskustva sa pogonskim grupama letelica tipa B1-B, istu tehnologiju pri-menila i na pogonske grupe F110 GE100, koja se nalazi na letelici tipa F-16A/B „Fighting falcon", i pogonske grupe F119-PW-100, koja pogoni letelicu tipa F-22 „Raptor". Na taj način izvršena je ušteda od milijardu dolara!
C»>
Jovičić, S., Prevencija otkaza elemenata strukture usled zamora uz pomoć laserskog bombiranja površine materijala, str. 81-92
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
Slika 6 - Bombiranje laserom rotorskih lopatica na motoru F119-PW-100
Na slici 6 prikazana je primena tehnologije laserskog bombiranja lopatica motora F119-PW-100. Interesantno je da se kod ovog tipa motora lopatice i nosač lopatica - rotor izrađuju izjedna. Zrak na slici se ne vidi jer se laserski snop nalazi u IC spektru i nije vidljiv za ljudsko oko.
Primena i razvoj tehnologije
Napredak koji je ostvaren primenom, snižavanjem troškova, kao i povećanjem mogućnosti za primenu ove tehnologije otvorio je brojna područja u kojima bi se ona mogla koristiti. Brojne su njene mogućnosti, a proizvođač opreme navodi neke od njih:
- obrada odgovornih strukturalnih delova posebno opterećenih na uticaj opterećenja koja izazivaju pojavu zamora materijala,
- mesta varova titanijumskih i aluminijumskih komponenti,
- zavareni spojevi starijih struktura,
- mesta ojačanja, otvora za zakovičaste veze,
- pri zameni kovanih elemenata livenim.
Ovu tehnologiju moguće je primeniti i kod helikoptera, visokooptere-ćenih reduktora i multiplikatora, prenosnika snage, delova pogonskih ure-đaja, pri izradi tenkova i vozila (slika 7). Interesovanje za primenu ove tehnike pokazali su i proizvođači građevinskih mašina, kao i RV Velike
<9Г)
Britanije za primenu na motorima tipa „Pegasus" koji pokreće letelicu tipa „Harier". Pored navedenih mesta primene poseban interes pokazale su i kompanije iz oblasti proizvodnje energetskih kapaciteta i brodogradnje.
Slika 7 - Primena laserskog bombiranja visokoopterećenih prenosnika snage na helikopteru tipa „Comanche" RAH 66
Zaključak
U budućnosti bi stručnjaci trebalo potpuno da iskoriste ovu inovativ-nu tehniku uočavanjem mogućnosti koje ovaj vid obrade materijala pru-ža. Tehnologija postoji, oprema za njenu primenu takođe, ali je najveća mana ovog procesa njena visoka cena i relativna sporost samog proce-sa. Situacija će se sigurno umnogome poboljšati kada se pojavi uređaj koji će nanositi i uklanjati nepropusni sloj kojim je deo koji se obrađuje presvučen. Najnovijom odlukom Direktorata za materijale i nove tehnolo-gije pri istraživačkoj laboratoriji RV SAD, iz 2007. godine, daje se snažna podrška ovom programu i očekuje se njegova masovna primena u nared-nih pet godina.
Literatura
[1] Tanglia, R. D. i Lahrman, D. F., Preventing Fatique Failures with Laser Peening AMPTIAC Volume 7, Number 2. 2003.
[2] Clauer, A., Dulaney, J., Rice, R. i Koucky, J., Laser Shock Processing for Treating Fastener Holes in Aging Aircraft, Atlanta Technology Publications, Atlanta, 1992.
[3] Lykins, C., Prevey, P., Mason, P., Laser Shock Peened Compressive residual profile after Exposure to temperature, AF Report, Wright Peterson AFB, Ohio, 1995.
[4] Clauer, A. i Koucky, J., Laser Shock Processing Increases the Fatigue Life of Metal Parts, Materials & Processing, vol. 6 (6), pp. 3-5, 1991.
Jovičić, S., Prevencija otkaza elemenata strukture usled zamora uz pomoć laserskog bombiranja površine materijala, str. 81-92
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4 / 09
[5] Laser Shock Processing, Technical Bulletin 1, LSP Technologies, Inc., Dublin, OH, 1999.
[6] Clauer, A., Dulaney, J., Rice, R. i Koucky, J., Laser Shock Processing for Treating Fastener Holes in Aging Aircraft, , S. Atluri, C. Harris, A. Hoggard, N. Miller i S. Sampath : Durability of Metal Aircraft Structures Atlanta Technology Publications, Atlanta, pp. 350-361, 1992.
[7] Lykins, C., Prevey, P. i Mason, P., Laser Shock Peened Compressive Residual Profile After Exposure to Temperature, AF Report WL-TR-95-2108, Wright Patterson AFB, OH, September 1995.
[8] Peyre, P., Merrien, P., Lieurade, H. i Fabbro, R., SurfaceEngineering, vol. 11, pp. 47-52, 1995.
[9] Thompson, S., See, D., Lykins, C. i Sampson, P., SurfacePerformance of Titanium,
[10] Gregory, Ed. J., Rack, H. i Eylon, D., The Minerals, Metals & Materials Society, pp. 239-251,1997.
LASER PEENING IN PREVENTING FATIGUE FAILURES Summary:
Laser peening is an inovative surface enhancement process used to increase mechanical properties i.e. resistance of aircraft parts, engine compressors and fan blades in order to improve high cycle fatique life. Laser peening may also be reffered to as laser shock processing, and various other commercial trade names are available. This paper reviews the status of the laser peening technology, material property enhancements and potential applications.
Key words: Laser peening, material property enhancement, preventing fatique failures.
Datum prijema članka: 15. 07. 2008.
Datum dostavljanja ispravki rukopisa: 14. 12. 2008.
Datum konačnog prihvatanja članka za objavljivanje: 28. 12. 2008.
<9T)
