Preslikavanje kvaliteta usluga na mrežne performanse telekomunikacionih mreža Текст научной статьи по специальности «Компьютерные и информационные науки»

Profesor dr Milojko Jevtović,

dipl. in'.

Elektrotehnicki fakultet, Banja Luka

PRESLIKAVANJE KVALITETA USLUGA NA MREŽNE PERFORMANSE TELEKOMUNIKACIONIH MREŽA

UDC: 621.39

Rezime:

U radu je prikazana analiza preslikavanja (mapping) i odnosa kvaliteta usluga (Quality of Service — QoS) i mre'nih performansi (Network Performance — NP) digitalnih teleko-munikacionih mre'a, uključujući digitalne mreze integrisanih slu'bi (Integrated Service Digital Network — ISDN). Opisana je namena QoS-a i NP-a i razmatran odnos između preslikavanja i specifikacije QoS-a. Detaljno je opisano preslikavanje kvaliteta usluga na mrezne performanse digitalnih mreza. Analizirani su principi razvoja parametara QoS-a i NP-a, kao i kvalitativni odnosi između ovih velicina. Ukazano je na potrebu da se pri projektovanju digitalnih multimedijalnih telekomunikacionih mreza analizira preslikavanje QoS na NP kon-kretne mreze, nad kojom se formira multimedijalna mreza.

Kljucne reci: kvalitet usluga, QoS, mrezne performanse, preslikavanje, digitalne mreze, ge-nerišući parametri, primarni QoS parametri, izvedeni QoS parametri, nivo usluga, sporazum o nivou kvaliteta.

QUALITY OF SERVICE MAPPING TO COMMUNICATIONS NETWORK PERFORMANCES

Summary:

Quality of service mapping to network performances is one of the most important segments of multimedia communications network solutions. Qualitative relationship between network performanse parameters and QoS parameters is described in this paper.

Key words: quality of service, QoS, network performance, mapping, digital networks, generic parameters, primary performance parameters, derived performance parameters, service level, service level agreement.

Uvod

Uporedna analiza kvaliteta usluga (Quality of Service - QoS) i mrežnih performansi (Netvork Performance - NP), odnosno QoS-a i tehnickih karakteristika digitalnih telekomunikacionih mre'a (ukljucujući ISDN uskopojasne i siroko-pojasne mreže) potrebna je iz vise razloga [1], a posebno s ciljem da se:

- definise namena, opisu i uporede QoS i NP digitalnih mre'a, odnosno da se uoci svrsishodnost i važnost ovih kon-cepata;

- pokaže kako su QoS i NP prime-njeni u digitalnim telekomunikacionim mrežama, ukljucujući ISDN mreže;

- sagledaju pogodnosti i međusobni odnos QoS-a i NP-a;

- utvrde i klasifikuju odgovarajuće mrežne performanse za parametre koji mogu biti potrebni, odnosno od interesa su u prakticnoj primeni;

- identifikuju generisući (generic) parametri mrežnih performansi.

Definicija QoS-a, data u ITU-T pre-poruci E.800, glasi: „Zajednicki efekat performansi usluge koji određuje stepen

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

593

zadovoljstva korisnika datom uslugom“ (Collective effect of service performance which determine the degree of satisfaction of user of the service) [2]. Ova defi-nicija {iroko pokriva mnoga polja rada i ocene kvaliteta, uklju~uju}i i subjektivno zadovoljstvo korisnika. Me|utim, aspekti kvaliteta usluga na koje se odnosi prepo-ruka I.350 ograni~eni su na identifikaciju parametara koji mogu direktno da se po-smatraju i mere u ta~ki u kojoj je data usluga dostupna korisniku.

U EUROSCOM projektu P.806-G1 data je modifikovana definicija kvaliteta usluga. Po njoj kvalitet usluga predsta-vlja „stepen uskla|enosti usluge sa spo-razumom izmelu korisnika i operatora -davaoca usluge“. U pomenutom projektu QoS se ozna~ava skra}enicom EQoS. Kvalitet usluga defini{e se ugovornim odnosom davaoca i korisnika usluge. Obaveza davaoca usluge ili mreže jeste da korisniku osigura kvalitet usluga koji }e biti u skladu sa zahtevima i o~ekiva-njem korisnika. Prema tome, korisnik je saglasan sa nekim ciljnim parametrima kvaliteta usluga koje mu nudi mreža, od-nosno davalac usluge. Ugovorom ili spo-razumom izmelu davaoca i korisnika usluge defini{u se procedure za pra}enje kvaliteta usluga i kontrola ciljnih vredno-sti parametara QoS-a. Pomenuti parame-tri QoS-a definisani su standardima. Me-|utim, postoje i drugi parametri QoS-a koji su po svojoj prirodi subjektivnog ka-raktera, tj. zavise od aktivnosti korisnika ili njegovog subjektivnog mi{ljenja i nisu predmet standardizacije.

Op{ti aspekti kvaliteta usluga i mre-žnih performansi u digitalnim mrežama, uklju~uju}i ISDN, detaljno su opisani u ITU-T preporuci I.350 Melunarodne unije

za telekomunikacije [3]. Telekomunikacio-na mreža, odnosno njeni tehni~ki parame-tri, omogu}avaju odreleni nivo QoS-a.

Preslikavanje i specifikacija

kvaliteta usluga

Zahtevi za QoS sukcesivno se pre-slikavaju („mapiraju“) na kvantitativne parametre koji su zna~ajni za razli~ite elemente telekomunikacione mreže. Ti parametri mogu se nadgledati, i njima se može upravljati. Zahtevi za kvalitet usluga, odnosno parametri QoS-a, preslika-vaju se na:

- performanse mreže, kao {to su protok poruka, {irina propusnog opsega kanala, ka{njenje, verovatno}a bitskih ili paketskih gre{aka pri prenosu, obrada poruka u ~vorovima mreže (sekvencijal-no ili paralelno procesiranje);

- formate, {to se odnosi na formate protokola, brzinu prenosa, metode i algo-ritme kompresije govornih signala, algo-ritme kompresije video-slike, rezoluciju slike, itd.;

- sinhronizaciju, gde se podrazume-va sinhroni ili asinhroni na~in prenosa, stroga ili labava sinhronizacija mreže, metode sinhronizacije poruka (govor, vi-deo-slika, itd.) pri prenosu, itd.;

- tro{kove koji se odnose na cenu upotrebljene komunikacione platforme (multimedijalni sistem ili terminal), cenu veze, cenu prenosa poruka i dr.;

- korisnika, koji subjektivno ocenju-je kvalitet video slike, govora ili audio signala i grafike, ali i na vreme odziva mreže na zahtev za izvr{enje usluge, itd.

Evidentno je da mnogo faktora ima zna~ajan uticaj na „ugradnju“ QoS-a u te-lekomunikacionu mrežu. Svaki od para-

594

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

metara QoS-a mora biti ,,vidljiv“, odno-sno merljiv i registrovan kao velicina sa kvantitativnim vrednostima koje se mogu pode{avati („skalirati“) u odre|enim gra-nicama. Parametri QoS mere se u tacki gde korisnik pristupa definisanoj usluzi.

Aplikacioni zahtevi za QoS prevode se na parametre visokog nivoa koji teh-nicki specificiraju ono {ta korisnik zahte-va. Korisnik defmi{e specifikaciju zahte-va kvaliteta usluge, koja se u mreži pre-vodi na parametre koji tehnicki specificiraju ono {to korisnik usluge zahteva. Specifikacije QoS-a su razlicite na razli-citim sistemskim nivoima, a koriste se za konfigurisanje mehanizama QoS na svim nivoima arhitekture telekomunikacione mreže. Postoji vi{e sistemskih nivoa mreže, a mogući su:

- protokoli - na mrežnom i tran-sportnom sloju (treći i cetvrti sloj OSI si-stema);

- operativni sistemi - mrežni opera-tivni sistem, upravljanje resursima, rad u realnom vremenu;

- distribuirana platforma - centralni procesor, memorije, baferi, video-kame-ra, audio oprema;

- aplikacije koje se odnose na odre-lene mrežne primene, odnosno klase usluga.

Zahtevi za QoS, odnosno kvalitet usluga, preslikavaju se na resurse teleko-munikacione mreže. Mreža mora posedo-vati odgovarajuće mrežne parametre, odnosno resurse (kanale sa odgovarajućim propusnim opsegom, ka{njenjem prili-kom prenosa, bitskim protocima, itd.) i mehanizme (protokoli, algoritmi, sinhro-nizacija) koji mogu da realizuju željene -zahtevane parametre QoS.

Korisnicki zahtevi za kvalitet usluga, koje telekomunikaciona mreža treba da podrži, defmi{u se u formi specifikacije. Specifikacija QoS-a sadrži zahteve za:

- performanse mreže - ocekivane karakteristike performansi mreže koje su potrebne za obezbe|enje resursa;

- sinhronizaciju - karakteristike ste-pena sinhronizacije koji se zahteva izme-lu odgovarajućih usluga, dogalaja ili in-formacionih tokova kroz mrežu;

- nivo usluga - defini{e se nivo re-sursa koji se zahteva za održavanje ga-rantovanih performansi mreže, a time i zahtevanog kvaliteta usluga;

- tro{kovi usluge - cena koju korisnik treba da plati za zahtevani nivo kvaliteta usluge;

- upravljanje QoS-om - stepen mo-guće adaptacije QoS-a koji može biti pri-hvatljiv ili menjan (skaliran) ukoliko ugovoreni QoS ne može biti ostvaren.

Imajući sve to u vidu, nameće se pi-tanje kako QoS „ugraditi“ u telekomuni-kacionu mrežu. Ugradnja QoS-a obuhva-ta niz aktivnosti na izradi i definisanju odrelenih tehnickih re{enja, kao {to su:

- koncepcija i konstrukcija op{te tehnicke osnove (ukljucujući protokole i arhitekturu kvaliteta usluga), odnosno kostur (Framework) QoS-a;

- specifikaciju QoS koja obuhvata de-taljno navedene aplikacione zahteve QoS;

- mehanizmi QoS (protokoli, algo-ritmi) koji realizuju željene, odnosno zahtevane parametre QoS;

- preslikavanje (mapiranje) zahteva QoS na resurse telekomunikacione mre-že, odnosno na mrežne parametre (NP).

Teži{te ovog rada usmereno je na ana-lizu preslikavanja QoS-a na NP, a posebno na definisanje namene QoS-a i NP-a.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

595

Namena mrežnih performansi i

kvaliteta usluga

Međunarodna unija za telekomuni-kacije, preporukama serije I, definisala je službe prenosa i teleslužbe za digitalne uskopojasne i sirokopojasne mreže inte-grisanih službi (ISDN). Ova defmicija pomenutih službi data je preko tzv. refe-rentnog modela ISDN mreže. Među glavne karakteristike tih službi spada skup parametara QoS, koje nude pojedi-ne službe prenosa. Ti parametri su kori-snicki orijentisani, a odnose se na ele-mente koji podržavaju određene službe prenosa. Nosioci službi prenosa i teleslu-žbi podržavaju se razlicitim vrstama ve-za, pri cemu svaka od njih obuhvata ne-koliko tipova elemenata za povezivanje, odnosno razlicitih interfejsa. Na slici 1 referentnog modela digitalne mreže inte-grisanih službi prikazano je kako je kon-

cept QoS-a i NP primenjen u ISDN mre-žnom okruženju. Kvalitet usluga odnosi se na teleslužbe i na službe prenosa, dok se mrežne performanse odnose iskljucivo na službe prenosa, sto znaci da su parametri NP mrežno orijentisani.

Namena QoS-a

Korisnik obicno ne zna kako je od-ređena usluga obezbeđena, niti kako je ta usluga u mreži tehnicki realizovana. Me-đutim, on je zainteresovan za upoređenje određene usluge sa nekom drugom uslu-gom, prema korisnicki orijentisanim per-formansama, koje se odnose na uslugu s kraja na kraj veze. Prema tome, sa kori-snicke tacke gledista, kvalitet usluga mo-že se predstaviti parametrima koji:

- upućuju na efekte koje korisnik uocava, a ne na to u kakvoj su oni vezi sa mrežom;

Sl. 1 — Referentni model digitalne mre'e integrisanih slu'bi:

TA — terminalni adapter; TE1 — terminalni uresa ISDN interfejsom; TE2 — terminalni urebez ISDN interfejsa; NT1, NT2 — mre'ni završeci; R,S,T — referentne tačke (interfejsi);

QoS — kvalitet usluga

596

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

- neće zavisiti, po njihovoj definici-ji, od toga kako su ti parametri realizova-ni u mreži;

- uzimaju u obzir sve aspekte uslu-ge, sa korisnicke tacke gledista, koje mo-gu biti merene u pristupnoj tacki usluge;

- opisani su terminologijom nezavi-snom od termina vezanih za mrežu, i za-jednickim jezikom koji razumeju obe stra-ne, tj. korisnik i operator (davalac usluge).

Navedeni zahtevi moraju se imati u vidu pri uvođenju novih parametara QoS u slucaju evolucije mreže, odnosno kon-vergencije paketskih i javnih mreža sa komutacijom kanala.

Namena NP-a

Davalac usluge (operator) zaintere-sovan je za efikasnost mreže pri obezbe-đivanju usluga korisniku. Sa tacke gledista operatora performanse NP se najbolje iskazuju parametrima koji obezbeđuju informacije koje su korisne za: razvoj te-lekomunikacione mreže, planiranje mre-ža (nacionalnih i međunarodnih), eksplo-ataciju i održavanje mreže.

Korisnicki orijentisani parametri QoS obezbeđuju osnovu za projektova-nje mreže, ali oni ne moraju biti upotre-bljeni pri definisanju zahteva za performanse pojedinih veza. Na slican nacin parametri NP direktno određuju QoS, ali oni neće opisivati dati kvalitet usluga na nacin koji je razumljiv korisniku. Oba ti-pa parametara su potrebna, a njihove vrednosti moraju biti kvantitativno uskla-đene da bi mreža bila efikasna pri poslu-živanju korisnika. Definicija QoS i NP oznacava da treba da postoji jasno presli-kavanje njihovih vrednosti, cak i kada iz-

među njih ne postoji direktna relacija („jedan prema jedan“).

Razlike koje postoje između kvaliteta usluga i mrežnih performansi prikazane su u tabeli.

Razlike između kvaliteta usluga i mreinih performansi

Kvalitet usluga (QoS) Mrežne performanse (NP)

Korisnicki orijentisan Orijentisane prema operatoru

Usmeren na korisnicki uocljive efekte kvaliteta Usmerene na planiranje, razvoj, projektovanje, eksploataciju i održavanje

Sadrži atribute usluga i službi Sadrži atribute elemenata za povezivanje

Definise se u pristupnim tackama usluge Definisu se s kraja na kraj veze ili između elemenata za povezivanje

Principi razvoja parametara

QoS-a i NP-a

Pažnju zaslužuje pitanje da li se i pod kojim uslovima mogu meriti ili defi-nisati novi parametri QoS-a i NP-a. Po pitanju izdvajanja, merenja, razvoja i uvođenja novih QoS i parametara NP, važe sledeći opsti principi:

- definicija parametara QoS treba da bude strogo zasnovana na događajima i stanjima koja su uocljiva u pristupnim tackama usluge i nezavisna od mrežnih procesa, kao i događaja koje podržava usluga;

- defmicija parametara NP, treba da bude strogo zasnovana na događajima i stanjima koja su uocljiva u referentnim tackama referentnog modela mreže, odnosno na specificnim interfejsnim signalima;

- korisćenje događaja i stanja, pri definisanju parametara, treba da omogući njihovo merenje u tackama referentnog modela mreže. Takva merenja treba da budu ponovljiva, tako da se mogu verifi-kovati u skladu sa opsteprihvaćenom sta-tistickom tehnikom verifikacije rezultata.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

597

Pri defmisanju i uvođenju novih vrednosti navedenih parametara ima se u vidu da usluge u istoj mreži može obez-beđivati vise operatora. U takvim uslovi-ma mreža treba da omogući komunikaci-ju sa razlicitim nivoima QoS-a. Prema tome, u praksi se korisnici mogu oprede-ljivati za razlicite nivoe QoS-a.

Pri defmisanju parametara QoS-a u ISDN mreži treba imati u vidu referentnu konfiguraciju mreže, odnosno koncept službe prenosa i teleslužbe, kako je pri-kazan na slici 1. Postoji razlika između vrsta parametara koje opisuju QoS službe prenosa i onih koji se odnose na teleslu-žbe, jer su pristupi u ova dva slucaja raz-liciti. Tako, na primer, u slucaju teleslu-žbi interfejs između korisnika i operatora može biti interfejs „covek-masina“ (man-machine). Međutim, u slucaju službe prenosa taj interfejs odgovara referentnim tackama S ili T. Kao rezultat prethodnih cinjenica, neki parametri koji opisuju QoS teleslužbi biće razliciti od onih koji opisuju QoS službe prenosa.

Prilikom opisivanja QoS-a teleslu-žbi, treba da budu uzete u obzir perfor-manse terminalnih uređaja. Za teleslužbe treba da bude ostvareno preslikavanje iz-među QoS-a teleslužbi i performansi ko-risnickog uređaja, ukljucujući terminal i ukupne elemente NP koji podržavaju tu uslugu. Za službe prenosa treba da bude ostvareno preslikavanje između QoS-a službe prenosa i ukupnih NP (s kraja na kraj veze) elemenata mreže koji podrža-vaju tu uslugu.

Kada se uvode, odnosno definisu ili razvijaju novi parametri NP, moraju se imati na umu sledeći zahtevi:

- parametri NP moraju biti merljivi na granici konekcionih elemenata mreže za koje se oni definisu,

- njihova definicija se ne sme zasni-vati na usvajanje internih karakteristika mreže.

Preporukom ITU-T I.350 definisani su primarni i izvedeni parametri mrežne performanse. Parametar primarne perfor-manse (ili mera toga parametra) određen je na osnovu direktnog posmatranja do-gađaja u pristupnim tackama usluga ili na granicama konekcionih elemenata. Iz-vedeni parametar performanse (ili mera toga parametra) određen je na osnovu posmatranja jednog ili vise relevantnih primarnih parametara performanse i pra-ga odlucivanja za svaki relevantni pri-marni parametar performanse.

Može se postaviti pitanje - kakav je međusobni odnos određenog primarnog i izvedenog parametra performanse mreže (NP). Brojni tipovi događaja mogu biti direktno posmatrani u pristupnim tacka-ma usluge ili na granicama konekcionih elemenata.

Parametri koji se odnose na interval između specificnih događaja i frekvenci-ja pojavljivanja događaja mogu se meriti. Takvi direktno izmerljivi parametri, ili primarni parametri performanse, opisuju QoS (u pristupnim tackama usluge) ili NP (na granicama konekcionih elemena-ta) u periodu kada je usluga ili veza ras-položiva. Izvedeni parametri performan-se opisuju performansu na osnovu doga-đaja koji su definisani kao pojava kada vrednost funkcije primarnog parametra (ili parametara) performanse pređe odre-đeni prag. Takvim utvrđenim pragom do-gađaja identifikuje se prelaz između ras-položivih i neraspoloživih stanja. Parametri koji se odnose na interval između utvrđenih pragova događaja i njihova fre-kvencija mogu se identifikovati. Tako

598

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

utvrđenim parametrima performanse opi-suje se QoS i NP za sve intervale u koji-ma je usluga ili veza neraspoloživa.

Kvalitativni odnos između generišućih parametara performansi i parametara QoS

Preporukom I.350 definisano je ukupno devet generišućih parametara performansi, a to su: brzina pristupa, tacnost pristupa, pouzdanost pristupa, brzina pre-nosa informacija, tacnost prenosa infor-macija, pouzdanost prenosa informacija, brzina raskidanja veze, pouzdanost raski-danja veze, tacnost raskidanja veze.

Ovi parametri su razvijeni, odnosno dobijeni primenom tzv. matricnog pristupa koji je prikazan na slici 2. Matricni pristup (matrica 3x3) koristi se za defini-sanje raspoloživosti veze zahtevanog kvaliteta usluge. Pomenuta matrica pred-stavlja metodu kojom se identifikuju i or-ganizuju parametri mrežnih performansi. Takav „alat“ može se koristiti kao osno-va za sakupljanje i evaluaciju parametara mrežnih performansi digitalnih mreža, ukljucujući ISDN.

Matricni pristup za definisanje mre-žnih performansi i raspoloživosti veze ogleda se u sledećem:

.... 1 0 0 1 0 1 о 0 11 0 ....

i A

I I

Availability states 1 1

during successive 1 ~

performance periods

RASPOLOŽIVA STANJA U TOKU UZASTOPNIH PERIODA PERFORMANSI

Sl. 2 — Matricni pristup 3*3 i određivanje raspolo'ivih stanja

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

599

- svaka vrsta matrice predstavlja jednu od tri osnovne i odvojene teleko-munikacione funkcije;

- svaka kolona matrice predstavlja jednu od tri zajednicke specificne velici-ne koje su moguće onda kada je neka mrežna funkcija aktivirana;

- matricni parametri definisani su na osnovu događaja na granicnim tacka-ma konekcionih elemenata, i nazivaju se primarnim parametrima performansi (Primary performance parameter). Izve-deni parametri performansi (Derived performance parameter) definisani su na ba-zi funkcionalnog odnosa primarnog para-metra performanse, određenog praga i vremena posmatranja;

- primarni NP parametri treba da budu definisani tako da su merljivi na granicama konekcionog elementa (ele-menata) na koji se odnose. Definicija pa-rametara NP ne sme da zavisi od posmatranja pojava u mreži koje se na granica-ma konekcionih elemenata ne mogu de-tektovati;

- raspoloživost je izvedeni parame-tar performansi. Odlucivanje o odgovara-jućim primarnim parametrima perfor-mansi, datim pragovima i algoritmima, na osnovu matricne metode, predstavlja predmet budućih detaljnih proucavanja i istraživanja.

Ovom metodologijom, koristeći ma-tricu 3x3, može se definisati raspoloži-vost mreže koja je predmet projektovanja ili gradnje.

Obezbeđenje QoS u komunikaciji

preko vise mreža

U prethodnoj analizi QoS i NP posmatrani su u okviru telekomunika-cione mreže jednog operatora, odno-

sno davaoca usluge. Problem je kako obezbediti QoS u slucaju kada vise operatora, odnosno mreža, treba da omogući određenu uslugu, tj. komuni-kaciju sa zahtevanim kvalitetom. U projektu EUROSCOM-a definise se evropski sistem QoS-a (oznacava se skraćenicom EQoS). EQoS se odnosi, pored ostalog, na pitanje ponude i upravljanja kvalitetom usluga u komunikaciji koju podržava vise davalaca usluga (operatora), kao i na sporazum o nivou usluga (Service Level Agreement, SLA) koji se zakljucuje između korisnika i operatora.

Može se reći da je EQoS „gene-ricki“ sistem. On nije vezan za kon-kretnu mrežu i primenjenu tehnologi-ju, a ukljucuje vise vrsta davalaca i korisnika, vise davalaca istih usluga, sve vrste tehnickih resenja za isporuku usluga, kao i elemente koji se odnose na upravljanje kvalitetom i održavanje (merenje parametara, defektaciju uzro-ka degradacije, itd.).

U sporazumu o nivou usluga defi-nisu se ciljne vrednosti određenih pa-rametara QoS-a, kao sto je kasnjenje, varijacija kasnjenja ili raspoloživost. Takođe, u sporazumu se mogu specifi-cirati dve vrste ciljnih vrednosti parametara QoS-a:

- „cvrste“ obaveze po zahtevima za kvalitet usluga, sto znaci da je striktno definisan saobraćaj i određeni strogi po-stupci pri degradaciji kvaliteta usluga;

- zahtevi za kvalitet koji se odnose na „labavo“ definisan saobraćaj i sporije postupke reakcije pri degradaciji kvaliteta.

Primeni EQoS sistema prethode od-ređene aktivnosti, a to su:

- izrada detaljnog opisa usluga;

600

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

- identifikacija svih ucesnika u pru-žanju usluge, opis njihovih obaveza i ulo-ga, kao i njihovih me|usobnih odnosa;

- evidentiranje i identifikacija svih usluga koje pružaju podoperatori. Podo-peratori ucestvuju u formiranju i podrža-vaju uslugu koju korisniku nudi primarni operator;

- identifikacija svih meluveza (in-terfejsa, poslovnih i tehnickih veza);

- izrada opisa sadržaja sporazuma o nivou usluga za svaki identifikovani par korisnik - davalac usluge.

Na osnovu ovih aktivnosti realizuje se SLA - sporazum o nivou usluga, koji treba da sadrži: opis usluge, QoS para-metre, odredbe o tarifi, pravna pitanja, itd. U praksi se primena EQoS sistema najčešće realizuje na dva nacina [6]: kva-litetom usluga s kraja na kraj veze i lan-canim postupkom obezbelenja kvaliteta.

Kvalitet usluga s kraja na kraj veze je slucaj kada primarni davalac usluge sa korisnikom zakljucuje sporazum o kvali-tetu usluge po principu jedinstvene (sop-stvene) odgovornosti. Slican princip od-govornosti postoji kod tradicionalnih veza. Za njih postoje melunarodni standar-di (kao što je na primer ITU-T preporuka G.826) koje su prihvatile sve evropske zemlje, pa i Evropska zajednica. Takvi standardi „preporucuju“ parametre kvaliteta usluga i metode ispitivanja koje se primenjuju radi provere kvaliteta. Tako, na primer, ako se nudi usluga iznajmlje-ne linije bitskog protoka 2048 kb/s, usluga ISDN virtuelnog voda, itd., svi opera-tori poštuju kvalitet definisan ITU-T pre-porukama, odnosno melunarodnim stan-dardima. Takve standarde prihvataju raz-licite zajednice i entiteti, grupišu se u

asocijacije ili federacije entiteta i koriste ih u melusobnim sporazumima.

Pri izradi sporazuma izmelu kori-snika i primarnih davalaca usluga pome-nuti standardi se koriste u celosti ili nji-hovi pojedini delovi. Na taj nacin obez-beluje se da kvalitet u komunikaciji s kraja na kraj veze bude u skladu sa od-redbama unetim u sporazum o QoS-u izmelu korisnika i davalaca usluga. Tako, na primer, ako korisnik traži iznajmljeni melunarodni vod protoka 2048 kb/s, u realizaciju ove usluge ukljuceno je više davalaca. Primarni davalac, koji poštuje preporuku G.826, uspostavlja iznajmljeni vod sa drugim davaocem, koji takole za-dovoljava zahteve iz G.826. Time se obezbeluje da sporazum o QoS-u izme-lu krajnjeg korisnika i primarnog davao-ca bude podskup QoS parametara i njihovih ciljnih vrednosti sadržanih u preporu-ci G.826, s kraja na kraj veze.

Lancani postupak obezbelenja kvaliteta predstavlja poseban nacin realizaci-je kvaliteta usluge kada je više entiteta lancano povezano melusobnim sporazu-mima. Korisnik usluge prihvata odrelene ciljne vrednosti kvaliteta usluga (na primer: varijacija kašnjenja, raspoloživost, itd.) koje mu nudi primarni davalac. U daljem postupku primarni davalac, sada kao korisnik, zakljucuje sporazum sa svojim podisporuciocem o usluzi koja je potrebna za realizaciju pocetne usluge. Lanac se tako nastavlja dalje od odredi-šta. Sporazum zakljucen izmelu korisnika i primarnog davaoca usluga sadrži sve zahtevane vrednosti parametara QoS-a, a na njih se obavezuje primarni davalac. Da bi ispunio preuzete obaveze, primarni davalac sklapa sa susednim davaocem

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.

601

novi sporazum o QoS-u. On može imati druge skupove obaveza (rezervacija re-sursa, varijacija ka{njenja, itd.), koje }e osigurati ispunjenje zahtevanih izvornih vrednosti parametara QoS-a.

Zaključak

Preslikavanje kvaliteta usluga (QoS) na mrežne parametre (NP) preduslov je da telekomunikaciona mreža omogu}i odre-deni nivo QoS-a. Nove klase usluga, kao {to su: komunikacija u realnom vremenu, videokonferencija, paketski prenos govo-ra, multimedijalna komunikacija, usluge telemedicine, rad na daljinu, itd., odrede-

na telekomunikaciona mreža može da obezbedi samo pod uslovom da postoji preslikavanje QoS-a na NP. Raspoloži-vost mreže utvrduje se na osnovu odnosa primarnih mrežnih parametara i kvaliteta usluga.

Literatura:

[1] Jevtović, M.: Kvalitet usluga telekomunikacionih mreža, IBSN

86-903281-1-4, Izdavac Grafo-@ig, Beograd, 228 strana, 2002.

[2] ITU-T: Rec. E.800, Terms and definitions reated to quality of service and network performance, Geneve, 1994.

[3] EUROSCOM: Project P806-G1; Deliverable 1. september 1999.

[4] ITU-T: Rec. E.801, Framework for service quality agreement,

Geneve, 1996.

[5] ITU-T: Rec. I.350, General aspectof quality of service and network performance in digital networks including ISDNs, Geneve, 1993.

[6] Markov, S.; Jovović, R.: Kvalitet usluga u uslovima konku-rencije, Telekomunikacije, No 1, Beograd, januar-jun 2003.

602

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2004.