АДАЬШТЩЩЮСП / ЛИТЕРAТУРGВЕДЕHИЕ
HGCHP4,GH MAЪСУMЙ BA ИHKИЩGФИ УЛУМИ CУХAHЩИHGСЙ
Саперов Ш.А.
Данишгауи давлатии амузгарии Тацикистан ба нами CÄurn
Устод HocMp^on Maicy^M aз чyмлaи шaxоиятxoи фapзoнaи илмию aдaбй вa фapxaнгиeог, ки дap илми филoлoгияи точик вa низоми мaктaбy мaopифи ЧyM^ypии Тoчмкмüгoн наккши мoндaгop ^omraacn. Зиндaгинoмaи yüгoд нишoн мeдмxaд, ки y дap шapoмтм xeлe дyшвopи «мхои 20-30 гадаи ХХ, capфи нaзap aз мушкилихои ичтммoмю xoнaвoдaгй бa poxи илмомузй pa^ra, муваффак гaшгaaüг. Уüгaд H.Maъcyмй зoдaи дex,aи oвoзaдopи KapaтaFм Хи^и шoдмoн мeбoшaд. У üaли 1915 дap хамин дexa, дap xoнaвoдaи дexкoнм кaмбaFaл бa дyнë омада, дap оиннм якüaлaгй 6o caбaби мapгм нобахангом аз стуши гapми naAap чудо шуда, дap тapбияи мoдapи oкмлa в, бoüaвoд мeмoнaд. AЗбacкм тaFaяш Зyлфщop дap ш^и Caмapкaнд мapдикopй мeкapд, аз вазъи дyшвopи xoxap ва чияни xypдcoлaш огах rap^Aa, oмaдa oR^opo хам^охи xyд ба Caмapкaнд мeбapaд. HMaъcyмй ва мoдapaш чанд üaл xaмpoxм тaFaяш дap дexaи Бaxшмтeппaи наздикии шaxpи Caмapкaнд зиндагй мeкyнaнд[1]. Hocмpчoнм нaвpac мактаби ибтидoмpo дap хамин дexa xoндa тaмoм мeкyнaд. Баъд y ба кypоxoи дyüaлaи мyaллимгaйëpкyнии шaxpи Caмapкaнд дoxмл шуда, та^ил мeнaмoяд. Завки илмомузй ва иcгeъдoди баланди ypo yüгaдoн эxоoc намуда, ба вай таваччухи xoca зoxмp мeнaмoянд. Aз чумла, якe аз ycTC^o™ мyътaбapи xaмoндaвpaи Caмapкaндй XaÜAap Ходизода ба ин чавони xyшзexн таваччухи мaxcyc зoxмp намуда, дap мacмpи млмoмyзй ба вай paxнaмoй мeкyнaнд.
Баъди xaтми кypcи ^отлаи мyaллимгaйëpкyнй Н. Maъcyммpo ба х,ажи муаллим, бapoи кop ба Омузишшхи ом^к^ии шaxpи Панчата^ ба rap мeфмpиüгaнд. Муаллими чавон дap ин 4o 6o yüгaдoнм дap хамон гал^о вapзмдa ва мaopифчиëнм мaъpyфи вoдии Зapaфшoн Хамид Баказода, ^утбиддин Раззоков, Отакул Hизoмoв ва дигapoн xaмкop мeшaвaд. Баъди як шли дap ин 4o кop ^дани H.Maъcyмй yüгaди üaмapкaндиaш Х. Хoдизoдa низ бapoи кop ба oмyзишгoxм пeдaгoгми П^чатент мeaяд ва 6o xaNrpox™ шoгмpдaш ва ycгaдoнм нoмбypдa ба таълиму тaдpиcи шoгмpдoн мaшFyл мeшaвaд. Баъдан, coли 1936 H.Maъcyмй ба факультета фмлoлoгмяи Дoнмшкaдaи ом^к^ии шaxpи Дyшaнбe (холо ДДОТ ба жми C. Aйнй) дoxмл шуда, баъди xaтми oн 6o тавшяи yüгaдoнaш Л. Бyзypгзoдa ва Ш. Хyüeйнзoдa ба кopи oмyзгopй мeпapдoзaд. ,3ap як фacмлaи кугахи зaмoнй H.Maъcyмй ба шapaфaтy дaоггиpмxoи ycгoдaш Л. Бyзypгзoдa дap мухити илмй ва адабии хамон аэлхо мaъpyфият пaйдo мeкyнaд[2]. Пайваога дap мaтбyaгм дaвpй ба нaшp pacмдaнм шeъpxo ва маколахои илмии зaбoншмнacмю aдaбиëтшинocии y дeлeли ин гуфтахоянд. Иа-тачаи хамон талошхо ва кушишхо буд ки üaли 1940 H.Maъcyмй ба узвияти Иггифоки нaвиüaндaгoнм Тoчмкмüгoн пaзиpyфтa мeшaвaд.
,3ap «мхои Ч,анги чаянии дуюм H.Mаъcyмй ба чои устоди ба чaгpaфтaaш Л.Бyзypгзoдa дap Дoнишкaдaи oмyзгopй ба таълими фанхои забон, тaъpмxи aдaбиëт ва фoлклopи точик мaшFyл мeшaвaд. Хамин тaвp, фаъолияги H.Maъcyмй дap Дoнмшкaдaи нoмбypдa идома мeëбaд. Вай «мхои 1948-1951 дap вазифаи мyдмpи кaфeдpaи зaбoнм точикй, «мхои 1953-1965 мyдмpи кaфeдpaи aдaбиëтм точик ва «мхои 1965-1959 вазифаи муовини peктоpи дoнмшкадаpo ичpo мeкyнaд. Coли 1952 H.Maъcyмй бapoи химояи pиüaлaи нoмзaдй ба Дониш^^ давлатии Лeнингpад (xoзмpa Доништохи давлатии Caнкт-Пeгepбypг), ба назди ycтоди poxнaмoяш, пpoфeоcop A.H. Бoлдмpeв фмpиcтодa мeшaвaд. У аэли 1954 pиüaлaи нoмзaдиaшpo бОмуваффакият химоя мeкyнaд, ки ин po^ yüгaдpo ба пажухиши пpoблeмаxoи мухими зaбoнy aдaбиëIи точик бoз мeоoзaд. Инpo ба нaзap гмpифтa, аэли 1959 yüгoд H.Maъоyммpo Дмpeктоpи Институти зaбoн ва aдaбиëIи ба жми Рудакй таъин мeкyнaнд. Ин мaоъyлият дoмpaи фаъолиятхои илмй ва чамъиятии H.Maъоyммpo фapox мeоoзaд[3].
Aз гали 1960 cap кapдa, H.Maъоyммpo ду мapaIибa дeпyтaти Шypoи Олии Чyм^ypии Тoчикмüгoн ва узву poxбapи чандин чамъиятхои дустй 6o кмшвapxoи xopw^ мнтиxOб мeкyнaнд. Вай дap бapoбapи узви хайати тaxpмpияи нaшpияxoи зиСд будан, инчунин гал^и тулонй узви pacca! ва üaдopaти Иггифоки нaвиcaндaгoни Тoчикмüгoн буд [4]. Уüгoд H.Maъоyмй гал^и зиСд ба хажи aкaдeмик-кaIиби Шуъбаи илмхои чамъиятшинoоaии Aкaдeмиям илмхои чyмxypй дap инкмшoфи илмхои гyмaнигapй дap Тoчикмüгoн гахми бoоaзo гузошганд. ^ли 1965 ба ифтиxopи 50 галатии ин xoдими нaмoëнм илму aдaбиëт ва yüтоди зaбapдaоIи зaбoн ва aдaбиëтм точик хам дap Aкaдeмияи илмхои чyм^ypй ва х,ам дap Дoнмшкaдaи oмyзгopй x,aмoишдoи бaтaнгaнaм илмию адабй бapгyзop гapдмд, ки ин як навъ пocи xaгмpи xмзмaтx,oи yüгoд дap üax,aи илму мaopифи чyм^ypй буд.
Уüгoд Maъоyмй олими üax,ибмaкгaб буданд, дaлeли ин шoгиpдoни зиСди yüгoдaнд, ки дap coxa^n илму мaopиф xaмpoxм эшон rapy фаъолият мeнaмyдaнд. Aз чумла, донишмандони бyзypгм тачик aкaдeмик M.Шaкypй ва Р.Faффopoв xyдpo шoгмpдoнм мактаби H.Maъcyмй мeдoнмüгaнд. Хизмагхои бeдapeFм устод H.Maъcyмй бо унвони Ходими xмзмaтнмшoндoдaи илм кaдpдoнй шудааст. Инчунин ypo гали 1969 узви вобастаи AM ЧyMxypии Тoчикмüгoн ингтоб намудаанд.
Фаюлияти илмии H.Maъcyмй cepcoxa ва гyнoгyнпaxлycг. Тaълифoти зиëди уогод дaлeли дap pишгaxoи гyнoгyни илми филoлoгия дасти тaвoнo дoштaни эшoн аст. Вай xaBy аз ccли 1936 cap ^да, дap мaтбyoт шeъpxo ва маклаки илмии xyдpo чoп мeкapд. Кигoбxoи дapcй oид ба фадащ зaбoн, aдaбиëт, фoлклop ва кopxoи илмию пaжyxишии H.Maъcyмй дap coлxoи баъдй пайваога ба нaшp pac^a, мaвpиди иcгифoдaи ycгoдoнy шoгиpдoн rçapop мerapифт. H.Maъcyмй нaтaнxo китoбxoи дapcии зaбoнy aдaбиëти точикpo таълиф мeнaмyдaнд, балки дap та^ияи бapнoмaxoи таълимии фaнxoи мaзкyp caxми xyдpo гyзoштaaнд. Тибки иттилoи пpoфecccp M.Иcмaтyллoeв ин oлим ва oмyзгopи тaвoнo дap pишгaxoи гyнoгyни илмии филoлoгияи точик бeш аз 25 кигоб ва 200 макщаи apзишмaнди илмй ва таълимй ба нaшp paccнидaaнд, ки obxo дap мачмуъ нишoндиxaндaи фaъoлиятxoи бOcaмapи илмию oмyзгopии уетод аст. Китoбxoи «:Hишoндиxaндaxoи мeгoдй ва cyпopишxo аз зaбoни мoдapй» (1949) , «Фoлклopи точик» (1952), «Очepкx,o oид ба инкишoфи зaбoни адабии точик» (1959), «^cyre таълими aдaбиëт дap cинфxoи 5-8» (1960), «Myxaммa1дчoн Ражими» (1961), «Aдaбиëти точик дap афи ХУ111 ва нимаи аввали афи Х1Х» (1962), «Ч(axoнбинй ва мaxopaт» (1967), «Aдaбиëти ccвeгии точик» (китоби дapcй, 6o xaммyaллифии Х.Mиpзoзoдa ва Ю.Бoбoeв 1952) ва Faйpa мамули фaъoлиятxoи бocaмapy гyнoгyнчaнбaxoи H.Maъcyмй мeбoшaнд[5].
Уетод H.Maъcyмй ба xaйcи me аз мyxappиpoни «Фapxaнги зaбoни точикй» (1969) дap инкишoфи фapxaнгнигopии муе^^и точикй накши бocaзo дopaнд.6 Тащяи ин шoxкopии лyFaтнигopии точикй, ки та^ти poxнaмoй ва иштиpoки бeвocитaи уагод cypaт гиpифтaacт, аз iapa<^ дoнишмaндoни здад, xoвapшинoccнy точикнишишни кишвapxoи гyнoгyни ча^н эътиpoф ва эxтиpoм гapдидaacт.
H.Maъcyмй нaxycгин мyxaк;кик ва катшефи шaxcият ва aшъopи Haкибxoн ТyFpaли Axpopй мeбoшaд. Бo ибтикopи эшoн ба нaшp pacидaни «Myнгaxaбoти aшъop»-и Haкибxoн TyFpan бapoи oмyзиши a^ra^py фapoгиpтapи axвoлy occpи шoиp pox кyшoд, ccли 1966 ycicw H.Maъcyмй 6o xaмкopии M.Хoлoв «Ыамунаи фoлклopи AфFOниcтон»-po так.ия ва чoп ^дан^ ки баъдан дap ин замина фoлклopшинoccни точик пaжyxишxoи здади apзишмaндepo ба aнчoм paccнидaнд. Бoяд гуфг, ки H.Maъcyмй муаллифи накустин acapи чoмeъ ва мукаммал дap фoлклopшинocй буданд. Хануз ccли 1952, вакге ки китоби «Фoлклopи точик» (к. 1) ба нaшp pac4A, мyxaкк;икoн ба oн бaxoи баланд дoдa буданд.
Сoли 1966 me аз acapxoи мyxим ва бугёдии H.Maъcyмй 6o нoми «Чaxoнбинй ва мaxopaт» аз чoп бapoмaд, ки oн вoкeaн, дap фaъoлиятx,oи илмию пaжyxишии муаллиф тадкикоти мapxилaвй ма^^ мeгapдaд[7]. Дap кишат аввали ин китоб мyxимтapин мacъaлaxoи oмyзиши aдaбиëти точик ва дap бaxши дуюми oн мyшoxидa ва мyлoxизaxoи муаллиф дap мaвpиди инкишефи зaбoни адабй мaтpax мeгapдaд. Китоби мaзкyp натичаи фaъoлиятxoи тyлoнию бocaмapи илмй ва oмyзгcpии ycтод H.Maъcyмй мeбoшaд.
Бoяд гуфт ки аз coлxoи пaнчoxyми ^ни ХХ cap ^да, дap факултсти филoлoгияи точики ДДОТ ба ж>ми C.Afe^ дap заминаи тадкикоту тaълифoтxoи чиддию бу^дй, як мактаби кавии илми филoлoгияи точик ба вучуд oмaд, ки шoxaи зaбoншинocии oн 6o нoм ва фа^л^т^и бocaмapи ycтод H.Maъcyмй дap ин гамт вOбacгa мeбoшaд. Дap ин мактаб аз xaмoн ccлxo cap ^да, oмyзиши мacъaлaxoи гyнoгyни coxra гpaммaтикии зaбoни точикй, пpoблeмaxoи гудагуни capфию нак,вии oн pивoч г^ифт. Чaвoнoни зиëдe зepи poxбapии ycrcCTo™ бyзypгe чун H.Maъcyмй pиccлaxoи шмзадию дoктоpй навишта, xимoя кapдaнд. flap ин замина 6o мapкaзxoи эpoншинocии Рушя, Озopбoйчoн ва Гypчиcтон xaмкopиxoи cyдмaнд ба pox мoндa
шуд.
Дap ccлxoи баъдй мактаби илмии факултсги филoлomяи точики ДДОТ ба жми С.Aйнй дap caмти
зaбoншинocй зepи poxнaмoии ycгoд H. Maъcyмй, дap caмти aдaбиëтшинocй зepи poxнaмoии ycгoд
Х.Mиpзoзoдa ва дap гамти ycyли таълим 6o xидoяти ycrcw A.Эшoнчoнoв инкишеф мeëфт ва oлимoнy мyaллимoни вapзидaи зиëдepo тapбият намуда, дap xизмaти илму мaopифи кишвap гyзoшт[8].
Уcтод H.Maъcyмй 6c xa^rpox™ Т.Пуюдй ва Б.Рax,имзoдa дap факулгеш филoлoгияи Дoнишгcx ма^фили aдибoни чaвcнpo poxaндoзй намуданд, ки oн дap тapбияи як кaтоp шoиpoнy нaвиcaндaгcни мaъpyфи точик накши мyxим ^omr Aз чумла, шoиpoнy нaвиcaндaгcни шинoxтaи точик Ф.Aнccpй, Б^чй, F.Mиpзo, ЛШepaлй, У.Рачаб, ^.Киpoм, С.Султон, A. Aтoбoeв, Кyxзoд, Mbaxra, К.Mиpзoeв, К.Hacpyллoeв ва дигapoн дacгпapвapoни xaмин ма^фили адабй xacтaнд. Уcтод H.Maъcyмй дap coлxoи 6070 caдaи ХХ ва oxиpи yмpaшoн дap ин факултет аз фaнxoи зaбoн ва aдaбиëти точик, фoлклopи точик дapc мeгyфтaнд ва дap тapбияи oмyзгopoни фадари мaзкyp caxми бeвocитa мeгyзoшгaнд. Дapcxoи ycтодpo, ки 6o як мaxopaти нoтaкpopи oмyзгcpй бapгyзop мeгapдид, биcëpe аз шoгиpдoн дap ëд дopaнд ва дap макфилу cyxбaтx,oи ^crom аз лeкcияxoи чaззoби H.Maъcyмй дap мaвpиди pyзгcpy occpи Хиюлй, Myшфикй, Бeдил, Зe6yнниcc, Axмaди Дoниш, Сaвдo, TyFpan ва дигapoн 6o му^аббат ëд мeкyнaнд. Ба шaxoдaти шorapдoнaшoн ycгoд H.Maъcyмй дap бapoбapи дoниши амику фapoгиpи филoлoгй мaxopaти баланди cyxaнвapй, наттщй ва caдoю oвoзи чaззoб дoшгaнд. Эшoн aшъopи здади Хиюлй, Hoзим, Бeдил, TyFpan ва дигap шoиpoни бyзypгpo аз бap мeдoниcтaнд ва дap дapcy мaxфилxoи адабй 6o кaмoли мaxopaти cyxaнвapй к^шт мeкapдaнд. Ин фaзилaтx,oи вoлopo ycтод H. Maъcyмй аз муэд^и^ни нaxycгинaшoн Л.Бyзypгзoдa ва Х^ди^а ба мepoc г^ифта буданд.
Устод НМаъсумй 16 августи соли 1974 аз дунё гузаштанд, ки ин барои илми филологияи точик вокеан, талафоти чуброннопазир буд. Баъдан, бо ибтикори шогирдону хамкоронашон осори илмии устод дар ду чилд тахия гардид, ки он бо дастгирй ва пешгуфтори Президенти хамонвактаи Академияи илмхои Чумхурии Точикистон М.С.Осимй чанд бор ба чоп расид ба шахсият ва корномаи илмию омузгории устод Н.Маъсумй умри абад бахшид.
АДАБИЁТ
1. Ддномаи устод Маъсумй.-Душанбе: Адиб,2016,-с.8.
2. .Исмагуллоев М. Педагог, олим ва инсони комил// ЁЁдномаи устод Маъсумй.-Душанбе: Адиб,2016,- с. 17.
3. Масуми В.О.Чахонам хуснафруз аст// Ёдномаи устод Маъсумй.-Душанбе: Адиб,2016,- с.117.
4. Сайфуллоев А Сохибдилон намиранд/Маориф ва маданият, 1960, -15 май.
5. ЁЁдномаи устод Маъсумй.-Душанбе: Адиб,2016.
6. .Шукуров М. Аз куллахои кух ба куллахои илм// Садои Шарк, 1966,-с.83.
7. .Маъсуми Н. Асархои мунтахаб. Ч.1.- Душанбе, 1977.
8. .Маъсуми Н. Асархои мунтахаб.Ч.1- Душанбе, 1980.
НОСИРДЖОН МАСУМИ И РАЗВИТИЕ НАУЧНОЙ НАУКИ
Статья посвящена научной и педагогической деятельности устода НМасуми, который полностью посвятил свою сознательную жизнь исследованию таджикского языка, литературы и фольклора. Кроме того, он был учителем и наставником нескольких поколений таджикских филологов - преподавателей и исследователей языка и литературы.
Автор уделяет особое внимание фундаментальным работам НМасуми по классической и современной литературы. Велики заслуги устода в развитии таджикского языкознания особенно в области лексикологии, лексикографии и стилистики. Н. Масуми внес огромный вклад в воспитании таких известных таджикских поэтов и пистелей как У.Раджаб, Л.Шерали, М.Бахти, У.Кухзод, ГМирзо, Х.Файзулло и других. Сегодня ярко ощущается вклад НМасуми в развитии различных отраслей таджикской литературы и филологической науки. Наш народ сегодня высоко ценит заслуги таких патриархов науки, литературы и системы образованияреспублики, как устод НМасуми.
Ключевые слова: Н. Масуми, язык, фольклор, стилистика, учитель, языкознания, таджикский народ, таджикская филология, литература, лексикология.
NOSIRJON MASUMI AND THE DEVELOPMENT OF SCIENTIFIC SCIENCE
The article is devoted to the scientific andpedagogical creative activities of ustod N. Masumi who devoted his full life to the research of Tajik language, literature andfolklore. In addition, he was the teacher and tutor ofseveral generations of philologists-teachers and researchers of the language and literature.
The author pays a special attention to thefundamental works of N. Masumi on classical and modern literature. Ustod N. Masumi plays a great role in the development of Tajik linguistics, in particular in the sphere oflexicology, lexicography and stylistics. N. Masumi made a great contribution to the education of such famous Tajik poets and writers such as U. Rajab, L. Sherali, M. Bakhti, U. Kukhzod, G. Mirzo, Kh. Faizullo and others. Today N. Masumi's contribution to the development of various branches of Tajik literature andphilological science is clearly felt. Our people today highly appreciate the merits of such patriarchs of science, literature and education system of the republic as ustod N. Masumi.
Key words: N. Masumi, language, folklore, stylistics, teacher, linguistics, Tajik people, Tajik philology, literature, lexicology
Сведения об автора:
Солехов Шамсиддин Аслиддинович, д.ф.н., профессор, зав. кафедры теории и истории литературы ТГПУ им.СадриддинаАйни: тел:987650043; эл.почта: [email protected]
About the author:
Solehov Shamsiddin AsMdnovich, Doctor of Philological science, head of the department of Theory and History of literature TSPU named after Sadriddin Aim: Mobile phone; 987650043; mail: [email protected]