CC BY
49
SAVREMENO NAORUZANJE IVOJNA OPREMA MODERN WEAPONS AND LITARY EQUIPMENT
Potreba za brzinom
Kompanija Lockheed Martin je novu tehnologiju koja ce biti upotrebljena u ponudenoj letelici SR-72 brzine od 6 Maha, nazvala „Novi nevidljivi". U stvari, radi se o starom nevidljivom avionu, a to predstavlja klasican primer kako se svaki vojni i politicki lider svrstava iza linije koju naziva tehnickim nesporazumom.
Prica o prethodniku SR-72, letelici A-12 Oxcart, fascinantna je. Jedna od najvaznijih i najduze sakrivenih osobina programa je upravo kriticna uloga nevi-dljivosti. Ekipa kompanije General Dynamics je umalo pobedila ekipu Skunk Works Texas prilikom projektovanja letelice Kingfish koja je neobicno licila na mnogo kasnije napravljenu letelicu F-117.
Teorija koja se nalazila kao osnov oba dizajna bila je ona koja je kombino-vala smanjenu radarsku vidljivost i veliku brzinu radi neutralisanja protivnicke ra-ketne odbrane. Amerikanci su u jednom trenutku poceli da traze nacin smanje-nja radarske vidljivosti teskog bombardera B-70 Valkyrie.
1 Aviation Week & Space Technology November 25, 2013.
(rn)
Nista od svega ovoga nije moglo ubediti gospodina Roberta Meknamaru, Kenedijevog sekretara odbrane. Njegovi analiticari su verovali da ce Sovjetski Savez vrlo brzo razviti vece rakete i radare koji bi ponistili brzinu i visinu americ-kih letelica. Projekat bombardera B-70 je ukinut, a nuklearna napadacka verzija letelice A-12 bila je prihvatljiva samo u obliku eksperimentalnog YF-12 i nenao-ruzanog SR-71. Meknamarinin omiljeni avion F-111, projektovan je sa sposob-noScu leta brzinama od 1.2 Maha na malim visinama i to je na kraju dovelo do razvoja i proizvodnje bombardera B-1.
Problem u vezi Meknamare je taj sto nije bio u pravu. Protivvazdusne rakete S-200 i presretac MiG 25 koje su Sovjeti napravili za obaranje A-12 nisu mogli funkcionisati protivno zakonima fizike. Na velikim visinama potrebna je povrsina krila radi presretanja letelice koja nije mnogo manevarabilna, a sa druge strane potrebna je velika kolicina raketnog goriva za dostizanje cilja koji leti na brzinama preko 3 Maha. Tada je procenjeno da je postojala vrlo mala mogucnost da raketa S-200 obori SR-71. U praksi se nije nikada tako nesto ni desilo dok su se Meknamarini spori avioni pokazali kao vrlo osetljivi na topove, pelikane, a bili su i blizu toga da obore svetski rekord u niskom letenju.
Americko ratno vazduhoplovstvo je odbacilo „utociste velikih brzina" to-kom 1982. godine kada je zapocet program naprednog taktickog lovca koji je rezultirao pojavom F-22 kompanije Lockheed Martin. Avion je mogao da po-stigne krstarecu brzinu od 1,6 Maha i bez upotrebe forsaza, a mogao je da izdrzi manevre od 6 g prilikom naglog ubrzavanja, ali na visinama preko 18.000 metara.
Prvobitni dizajn naprednog taktickog lovca predvidao je izbalansiranu nevi-dljivost u odnosu na brzinu, visinu i manevarske sposobnosti. Potpuna nevidlji-vost ostvarena je nakon sto su kompanije Lockheed i Northrop obecale da ce cena letelice i pored svega ostati niska. Americko vazduhoplovstvo bi danas bilo u mnogo boljem stanju da su obecanja ispostovana. Supersonicni avion kosta vise od podzvucnog, ali moze imati vise naleta u istom periodu i brze napasti odabrani cilj. Svaki supersonicni avion moze pokriti vece podrucje i to za krace vreme.
Danas postoje izazovi. Velika brzina znaci da je teze traziti i napasti ciljeve na zemlji. To vise kosta, ali je otvoreno pitanje da li je to skuplje od ostvarenog visokog stepena nevidljivosti.
Bice tesko dostici cilj u obliku letelice SR-72 sa brzinom od 6 Maha. Ali, da li nam je stvarno potrebna takva brzina? Brzina od 3 do 4 Maha, velika visina, pregledna situacija, smanjeni frontalni radarski odraz i dobra elektronika trebalo bi da budu sasvim dovoljni i to bez koriscenja ramdzet-motora.
Medutim, danasnje studije o bombarderima fokusirane su na nevidljivost i vrlo malo se vodi racuna o eventualnim manevarskim sposobnostima novih letelica u smislu izbegavanja navodenih raketa bez obzira na eventualni ishod takvih projekata.
Dragan Vuckovic
d8T>
Prvo za Evropu
Italijansko ratno vazduhoplovstvo postaje prvo evropsko ratno vazduhoplovstvo koje investira u vazdusne topovnjace radi povecane upotrebe specijalnih snaga.
Italijani konvertuju sest aviona flote koju cini 12 letelica Alenia C-27J Spartan, taktickih transportnih aviona, u visenamenski avion MC-27J Pretorian. Konvertovanje se cini putem paletizovanih kompleta koje su zajednicki razvili kompanije Alenia Aero-macchi, ATK i Selex ES. Kljucni elementi sistema ukljucuju paletizovan top od 30 mm GAU-23, kompanije ATK koji gada sa bocne strane aviona, sa vrata predvidenih za iskakanje padobranaca, elektro-opticke kamere i kompjuterski sistem.
Italijansko vazduhoplovstvo narucilo je ovaj sistem nakon toga sto je predstavljen na sajmu vazduhoplovstva u gradu Farnborough tokom 2012. godine. Ove godine za-vrsene su probe sa topom odrzane u SAD. Italija planira kupovinu tri kompleta.
Iako jos nisu definisani svi detalji, program MC-27J omogucava razlicite vrste upotreba letelice, pocevsi od verzije za komandu i kontrolu, pa do verzije letelice kao topovnjace, sto bi na kraju omogucilo lansiranje preciznog navodeceg naoruzanja.
Svih sest aviona MC-27J Praetorian bice konvertovani i spremni za opera-cije do 2016. godine. Tada ce sluziti za podrsku italijanskih specijalnih snaga i to u konfliktima cetvrte i pete generacije.
Kompanije Alenia i ATK vrlo skoro ce zapoceti rad na prvom prototipu MC-27J. Ovaj avion bice konfigurisan kao letelica za vrsenje komandnih i kontrolnih duznosti, sto znaci osposobljen za prikupljanje informacija, nadzor i izvidanje. Tako opremljena letelica bice poslata u Herat, u Avganistanu, radi podrske itali-janske misije pri medunarodnim bezbednosnim snagama.
Letelica ce biti snabdevena elektro-optickim sistemima u nosu i upotrebljena kao platforma velikog doleta za nadzor i prikupljanje informacija, slicno ulozi koju ima Lockheed Martin KC-130J Harvest Hawk Hercules marinskog korpusa koji se takode na-lazi u Avganistanu. Upotreba ove MC-27J u Avganistanu pomoci ce italijanskom rat-nom vazduhoplovstvu u daljem razvoju letelice kao vazdusne topovnjace.
■ Aviation Week & Space Technology November 25, 2013.
Kompanija ATK planira takozvano „meko lansiranje" navodenog naoruza-nja kao sto je Raytheon AGM-175 Griffin ili MBDA GBU-44 Viper kroz otvorenu rampu i izbacivanje naoruzanja sa zadnjeg dela aviona ili mozda i izbacivanje iz serije lansirnih cilindara iz prostora za ubacivanje tereta. Ovaj poslednji nacin bi onemogucio eventualnu dekompresiju.
Puna cena projekta jos nije odredena, iako zvanicnici kompanije Alenia barataju cifrom od 80 do 100 miliona dolara po avionu za potpuno opremljeni MC-27J. Tvrdi se da bi tako opremljen avion imao 70% mogucnosti daleko skupljeg AC-130J.
Ovakav MC-27J imao bi ulogu i kao dodatak vec modifikovanom C-27J, sa kodnim nazivom JEDI, koji trenutno sluzi kao vazdusni ometac, obezbedujuci zastitu konvojima na tlu protiv improvizovanih eksplozivnih naprava putem ome-tanja komunikacija pobunjenika.
Trenutno samo mali broj zemalja raspolaze ovakvim tipom aviona i oni su toliko trazeni, kao americki AC-130, da nisu u stanju podmiriti sve zahteve. Ko-lumbija ima mali broj letelica BT-67 Basler u konfiguraciji letecih topovnjaca, dok kompanija ATK pomaze konvertovanju jordanskog CN235 Airbus u letecu topov-njacu za potrebe jordanskog ratnog vazduhoplovstva.
Trenutno se racuna da u sledecih 20 godina postoji potreba za nekih 50 letelica, sto u ulozi komandnog i kontrolnog aviona, sto u ulozi letece topovnjace.
Dragan Vuckovic Tajna nova nevidljiva bespilotna letelica3
Velika bespilotna letelica kompanije Northrop Grumman, jos uvek pod ozna-kom poverljivo, poletela je - i prikazuje ogroman napredak na polju kombinacije nevidljivosti i aerodinamike. Letelica je namenjena misijama prikupljanja obave-
' Aviation Week & Space Technology December 06, 2013.
CM o
X
o >
o CM
D¿ UJ
a.
Z) O O
_l <
o
X
0
LU
H >-
01 <
H
s
z <
CD >o
X LU H
o
o >
stajnih podataka, nadzoru i izvidanju (ONI), a pocetak proizvodnje za americko ratno vazduhoplovstvo i operativna upotreba predvidena je za 2015. godinu.
Program nazvan RQ-180 finansiran je preko budzeta americkog ratnog va-zduhoplovstva predvidenog za poverljive projekte. Program je dodeljen kompa-niji Northrop Grumman nakon takmicenja koje je ukljucivalo kompanije Boeing i Lockheed Martin. Letelica je namenjena misijama koje su ostale nepokrivene nakon povlacenja aviona Lockeed SR-71 tokom 1998. godine.
RQ-180 nosi senzore radio-frekvencija kao sto su aktivni radar sa faznom resetkom (AESA) i sredstva za pasivni elektronski nadzor. Letelica ce takode biti osposobljena za ofanzivna elektronska dejstva.
Dizajn letelice predstavlja kljuc za dejstva americkog ratnog vazduhoplov-stva u „osporenim" ili „zatvorenim" vazdusnim prostorima za razliku od dejstava prethodnih bespilotnih letelica kao sto su Global Hawk i Reaper u „dozvoljenim" vazdusnim prostorima, kao sto su Irak i Avganistan. Nova bespilotna letelica po-kazuje zelju americkog ratnog vazduhoplovstva za povlacenje letelice RQ-4B Global Hawk nakon 2014. godine uprkos protivljenju Kongresa.
Novu bespilotnu letelicu zajednicki ce kontrolisati americko ratno vazduhoplovstvo i CIA. Takav dogovor je postojao i za RQ-170 koja je bila u sastavu tri-desetog izvidackog skvadrona americkog ratnog vazduhoplovstva. RQ-180 za-menjuje RQ-170 koji je manji, vidljiviji i kraceg doleta.
Izgleda da je tajni ugovor bio dodeljen tokom 2008. godine, kada je kompa-niji Northrop Grumman dodeljeno dve milijarde dolara sektoru za integrisane sisteme. To je sektor koji je zasluzan za konstrukciju bombardera B-2, letelica Global Hawk i Fire Scout, kao i demonstratora tehnologija X-47B. Ove godine fi-nansijski izvestaji kompanije potvrdili su da je program jos neimenovane letelice usao u fazu inicijalne proizvodnje. Prikazane su slike novih kaponira i hangara za letelicu koja ima raspon krila veci od 40 metara na lokacijama kompanije Northrop u gradu Palmdale, Kalifornija i u Oblasti 51, tajnog poligona za probne le-tove u mestu Groom Lake, u drzavi Nevadi.
Kompanija je, takode, prosirila svoje proizvodne kapacitete u gradu Palmdale tokom 2010. godine, verovatno u vezi sa radovima na RQ-180.
Americko ratno vazduhoplovstvo nije sebi moglo dozvoliti kupovinu i odrzavanje ciljanog broja od 65 letelica MQ-9 Reaper i MQ-1 Predator nakon 2014. godine, sto verovatno objasnjava prebacivanje prioriteta ka novom sistemu kompanije Northrop.
To je rezultat interne debate povodom nabavke odredenog broja novih tajnih bespilotnih letelica. Iako ocigledno postoji saglasnost u vezi potrebe za malim bro-jem „srebrnih metaka" koji bi bili upotrebljavani u specijalnim vojnim i obavestajnim zadacima, veca flota letelica omogucila bi dejstvo veceg broja lovaca i bombardera po sirem dijapazonu ciljeva. Izvestaj Centra za strateske i budzetske procene prepo-rucuje postojanje snaga od pet skvadrona od po 10 letelica koji bi predstavljali ofan-zivnu snagu na velikim visinama, koji bi bili nevidljivi i sluzili ONI misijama. Medutim, tako velika flota bila bi preskupa i mogla bi uci u program zajednickog taktickog lov-ca, bombardera velikog dometa i drugih programa visokog prioriteta.
RQ-180 vuce korene iz projekta kompanije Northrop „Zdruzeni bespilotni bor-beni vazdusni sistem" - Joint Unmanned Combat Air System (J-UCAS). Projekat je napusten krajem 2005. godine zbog razlike u zahtevima. Ratna mornarica trazila je letelicu baziranu na nosacu aviona koja je dovela do programa X-47B. Ratno vazdu-
hoplovstvo trazilo je vecu letelicu sa vecim dometom koja bi omogucavala globalne udare na ciljeve, mnogo sposobniju od RQ-170 koja je tada bila u proizvodnji.
Tokom fiskalne 2007. godine otkriveno je u budzetskoj dokumentaciji mor-narice da se program J-UCAS delio u dva pravca, prvi koji je doveo do X-47B i drugi pravac koji je vodio do „tajnog programa ratnog vazduhoplovstva". U tom meduvremenu Northrop je razmisljao o konfiguraciji X-47C sa duzim krilima koja su dostizala 40 metara sa dva motora razvijena iza motora CF34 kompanije General Electric koja bi omogucavala nosivost do 5 tona tereta.
RQ-180 je manji u odnosu na pomenuti koncept i jos nije jasno da li je predviden za borbene misije. Po svojoj velicini slican je letelici Global Hawk koja tezi 14.628 kg i moze ostati na polozaju 24 sata i to 2222 kilometara od svoje baze. Mnogo manji RQ-170 je ogranicen na 5-6 sati leta.
Kljucna osobina dizajna RQ-180 je napredak u svim aspektima po pitanju radarskog otkrivanja u odnosu na avione F-117, F-22 i F-35. Dizajn je optimizo-van tako da omogucava zastitu od emitera niskih i visokih frekvencija iz svih pra-vaca. Dizajn sa druge strane ne ide naustrb umanjenja aerodinamickih osobina.
Letelica je posebno projektovana kao i X-47B. Dizajn letelice lici i na bombarder B-2. Letelica postize efekat „slican jedrilici" sto joj sa obzirom na strujanje vazduha po posebno profilisanim panelima omogucava vecu toplotnu i drugu di-sipaciju i povecava efekat nevidljivosti u odnosu na B-2.
Nastojanje za postizanjem efikasnijeg laminarnog strujanja oko letelice doveo je do razvoja novih strukturalnih i proizvodnih tehnologija. Kompanija Northrop je kupila kompaniju Scaled Composites tokom 2007. godine. Ta kompanija bila je svetski lider u proizvodnji velikih kompozitnih delova letelica u specijalnim kalupima, sto je rezultiralo mnogo konzistetnijim i jacim povrsinama.
Integracija motora uvek predstavlja izazov za stelt dizajn. Duzina i obim usisnih i izduvnih sistema proporcijalni su precniku motora. Inace, vecina pod-zvucnih nevidljivih letelica, ukljucujuci B-2, koristi adaptirane motore lovaca, ali sa vecom potrosnjom goriva.
RQ-180 bi mogao koristiti motore slicne modifikovanom CF34 koji je bio viden za prvobitni koncept X-47. Motor letelice verovatno ima vecu snagu od onoga u letelici Global Hawk radi postizanja vece visine i veceg napona za ugradene uredaje.
Sa operativne tacke gledista, radijus dejstva rQ-180 moze biti neograniceno povecan putem vazdusne dopune goriva, iako je jos nejasno da li ce bespilotna letelica koristiti ovu mogucnost. Kompanija Northrop Grumman je tokom 2008. godine navodila da bi vreme leta X-47 moglo dostici 100 sati sa vazdusnim tankova-njem. Nakon toga granica se pomera do potrebe redovnog odrzavanja sistema letelice. Na primer, limitirajuci faktor letelice Global Hawk je promena ulja.
Americka mornarica je sprovodila testiranja punjenja gorivom letelice X-47B, ali je upotrebljavala dirigovani surogat letelice u tu svrhu.
Napredak na polju nevidljivosti i aerodinamike omogucio je da se tehnologi-je na polju slabe radarske vidljivosti mogu prilagoditi radi pariranja novim opa-snostima kao sto je radar niske frekvencije. To je kamen temeljac razvoju bombardera velikog dometa ratnog vazduhoplovstva, ali i podrske bombarderu B-2 i drugim sredstvima koja se koriste za napade na velikim daljinama. U ovom kon-tekstu RQ-180 je obezbedio svoju poziciju u buducim ratnim planovima.
CM o
X
o >
o CM
D¿ UJ
a.
Z) O O
_l <
o
X
o
LU
H >-
OU <
H
s
z <
CD >o
X LU H O
O >
Decembra 2011. godine Iran je sa ponosom na televiziji prikazao americku bes-pilotnu letelicu za koju je tvrdio da je oborena tokom izvidacke misije. Trofej je bila lete-lica RQ-170 Sentinel, uvedena unazad dve godine u americko ratno vazduhoplovstvo.
Cak i pre tog dogadaja, tajna u vezi RQ-170 bila je vrlo slabo cuvana. Bes-pilotni vazdusni sistem bio je u upotrebi nad Avganistanom, Pakistanom i Iranom odredeno vreme preko nego sto je fotografisan u Kandaharu, u Avganistanu tokom 2008. godine, a kasnije 2011. godine sistem je upotrebljen tokom upada ka-da je ubijen Osama bin Laden.
Pentagon je ignorisao sramotan gubitak bespilotne letelice. Reakcija je mo-zda ocekujuca s obzirom na to da su obavestajni izvori tvrdili da je Sentinel na-stao kao rezultat projekta koji je zavrsen za vrlo kratko vreme i namenjen samo za specificne misije. Za dugotrajniji opstanak u floti americkog ratnog vazduho-plovstva odredena je ipak nova, tajna bespilotna letelica - RQ-180.
Pojava RQ-180 omogucila je americkom ratnom vazduhoplovstvu da umanji zahteve u vezi onog sto je nekad nazivano „Sledeca generacija bombardera", programa koji je ukinut 2009. godine zbog visokih troskova. Sledeci program koji je usledio, „program bombardera velikog dometa" je opcija koja manje kosta s obzirom na to da ce se oslanjati na zajednicku operativnu upotrebu RQ-180 i drugih slicnih sistema.
Kada je 2008. godine kompanija Northrop dobila ugovor za razvoj nevidljive bespilotne letelice doslo je do prekida zajednickih nastojanja ratnog vazduhoplov-stva i ratne mornarice radi razvijanja jedne nevidljive bespilotne letelice koja bi napa-dala sa kopna i sa mora. Projekat zdruzenog bespilotnog borbenog vazdusnog sistema (J-UCAS) ukinut je tokom 2005. godine. Ratna mornarica je nastavila sa raz-vojem X-47B (UCAS) i sada planira kupovinu bespilotnog sistema za vazdusni nad-zor i udar lansiranog sa nosaca aviona - Unmanned Carrier-Launched Airborne Surveillance and Strike System (UCLASS). Ratno vazduhoplovstvo preusmerilo je svoja finansijska sredstva i tehnologiju prema tajnom programu kao sto je RQ-180.
Do sada, s obzirom na ratne prohteve u Iraku i Avganistanu, gde su koalicione snage mogle dejstvovati sa vrlo malim rizicima, ratno vazduhoplovstvo je investiralo u sredstva za prikupljanje informacija bez karakteristika nevidljivosti kao sto su Be-echcraft King Air MC-12W projekat Liberty i Blue Devil 1. Jos od 1998. godine, kada je zavrsen program letelice SR-71 brzine od 3 Maha, Pentagon nije imao potrebe za nadletanjem ciljeva u neprijateljskom vazdusnom okruzenju radi prikupljanja informacija. Rasprostranjena upotreba integrisanih sistema za protivvazdusnu upotrebu, ali i sve veci operativni troskovi, onemogucili su upotrebu SR-71 i smestili letelicu u muzej. Nakon toga, 1999. godine, Pentagon je ukinuo program RQ-3 Dark Star kompanije Northrop Grumman i Boeing koji je trebalo da bude dodatak programu kompanije Northrop Global Hawk, RQ-4 nakon problema sa stabilnoscu leta.
Iako su sateliti sposobni za pregled situacije iza granica, njima nedostaje upornost i fleksibilnost letelica. Sateliti su ograniceni na osmatranje ciljeva, sto letelice mogu korigovati menjanjem visine leta. Takode, protivnik moze predvide-ti kada ce satelit nadleteti cilj i u tom smislu predvideti svoja dejstva.
Nastavlja se sa razmatranjem platforma velikih brzina, kao sto je koncept SR-72 hipersonicnog aviona kompanije Lockheed Martin, ali su planeri odlucili u korist nevi-dljivog sistema s obzirom na moguce probleme i rizike u vezi s novim tehnologijama.
Ocekivanje da ce letelica RQ-180 biti uskoro operativna omogucilo je ratnom vazduhoplovstvu da se odrekne podrske za letelicom Global Hawk Block 30. Ver-
zija Block 30 bila je videna kao zamena aviona U-2 u pogledu dobijanja informa-cija i to u obliku slika i signala. Iako nije bila u mogucnosti da leti na visinama od preko 21.000 metara vec samo do 15.000, odnosno 18.000 metara, letelica Global Hawk mogla je da ostane po ceo dan ili duze, a da ne izlaze pilote opasno-stima produzenih misija na ekstremnim visinama, problema koji se javljao tokom dugih letova u okviru misija podrske iznad Avganistana.
RQ-180, naprednija letelica sa vecim faktorom nevidljivosti, sposobna da prodre u neprijateljski vazdusni prostor, nasledila je Global Hawk. Americko ratno vazduho-plovstvo sada stoji iza aviona U-2 sa unapredenjima kokpita i senzora kao osnovnog sredstva za prikupljanje informacija, dok je RQ-180 predviden za misije prodora.
Ukoliko se RQ-180 operativno dokaze, Americko ratno vazduhoplovstvo podmirice svoje potrebe za prodiracem na velikim visinama. Sledeci veliki izazov prilikom rebalansa flote za prikupljanje informacija bice definisanje buducnosti letelica Predator i Reaper i njihovih naslednika.
Dragan Vuckovic
Satelitski snimci pokazuju „supertop" u kineskoj pustinji
Satelitski snimci otkrivaju dva neobicno velika artiljerijska oruda, jedno duzine 24,38 metara, a drugo 33,52 metara na opitnom poligonu namenjenom za testiranje oklopa i artiljerije, severozapadno od grada Baotou, u Kini.
Ova dva oruda koja su horizontalno montirana na betonskom postolju, prvi put su se pojavila izmedu septembra 2010. i decembra 2011. godine, kada su snimljeni satelitom. Dalje satelitske slike su potvrdile postojanje istih oruda i u julu 2013. godine.
Slike iz 2011. godine jasno pokazuju da se ispred oruda od 33,52 m nalazi se-rija ciljeva, sto govori da je u pitanju testiranje u vezi s projektilom velikih brzina.
4 IHS Jane's Defence Weekly November 20, 2013.
C¿87>
Kina je tokom svog postojanja pokazala interes za artiljeriju velikog kalibra i dugog dometa. Tokom sedamdesetih godina eksperimentisala sa „supertopom" Xianfeng sto je predstavljalo deo projekta 640 odnosno antibalistickog programa. S obzirom na to da je Xianfeng bio duzine otprilike 2 metara moguce da je na slici upravo to orude. Verovatno da je zadrzano za eksperimentisanje s obzirom na to da je projekat ugasen 1980. godine.
Tokom devedesetih godina otkriveno je da je Kina napravila tehnoloski demonstrator „supertopa" velikog dometa slicnog irackom projektu supertopa Babylon koji je projektovao Gerald Bull. On je inace bio ukljucen u projektovanje artiljerijskih sistema velikog dometa za kompaniju Norinco tokom osamdesetih godina.
Velika artiljerijska oruda u mestu Baotou podsecaju na projekat supertopa Babylon koji je u teoriji bio sposoban za ispaljivanje artiljerijskih baraza na velikim daljinama ili za gadanje satelita u orbiti. Tehnoloski demonstrator Baby Babylon bio je dug 45,72 metara u poredenju sa orudem na slikama koji je 33,52 metara duzine.
Iako oruda sa slika deluju slicno projektu „supertopa" inzenjera Bull-a, nije verovatno da su namenjeni za artiljerijske baraze na velikim daljinama ili za operacije protiv satelita s obzirom na kineski dugorocni razvoj balistickih raketa za misije ove vrste.
Ova oruda bi, s druge strane, mogla predstavljati i prototipove elektromag-netnog topa, mada i to nije mnogo verovatno s obzirom da ne postoji direktno napajanje elektricnom energijom do mesta testiranja. Postoji i druga mogucnost, a to je da Kina samo koristi svoja oruda proizvedena sedamdesetih godina kao deo testiranja projektila. Dokaz tome mogao bi predstavljati prizor „utrosenih" meta na severozapadnom delu poligona.
Dragan Vuckovic
Iran je porinuo novu klasu podmornica5
Satelitski snimci otkrivaju da je Iran porinuo novu klasu podmornica koje do sada nisu videne.
Jedno od plovila moze se videti u brodogradilistu Bostanu, na Hormuskom tesnacu. Plovilo je dugo 40 metara, a siroko 4 metra.
Druga podmornica je jos uvek u izgradnji u pomorskoj bazi Bandar Anzali, na Kaspijskom moru. Ta podmornica duga je oko 48 metara, a siroka 6 metara.
Visoki iranski oficiri nedavno su izjavili da Iran gradi novu klasu podmornica od 500 tona pod nazivom Fateh. Porinuce klase Fateh je veliki korak napred za iransku pomorsku industriju. Najveca podmornica koju je Iran prethodno sagradio bila je klasa Ghadir od 29 metara duzine. Dok se pretpostavlja da je klasa Ghadir sagradena na osnovu projekta Severne Koreje, nova Fateh klasa je znatno veca nego ijedna podmornica koju je izradila Severna Koreja i to u odnosu na klasu Sang-O II, odnosno K-300.
Kada postanu operativne, nove iranske podmornice povecace operativne mogucnosti mornarice Islamske Republike Irana (IRI) s obzirom na mnogo veci radijus dejstva klase Fateh i mnogo vecu nosivost torpeda i mina.
5 IHS Jane's Defence Weekly December 04, 2013
Izgradnja jedne od podmornica u luci Bandar Anzali narocito je znacajna s obzirom na to da je to prva podmornica koja ce biti porinuta na Kaspijskom moru. Iran jos nije regulisao granicne linije sa drugim drzavama na Kaspijskom moru, a povecava svoje prisustvo u tom moru tokom poslednjih godina, narocito time sto gradi novu fregatu klase Mowj (Jamaran) u luci Bandar Anzali.
Rad na toj fregati ide sporo. IRI je u martu 2013. godine objavila porinuce fregate, ali satelitski snimci i dalje pokazuju da se ona nalazi u plivajucem doku tokom septembra.
Slicno tome, IRI je tvrdila da je porinula trup jos jedne fregate klase Mowj i to fregate Sahand u luci Bandar Abbas tokom septembra 2012. godine, a u stvari je i dalje bila u suvom doku tokom decembra te godine.
Uprkos tome, trup cetvrte fregate klase Mowj viden je u mestu Bostanu i to preko slika GoogleEarth koje su snimljene 17. avgusta 2013. godine. Fregata se nije vise nalazila na tom mestu 27. oktobra 2013. godine.
Dragan Vuckovic
Pakistan uvodi prvu „domacu" bespilotnu letelicu6
Pakistan je 25. novembra objavio zvanicno uvodenje u naoruzanje prve flote domace proizvedenih bespilotnih letelica u Pakistansku armiju i Pakistansko ratno vazduhoplovstvo, sto je predstavljalo prvo javno priznanje programa koji je prethodno bio pod velom tajne.
Radi se o dve vrste bespilotnih letelica - Burraq i Shahpar, ali nije poznat broj letelica.
6 IHS Jane's Defence Weekly December 04, 2013.
Letelicu Shahpar od 470 kg proizvela je pakistanska kompanija Global Industrial & Defence Solutions (GIDS) ali je vrlo slicna letelici CH-3 koju je proizvela kineska kompanija China Aerospace Science and Technology Corporation (CASC). Godine 2010. pojavila se informacija da je Kina bila spremna da isporu-ci 20 sistema uz CASC FT-5 „bombe malog dijametra" od 65 kg.
Shahpar ima za pogon klipni motor od 100 KS, razvija maksimalnu brzinu od 150 km na sat i moze ostati u vazduhu do 7 sati, a moze vrsiti nadzor tokom dana i noci.
Jos ne postoje detalji u vezi s letelicom Burraq, iako neki izvestaji govore da je mozda zasnovana na projektu letelice CH-3. Koji god da je izvor u pitanju, ove dve letelice pridruzice se pakistanskoj floti koju trenutno cine letelice Selex ES Falco namenjene taktickom izvidanju na srednjim visinama.
Pakistanci vec neko vreme pokusavaju da dodu do bespilotnih letelica koje bi imale ofanzivne mogucnosti i koje bi bile koriscene protiv poznatih utocista militant-nih grupa u regionu FATA, jer americki napadi naoruzanim bespilotnim letelicama postaju previse kontroverzni u Pakistanu. Inace, novost o uvodenju u naoruzanje ovih letelica usledila je u trenutku kada je pakistanska opoziciona partija Tehreek-e-Insaaf zapretila blokiranjem glavnog snabdevackog puta koji vodi u Avganistan, dok SAD ne prekinu sa upotrebom bespilotnih letelica na teritoriji Pakistana.
Dragan VuckoviC
Indija konacno uvodi u naoruzanje bivsi ruski nosac aviona7
Indijska mornarica uvela je, 16. novembra 2013. godine, u svoje naoruzanje INS Vikramaditya, polovni nosac aviona klase Kijev, nosivosti 44,750 tona. To je usledilo nakon petogodisnjeg odlaganja i nakon najmanje tri podizanja cene remonta.
7 IHS Jane's Defence Weekly November 27, 2013.
(rn)
Nosac je remontovan i opremljen po ceni od 2,33 milijarde dolara u brodo-gradilistu Sevmash, u gradu Severodvinsk, u severnoj Rusiji. Prvobitna isporuka remontovanog i opremljenog nosaca bila je predvidena za 2008. godinu, a tro-skovi opremanja narasli su od predvidenih 974 miliona dolara dogovorenih u ja-nuara 2004. godine do pomenute sume.
Uvodenje ovog nosaca u naoruzanje Indijske mornarice sa svojom flotom aviona MiG 29 KUB i helikoptera Ka-31 znaci mogucnost konfrontacije sa bilo ko-jom vazdusnom flotom susednih zemalja i to u radijusu od 400 do 450 nautickih milja. Radijus dejstva aviona MiG-29 K od 1.300 km produzava se na 3.500 km sa vazdusnom dopunom goriva drasticno ce promeniti stratesko okruzenje IM.
IM je nabavila 45 aviona MiG 29K koji ce biti bazirani na nosacima aviona Vikramaditya i Vikrant. Vikrant je u izgradnji u brodogradilistu Cochin, u juznoj Indiji i trebalo da bude uveden u naoruzanje tokom 2018. godine.
Vikramadtitya duzine 294 metara sa konfiguracijom STOBAR (short take-off but arrested recovery - kratko uzletanje sa sajlom za zaustavljanje prilikom sletanja) treba da napusti Rusiju sa svojom posadom od 1.600 indijskih mornara pocetkom decembra 2013. godine. Ocekuje se da ce brod stici u svoju maticnu luku Kadamba, blizu mesta Karwar, u jugozapadnom delu Indije, pocetkom 2014. godine.
Nosac nece biti opremljen sa protivraketnim odbrambenim sistemima do 2017. godine. Ruska strana ponudila je mogucnost opreme sa sistemima Kashtan (poznatih kao Kortik/Pantsir-Sl - SA-N-11 „Grison" i topovima 30 mm AK-630M), ali Indijska mornarica o tome jos nije donela odluku.
Dragan Vuckovic
d9T>
Kina uvodi novo jurisno vozilo sa topom 105 mm 1
Narodna oslobodilacka armija (NOA) pocela je da uvodi novo jurisno vozilo sa kupolom naoruzanom topom od 105 mm. Novo vozilo ima oznaku ZBL-09. Prva jedinica koja ce dobiti ovo vozilo je laka mehanizovana divizija koja cini deo 54. grupe armija bazirane u vojnom regionu Jinan.
ZBL-09 je baziran na novoj varenoj celicnoj sasiji koja verovatno deli neke komponente sa borbenim vozilom pesadije ZBD-09 u tockaskoj 8X8 konfiguraci-ji. Postoji i izvozna verzija vozila, pod oznakom VN1, koju izvozi kompanija No-rinco. Porodica vozila YBD-09 naziva se i Type 109. Izgled vozila ZBD-09 koje jos nazivaju i „laki tenk tockas" razlikuje se od ZBD-09 po tome sto se vozac na-lazi na prednjoj strani vozila, kupola i borbeni deo u sredini, a dizel motor na zadnjem delu vozila. Trup i kupola opremljeni su pasivnim oklopom appliqué.
Kupola je naoruzana olucenim topom od 105 mm, opremljenim termalnim prekrivacem, ekstraktorom dima i kompenzatorom trzaja.
Dragan Vuckovic
Kina otkriva nove detalje u vezi s protivbrodskom raketom CM-400AKG9
Na sajmu naoruzanja „Dubai 2013" otkriveni su novi detalji u vezi s protivbrodskom raketom CM-400AKG kineske kompanije China Aerospace Corporation (CASIC).
1 IHS Jane's Defence Weekly November 27, 2013 1 IHS Jane's Defence Weekly November 27, 2013
Prikazana je maketa rakete u prirodnoj velicini i to pored kinesko-pakistanskog lovca FC1/JF-17.
Vojni izvori potvrduju da je raketa CM-400AKG testirana i da je u „operativ-noj" upotrebi u kineskoj vojsci, sto je donekle kontradiktorno prethodnim izvesta-jima da je raketu projektovala Kina za potrebe Pakistanskog ratnog vazduho-plovstva (PAF).
Raketa CM-400AKg prethodno je bila opisivana kao odgovor rusko-indij-skoj nadzvucnoj protivbrodskoj raketi BrahMos.
Jos nije odredena zvanicna kineska platforma koja ce nositi CM-400AKG, ali je vrlo verovatno da ce to biti udarni lovac Xian JH-7A kineskog ratnog vazdu-hoplovstva i kineske ratne mornarice.
Postoje indicije da je u toku razvoj „naprednije" verzije rakete koja ce sadr-zati novi sistem radarskog vodenja.
Kompanija Aviation Industries Corporation of China (AVIC) razotkrila je detalje u vezi sa sistemom i dimenzijama rakete, ukljucujuci informacije u vezi s tri moguca sistema vodenja.
Jedan sistem vodenja opisan je kao „INS+GNSS+pasivni radar" (talasna duzina L, S i X) i daje raketi cirkularnu gresku od 5 do 10 metara. Druga verzija opisana je kao „INS+GNSS+IR/TV tragac" sa cirkularnom greskom od 5 metara, dok treca verzija upotrebljava sistem vodenja „INS+GNSS sa kombinovanim vo-denjem" radi dobijanja cirkularne greske prilikom pogadanja mete od 50 metara.
Kompanija AVIC takode je potvrdila ranije izvestaje da je CM-4100AKG raketa koja leti na velikim visinama od 8 do12 km i brzine lansiranja od 0,7 do 0,9 Ma-ha. Dimenzije rakete su: duzina 5,165 metara, dijametar 40 cm i domet od 100 do 240 km. Naoruzana je probojnom eksplozivnom bojevom glavom od 200 kg.
Dragan Vuckovic
