CC BY
74
1
Бомбардерска битка'
У следейих неколико неде^а америчко ратно ваздухопловство об]авийе одлуку о томе ко йе градити следейу генераци]у бомбардера великог домета.
Програм америчког ратног ваздухопловства LRS-B Long Range Strike Bomber - бомбардер великог домета бийе ускоро доделен ]едном или другом конструкторском тиму, компании Northrop Grumman или компании Lookheed Martin/Boeing team ща йе добити задатак да про]екту]е и изгради око 100 неви-д^ивих летелица. Амерички званичници очекэду да йе до зиме 2015. прогласи-ти победника. Пентагон ]е упутио индустрии захтев за предлозима у вези с програмом LRS-B, тако да вейина дета^а и да^е представка непознаницу.
Упркос томе што ]е програм вредан више мили]арди долара, не налази се на врху Пентагонове листе же^а, али ]е ипак приоритет као што ]е и набавка ловца F-35 Lighting II JSF и летейег танкера Boeing KC-46A. Програм новог бомбардера представка део три главна америчка нуклеарна програ-ма, као што су замена стратешких балистичких подморница класе Ohio, продужетак животног века ракети Trident II D-5 и модернизовав интеркон-тиненталних балистичких ракета Minuteman III.
Нуклеарни приоритети
Високи званичници Пентагона били су изузетно упорни по питажу програ-ма ЬРБ-Б са нуклеарног становишта. По жима ]е Америка последних 20 до 25 година била потпуно неактивна када ]е у питажу стратешко одврайаже и нуклеарна интеграц^а система за разлику од сво]их ривала Руси]е и Кине.
Нови LRS-B допуниПе флоту бомбардера B-2
1 Jane's Defence Weekly 2 September 2015.
Врло je важно довршити програм LRS-B с обзиром на то да на]вейи део америчке бомбардерске флоте чине авиони Boeing B-52, од щих je на]-нови]и сишао са производне траке рш 1962. године, а морайе да остану у оперативно] употреби све до 2040. године. Поред овог авиона постов само ]едан нуклеарно способни бомбардер - B-2 Spirit щи ]е произведен у тако малом бро]у да укупан бро] авиона, након ]едног удеса 2008. године, ни]е вейи од 20.
Ме^утим, сам LRS-B нейе бити дово^ан за модернизаци]у застареле бомбардерске флоте. Нови крстарейи про]ектил LRSO (Long Range Standoff) разви]ен ]е ради замене крстарейе ракете AGM-86 (ALCM Air-launched cruise missile) ща ]е про]ектована рш седамдесетих година, док ]е у употреби од осамдесетих. Ракета йе бити повучена из употребе средином 2020. године, а 2027. очеку]е се почетак производне LRSO. Вей ]е потрошено 4,8 мили]арди долара, а очеку]е се да та сума достигне измену 10 и 20 мили-]арди долара.
Критике трошкова
Иако ]е поставлен лимит од 550 милиона долара по ]едно] летелици за флоту щу йе чинити 80 до 100 авиона, критичари се осврйу на набавку бомбардера B-2 Spirit щи ]е произведен током осамдесетих година по цени вишо] од 700 милиона долара по летелици, што указу]е на то да ]е поста-в^ени лимит од 550 милиона долара више него оптимистичан.
Уколико Пентагонов план потрошне за будуйе године (FYDP - Future Years Defence Plan) буде извршаван од 2017. године, финансиране про]ек-та йе достийи 1,5 мили]арди долара до кра]а седмогодишнег разво]а. Ис-траживане, развод тестиране и евалуаци]а (RDT&E Research, development, test and evaluation) за програм LRS-B износили су 319 милиона долара у 2014. години, 914 милиона долара у 2015. години са планираних 1,2 мили-]арде долара за 2016. годину. Трошкови йе затим расти на 2,2 мили]арде долара за 2017, па до 3,7 мили]арди долара за 2020. годину. Процену]е се да йе укупни трошкови разво]а авиона износити 35 мили]арди долара.
Реорганизацща и модернизац^а флоте
Америчко ратно ваздухопловство започело ]е реструктуриране сво]е глобалне ударне команде (AFGSC) ща йе ук^учити и LRS-B. Реорганиза-ци]е йе ступити на снагу у октобру 2015. године и ук^учивайе авионе Rockwell B-1B Lancer, B-52H Stratofortress и B-2 Spirit, као и интерконтинентал-не ракете Minuteman III. Наиме, LRS-B йе се придружити флоти од 63 авиона B-1B, 76 авиона B-52 и 20 авиона B-2, као и ^удству од 20.000 припад-ника ваздухопловних трупа.
Све посщейе флоте бомбардера вей су модернизоване, што ]е омогу-йило да ове летелице остану оперативне децени]ама, а остайе рш толико и у будуйности. Бомбардер B-1B носи на]вейи арсенал во^ених и нево^е-них убогих средстава. Бомбардер ]е разви]ен рш 1970. године као замена за B-52. Очекэде се да йе B-1B остати у оперативно] употреби све до 2040. године, а да йе му бити додата миси]а за блиску ваздушну подршку.
Нови LRS-B летеПе и уз B-1B
Компани]а Boeing проширила ]е носивост убо]ног терета са 15 на 48 ракета JDAM (Joint Direct Attack Munitions) уз 96 бомби SDB Small Diameter Bomb. Очеку]е се да йе B-1B бити наоружан и морнаричком невид^ивом противбродском ракетом великог домета LRASM, ща йе заменити ракете Harpoon из седамдесетих година.
Осим тога што йе бити наоружан вейим и разноврсни]им убогим арсеналом, B-1B йе добити и интегрисану борбену станицу IBS као модеран ди-]агностички систем. На та] начин осим „стакленог" кокпита, авиони йе бити умрежени у глобалну комуникациону мрежу, што йе омогуйити вейу флек-сибилност и ситуациону информисаност.
Летелица йе, тако^е, бити опрем^ена новим инерци]алним навигацио-ним системом щи йе допринети тачности пога^ажа ци^ева, што ]е вей ис-пробано за време рата у Ираку, где ]е B-1B био опрем^ен подвесним ни-шанским урежем.
У ме^увремену и на]стари]и од посщейих америчких бомбардера B-52 ]е модернизован током протеклих децени]а. Модернизаци]е йе омогуйити летелици да остане у употреби и након 2040. године. Бийе инсталиран нови конвенционални ротациони лансер у унутрашжем спремишту за бомбе. Та-ко^е, бийе омогуйена интеграци]а ракета JDAM, од щих йе осам бити у унутрашжем лансеру, док йе других 12 бити на подвесним носачима. Бийе омогуйено и ношеже мини]атурног ваздушног мамца. Очекэде се да свих 76 авиона буде модернизовано до октобра 2017. године.
До сада ]е бомбардер могао да носи прецизно навожено оруж|е само на подвесним носачима. Осим тога, B-52 йе бити опрем^ен дигиталном опре-мом, односно технологиям за борбену мрежну комуникаци]у - Combat Network Communications Technology - CONECT), модернизованим радаром AN/APQ-166, што йе му омогуйити интеграци]у подвесног AN/AAQ-33 за прецизни]е гараже као допуну посго|ейег AN/AAQ-33. CONECT тако^е омогуйэде модерниза-ци]у сателитске комуникаци]е путем врло високих фреквенци]а (ELF).
Чак и на]нови]и од ова три бомбардера, невид^иви B-2, пролази кроз фазе модернизаци]е ще йе га одржати у флоти до уволена нове невид^иве ле-телице. Компани]а Northrop Grumman припремила ]е нови софтверски пакет познат као Flexible Strike programme щи йе увезати неколико посщейих софт-верских пакета щи су до сада били ук^учивани у зависности од миси]а. Нови софтверски пакет уманийе трошкове одржавана и повейати поузданост.
Ова] софтверски пакет ]е први щи йе искористити предности нових ко-муникационих структура, бржих процесора, мреже састав^ене од оптичких каблова и повейан капацитет смешта]а података.
Пре кра] 2012. године компани]а ]е завршила модернизаци]у радара са фазираном решетком ща йе бити применена на радар AN/APQ-181 на ле-телици. Друга побо^шана односе се на оружани интерфе]с у кокпиту щи йе бити у могуйности да употреби нове про]ектиле, као што су SDB II и Massive Ordnance Penetrator. Комуникациони систем йе тако^е бити модернизован, а бийе инсталиран и универзални оружни интерфе]с.
Компани]а Northrop Grumman тако^е модернизме софтвер и хардвер за дефанзивни систем летелице AN/APR-50 щи ]е про]ектовала компани]а Lockheed Martin. Компани]а Lockheed Martin Mission Systems and Training division разви]а нови графички процесор за авионске инструменте, док компа-ни]е L-3 Communications Randtron Antenna и Systems Ball Aerospace раде на новим антенама ще йе бити употреб^ене у новом систему.
Драган ВучковиП (Dragan Vuckovic),
e-mail: [email protected], ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
Нова вишенаменска граната 120 mm за тенк Abrams2
Компани]е General Dynamics Ordnance and Tactical Systems (GD-OTS) и Orbital ATK добиле су уговор о разво]у про]екта за нову напредну гранату 120 mm (Advanced Multipurpose (AMP) за тенк M1A2 Abrams.
Вредност уговора ]е по 16 милиона долара за сваку компани]у. Очекэде се да йе фаза разво]а бити завршена до 2019. године, пробна производна до 2019. док би пун произво^ачки потенциал био остварен до 2021. године.
Гранату AMP, ща се води под ознаком XM1147 High Explosive MultiPurpose with Tracer (HEMP-T), развио ]е амерички во]ни центар за истражи-ване наоружана ARDEC (US Army Armement Research, Development and Engineering Center).
Граната йе бити опрем^ена даталинком са вишенаменским програми-ра]уйим упа^ачем щи йе одредити време детонаци]е, ударом по ци^у или распрскава]уйим ефектом.
Током фебруара ове године компани]а Watervliet Arsenal добила ]е уговор за модернизаци]у неколико тенкова М1А2 са опцирм угра^ивана муни-ци]ског даталинка (Ammunition Data Link) помойу щег би били у могуйности да испале гранату AMP. Ова граната процесуира сигнал са тенковског система за управ^ане ватром и просле^е податке упа^ачу гранате.
2 Jane's International Defence Review September 2015
Испаъиваъе AMP гранате на тестираъу
Jедноделна граната AMP има 6,5 кг погонског пужежа, а жена укупна маса износи 21 кг. Поседу]е расклапа]уйа крилца ради стабилности у лету, а предвидена je за напад на лакооклоп^ене ци^еве, посаде во^ених про-тивоклопних ракета, противтенковске запреке на разда^инама до 2.000 м, као и на пешади]ске снаге.
Очеку]е се да йе AMP заменити високоексплозивну противтенковску гранату М 830, вишенаменску противтенковску гранату М830А1, као и гранате М1028 и М908. Граната М830А1 била je намежена борби против хели-коптера. Ова вишенаменска граната об]единийе убо]не миси]е више граната и знатно по]едноставити логистичке задатке.
Очеку]е се годишжа производжа од око 3.500 граната ще йе бити око 30% ]ефтини]е од посто]ейе муници]е.
Тенк М1А2 носи 40 граната за топ М256 од 120 мм. Очеку]е се да йе уво^еже гранате XM1147 довести до коришйежа само две врсте гранате и то АМР и АРР8йБ-ТМ829Е4 - поткалибарног пенетратора.
Граната М829Е4 ]е успешно прошла прва тестиража и ускоро се оче-ку]е почетак сер^ске производже на основу уговора вредног 80 милиона долара.
Драган Вучковип (Dragan Vuckovic),
e-mail: [email protected], ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
Ново амфиб^ско оклопно возило Terex 23
Сингапурска компани]а Singapore Technologies (ST) приказала je CBOje HajHOBMje оклопно возило - точкаш 8X8 Terex 2. Ово возило представка наставак програма возила Terex ща су вей у употреби у оружаним снагама Сингапура, као и у за]едничком програму амфиби]ског борбеног возила за амерички марински корпус у сарадни са америчком компаниям Applications International Corporation (SAIC).
Место возача са два екрана осет^ива на додир ща омогуйэду бржи приступ информаци]ама о возилу уместо класичних инструмената, док се приказ дешавана око возила тако^е приказэде на екранима.
Про]екат возила Terex 2 представка кулминаци]у децени]ског диза]ни-рана заштийених мобилних платформи, као што су борбено возило пеша-ди]е Bionix и оклопни транспортер Terrex.
Terex 2 има масу од 30 тона и тежи ]е од посщейег возила Terex щи тежи 24 тоне, омогуйава вейу носивост товара, наоружана и залиха. Возило има два члана посаде - возача и командира и 12 потпуно опрем^ених припадника десанта щи су смештени у посебно про]ектована седишта ща штите од експлози]а, а ща се могу лако скинути и на та] начин омогуйити складиштене различитих ствари у трупу возила или бржи приступ ради одржавана.
Поведан ]е степен прежив^авана посаде, тако што ]е труп састав^ен од две секци]е обликоване као слово V (V-over-V). У донем делу трупа смештени су погонски и амортизациони део, док се у горнем делу налази простор за смешта] посаде и десантног оделена. Дони део трупа задужен ]е за абсорбоване почетног експлозивног удара щи потиче од мине или од импровизоване експлозивне направе, док други, горни део трупа у облику слова V, уманэде ризик од ранавана посаде.
Нови Terex 2
Компани]а ST Kinetics наглашава знача] амфиби]ских операци]а Koje су и главни покретачи програма Terex 2. Хидродинамички облик возила у комбинации са шноркел системом и посебно диза]нираним пропулзионим си-стемом омогуйава возилу постизаже брзине од 6 чворова у води и то при великим таласима.
Возила Terex и Terex 2 деле исту конфигураци]у на осам точкова, али Terex 2 представка потпуно нови диза]н са новим технологи]ама и повейа-ном носивошйу.
Нема сумже да йе ова унапре^ежа значити и додатне трошкове, тако да ни]е изнена^уйе што компани]а ST Kinetics и да^е нуди тржишту ори-гинални Terex.
Компани]а ]е прилично сигурна у сво] наступ на ме^ународном тржишту, чему ]е сигурно допринео и успех заштийеног теренског возила Wart-hog у Авганистану, као и прогрес у оквиру програма америчког маринског корпуса ACV 1.1.
Очеку]е се да йе ново возило бити приказано на са]му наоружажа у Лондону, од 15. до 18. септембра, а месец дана касни]е у бази америчке морнаричке пешади]е у Квантику.
Драган ВучковиП (Dragan Vuckovic),
e-mail: [email protected], ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
Нове варианте породице Rosomak4
Компан^а Polish Armament Group (PGZ) приказала je нове варианте породице точкаша 8X8 Rosomak на изложби наоружана MSPO, ща je одр-жана почетком септембра 2015. године.
То су модернизовани Rosomak-М, унапре^ени Rosomak-XP, возило за подршку Rosomak DSV са топом 120 mm, инжинер^ско возило Rosomak WPT, као и возило исте породице ZSSW-30 са да^ински управ^аним топом.
Rosomak-М je модернизовано борбено возило пешад^е са унапре^е-ном куполом HitFirst-30P коjа има носивост 200 до 300 кг и опрем^ена je системом Rosomak Battlefield Management System. Ово возило je само модернизовано, а сачуване су му амфиб^ске способности упркос вefiоj маси, што je остварено захва^уjуfiи новом немачком нанометричном челичном оклопу, као и проширену ширине самог возила Све то резултирало je ма-сом ща je поведана за 1.600 кг.
Rosomak-XP
Други нови Rosomak je Rosomak-XP щи je опрем^ен побо^шаним амортизационим системом помогу коjeг je бо^е распоре^ена маса возила од 30 тона. Маса je поведана ради побо^шане балистичке заштите ща je сада на нивоу STANAG 4569, ниво 4 и ниво 4a/b, што пружа заштиту од мина и импровизованих експлозивних направа.
Rosomak DSV опрем^ен je куполом компан^е Cockerill Mechanical Industries (CMI) XC-8 120 HP наоружаном топом 120 mm L/47, а компаниjа тренут-но ради на куполи ща йе бити опрем^ена новим топом 120 mm и ща йе би-ти понурена за будучи програм по^ског возила за подршку Gepard.
Rosomak DSV
У ме^увремену, на изложби MSPO поиска компани]а Huta Stalowa Wo-la (HSW) приказала je други прототип да^ински управ^ане куполе ZSSW-30 намежене возилу Rosomak M2 и будущем поиском гусеничном БВП щи се припрема у оквиру програма Borsuk. Ова] прототип бипе опрем^ен електрооптичким нишанским урежем PCO GOC-1 уместо урежем Nike Selex ES щи се налазио на првом прототипу.
Драган Вучковип (Dragan Vuckovic),
e-mail: [email protected], ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
Nexter полаже наде у БВП VBCI5
Компани]а Nexter Systems приказала je борбено возило пешади]е (БВП) VBCI-2 на изложби наоружажа DSEI 2015. Возило je разви]ено сред-ствима компани]е ради привлачежа потенци]алних кли]ената Щи траже БВП са вейом ватреном мойи и вишим нивоом заштите.
VBCI-2 у конфигурации БВП има нови, у потпуности заварен труп са вишим кровом од стандардног возила VBCI Ще се налази у употреби француске во]ске, што му омогуйава вейи интерни волумен. Новине су и ]а-чи дизел мотор, усавршен амортизациони систем, шире гуме ради бо^е проходности, опци]а управ^ажа заджим точком, електронска архитектура и термална камера за возача.
HajHoeuja верзц'а VBCI-2 опрем^ена je на]новирм куполом Т 40 наоружаном топом CTAI40 mm
HajHOBMja верзи]а VBCI-2 опрем^ена je на]нови]ом куполом Т 40, наоружаном топом CTAI 40 mm, и да^ински управ^аном оружном станицом опрем^еном митра^езом 7.62 мм. За разлику од не, стандардна купола на возилу VBCI наоружана ]е топом 25 мм М811 са двоструко пуненом му-ницирм и митра^езом 7.62 мм. Са сваке стране куполе налази се вожена противтенковска ракета щу бира сам корисник.
Као и код вепине нових возила, VBCI-2 ]е опрем^ен камерама ще омогупу]у прегледност у радиусу од 360 степени.
Драган Вучковип (Dragan Vuckovic),
e-mail: [email protected], ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
Кина открива нову генерациу беспилотних летелица6
Компани]а Chengdu Aircraft Corporation открила je ]авности другу гене-раци]у турбопропелерских беспилотних летелица Wing Loong II током изло-жбе наоружана у Пекингу, ща ]е одржана половином септембра 2015. године.
На основу слике и доступних података ]асно ]е да постов велика слич-ност са беспилотном летелицом америчке компани]е General Atomics MQ-9 Reaper ща лети на великим висинама и има велики радиус де]ства. До-ступни подаци указэду на то да су тестирана летелице започела рш током марта 2015. године.
Wing Loong II je приказан током изложбе наоружана у Пекингу, ща je одржана половином септембра 2015. године.
Очеку]е се да йе летелица уйи у инвентар Народноослободилачке во]-ске Кине и бити употреб^авана у саде]ству са маном беспилотном летели-цом Chengdu GJ-1/Wing Loong.
Wing Loong II по свощ конфигурации и димензи]ама спада у исту кла-су као и америчка БЛ MQ-9 Reaper. Обе покрейе ]едан потисни турбопропе-лерски мотор. Сателитски комуникациони систем и примарни оптички систем смештени су у носу летелице и обе користе велике V стабилизаторе са маним вертикалним стабилизаторима.
Иако су скоро идентичне по величини, нихове перформансе се различу, на]више због различитих погонских система. Док MQ-9 Reaper има мак-сималну брзину од 444 км на час и достиже максималну висину од 15.240 м, Wing Loong II постиже максималну брзину од 370 км на час и постиже ви-сину од 9.000 м.
Разлику]е се и носивост; MQ-9 носи 1.360 кг на подвесним носачима, док Wing Loong II може носити само 480 кг.
Слика са брошуре показу]е како Wing Loong II носи 12 ракета ваздух-зем^а, али се ту вероватно ради о ракетама ваздух-зем^а Norinco Blue Arrow 9 од 26,5 кг ще су први пут приказане током 2014. године.
Очеку]е се напредоване у перформансама кинеске беспилотне лете-лице ако Кина буде наставила да разви]а снажни]е моторе за БЛ. Ме^утим, врло ]е вероватно да йе извозни успех ове летелице бити одре^ен управо неном ценом ща се односи на летелицу и копнени контролни систем.
Драган ВучковиП (Dragan Vuckovic),
e-mail: [email protected], ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
Нови кинески оружани системи7
На петнаесщ во]но] паради, ща ]е одржана у Пекингу, учествовало ]е 12.000 возика и 56 генерала кинеске Народноослободилачке арми]е и рш 1.000 возика из 17 зема^а.
Kинеска противбродска ракета YJ-12
На во]но] паради приказано ]е 500 оружних система ще користи копнена во]ска и 200 летелица. Иако ]е ]авно речено „да се ови оружни системи први пут приказу|у" вейи део ]е вей приказан у разним кинеским во]ним пу-бликаци]ама и на вебсадовима.
Стратешке ракете биле су у центру пажже, нарочито ракета РР-21Р, прва балистичка противбродска ракета ща употреб^ава маневришуйу бо-]еву главу, опрем^ену вишеструким сензорима, ща омогуйава напад на покретна пловила на мору. Очеку]е се да йе ова ракета бити употреб^ава-на за]едно са класичним противбродским ракетама лансираним из ваздуха и са мора ради лакшег савладаважа ешелониране одбране група бродова.
Први пут у ]авности ]е приказана и балистичка ракета среджег домета РР-16, щу употреб^ава Други арти^ери]ски корпус и то од почетка 2011. године. Ракета ]е преузела степен на щем се налази бо]ева глава бали-стичке ракете кратког домета РР-11А, али ^ ]е додат ]ачи мотор щи до омогуйу]е вейи радиус де]ства и вейе брзине ради избегаважа нових ракета ракетне одбране Та]вана щу ]е испоручила Америка.
CD
О >
О CM
a: ш 0£ ZD О О
-J
<
о z
X
о
Ш
I—
>-
CC <
(Л <
-J
CD >Q
X Ш I—
О z
О >
DF-21D, прва балистичка противбродска ракета
Интерконтинентална стратешка ракета DF-5 B, са вишеструким бо]еви-ма главама, домета 15.000 км, тако^е ]е први пут приказана у ]авности. Она се налази у оперативно] употреби кинеске во]ске рш од 2008. године, а на паради ]е приказан модел щи се лансира из заштийених силоса, а користи исту технологи]у као и ракета за лансираже товара у свемир - Long March -2C. Иако се шпекулисало да ова ракета носи три бо]еве главе, судейи по жено] величини, могуйе ]е да ]е та] бро] умажен.
Кина ]е приказала и одре^ен бро] копнених оружних система, као што ]е тенк T-99A, Щи ]е први пут приказан 2011. године, а чи]а купола са оштрим ивицама указу]е на то да ]е употреблена друга генераци]а компо-зитног и реактивног оклопа.
Тенк T-99A
276
Први пут ]е приказана и противтенковска ракета ATF-10, вожена оптич-ким каблом и предвидена за га^ане мета ван визуелног домета. Осам та-квих ракета носи модификован оклопни транспортер ZBD-044. Народноо-слободилачка во]ска Кине први пут ]е исказала потребу за системом га^а-на ван визуелног домета рш 2011. године, а ракета AтF-10 први пут ]е употреблена на во]ним маневрима 2014. године.
Морнарица ]е приказала нову суперсоничну противбродску ракету YJ-12 щу покрейе рамдет мотор, а лансира ]е авион J-15 са носача авиона.
Новину представка и балистичка ракета малог и среднег домета DF-26 за щу ]е речено да се производи и у противбродсщ вари]анти.
Балистичка ракета малог и средъег домета йГ-26
Поврх основне миси]е про]ектила, у щу спада]у миси]е нуклеарних противудара, DF-26 може нападати и бродове средне носивости у оквиру конвенционалних миси]а удара на великим да^инама.
Како ]е домет ракете DF-26 од 3.000 до 4.000 км, она би могла га^ати америчке ци^еве на острву Гуам.
С обзиром на дефиници]у ци^ева средне носивости, очекэде се да би се ракетом могли га^ати и бродови величине разарача, а не само носача авиона. У том смислу ова ракета би представ^ала другу генераци]у бали-стичких ракета ще могу га^ати америчке бродове и то на да^инама ще сежу до острва Гуам.
То ствара нову претну САД ще сада мора]у смислити начин да за-штите сво]е и интересе сво]их савезника у североисточно] Ази]и, а нарочито на Та]вану.
Драган ВучковиП (йгадап Уис^ю),
е-таН: [email protected], ОРОЮ Ю: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
Цеди^ени Арапски Емирати Kynyjy нови торпедо8
У]единени Арапски Емирати на]вероватни]е користе неупад^иве бро-дове щи су наоружани торпедом са на]вейим дометом на свету. То би им омогуйило да га^у иранске подморнице класе „Кило".
Извешта] немачке владе о извозу наоружана открио ]е да су две „пло-вейе платформе са опремом за лансиране торпеда" извезене у УАЕ током 2014. године за]едно са одговара]уйом опремом за подводно лоциране.
Немачка компани]а Atlas Elektronik одбила ]е било какав коментар на ту тему, али ]е изгледа неспорно да су УАЕ нови клиент за торпедо SeaHa-ke mod 4 ER щи има на]вейи радиус де]ства на свету - више од 140 км.
Лансиране торпеда SeaHake mod 4 ER
Mod 4 ER je флексибилан систем щи се може монтирати и на камион, тако што се торпеда спушта]у у воду преко извлачейе рампе. Торпедо се може избацивати и из посщейих торпедних цеви ще се мора]у мало моди-фиковати с обзиром на дужину торпеда, а систем за лансиране торпеда може се инсталирати и на наменска пловила.
Немачки израз пловейа платформа вероватно значи да су се УАЕ определили за верзи]у ща се може инсталирати на комерци]алне бродове щи не привлаче пажну.
Са друге стране, немачка документаци]а говори да се реч „платформа" односи и на нови тип торпедног чамца. На та] начин може се об]аснити за-што их Немачка подврстава у „во]не бродове" у свом годишнем извешта]у о извозу наоружана.
Уколико су УАЕ кра^и корисници, тада су бродови на Щима се нала-зи систем mod 4 ER у ствари бродови класе Rmah Ще производи компани]а Nobiskrug. Они личе на комп]утерски генерисане слике бродова опрем^ене са mod 4 ER на Щима се налазе системи за лансираже четири торпеда, а щи изгледа]у као обични бродски конте]нери на палуби.
Драган Вучковий (Dragan Vuckovic),
e-mail: [email protected], ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
Та]вански самоходни модуларни минобацач9
Та]ванско министарство одбране започело ]е са про]ектом напредног мобилног минобацачког модуларног система на щи се монтира]у миноба-цачке цеви од 81 или 120 мм.
Мобилни минобацачки систем (ММС)
Мобилни минобацачки систем (ММС) независни ]е електромеханички систем Щи садржи хидраулични склоп чи]и ]е ци^ умажеже повратног трза]а и до 70%, што му омогуйэде да се монтира на велики бро] возила точкаша или гусеничара, без потребе за о]ачаважем система амортизаци]е. Склоп се окрейе за 360 степени по азимуту, док ]е степен елеваци]е од 45 до 85 степени, иако ]е могуйе и ручно покретаже.
Полуаутоматски минобацачки систем
Мобилним минобацачким системом управ^а дигитални систем за управ^аже ватром са интегрисаним балистичким комп]утером щи омогу-ftyje нишанди]и много прецизни]е испа^иваже мине. Иако ]е систем могуче монтирати на различите платформе, прототип ММС-а ]е интегрисан на оклопном транспортеру 8X8 Cloud Leopard. Возило ]е модификовано тако што ]е омогу^ен ве^и отвор на крову, али и одговара]у^и простор за 44 мине. У ово] конфигурации возилом управ^а 5 чланова посаде: возач, командир, нишанди]а, помощник нишанди]е и специалиста за муници]у.
Приказан ]е и нови полуаутоматски систем пужежа цеви за минобацач 120 мм.
Систем омогу^у]е посади да пуни мине од 120 мм тако што пуни модул Щи се тада аутоматски спушта у цев. Нови систем омогу^у]е посади мино-бацача да остане зашти^ена оклопом транспортера за време ватрене по-дршке. Пре^ашжи системи доводили су посаду у опасност, ]ер су припрем-не радже биле обав^ане без заштите. Оне су сада знатно редуциране, тако што ]е минобацач спреман за ватру оног тренутка када оклопни транспортер стане и када ]е кров отворен. Посада мора само да убаци координате ци^а у систем за управ^аже ватром и напуни оруж]е мином.
Интеграц^а система ММС 81 мм са оклопним транспортером Cloud Leopard доказала ]е могу^ност испа^иважа и до 15 мина у минути. Плани-рана ]е и интеграци]а слично конфигурисаног система ММС и на лаку платформу HMMWX - High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle, иако ^е разво] таквог система започети тек након успешно завршеног тестиража на оклопном транспортеру Cloud Leopard.
Компани]а 202nd Arsenal развила ]е нову минобацачку мину Ща се за-снива на минобацачщ мини M374 A 3 (HE High Explosive), а Ща се због застарелости избацэде из наоружажа во]ске САД, а и да^е ]е у наоружажу ]у-жнокоре]ске во]ске.
Нова минобацачка мина XTC 103 HE поседу]е шест пунена Koja се на-лазе на аеродиначни]ем телу мине уместо четири Koje су се налазиле на телу мине M374 A 3, што ново] мини омогуйу]е и до 25 % вейи домет, одно-сно до 6.300 м.
Тренутно се ради на разво]у минобацачке мине ща йе садржати 1.150 металних куглица око експлозивног пунена, што йе знатно утицати на ефе-кат експлози]е.
Jош ]едан про]екат щи ]е део разво]а система ММС налази се на те-стирану, а то ]е систем за ваздушно осматране и нишанене. Овде се ради о беспилотно] летелици са више ротора ща ]е опрем^ена камером и ласерским да^инаром, а припада самом систему.
Када ]е лансирана, летелица доставка прецизне нишанске податке, као што су домет, временски и други услови систему за управ^ане ва-тром, што знатно повейава тачност га^ана. Осим тога, као део система приказана ]е омнидирекциона камера ща обезбейме слику околине и у случа]у затварана крова возила.
Драган Вучковип (Dragan Vuckovic),
e-mail: [email protected], ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
Системи усмерене енерг^е10
Очеку]е се да пе технолошки демонстратори система усмерене енер-ги]е кулминирати у свом разво]у за три до пет година и да пе тада, уколико буду успешни, америчко министарство одбране размотрити програме щи пе их увести у оперативну употребу.
Пентагон годишне потроши око 300 милиона долара на разво] система усмерене енерги]е, што ]е неопходно с обзиром на разво] прецизних му-ници]а ще омогуйу]у много модерни]у и сло]евити]у одбрану.
Системи усмерене енерги]е разви]а]у се на]вейим делом због све ве-йих претни нових крстарейих и балистичких ракета.
У разво]у оваквих система важна ]е снага напа]ана, па ]е потребно да до^е до ефикасног коришйена ласера од на]мане 100 киловата, ]ер то представка минимум потреба за сузби]ане врло скромних ракетних претни. Очекэде се да пе ова граница бити достигнута у следейих неколико година и да пе до тада подсистеми щи регулишу напа]ане, хла^ене, квалитет снопа и корекци]у атмосферских услова достийи же^ени ниво зрелости.
Иако ]е тренутно приоритет у разво]у система усмерене енерги]е окре-нут ка разво]у против- ракетних система, по]ав^у]у се и нове могуйности нихове употребе, ще се тичу ваздушне одбране, противракетне одбране или замене оруж|а на авионима топовначама типа Lockheed Martin C-130 щи има]у простор за смешта] вейих оружних система с обзиром на то да су тренутно наоружани и хаубицама.
У режиму одбране против лансираних ракета системи усмерене енер-mje би нападали саму ракету или ишли на онеспособ^аваже оптичких система за наво^еже.
У режиму ваздушне одбране системи би могли бити употреб^ени на само за отклажаже надолазейе претже вей и у идентификации ци^а, што ]е често и на]вейи проблем ваздушне одбране.
У да^ем разво]у бийе истражене мощности за употребу ових система у неубо]итом деловажу, као активног система онемогуйаважа, на пример за разби]аже демонстраци]а. Овакви системи могли би бити инстали-рани и на беспилотне летелице или на ваздушне топовжаче.
Вей сада се ради на томе да се неубо]ити системи усмерене енерги]е интегришу на нову сери]у ваздушних топовжача AC-130J Ghostrider. Ови авиони, ознаке Block 60 J, вей су у употреби, али ]е могуйе преправити ]е-дан бро] од 37 планираних авиона на ову конфигураци]у.
AC-130J Ghostrider
Америчко ратно ваздухопловство истражэде микроталасе велике снаге и проблематику идентификаци]е системима усмерене енерги]е с обзиром на потребе ловачке ави]аци]е. Ова] концепт употреб^ава микроталасни генератор интегрисан у ракету щи омогуйава онеспособ^аваже непри]ате-^евих електронских система.
Када су у питажу ласери, Америчко ратно ваздухопловство пребацило ]е сво]е по^е интересоважа са хеми]ских на „чврсте" ласере снаге неколико десе-тина киловата у улози самозаштите летелице. Ови ласери би, с обзиром на сво-]у снагу, требало да униште сензоре на непри]ате^ским оружним системима.
Очеку]е се да йе у следейих пет до десет година посщати ласери снаге од 100 киловата, Щи би били у стажу да се носе са претжама лоцира-ним на „среджим да^инама", а у неком дугорочни]ем периоду очекэде се разво] ласерских оруж|а снаге око 300 киловата Щи би могли имати и офанзивну употребу.
У ме^увремену и америчка копнена во]ска истражу]е могуйност употре-бе различитих врста ласера, нарочито оних малог габарита, Щи би могли бити монтирани на возила, а истовремено разви]а и нове доктрине употре-бе таквих уре^а]а.
К^учно питане за копнену BojcKy jecre да се ласерски сноп заустави након удара у мету или да се распростре само до одре^ене границе уколи-ко ]е мета промашена због откланана опасности од колатералне штете ко-]а би могла обухватити авионе и сателите с обзиром на то да се ради о си-стемима зем^а-ваздух.
Док се ове процедуре разращу, америчка во]ска ]е наставила са те-стиранем ласера по про]екту разво]а технологи]е високоенергетског ласера High Energy Laser Technology Development (HELTD). Ради се о разво]у ла-серских оружаних система щи би онеспособ^авали ракете, арти^ери]ске гранате и минобацачке мине, као и беспилотне летелице.
Ускоро, током 2015. године, очекэду се тестови у щима йе ласерски системи бити ангажовани против минобацачких мина малог калибра, као и против беспилотних летелица класе 1 и 2.
Са сво]е стране, америчка морнарица вей има функционалан ласерски систем снаге 30 киловата щи се налази на во]ном броду USS Ponce. Ова] систем вей ]е испробан у нападима против чамаца и беспилотних летелица.
Ласерски систем снаге 30 киловата Koju се налазu на во]ном броду USS Ponce
Америчка морнарица планирала ]е да тестира ласерски систем на броду Ponce током ]едне године, али ]е то продужено на захтев команде пете флоте, а очекэде се пробно тестиране новог ласерског система снаге од 100 до 150 киловата током 2018. године.
Драган Вучковип (Dragan Vuckovic),
e-mail: [email protected], ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601
Pa3eoj тенкова
ii
HajHoeuju тенковски диза]н, руски Т14 на паради поводом дана победе у Pycuju
Ове године обележава се сто година од како су тенкови први пут упо-треб^ени приликом пробо]а западног фронта током Првог светског рата. Иако су се тенкови први пут по]авили у западно] Европи, у овом региону се, осим Немачке, готово ни]една зем^а не бави про]ектованем, разво]ем и производном тенкова.
Због маних будета, консолидаци]е индустри]е и дуговечних програма производи тенкова, чак и зем^е ще су некада неговале сво]е капацитете производне тенкова, као што ]е Шведска са сво]им тенком Bofors S и Шва]-царска са сво]им тенковима Pz 61 Pz 68, прешле су на увоз. Обе зем^е одабрале су тенк Leopard 2 компани]е Krauss Maffei Wegmann (KMW) са погоном компани]е MTU.
Шведски тенкови Leopard спада]у у на]заштипени]е тенкове на свету, што представка необичну ситуаци]у да многе зем^е Ще увозе тенкове, уместо да их саме разви]а]у, доби]а]у много ]ача возила од оригинала.
На пример, У]единени Арапски Емирати увезли су 435 француских тенкова Leclerc, чи]и ]е завршни стандард производне виши него што зах-тева француска во]ска. Jедна од на]знача]ни]их промена ]е инсталаци]а ди-зел мотора MTU 883 од 1.500 КС уместо оригиналног француског мотора.
УАЕ су затим тражили и уградну додатног оклопа у виду комплета AZUR компани]е Nexter, щи ]е наменен за борбу у градским условима и управо су возила у то] конфигурации видена у операци]ама Ще се спрово-де у Jемену. Са сво]е стране, Француска ни]е сматрала за сходно да по]ача оклопну заштиту сво]их тенкова Leclerc.
11 Jane's International Defence Review October 2015
Компани]а KMW испоручу]е тенк Leopard 2 за щи се сматра да представка на]успешни]и европски тенковски диза]н. На]чешйе се извози, али je претрпео и на]вейе измене. Лиценцно се производи у Грчщ и Шпанки, али на]вейи део посла ипак се односи на модернизоване посщейих платфор-ми с обзиром на то да ]е тренутно у Немачщ у току производна само 64 тенка и то оних щи су наменени извозу у Катар, док се све остале европ-ске арми]е труде да смане сво]е флоте.
Чак и тенкови Leopard 2А7, щи су поручени за немачку во]ску у ствари представ^а]у модернизоване холандске тенкове Leopard 2А7 и Leopard 2А4 щи су ремонтовани, модернизовани и прилаго^ени новим стандардима.
Иако не посще информаци]е о томе шта йе се дешавати у блисщ будущности, посще индици]е да йе нови тенк за]еднички разврати Немачка и Француска, ща йе ускоро тражити замену за сво] Leclerc. Ову могуйност додатно подгрева и недавно спа]ане две велике компани]е kMw и Nexter ще су до сада биле у изразито конкурентском односу.
Pycuja
Чак ]е и руска мамутска оклопна индустри]а била об]екат разних спа]а-на и консолидаци]а, тако што ]е разво] и производна оклопних средстава са четири производна погона сада концентрисана на ]едан - фабрику Урал-ВагонЗавод у Нижнем Тагилу ща разви]а тенкове Т-62, Т-72 и Т-90 од ко-]их ]е последни у производни за извозно тржиште. Фабрика у Омску, ща ]е некада производила тенк Т-80, потпала ]е под концерн УралВагонЗавод и бийе специ]ализована за производну и разво] тенковских платформи.
Након лажног старта са Т-95, щи ]е био наоружан екстерним топом од 152 мм 2А83 са глатком цеви, руски разво] тенкова усмерен ]е на тенк Т-14 Армата щи ]е први пут званично приказан на русщ во]но] паради у ма]у 2015. године.
Т-14 представка револуционаран диза]н тенка у щем ]е трочлана посада смештена у преднем делу изразито заштийеног трупа (заштита под-разумева и активну заштиту у облику про]ектила), са екстерним топом 125 мм 2А82А глатке цеви щи пуни аутоматски пунач. Користейи исту шаси]у, Т-14 йе предводити целу лепезу тешкооклоп^ених борбених возила од ко-]их ]е први Т-15 тешко борбено возило пешади]е (ТБВП).
Први претпроизводни примерци Т-14 налазе се на тестирану и, уколи-ко оно буде успешно, Руси]а планира производну од на]мане 2.000 возила ща йе заменити тенкове Т-72, Т-80 и касни]е и Т-90, иако ни]е сигурно да ли йе бити могуйе обезбедити одговара]уйа средства.
Укра}ина
За време Сов]етског Савеза, Украина ]е развила велико искуство у про-]ектовану, разво]у и производни тенкова, ук^учэдуйи Т-80УД, щи ]е покретан компактним дизел мотором укра]инског порекла, уместо скупом оригиналном руском гасном турбином щу карактерише огромна потрошна горива.
Рад ]е наставлен и након распада Сов]етског Савеза, па су разви]ене верзи]е Т-84 (продат Пакистану кра]ем деведесетих година, мада су се по-
]авила прва неслагана измену PycMje и Украине, што je довело до тога да неки тенкови буду испоручени са куполама тенка Т-80).
Про]ектни биро Kharkov Morozov Machine building Design Bureau био ]е задужен за диза]ниране тенка, у сарадни са државном фабриком Мали-шев. Ова фабрика произвела ]е и започела извоз прве сери]е од 49 модер-низованих тенкова BM Oplot, Щи су испоручени клиенту - Кра^евсЩ та]-ландсщ арми]и почетком 2014. године, иако садашни статус тог програма ни]е ]асан с обзиром на дешавана у Укра^ни.
Израел
Египат ]е ]едина зем^а у северно] Африци Ща има модерну производ-ну лини]у тенкова М1А1, а суседни Израел ]е ]едина држава на Блиском истоку Ща ]е развила сво] домайи тенк.Тренутно нема производне, али се раде модернизаци]е тенка, док се дизел мотор тенка Мerkava Мк 4, GD883 компани]е General Dynamics Щи, у ствари, представка верзи]у мотора ком-пани]е MTU, увози. Про]екат тенка Мerkava окупио ]е националну индустри-]у одбране на начин щи ]е сво]ствен само Израелу, а карактерише га висок степен сарадне и интеграц^е вейег бро]а компани]а.
Merkava Мк 4
Диза]н самог тенка ]е необичан, погонски агрегат се налази на пред-нем делу, док ]е купола монтирана према заднем делу тенка. Про]ектанти су нагласили да се на та] начин повейава могуйност прежив^авана посаде (Ща може напустити оштейен тенк преко задних излаза, заштийена од не-при]ате^ске ватре), а ово решене омогуйава и слободан простор за одре-^ен бро] припадника десантног оделена.
Верзи]а Мк 4 опрем^ена ]е и активним системом заштите компани]е Rafael trophy.
Турска
С обзиром на велико стечено искуство у модернизовану старших тен-кова, Турска се определила за про]екат свог сопственог тенка, щи ]е уз помой локалне компани]е Отокар реализован током последне децени]е.
Уговор од 500 милиона долара покрио ]е про]ектоване, разво] и произ-водну два прототипа ПВ 1 и ПВ 2. Тренутно се воде преговори о изградни прве сери]е од 250 тенкова Altay, ще йе покретати дизел мотор од 1.500 Кс MTU EuroPowerPack, мада Турска жели да будуйе сери]е тенкова покрейу домайи агрегати.
Тенк Altay ]е наоружан стандардним НАТО топом од 120 мм са глатком цеви, истим топом щим су наоружани тенкови Leopard 2A6 са ручним пу-ненем и домайим системом за контролу ватре щим се нишани преко ста-билизованих дневно-нойних нишанских справа, а у чи]ем су разво]у уче-ствовале домайе компани]е.
Тенк Altay
Тенк je опрем^ен савременим композитним оклопом, али се у будуй-ности очекэде инсталаци]а и активног система заштите.
Jужна Kopeja
Jужнокорejска компани]а Huyndai Rotem развила ]е и произвела тенко-ве К1 и К2, с тим да ]е разво] првог прототипа К1 радила компани]а Chrysler, садашна General Dynamics Land Systems, рш 1983. године. Про]екат ]е прошао четири циклуса разво]а и модернизаци]е щи ]е довео до садашнег тенка К1А2 щи ]е ушао у оперативну употребу током 2013. године..
Укупна производна износила ]е чак 1.500 возила, али ни]едно ни]е из-вежено.
Упоредо са производном овог тенка, компани]а Huyndai Rotem развила ]е и тенк К2, потпуно нови диза]н са вишим нивоом заштите, наоружан топом са глатком цеви Л/55 са аутоматским пуначем, щи омогуйава каден-цу ватре до 10 граната у минути.
Првобитно ]е планирано да К2 покрейе домайи мотор, али како негова снага ни]е била дово^на одлучено ]е да тенк покрейе мотор MTU MT833.
Диза]н тенка ]е конвенционалан, али ук^учу]е неколико новина, као што су активна амортизаци]а ща омогуйава тенку да „клекне" и на та] начин напада ци^еве иза заклона или повейа елеваци]у цеви ради захвата ци^ева на висинама. Читаво тело тенка се спушта или подиже у зависно-сти од конфигураци]е терена.
Активна амортизацц'а тенка К2
Пуна производна започела ]е 2013. године, а први тенкови ушли су у оперативну употребу током ]уна 2014. године, а с обзиром на динамику про-изводне очеку]е се да 100 тенкова буде испоручено до 2017. године. Тре-нутно рш нема извозних порудбина, али постов интерес, нарочито када ]е у питану набавка тенкова за перуанску во]ску у оквиру ще се разматра]у тенкови К2, украински Оплот и Руски Т-90.
Кина
Вейина кинеских тенкова правлена ]е на основу руских про]еката, али су се постепено модернизовали путем домайих компани]а, да би Кина на кра]у била у позиции да развое сопствени тенк.
Први кинески тенкови разви]ени на основу тенка Т-54 били су Type 59, Type 69 и Type 79. Следио их ]е Type 80 щи ]е имао нови труп са куполом наоружаном топом НАТО стандарда 105 мм и комп]утеризованим системом за управ^ане ватром.
На]нови]и тенк у употреби у Народоослободилачщ во]сци ]е Type 99 (бро] означава годину када ]е први пут приказан на во]но] паради). Иако ]е труп сли-чан тенку Т-72, на негов разво] утицала су и руска искуства из Авганистана, али и ]адан учинак ирачких тенкова током операци]е Пустинска олэда .
Тенк има куполу опрем^ену топом са глатком цеви 125 мм, аутомат-ским пуначем и модерним системом за управ^ане ватром.
Велики бро] ових тенкова произведен ]е за домайе и страно тржиште, а ки-неска компани]а NORINCO тренутно рекламира сво]е нове тенкове MBT-3000 (VT-4), MBT-2000 (VT-2), щи су наоружани топом 125 мм са глатком цеви.
Мбт3000
Нема много информаци]а о разво]у будущих кинеских тенкова, али Haj-HOBMje оклопно возило Ще се по]авило je лаки тенк Type 62, наоружан топом 105 мм, што представка одступаже од глобалног тренда тешких тенкова. Тенк Type 62 тежак ]е само 21 тону, има четири члана посаде, а намерен ]е употреби у планинским подруч]има.
Инд^а
Разво] инди]ског тенка Arjun пратила су небро]ена кашжежа, технички иза-зови и астрономски трошкови, што je резултирало испоруком 124 проблематична возила Мк 1 током 2004. године (30 година након почетка разво]а) и наметну-том испоруком додатних 118 модернизованих тенкова у верз^и Мк2. Нова испо-рука започета ]е 2014. године, а трошак ]едног тенка попео се на невероватних 10 милиона долара, што га ]е довело на врх листе на]скуп^их тенкова на свету.
Иако je у основи модеран тенк, Arjun ]е опрем^ен зачу^эдейе застаре-лим решетима, као што су топ 120 мм са олученом цеви као на британском тенку Challenger щи ]е у пракси оцежен као неделотворан у односу на модерне оклопе.
Да би донекле пребродила потешкойе са тенком Arjun, Инди]а je купила одре^ену количину тенкова Т-72М1 и Т-90 щи се производе по лиценци, али са на]модерни]им системима, као што су нишанске справе компани]е Thaïes. То ]е показало да су ипак усво]ене одре^ене технике и правила по питану разво]а тенкова.
Пакистан
Уместо да стартэде од нуле, Пакистан ]е одабрао много паметни]и приступ, щи се остваривао уз блиску сарадну са Кином.
Две зем^е има]у истори]у дуге сарадне ща ]е почела са кинеским тенком Type 59 компани]е Norinco, щи ]е модернизован у Пакистану. На та] тенк угра^ен ]е нови топ са олученом цеви од 105 мм и комп]утеризован систем за управ^ане ватром. Затим ]е уследила домайа производна/склапане тенкова Type 69-II, Type 85 и, на кра]у, и тенка MBT-2000 Al Khalid. Произведено ]е више од 300 ових тенкова од 2001. године, а производна и да^е тече.
Пакистан ]е об]авио планове са будуйим тенковима щи би наследили Al Khalid, као што би била производна кинеског тенка MBT-3000 (VT-4) под називом Al-Hyder. Иегова тестирана започета су кра]ем 2014. године, а очеку]е се да йе производна унапредити способности Пакистана да произ-веде модеран тенк.
Jапан
Jапан се дуго осланао на сопствену производи тенкова. Али, иако ]е доказана способност те зем^е да про]екту]е и производи тенкове они никада ни-су понуйени извозном тржишту с обзиром на ]апанску миро^убиву политику.
Mitsubushi Type 10
HajHOBMjM ]апански тенк Mitsubushi Type 10 приказу]е све погодности разво]а тенка щи je прилаго^ен домайим потребама, али и новим стандар-дима с обзиром на жегову носивост од 44 тоне. Смажеже тежине тенка било ]е неопходно с обзиром на потешкойе Ще су претходни ]апански тенкови Type 50 и 90 проузроковали путно] и железничщ инфраструктури, има]уйи у виду жихову огромну тежину и габаритете.
САД
Што се тиче америчке оклопне песнице, ту ]е ситуаци]а врло ]асна. Планира се останак тенка М1 Abrams све то 2050. године. Тенк йе бити сук-цесивно модернизован, а то йе започети верзирм A3 за Щу се очекэде да йе угледати светлост дана почетком следейе децени]е.
Производжа се наставка, возила се извозе у Аустрали]у (М1А1 AIM), Египат (за]едничка производжа М1А1), Ирак (M1A1SA од Щих су нека вей изгублена у борбама са Исламском државом), Кувад (М1А2) и Сауди]ску Арабку (М1А2), тако да САД и да^е одржава]у велики капацитет производ-же и разви]а]у нове технологи]е Ще йе бити употреб^ене за производжу тенка нове генераци]е.
У контексту замене Абрамса, од недавно се чу]у и гласови Щи загова-ра]у разво] лаких тенкова без посаде за употребу у подруч^ма Ща нису по-десна за велике и тешке тенкове.
Велика Британка
Министарство одбране Велике Британке било ]е ]едно од многих Ще ]е ушло у ризичну претпоставку да након кра]а хладног рата више нейе бити великих потреба за тенковима у модерном борбеном окружежу.
Оваква процена утицала ]е на драматично резаже бро]а британских тенкова и тенковских посада, са 14 бата^она, односно 1.000 тенкова на само три бата^она.
Данас ови бата^они има]у таман толико тенкова и тенковских посада да могу обезбедити разви]аже само ]едне тенковске чете од 18 тенкова, Ща може бити оперативно употреблена и то тек након 30 дана. Време потребно за разви]аже комплетне бригаде од 56 тенкова износило би 90 дана.
У ме^увремену, британске оклопне снаге су два пута ангажоване, током рата у Ираку, 1990-1991. у Щем су учествовале две оклопне бригаде са 171 тенком Challenger I, а затим и 2003. са две оклопне бригаде тенкова. Након тога бро] тенкова ]е смажен на ]едну тенковску чету.
Британска во]ска ни]е употреб^авала тенкове у Авганистану, иако су по-сщале потребе. У то] зем^и употреблено ]е само три тенка и то инжижери]ске варианте. Тенковске посаде биле су ангажоване, али у оклоп^еним точкашима.
Током 2010. године три преостала тенковска бата^она била су доделена механизованим пешади]ским бригадама Ще припада]у 3. дивизии. Ова три бата^она (пука) су Кра^евски хусари, кра^ичини кра^евски хуса-ри и Кра^евски тенковски пук.
Ови пукови опрем^ени су тенковима Challenger II Ще ]е произвела компани]а Vickers Defence Systems (BAE systems). Укупно ]е производено
3B6 тенкова у периоду од 1994. до 2QQ2. године. Очекэде се да йе ова возила остати у служби до 2Q35. године.
Ови тенкови требало ]е да буду наоружани топом 12Q мм глатке цеви, компани]е Rheinmetall, и опрем^ени новим системом за управ^аже ва-тром. Ова] пакет модернизаци]е, односно продужежа животног века тенка Challenger II, требало ]е да буде инсталиран на 227 тенкова.
Новина у плану модернизаци]е тенкова Challenger II ]е TES варианта. Само 27 тенкова ]е модификовано по овом стандарду, а то ]е ура^ено на основу хитних оперативних потреба ще су подразумевале употребу тенкова у урба-ним условима. Ова унапре^ежа састо]ала су се од побо^шане заштите против кумулативних про]ектила и импровизованих експлозивних направа нарочито од експлози]а са стране и испод возила. Ове пасивне мере заштите по]ача-не су активним електронским ометажем. Остале измене ук^учэду термалну камеру возача и телефон за контакт са пешадирм. Tакойe, инсталирана ]е да-^ински управ^ана оружна станица на преджем делу отвора за пуниоца. Ова побо^шажа довела су до повейажа масе тенка са 62,5 на 74,84 тоне.
Неки нови тенкови, као што су израелски Merkava 3 BAZ, Merkava 4, као и ]апански Type 9Q, има]у могуйност аутоматског прайежа мете (ATT), али Challenger 2 то не може. Challenger 2 ни]е никада имао ни инерци]ални навигациони систем, нити GPS рисивер, иако ]е он монтиран на тенку Challenger 1 током рата у Ираку.
Challenger 2, за разлику од сво]их западних партнера, има само по]ачи-вач светлости за вожжу нойу. Ни]е потребно ни поменути да нема ни да-^ински управ^ану оружну станицу, осим TES варианте.
По питажу противоклопне борбе, тенк Challenger 2 користи гранату L27A1, поткалибарну гранату Ща садржи пенетратор од осиромашеног урани]ума ща ]е разви]ена рш осамдесетих година, а ушла ]е у оперативну употребу 1994. године. Осим те гранате, у оперативно] употреби ]е и граната L23A1, ща посе-ду]е пенетратор од мешавине волфрама и других материала. Ова граната ]е сигурни]а по питажу употребе с обзиром на радиоактивни ефекат претходне гранате од осиромашеног урани]ума, али ]е са друге стране жен учинак на ци-^у знатно лоши]и. Ради превазилажежа овог проблема, када ]е у питажу про-бо]ност на самом ци^у, по]ачано ]е пужеже гранате, што ]е довело до вейе бр-зине пенетратора, а самим тим и вейе пробо]ности, али ]е и поставило питаже издрж^ивости тенковске цеви. Неки во]ни кругови ипак оцежу]у да ]е пробо]-ност британског пенетратора знатно мажа од потребне за пробо] савремених тенкова, а нарочито новог руског тенка T-14.
Вероватно ]е да йе одре^ене компоненте TES варианте бити ук^учене у програм LEP. Ова] програм ]е рш увек у концепт-фази и не очеку]е се да йе бити имплементиран пре кра]а декаде, мада су ту могуйа одре^ена помеража с обзиром на узбуну ща ]е настала у британском министарству одбране када ]е на руско] паради први пут приказан тенк T-14. Очеку]е се да йе британски Challenger 2 са изменама остати у оперативно] употреби и након 2Q35. године.
Драган Вучковип (Dragan VuCkovic), e-mail: [email protected], ORCID iD: http://orcid.org/QQQQ-QQQ3-162Q-56Q1
