CC BY
44
ю CD
"с5 >
0
01
ОС Ш 0£ ZD
о
о _|
< о
X
о ш
н
>-
СС <
(Л <
-J
О >о
X ш н
о
о >
Пуном брзином напред - Pycuja наставка програм изградъе ратних бродова1
Ратна морнарица Руске Федераци]е налазила се 2010. године у озби^ним новчаним проблемима. Новоизгра^ени бродови нису могли да замене ни посщейе. Тек након 20 година руска црноморска флота добила ]е по ]едну нову подморницу и фрегату. Ме^утим, када ]е у у питажу оперативна употреба, америчка ратна морнарица примейу]е да ]е ниво активности руских подморница на]виши рш од хладног рата.
Наиме, ради се о промени политике и убризгаважу значаще финанси]-ске ин]екци]е. Процежэде се да су послови на изграджи бродова знатно бо-^е финансирани и да ]е сума од 2 мили]арде долара щом ]е финансиран разво] ратних бродова у 2010. години, 2016. године нарастао на 6 мили]ар-ди долара. Питаже ]е колико йе Руси]а мойи да издржи ова] темпо с обзи-ром на стаже у економи]и, али за сада и да^е подржава разво] великог бро]а програма.
Носачи авиона
Jедини руски носач авиона, Project 1143.3, Admiral Kuznetsov, 2017. године упуйен ]е на генерални ремонт, што значи да йе руска ратна морнарица остати без ]единог носача и то на неодре^ени период.
Руски носач авиона Project 1143.3 Admiral Kuznetsov je, након операци'а у Сирии,
упуПен на генерални ремонт
1
Jane's Navy International September 2016
На дуже стазе Руси]и je потребан велики носач авиона на нуклеарни погон, али ]е такав подухват тренутно под знаком питала с обзиром на по-сщейе ресурсе и разне из]аве у штампи.
Површинска флота
Руски во]ни планери предлажу изград^у великих и сложених разара-ча. У ]авности су се током ]уна 2017. године по]авиле вести о планира^у из-град^е нове класе разарача носивости од чак 15.000 тона са нуклеарним погоном класе Lider щи би заменили разараче класе Udaloy I (Project 1155 Fregat), Udaloy II (Project 1155.1 Fregat II) и Sovremennyy (Project 956 Sarych), као и о новом класичном носачу авиона, тако^е на нуклеарни погон, али с обзиром на финанси]ску ситуаци]у пита^е ]е да ли йе то бити мо-гу^е.
Руски разарач класе Udaloy II
Очеку]е се да fie основу руске флоте чинити фрегате класе Project 22350 Admiral Gorshkov и то двадесет бродова. Радови су почели 2005. године и убрзава]у се с обзиром на уложена финанси]ска средства. Радови на бродовима два, три и четири започети су 2009, 2012. и 2013. године, али су испитива^а првог брода те класе потра]ала дуже него што ]е било планирано. Поред тога, сукоби у Укра^ни утицали су на престанак сарад^е
оо
СП
о
CP CP
Ш
□L
О
ш
>-
СС <
(Л
О
0_
<
ш
он ш Q О
ш ОН Q_
О
с —>
о >
ш
■?5
ZD ОН
О <
О
ш 2 ш
ОН >
< ю
■о >
о
>о
ю CD
"с5 >
о см
ОС Ш 0£ ZD
о
о _|
< о
X
о ш
I—
>-
Q1 <
(Л <
-J
О >о
X ш I—
о
о >
у вези с испоруком делова система поморских гасних турбина. Тренутно Рус^а ради на изграджи сопствених капацитета, али то нейе бити завршено пре 2019. године. Прва фрегата из поменуте класе завршена ]е, а уво^еже у оперативну употребу очекэде се током 2017. године. Други брод из сер^е поринут ]е, док су радови на трупу трейег брода скоро завршени. Ме^утим, питаже погона за те бродове рш увек н^е решено.
Фрегата класе Project 22350 Admiral Gorshkov
Током 2010. године одлучено je да се гради нова варианта фрегате класе Project 1135 Krivak. Радови су убрзо започети на фрегатама класе Project 11356 Admiral Grigorovich, али су опет, због рата у Украjини, стопи-рани због недостатка делова погонских система. Ипак, два су брода испо-ручена током 2016. године, а оче^е се кра] радова и на трейем броду.
Фрегата класе Project 11356 Admiral Grigorovich
â
ш
□l
О
ш
>-
он <
со
Z О
CL <
ш
он ш Q О
Замена фрегата класе Grisha фрегатама Project 20380 Steregushchiy започета ]е на пет бродова у периоду од 2010. до 2014. године. Ме^утим, криза у Укра^ни ]е утицала и на ова] програм, тако да су радови на прео-сталим бродовима из те класе прекинути. Прва два брода испоручена су 2016. године, а завршетак радова на трейем био ]е планиран до кра]а 2016. године.
ш
он
CL
О С
О >
LU
ZD ОН
о <
о
ш 2 ш
он >
< ю
Фрегата Project 20380 Steregushchiy
ю CD
"с5 >
о см
ОС Ш 0£ ZD
о
о _|
< о
X
о ш
н
>-
СС <
(Л <
-J
О >о
X ш н
о
о >
Трансфер немачких дизел-мотора компани]е MTU био je стопиран, а у Majy 2016. године омогуйена je инсталаци]а дизел-мотора DDA 12000 руске компани]е Kolomna. Поново ]е започета изграджа бродова класе 20380. Два брода су поринута почетком 2015. године, а следейа два брода средином 2015. и почетком 2016. године.
Изграджа бродова модификоване класе 21631 Buyan-M са вертикал-ним лансерима противбродских ракета започета ]е 2010. године и тра]ала ]е до 2015. године. Поринуто ]е девет бродова, а први пут су испробани у октобру 2015. године, када су са жих испа^ене крстарейе ракете типа Kali-br на ци^еве у Сири]и.
Маки ратни бродови
Дошло ]е до интересантног разво]а у сектору мажих ратних бродова. Како се испоставило да йе набавка бродова класе 20380 ради замене за-старелих корвета и фрегата бити скупа, 2010. године по]авили су се плано-ви о набавци вейег бро]а мажих, ]ефтини]их бродова щи би попунили ову празнину. Радови на изграджи патролних бродова класе 22160 Bykov запо-чети су током 2014. године. Три кобилице поринуте су у периоду од 2014. до 2016. године, а очекэде се да йе морнарица добити на]маже шест бродова ове класе у периоду од 2017. до 2020. године. Сматра се да йе и ови бродови бити опрем^ени крстарейим ракетама типа Kalibr.
Патролни брод класе 22160 Bykov
OBaj тренд се наставка и током 2015. године са новим патролним бродовима класе 22800 Karakurt наоружаним крстарепим ракета од щих fie ]едан бро] бити изранен на Криму. Очеку]е се да fie се ова класа састо]ати g од 18 бродова.
Драган М. Вучковиfi (Dragan M. Vuckovic),
2 The Diplomat 27th December 2016
oo
CP CP
Други програми
На]ав^ена je изград^а посебног тешко наоружаног брода наме^еног ш за операци]е близу северног пола, као и рш два патролна брода класе ЁЕ 23350 намерена за операци]е на Арктику.
Тако^е, активно се ради на по]ачава^у флоте помопних бродова од ш щих на]вепи део датира из сов]етских времена. ^
Начи^ени су велики помаци у амфиб^сщ области, где морнарица ¡Í прелази са десантних бродова про]ектованих за искрцава^е опреме на обалу на велике амфиби]ске бродове щи са вепе да^ине могу искрцавати трупе и опрему путем десантних бродова и хеликоптера. Ови планови су тренутно застали с обзиром на кризу у Укра^ни и поништава^е уговора за и испоруку два француска амфиби]ска брода класе Mistral, али само тренут- q но, ]ер се веп ради на про]ектова^у сличних великих амфиби]ских бродова. ^
ш
e-mail: [email protected], он ORCID iD: 1l http://orcid.org/0000-0003-1620-5601 g
Нове и старе (модернизоване) руске подморнице _
ш
он
Руси]а fie поринути две напредне нуклеарне подморнице током 2017. године. Заменик команданта руске морнарице вицеадмирал Виктор Бурсук < из]авио ]е да fie две нове нуклеарне подморнице бити поринуте, и то ]една _ класе Improved Project 955-A, а друга класе Yasen-M. >
Ради се о на]модерни]им руским подморницама, нуклеарно] балистич- щ ко] подморници класе Improved Project 955-A Borei II („Северни ветар") и ну- — клеарно] нападно] подморници класе Project 855 Yasen-M. Подморница кла- >n се Project 955A Borei-II ]е, у ствари, модернизована верзи]а класе Project он 955 Borei, ща fie заменити стратешке нуклеарне подморнице из сов]етског < времена, класe Project 941 Typhoon и класе Project 667 BDRM Delta IV.
z ш 2 ш
R
> <
ю
d
■о >
o
>о
Ю CD
"o
>
о CM
a: ш 0£ ZD О О
_l
<
о z
X
о
Ш
I—
>-
CC <
Руска балистичка подморница класе Project 955/955A
(Л <
-j
О ■О
X Ш I—
О z
О >
Радови на подморници класе Project 955A Borei II, под називом Knyaz Vladimir, започети су 20. ]ула 2012. године у бродоградилишту Sevmash у граду Severodvinsk, а очеку]е се да йе бити завршени до 2018. године, када се очекэде жено уво^еже у оперативну употребу. Руси]а планира флоту од осам стратешких подморница класе Borei, од щих йе три бити класе Borei и пет класе Improved Borei II (модернизоване верзи]е). Модернизована вер-зи]а класе Borei II бийе опрем^ена са четири додатна конте]нера за ланси-раже балистичких ракета типа Bulava (RSM-56), имайе мажи труп, а бийе опрем^ена новим акустичким уре^има и рш тиша у односу на основни модел. Обе верзи]е бийе опрем^ене новим ракетама типа Bulava. Класа Borei имайе капацитет од 16 интерконтиненталних ракета, док йе модернизована класа Borei II носити до 20 ракета овог типа.
Модернизована варианта класе Borei имайе могуйност лансиража 96 до 200 хиперсоничних нуклеарних бо]евих глава са могуйношйу независног маневрисажа снаге од по 100-150 килотона.
Данас руска морнарица има три подморнице класе Borei: Alexander Nevsky, Vladimir Monomakh (у русщ пацифичщ флоти) и Yuri Dolgoruky ко-]а ]е распоре^ена у русщ северно] флоти.
Руска морнарица има тренутно само ]едну нападну нуклеарну подмор-ницу класе Yasen - K-329 Severodvinsk. То ]е подморница носивости од 13.800 тона, дужине 119 метара са врло високим нивоом аутоматизаци]е. Нажалост, подморница ове класе ]е изузетно скупа, чак и два пута скупка од стратешке подморнице класе Borei, па ]е Руси]а увела само ]едну под-
оо
морницу ове класе у оперативну употребу у односу на планираних осам. Претпостав^а се да пе рш три до четири подморнице ове класе бити завр-шене до кра]а 2020. године. Ме^утим, поставка се питаже да ли пе руска g поморска индустри]а бити у могупности да заврши више од две подморнице класе Yasen због финанси]ских проблема. Прва подморница ове класе подвргнута ]е поморским тестовима рш 2011. године, али се не зна да ли ]е у оперативно] употреби или не, иако ]е наводно завршила сво]у прву миси]у ш током августа 2016. године. cl
Z)
Нови подморнички торпедо са топлотним наво^е^ем ¡2
Обе класе подморница бипе опрем^ене новим торпедом, под називом ^ Futlyar, Щи ]е тренутно у фази испитиважа. Он представка модернизовану ¡Í верзи]у самонаводепег торпеда 533 милиметара Fizik-1 щим су од недавно наоружане руске подморнице. Торпедо Fizik-1 има дужину од 7,2 метара, масу од 2.200 килограма и бо]еву главу од 300. Мотор торпеда користи спе-ци]ално гориво уместо стандардне мешавине кисеоника и воде. Торпедо и Fizik-1 има два и по пута вепи домет од застарелог торпеда USET-80 щи q се налази у наоружажу руске морнарице рш од осамдесетих година и ко-]ем истиче рок употребе. ^
Торпедо Futlyar бипе опрем^ен новим системом во^ежа са продуже-ним дометом. Очеку]е се да пе торпедо имати домет 50 км, брзину од преко ^ 50 чворова и дубину употребе до 400 м. То су параметри Ще поседу]у и g друга руска торпеда, као што су торпеда Fizik-1, али пе ова] торпедо бити опрем^ен системом за топлотно наво^еже и бипе могуче наводити га из подморнице. gj
Уво^ежем новог торпеда Futlyar бипе замежене верзи]е Fizik-1 и Fizik-2, иако су те две верзи]е тек недавно уведене (¡ун 2016. године) у наоружа- о же руске морнарице.
Модернизаци]а руских подморница о
Поред рада на подморницама пете генераци]е, Руси]а пе извршити мо- > дернизаци]у десет вишенаменских подморница до 2020. године. Два руска Щ бродоградилишта, Zvyozdochka на северозападу и Zvezda на далеком исто- <j ку Руси]е, радипе модернизаци]у десет нуклеарних подморница класе Pro- z> ject 971 Akula и Project 949A Oscar II у следепих неколико година. о
Две подморнице класе Oscar II активне су у русщ северно] флоти, а — пет подморница те класе налазе се у русщ пацифичщ флоти. Са друге о стране, пет подморница класе Akula распоре^ене су у русщ пацифичщ ш флоти, а шест у русщ северно] флоти. Претпостав^а се да измену 40 и 70 щ процената руских подморница у обе флоте ни]е оперативно. Очеку]е се да пе модернизаци]а ових подморница (наоружаже и витални системи) проду- ¡^ жити жихов животни век за рш 15 до 20 година. Поред подморница ове две класе, руски адмирал Vladimir Chirkov из]авио ]е, током априла 2016. године, да пе и подморнице класе Project 945 Sierra I § бити ук^учене у про]екат модернизаци]е. Првобитни план предви^а модер-
низаци]у две подморнице ове класе до Kpaja 2017. године, иако он не изгле-да и оствар^ив.
Чини се да су проблеми финанси]ске природе утицали на овакву одлуку ру-ске морнарице. Наиме, велика каш^е^а и огромни (непредви^ени) трошко-ви изград^е нове пете класе нападних подморнице класе Project 885 Yasen представ^а]у разлог овакве одлуке. Подморнице класе Yasen требало je да замене све нападне подморнице класе Akula, Sierra и Oscar до 2020. године, али су поменути трошкови то спречили. У временском интервалу ко-]им ]е била предвидена изград^а осам подморница класе Yasen само ]е ]една завршена, док су све остале у различитим фазама изград^е. Када су у пита^у конвенционалне подморнице, очекивало се да Ье се пре-пи на производи нове подморнице класе Project 677 Lada са погоном не-зависним од ваздуха, ко]е би замениле флоту од око 20 подморница класе Project 877/636 M Kilo и класе Improved Kilo. Ме^утим, започета ]е производ-ььа на само три подморнице те класе, а одлучено ]е да се поновно започне производи класе 636 M. Првобитни план да се израде три подморнице за црноморску флоту поведан ]е на шест. Испоруке су вршене по плану, тако да ]е прва подморница Novorossiysk уврштена у флоту током 2015. године. Испорука остатка од пет подморница очеку]е се до кра]а 2017. године.
Подморница класе Project 677 Lada
Почетком 2016. године по]авили су се извешта]и о плану изград^е сери]е од шест подморница за пацифичку флоту ко]е су требале да замене осам старших дизел-електричних подморница. Уколико се настави овим
оо
темпом (ук^учэдуйи испоруке подморница Алжиру и Вьетнаму) преосталих пет подморница бийе испоручено до кра]а 2017. године.
Са друге стране, будуйа руска подморничка флота садржайе и нову § подморницу са погоном независним од ваздуха под називом КаПпа. Очеку]е се да йе првих 10 подморница овог типа бити испоручено до 2030. године.
Драган М. Вучковип (Dragan M. Vuckovic), ш e-mail: [email protected], ^ ORCID iD: 1l http://orcid.org/0000-0003-1620-5601 =5
ÜÜ >-
Raptor и Ligthning нису више сами: остатак света pa3euja <
3
пету генераци]у ловаца3
S
Иако су САД за сада ]едина држава Koja има ловце бомбардере пете генерац^е (Lockheed Martin F-22 Raptor и F-35 Ligthning II Joint Strike Fighter) у оперативно] употреби, жихови савезници, али и противници, из све снаге се труде да смаже предност разво]ем програма разво]а летелица пе- о. те генераци]е. ш
Иако F-22 ни]е никада добио извозну дозволу америчке владе, F-35 йе бити доминантна платформа у западним и савезничким арсеналима током ё следейих децени]а. Ме^утим, и друге зем^е се труде да разви]у пету гене- а раци]у платформи у следейих десет до петнаест година. ^
Када се помижу програми разво]а пете генераци]е ловаца важно ]е тачно дефинисати шта то значи, односно проверити да ли ]е то само маркетин-шки трик, на пример компани]е Lockheed Martin ради демонстриража супер-иорности сво]их летелица, нарочито у односу на руске авионе. Ова града- q ци]а употреб^ава се за дефинисаже нове генераци]е ловаца щи су „неви- < д^иви", а што се постиже преко конфигураци]е унутрашжег складиштежа ^ наоружажа, употребом композитних материала и диза]на авиона, суперкр- > старейе брзине и об]едижених сензора. ш
По овим критери]умима обично се прихвата да, осим два америчка авиона, F-22 и F-35, постов укупно седам платформи пете генераци]е Ще се налазе у поступку разво]а широм света. Jедна од жих ]е Sukhoi T-50 Per- g spektivinnyi Aviatsonnyi Kompleks Frontovoi Aviatsyi (PAK-FA), затим Инди]а < са Руслом ради на разво]у ловца пете генераци]е, Fifth Generation Fighter q Aircraft (FGFA)/Prospective Multirol Fighter Aircraft (FGFA) и Advanced Medium Combat Aircraft (AMCA), ]апанска компани]а Mitsubishi Heavy Industries раз-
ш
ш
ви]а F-3, бивши X-2 Advanced Technology Demonstrator-Experimental (ATD- ^ X), Jужна Kopeja разви]а ловац Korean Fighter Experimental (KFX), кинеска < компани]а Chengdu Aircraft Corporation (CAC) ради на разво]у ловца J-20, док кинеска компани]а Shenyiang Aircraft Corporation (SAC) разви]а FC/J-31
S
c
и, на кра]у, Турска разви]а авион Turkish Figther Experimental (TFX). >
k c
3 IHS Jane's International Defence Review October 2016
ю CD
"с5 >
0
01
ОС Ш 0£ ZD
о
о _|
< о
X
о ш
I—
>-
Q1 <
(Л <
-J
О >о
X ш I—
о
о >
SuMo/' T-50
Како ове платформе представ^а]у сам технолошки врх аеронаутичке индустри]е ни]е чудно што су техничке спецификаци]е строго чуване. Упркос томе, по]авили су се одре^ени детали у пакету са сликама ще су случало или намерно об]ав^ене. На основу тога могуйе ]е извршити процену потенци]алних могуйности ових авиона.
Руски програм PAK-FA ]е, несумживо, на]више напредовао. Радови на програму започети су 1998. године након сов]етских и руских покуша]а за разво]ем пете генераци]е кроз платформе MiG 1.42 и Sukhoi S-37/47Berkut.
У ]ануару 2010. године извршен ]е први пробни лет ловца PAK-FA. PAK-FA. Спо^а личи на авион пете генераци]е щи ]е „невид^ив" са свих страна, осим са задже. Са предже стране вентилаторске лопатице скривене су усисницима ваздуха у облику слова S, што ограничава одби]аже радарских таласа, док ]е остатак конструкци]е авиона ра^ен под угловима, што уз унутрашже складиштеже наоружажа тако^е утиче на слабну радарску вид^ивост. Иако се води као платформа пете генераци]е, аналитичари сумжа]у у пуне борбене могуйности ловца PAK-FA.
Многи системи инсталирани на авиону пресликани су са ловца Su-30, ук^учу]уйи радар Irbis, као и моторе компани]е NPO Saturn 117S. Радар Irbis налази се у категории пасивног електронског скениража (PESA) и не може бити модернизован на ниво система активног електронског скениража (AESA). У току ]е разво] радара са електронским скениражем N036 Byel-
оо
ka намеженом ловцу PAK-FA. Иначе, AESA радари има]у мажу радарску вид^ивост, отпорнии су на ометаже и много су поуздании.
PAK-FA дефинитивно ние „невид^ив" са сво]е задже стране. Троди- g мензионалне округле млазнице на прототипу ]есу врло ефикасне и обезбе-Йуу суперманеварабилност авиону, али не маскира]у радарски одраз, а ве-роватно ]е да йе будуйе сериске машине имати исту конфигурациу. Иако ]е
]асно зашто ]е оваква конфигурациа употреблена на ловцу F-35 Щем на]- ш
вейа опасност од неприате^ске ПВО прети са фронталне стране, то не ва- cl
жи и за авионе чиа ]е улога постизаже ваздушне супериорности, као што ]е ^
улога ловца PAK-FA. ш
Као и друге летелице пете генерацие, PAK-FA задржава сво]е „неви- о.
д^иве" особине употребом унутрашжег спремника наоружажа и топа Gsh- ^ 301 9A1-4071K 30 mm. PAK-FA носи на]нови]е ракете ваздух-ваздух и ва-здух-зем^а у четири интерна спремишта (два у среджем делу и два на кра]евима ваздушних усисника). Тако^е, опрем^ен ]е и са шест спо^них
подвесних тачака за мисие у Щима „невид^ивост" нема знача^у улогу. w
Иако ]е могуйе анализирати степен „невид^ивости" на основу самог о
диза]на летелице, многе ствари зависе и од интерне структуре авиона. Тре- <
нутно се композитни делови, неопходни за „невид^ивост" авиона, делови w трупа, крила и други подсистеми изра^у само ручно. То ние проблем када
]е у питажу израда прототипа, али йе представ^ати велики проблем када ш
буде покренута сериска производжа авиона. о
До данас нису об]ав^ене информацие о особинама радарски абсор- _ бу]уйих материала авиона PAK-FA, иако су се по]авили извешта]и Щи на-
воде да ]е радарски одраз авиона само четрнаести део одраза ловца Su-27 gj
Flanker (то би значило да ]е одраз прототипа PAK-FA мажи од пола ква- ^
дратна метра ако се рачуна да ]е одраз Su-27 20 квадратних метара, али ]е 0
то опет много више од америчког ловца F-22 за щи ]е об]ав^ен податак о —
вид^ивости на нивоу 0.0001 квадратног метра. О
Поред свог „невид^ивог" диза]на, авион PAK-FA бийе опрем^ен на]-новиом сензорском технологиям у облику радарског система AESA Sh121
компание NIIP. Иако ]е ова] систем несумживо способан, он ]е ипак на ни- <j воу на]бо^их решежа ща користе авиони четврте генерацие. Према ру-
ским медиима, ова конфигурациа омогуйава ловцу PAK-FA могуйност де- о
текцие, локацие и прайежа до 60 ци^ева истовремено на да^инама до —
400 км. Ловац може ангажовати 16 ци^ева истовремено. о
По питажу об]едижаважа сензора, ловац PAK-FA може изврштити се- ш
дижаваже радарских података са другим сензорима на авиону, али и са EM
спо^ним сензорима, што омогуйуе прецизну слику бо]ног по^а Ща се >
приказуе пилоту преко на]нови]их кабинских инструмената. ю
Летелица PAK-FA ]е први пут приказан на аеро-митингу MAKS током
2011. године. Прве процене су говориле да йе авион уйи у оперативну упо- ю
требу руског ратног ваздухопловства до 2015. године, па ]е та] рок померен о
на кра] 2016. године, затим на 2017. годину, али се тренутно рокови више >у не помижу.
(Л jf>
LO
CD
"5
>
О
см
of ш Cd Z) О
О _|
< о
X
о ш
н
>-
ОН <
н
(Л <
CD >о
X ш н
о
О >
Иако je планирана набавка 200 авиона, у марту 2015. године об]ав^ено je да fie бити набавлено само 12 примерака до 2020. године. Поставка се пита-же зашто je наведен тако мали бро] авиона, а поводом тога по]авиле су се ин-формаци]е у мед^има ще наводе да je изузетно тешко израдити делове авиона по постоjefiим про]екту, нарочито када су у питажу мотори. Иако су посще-fiи модели PAK-FA опрем^ени моторима AL-41F1 за ще се наводи да троше много горива, а не производе дово^ан потисак, план je да они буду замежени много ефикасни]им и ]ачим моторима Izdeliye 30, щи су рш увек у разво]но] фази, а ща би, по неким предви^ажима, тра]ала чак до 2027. године. Упркос свих постоjefiих проблема, очекэде се да fie pAk-FA бити у оперативно] употреби до 2050. године, а можда и након тога.
Упоредо, бар теоретски, тече и про]екат инди]ског „невид^ивог" ловца FGFA/PMF. Док fie PAK-FA бити ]едносед, Инди]а има потребе за двоседом вариантом. Током 2010. године индуска влада je об]авила да fie потроши-ти 32 мили]арде долара на про]ектоваже, разво] и производжу 200 до 250 летелица, иако je та] бро] у накнадним из]авама сведен на 140. Индуска варианта PAK-FA, FGFA/PMF представка половину инди]ских потреба за авионима пете генераци]е, док fie другу половину сачижавати лов-ци ADA AMCA. Ради се о авиону щи би требало да замени флоту инди]-ских ловаца типа SEPECAT Jaguar и Dassault Mirage 2000. То fie бити ви-шенаменска летелица намежена миси]ама ваздушне супремаци]е, блиске ваздушне одбране, миси]ама дубинског продора и специ]алним миси]ама, а улазак у оперативну употребу очеку]е се након 2020 године.
Ловац AMCA je у разво]но] фази рш од 2007. године, али рш ни]е од-макао од концептуалне фазе. Ради се о ловцу ]едноседу, опрем^еног са два мотора, трапезоидним крилима и двоструким вертикалним стабилиза-торима. Очеку]е се да fie AMCA испужавати вefiину одредби ще дефинишу „невид^иви" авион, осим конвенционалних издувника, слично као код ру-ског PAK-FA.
Претпостав^а се да fie ловац AMCA покретати два турбовентилаторска мотора GTRE GTX 35 VS Kaveri NG, а биfie опрем^ен AESA радаром, али без назнака о ком моделу се ради. Вероватно je да fie тип радара бити исти или сличан оном щи буде поставлен на авион PAK-FA, а очеку]е се да fie и питаже уре^а за инфрацрвено трагаже и праfieжe бити решено на сличан начин.
AMCA fie бити наоружан са три ракете ваздух-ваздух за пресретаже ци^ева ван визуелног домета и четири ракете ваздух-ваздух кратког домета у миси]ама ваздушне супериорности, док fie за миси]е ваздух-зем^а бити наоружан прецизним планираjуfiим авио-бомбама ще fie се налазити у унутрашжем спремишту. Авион fie бити опрем^ен са 10 подвесних тачака за миси]е у щима „невид^ивост" нема неку улогу. Предвидена маса ловца AMCA биfie 18.000 кг при полетажу, максмална брзина 1,8 маха, максимална висина до 16.000 м и радиус де]ства до 1.500 км. Очеку]е се да fie прототип имати сво] пробни лет током 2017. године, а
претпостав^а се да fie индиско ратно ваздухопловство и морнарица наручити преко 250 авиона.
Будучи инди'ски ловац AMCA
С обзиром на то да су САД ускратиле дозволу за набавку ловца F-22 Raptor, щим ]е Jапан планирао да замени авион Mitsubushi F-2, држава ]е одлучила да покрене сво] домаfiи програм Mitsubishi ATD-X/X2 „Shinshin". Ради се о технолошком демонстратору, а не о прототипу оперативне платформе. Први подаци су се по]авили 2005. године, иако ]е програм званично започео тек две године касние.
Први модел у пуно] величини приказан ]е 2008. године и ту се могло приметити да ]е ATD-X/X2 сличних габаритета као шведски Gripen. По из-гледу макете могло би се зак^учити да ]е тежиште на „невид^ивости" и маневрабилности, али ние мо^е зак^учити да ли fie бити употреб^ени радарски апсорбуjуfiи материали, „паметна" оплата авиона, пасивни сензо-ри и инфрацрвени трагач. Нема података о авионским инструментима, али се претпостав^а да fie сигурно бити инсталиран радар типа AESA.
У току ]е рад на мотору XF5-1 компание IHI Corporation, чиа снага би била 44,5-89 киложутна.
оо
СП
о
cp cp
ш
□L
О
ш
>-
он <
со
Z О
CL <
ш
¡г ш Q О
ш
он
CL
О <
Z
О >
Ш
ZD ОН
О <
z
О z ш 2 ш
он >
< сп
•о >
о
>о
ф
(Л
Ю СО
"о
>
О
CN
VL UJ
Z)
о
о _|
<
о 21 X О ш
I— >-
ÛZ <
иапанскиловац Mitsubishi ATD-X/X2„Shinshin"
(Л <
.J
О о
X
ш
I—
о
о >
Први технолошки демонстратор по]авио се 8. Maja 2014. године, а први лет требало ]е да буде у ]ануару 2015. године. Лет ]е ипак одложен због проблема са софтвером ко]и контролише аутоматско покрета^е мотора, тако да се авион ATD-X/X2 винуо у небо тек у априлу 2016. године. Технолошки демонстратор ATD-X/X2 треба да обезбеди технолошку базу на основу ко]е би Jaпaн дошао до ловаца пете генераци]е, а могао би пред-став^ати основу и за „шесту генераци]у" платформи. Накнадно ^е бити до-нета одлука о томе да ли ^е се цео про]екат разврати у дома^о] режи]и или ^е се и^и на за]еднички разво] на ме^ународном нивоу. На основу доступних информаци]а претпостав^а се да ^е максимална по-летна маса авиона бити око 13.000 кг, максимална висина око 20.000 м, максимална брзина у нивоу маха 2,25 (1,82 у режиму суперкрстаре^а) и радиус де]ства око 2.200 км (са два подвесна резервоара).
Jужнa Коре]а тако^е разви]а ловац пете генераци]е под ознаком KFX, што ]е про]екат компани]е Korea Aerospace Industries, а предвиден ]е као замена за ]ужнокоре]ске ловце F-16 Fighting Falcon.
Индонези]а се прик^учила про]екту на основу ко]ег ^е бити разви]ена платформа IFX. Формални споразум о почетку истражива^а и разво]а потписале су обе зем^е у августу 2012. године. Jужнокореjскa компани]а води про]екат у сарад^и са америчком компанирм Lockheed Martin (уложено 8 мили]арди долара), док Индонези]а учеству]е са ]едном мили]ардом долара и опцирм набавке до 50 ловаца.
иужна Kopeja тако^е разви'а ловац пете генерацц'е под ознаком KFX
Иако je првобитно планирано постизаже оперативне способности авиона KFX/IFX за 2023. годину, будетска ограничена и технички проблеми навели су компаниу KAI ка прево^ежу програма разво]а ловца пете генерацие у разво] ловца „генерацие 4.5", што значи одуста]аже од великог, ]едноседог, вишенаменског авиона са два мотора, радаром типа AESA и унутрашжим спремником наоружажа на ]едномоторни авион са употребом система и авионских инструмената щи су вей развиени за авион FA-50, а Щи, у суштини, представка замену тренажног авиона T-50 Golden Eagle.
У ]улу 2014. поново долази до преокрета. Министарство одбране про-менило ]е сво]у одлуку и одлучило да йе се наставити рад на првобитном диза]ну авиона KFX.
Посщейи подаци указу]у на то да йе KFX/IFX имати полетну масу од 24.000 кг, док други подаци нису доступни, а очеку]е се да йе Република Jу-жна Коре]а наручити око 150 ових летелица.
Кина, тако^е, ради на разво]у авиона пете генерацие. То су две платформе - J-20 и FC/J-31 од Щих су обе имале сво]е прве пробне летове.
оо
СП
о
CP CP
Ш
□L
з О
ш
>-
он <
со
Z О
0_
<
ш
он ш Q О
ш
он
Q_
О С
О >
ш
■?5
ZD ОН
о <
О
ш 2 ш
он >
< СП
■о >
о
>о
ю со
"с5 >
о см
ОС ш 0£
о
о _|
<
о
х о ш
н
>-
ее <
(Л <
О ■О
X ш н
о ~>
О >
J-20 ]е прва кинеска платформа пете генераци]е ща ]е приказана ]ав-ности рш у децембру 2010. године, иако се спекулише да ]е жен први проб-ни лет обав^ен неколико месеци рани]е.
Претпостав^а се да посщи шест прототипова у фази испитиважа, ко-]и се ме^усобно мало различу, а посще и незванични извешта]и да ]е изранен мажи бро] авиона щи ]е вей испоручен кинеском ратном ваздухо-пловству.
Кинески ловац J-20
Основни диза]н ловца J-20 подразумева двомоторни ]едносед са до-датним крилцима ради постизажа вейе маневарабилности. Карактеристике „невид^ивости" сасще се у посебно обликованим стабилизаторима, уну-трашжем спремишту наоружажа и посебно обликованим вратима одног трапа. Авион покрейе руски мотор из сери]е AL-31FM, а очеку]е се да йе сербски примерци бити погожени моторима WS15 Emei за ще се каже да йе бити опрем^ени системом за векторисажа потиска. Очеку]е се да йе погон-ска група покретати ловац до брзине 2100 км/ч. Подаци щи се односе на структуру, авионске инструменте и систем ловца J-20 нису познати.
Иако ]е про]ектован као оперативна платформа, ловац J-20 делимично ]е разви]ен ради истраживажа нових технологи]а. Вейина делова авиона ]е домайе производже, осим мотора. Мотор ]е руског порекла и сви досада-шжи покушав Кине да произведе рентабилан, снажан и поуздан мотор рш увек нису уродили плодом.
По наводима из кинеских извора ловац J-20 je уведен у оперативну употребу веЬ у априлу 2017. године. Нови подаци говоре да Ье ловац бити коришЬен као пресретач у мисиама ваздух-ваздух великог домета са задатком пресрета^а непр^ате^ских авиона-цистерни и шпиунских летеЬих платформи, али и са задатком да напада непр^ате^еве системе вазду-шне одбране, бродов^е и копнена комуникациона построjetoа. Нове слике авиона ипак говоре о одре^еним недостацима. Наиме, као и код руског не-вид^ивог ловца, висок je коeфициjeнт невид^ивости на пред^ страни, али не и са бокова и зад^е стране авиона, што Ье сигурно утицати и на ми-сиje авиона.
Нови подаци говоре да Ье J-20 пресретати ци^еве на да^инама до 200 км, користеЬи ракету ваздух-ваздух PL-15. Конкурент му je FC/J-31, Shen Fei. Иако се причало о „ош jeдном авиону пете генерацие", тек су се 2012. године поjавилe прве слике овог ловца. Оне су приказале jeдносeд FC/J-31, много ма^и у односу на J-20, што je навело на помисао да се ради о авиону ^и je на до^ граници летелица пете генерацие. Ради се о авиону са ниско постав^еним трапезоидним крилима, спо^а окренутим верти-калним стабилизаторима и унутраш^им спремиштем наоружа^а. Оваква конструкциа указуje на одре^ен степен „невид^ивости".
ob
(У)
о
Ci Ci
ш
Gl =Э О
ш §
< (Л
о
Sk
Кинески ловац ¡едносед FC/J-31
сс
ш Q
о
ш
а
CL
О
С §
ш
ZD К
О
0
ш ^
ш
а
1
FC/J-31 je опрем^ен, као и J-20, са два руска турбовентилаторска мотора, Klimov RF-93, а очекуе се да Ье авиони из сериске производи бити опрем^ени моторима кинеске производи.
ю >
Ü
>о
(Л jf>
in CD
"о
>
О
см
се ш о:
Z) О
О _|
< о
X
о ш
н
>-
се <
н
(Л <
CD >о
X ш н
о
о >
Подаци за OBaj авион су штури, али се претпостав^а да поседу]е „вишенаменске способности", интеграц^у екстерних података, могуйност размене података, могуйност напада на ци^еве ван визуелног домета, могуйност прецизног гаража ци^ева у свим временским условима, низак ра-дарски одраз, низак инфрацрвени одраз, као и одличне мощности у проти-велектронсщ борби.
Авионски системи описани су као „систем отворене архитектуре щи ]е компатибилан са напредним радарским, електронским оптичким сензор-ским системима, интегрисаним комуникационим и навигационим системима и системима за електронско ометаже". Авион има четири интерна носача за ракете, шест екстерних подвесних носача за напредне ракете ваздух-ва-здух и ваздух-зем^а.
Нема информаци]а о датуму уво^ежа у наоружаже ловца FC/J-31, али ]е авион први пут приказан на изложби ваздухопловног наоружажа Zhuhai airshow током новембра 2016. године на щем ]е примейен електрооптички нишански систем сличан оном на америчком ловцу F-35, а претпостав^а се да ]е ловац тада био опрем^ен радарским системом KLJ-7A AESA щи ]е развила кинеска компани]а Nanjing Research Institute of Electronics Technology.
FC/J-31 има максималну масу при полетажу од 22.226 кг са максимал-ним тежином наоружажа од 2.268 кг. Максимална брзина ]е 1,8 маха, док ]е радиус лета око 1.000 км са унутрашжим резервоарима и око 1.600 км са подвесним резервоарима.
На кра]у, Турска разви]а сво] авион пете генераци]е TF-X щи би треба-ло да у^е у наоружаже 2023. године.
Турска компани]а TAI удружила се са компаниям Saab у концептуално] фази про]екта.
Иако рш увек ни]е обелодажен диза]н авиона, очеку]е се да йе TF-X бити сличног облика као други ловци пете генераци]е щи су сада у разво]у са трапезоидним крилом, двоструким вертикалним стабилизаторима.
Иако се много прича о ловцима пете генераци]е, очеку]е се да йе мно-ги ловци четврте генераци]е, као и они класификовани као ловци генераци-]е 4.5 остати у оперативно] употреби следейих неколико децени]а. Ови ави-они, као што су Typhoon, Gripen, Rafale, F/A-18 Super Hornet, и F-15 Advanced Eagle, бийе наоружани ракетама ваздух-ваздух за борбу ван визуелног домета типа MBDA Meteor.
Ови авиони су, или йе ускоро бити, опрем^ени радарима типа AESA и напредним пасивним трагачима, што йе утицати на умажеже предности ловаца пете генераци]е. Употреба пасивних трагача ]е нарочито заним^и-ва, ]ер произво^ачи оваквих уре^а]а наглашава]у могуйност детекци]е и прайежа летелица пете генераци]е. Приликом сусрета америчких и фран-цуских авиона на во]ним вежбама, француски ловци типа Rafale успели су да детекту]у и прате америчке ловце F-22 на да^инама ще су им омогуйи-ле лансираже ракета ваздух-ваздух. Ради се о уре^има щи су опрем^е-ни напредним оптоелектронским уре^има и инфрацрвеним трагачима. То
оо
им омогуйуе детектоваже ци^ева са малим радарским одразом на да^и-нама од чак неколико десетина километара (нишански систем OLS-35 ру ског ловца Su-35 детекту]е термални одраз авиона на да^ини од око се- g дамдесет километара), са щих могу лансирати и навести ракете ваздух-ва здух. У овом случа]у потпуно ]е небитан радарски одраз авиона, ]ер ]е ави он детектован на основу сво]е термалне слике формиране од издувних га сова, али и захва^у]уйи аеродинамичком гре]ажу структуре авиона. На не- ш срейу, томе на]више доприноси управо „невид^ива" оплата авиона ща ни- cl ]е потпуно глатка, па долази до вейег трежа на одре^еним брзинама. Да q¡ ирониа буде вейа, што йе мотори авиона пете генерацие бити мойнии ви- ш ше йе загревати структуру, што йе повейавати могуйност детекцие пасив- он ним трагачима щима су опрем^ене летелице четврте генерацие. Иначе, ^ технологиа пасивних трагача постов рш од кра]а седамдесетих година, а први су ]е употребили Американци у свом ловцу F-14 Tomcat, а затим и Со-в]ети у свом ловцу MiG-29, као и у сериама ловца Su-27. Наравно, дана-шжи пасивни трагачи су много осет^ив^и у односу на прве употреб^ене w примерке, а могло би се десити да предност ловаца пете генерацие у знат- о
но] мери буде поништена. <
ш
Драган М. Вучковий (Dragan M. VuckoviC),
e-mail: [email protected], ^ ORCID iD: 1l http://orcid.org/QQQQ-QQQ3-1620-5601 g
ш
он
CL
О <
—3
O
Ш
ZD
R O
<
O
z
Ш
M
Ш
R V
< Ю
■y >
o k c
