d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-1-9 UDC: 332(636.033)
МИНТАКАДА ЧОРВАЧИЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИСТИКБОЛЛИ ЙУНАЛИШЛАРИНИ БЕЛГИЛАШ ВА ПРОГНОЗ КУРСАТКИЧЛАРИНИ ИШЛАБЧИКИШ
Сауханов Жанибек Казиевич,
иктисодиёт фанлари номзоди, Крракалпок давлат университети, "Молия" кафедраси доценти, ORCID: 0000-0001-8798-5364; e-mail: [email protected]
Кириш
Жах,онда ози;-ов;ат хавфсизлигини таъминлаш, экологик муаммоларни бар-тараф этиш ва уларнинг ;ишло; хужа-лиги ишлаб чи;аришига таъсирини ка-майтириш, сох,а ривожини оптимал тар-тибга солиш, мах,сулот ишлаб чи;арувчи субъектлар фаолиятига таъсир ;илувчи омиллар гурух,ини шакллантириш ва тас-нифини ишлаб чи;иш, сох,ани турли дастаклар билан ;уллаб-;увватлаш асо-сида бар;арорлигини таъминлаш, улар самарадорлигини бах,олашга оид кенг ;амровли илмий изланишларга катта эъ-тибор берилмо;да. Ривожланишнинг х,о-зирги бос;ичида ;ишло; хужалиги ишлаб чи;аришини оптимал тартибга солиш, яъни мах,сулот ишлаб чи;ариш, ташиш, са;лаш, ;айта ишлаш жараёнларига ин-новацион усулларни жорий ;илиш, мав-жуд салох,иятдан тула;онли фойдаланиш, ишлаб чи;арилган мах,сулот нобуд бу-лишининг олдини олиш, табиий ресурс-лардан самарали фойдаланиш асосида мавжуд базани са;лаб ;олишнинг усту-вор йуналишларини ишлаб чи;иш буйи-ча тад;и;от ишларида замонавий статистик х,амда эконометрик усуллардан фой-
Аннотация. Ушбу мацолада экологик танг худудларда, хусусан, ^орацалпогистон Респуб-ликасида цишлоц хужалигини ривожланти-ришнинг устувор йуналишларини аницлаш ма-салалари куриб чицилган. Амалга оширилган тадцицот натижалари минтацада ем-хашак махсулотлари етиштириш, дехцончилик ва чорвачилик махсулотлари етиштириш урта-сида юцори боглицлик мавжудлиги, чорвачилик махсулотларини етиштиришда дехцон хужа-ликлари улуши юцорилиги, шунингдек, катта майдонларни эгаллаган яйловлар чорвачиликни ривожлантиришнинг истицболли йуналишла-ридан эканлигини асослайди. Шу билан бирга, эконометрик моделлар асосида олиб борил-ган тадцицот натижалари хам чорвачиликни ривожлантириш оптималликни таъминлаш-га хизмат цилишини курсатмоцда. Натижада ^орацалпогистон Республикасида чорвачилик сохасини ривожлантириш ташци самаралар таъсирини камайтиришга хизмат цилиши аницланди. Шу сабабли ташци самараларни оптимал тартибга солишнинг истицболли йуналишларини ишлаб чициш мацсадида худудда чорвачиликни ривожлантиришнинг истицболли йуналишлари хамда 2021-2025 йилларга мул-жалланган прогноз курсаткичлари ишлаб чицил-ган.
Калит сузлар: цишлоц хужалиги, дехцончи-лик, чорвачилик, ташци самаралар, корреляцион тахлил, регрессион тахлил, Unit root тест, модель, прогноз.
ОПРЕДЕЛЕНИЕ ПЕРСПЕКТИВНЫХ НАПРАВЛЕНИЙ И ПРОГНОЗНЫХ ПОКАЗАТЕЛЕЙ РАЗВИТИЯ ЖИВОТНОВОДСТВА В РЕГИОНЕ
Сауханов Жанибек Казиевич,
кандидат экономических наук, доцент кафедры "Финансы" Каракалпакского государственного университета
Аннотация. В данной статье рассматриваются вопросы определения приоритетов развития сельского хозяйства в экологически критических районах, в частности в Республике Каракалпакстан. Результаты исследования показывают, что в регионе существует высокая взаимосвязь между сельским хозяйством, производством кормов и животноводством, высокая доля фермерских хозяйств в производстве продукции животноводства, кроме того, большие площади пастбищ являются перспективными направлениями для развития животноводства. В то же время результаты исследований на основе эконометрических моделей также показывают, что развитие животноводства служит обеспечению оптимальности. В результате установлено, что развитие отрасли животноводства в Республике Каракалпакстан послужит снижению воздействия внешних шоков. Поэтому с целью разработки перспективных направлений оптимального регулирования внешних воздействий разработаны перспективные направления развития животноводства в регионе и прогнозные показатели на 2021-2025 годы.
Ключевые слова: сельское хозяйство, земледелие, животноводство, внешние эффекты, корреляционный анализ, регрессионный анализ, Unit-root тест, модель, прогноз.
IDENTIFICATION OF PROMISING DIRECTIONS FOR THE DEVELOPMENT OF ANIMAL HUSBANDRY IN THE REGION AND THE DEVELOPMENT OF FORECAST INDICATORS
Saukhanov Janibek Kazievish,
Karakalpak State University, Professor of the Department "Finans", Doctor of Economics
Abstract. This article discusses issues of reducing the impact of external influences in the presence of external effects, determining priorities for the development of agriculture in ecologically critical areas, in particular in the Republic of Karakalpakstan. According to the study, there is a high correlation between feed production, crop production, agriculture and animal husbandry in the region, a high share of farms in the production of livestock products, as well as a large number of pastures, which is one of
даланиш масалаларига алохида диктат каратилмокда.
Коракалпогистон Республикасида чор-вачилик чукур тарихий илдизга эга ва ис-тикболли сохалардан хисобланади. Бирок; тахлиллардан маълум булишича, эколо-гик танглик натижасида вужудга келган салбий таш;и самаралар соха ривожига уз таъсирини утказмасдан колмади. Хусусан, ерларнинг шурланиши, сув танкислиги-нинг кучайиши натижасида худуддаги яй-лов ва пичанзорлар фонди, улардан фойда-ланиш самарадорлиги, чорва таркибининг узгариши, мавжуд салохиятдан тула;онли фойдаланилмаётганлиги кабилар шулар жумласидандир.
Мавзуга оид адабиётлар таулили
Экологик муаммолар кескинлашаёт-ган бир даврда ташки самараларни тад;и; этиш масалалари долзарб ахамият касб этади. Бугунги кунда ташки самаралар-нинг назарий асослари [1], и;лим узгариш-лари ва унинг и;тисодий жараёнларга таъ-сири [2], кишлок хужалигида ташки самаралар туфайли вужудга келаётган кушим-ча харажатлар [3], кишлок хужалигининг мамлакат тараккиётини таъминлашдаги роли [4], карор кабул килишда кишлок хужалигида ташки самаралар кийматини аниклаш муаммолари, иклим узгаришла-рига мослашиш ва ушбу жараёнларда карор кабул килиш [6], атроф-мухит зарар-ланишининг салбий ташки самаралари [7] каби масалалар катор хорижий олимлар томонидан тадкик килинган.
Шунингдек, МДХ мамлакатларида хам бу борада илмий тадкикот ишлари олиб борилган. Жумладан, кишлок хужалигида: ташки самаралар ва уларни интерна-лизациялаш [8], инновацион лойихалар-ни амалга ошириш билан боглик ташки самаралар [9], эконометрик тахлил ва прогнозлаш масалалари [10], даврий ривожланишларни хисобга олган хол-да иктисодий тахдидларни прогноз килиш [11], тадбиркорликни ривожланти-ришдаги таркибий узгаришларни прог-нозлаш масалалари урганилган.
Шу билан бирга, ва;тли ;аторларнинг статистик тахлили ва мавсумий тебраниш-ларни прогнозлаш [13], ;ишло; хужалиги ривожланишини прогнозлаш муаммолари [14], трансакция харажатларини бош;а-ришнинг илмий-услубий асослари [15] каби масалалар мамлакатимиз олимлари томонидан тад;и; этилган.
Аммо ;ишло; хужалигида таш;и сама-ралар таъсирини тад;и; ;илиш, таъсири-ни камайтириш, трансакцион харажатлар таркиби ва динамикаси кам урганилган. Салбий таш;и самаралар таъсири куча-яётган шароитда трансакцион харажат-ларнинг таркибий ;исмларини такомил-лаштириш ва уни пасайтириш омиллари илмий жихатдан х,али тад;и; ;илинмаган. Материал ва методлар Мазкур тад;и;отда классик, шунинг-дек, замонавий хорижий ва мамлакатимиз и;тисодчилари томонидан утказилган тад;и;отлар, ёндашувлар, концепциялар-дан назарий ва методологик асос сифати-да фойдаланилди х,амда республикамиз олимлари томонидан етарли даражада ди;;ат ;аратилмаган жихатлари урганил-ди. Тад;и;отда кузатиш, назарий тал;ин, суровнома утказиш, статистик гурухлаш, та;;ослаш, индукцион, дедукцион, корре-ляцион-регрессион тад;и;от усулларидан фойдаланилди.
Тадк;ик;от натижалари тахлили Ушбу йуналишда амалга оширилган тах,лил натижаларига кура, худудда чорва таркибида ;орамоллар улушининг оши-ши, биро; исти;болли йуналишлардан булган куй ва эчкилар, йил;илар, туялар сонининг камайиши кузатилган. Бунинг асосий сабабларидан бири сифатида айнан чорвачиликнинг ю;орида келтирилган йуналишларини ривожлантиришда мухим омил булган яйлов ва пичанзорлар майдо-нининг камайиши булса, бош;а томондан, улардан фойдаланиш самарадорлиги паст-лигидир [16].
Кейинги йилларда хукуматимиз томонидан минта;ада чорвачиликни ривож-лантириш, чорвачиликка ихтисослашган
the promising areas, in the development of animal husbandry. At the same time, the research findings based on econometric models also show that the development of animal husbandry serves to ensure optimality. As a result, it has been found that the development of the livestock industry in the Republic of Karakalpakstan will serve to reduce the impact of external effects. Hence, based on the development of promising directions for optimal regulation of external effects in the region, promising directions for the development of livestock breeding in the region and forecast indicators for 2021-2025 have been developed.
Keywords: agriculture, animal husbandry, external effects, correlation analysis, regression analysis, Unit-root test, model, forecast.
худудлар ташкил килиш, бунда асосий эътибор мавжуд яйлов ва пичанзорлардан фойдаланиш салохиятини янада ошириш, салбий таш;и самаралар таъсирини пасайтириш масалаларига эътибор каратил-мокда. Бу каби катор чора-тадбирларнинг амалга оширилиши натижасида айнан таш;и самаралар сабабли келиб чикаётган салбий тенденцияларнинг ижобий томон-га узгариши кузатилмокда.
Тад;и;от давомида ушбу чора-тад-бирлар самарадорлигини бахолаш ва кейинги даврда чорвачиликнинг ривож-ланиш курсаткичлари кандай йуналишга эга булишини аниклаш, кайси йуналиш-лар истикболли эканлигини асослаш максадида 1991-2020 йиллар маълумот-ларига таянган холда, Коракалпогис-тон Республикасида асосий чорвачи-лик махсулотларини етиштириш хаж-ми, чорвачиликнинг мухим ва худудга мос булган йуналишлари буйича бош со-нининг прогноз курсаткичлари ишлаб чикилди. Прогноз кийматларини аниклаш учун вактли каторларда кенг кулланила-диган ва нисбатан ишончлилик даражаси юкори булган ARIMA моделидан фойдаланилди.
Вактли каторлар билан ишлаганда, маълумотларни стационарликка текши-риш талаб килинади, негаки уларнинг ностационар булиши модель натижалари-нинг тугри ва адекват булмаслигига сабаб
булади. Курсаткичлар ностационар булга-ни холда, уларнинг биринчи ёки иккинчи даражали фар;лари олиниб, стационар шаклга олиб келинади. Тад;и;от учун Кора;алпогистон Республикасида етишти-рилган жами чорвачилик махсулотлари ;иймати (Y), гушт (YJ ва сут хажми (Y2), йирик шохли ;орамоллар (XJ, сигирлар (X2), куй ва эчкилар (X3), отлар (X4) ва туя-лар (X5) сонининг прогноз курсаткичлари-ни ишлаб чи;иш ма;сад ;илинди. Шу са-бабли келтириб утилган курсаткичларни EViews 9 дастуридан фойдаланган холда, Unit root натижаларига таяниб, стационар-ликка текшириб чи;илди (1-жадв.).
1-жадвал Маълумотларни стационарликка
текшириш буйича Unit root тест
$
натижалари
Unit root тест натижаларига кура, етиштирилган жами чорвачилик мах,-сулотлари хажмининг биринчи даражали фар;и, етиштирилган гушт ми;до-рининг биринчи даражали фар;и, сут хажмининг иккинчи даражали фар;и стационар эканлиги ани;ланди. Бундан таш;ари, чорвачиликнинг хар бир йуна-лиши кесимида бош сони буйича маълу-мотлар хам стационарликка текширил-ди. Ю;орида келтирилган 1-жадвал маъ-лумотларидан куришимиз мумкинки, барча йуналишдаги чорвачилик буйича бош сони курсаткичларининг биринчи даражали фар;и стационар эканлиги ани;ланди.
Ушбу маълумотлар асосида дастлаб чорвачилик махсулотларини етиштириш буйича ARIMA моделлар ва ушбу моделлар асосида прогноз ;ийматлари ишлаб чи;ил-
ди. Мазкур моделларни тузиш учун 19912020 йиллар маълумотлари ва Gretl дастуридан фойдаланилди. Етиштирилган жами чорвачилик махсулотлари прогноз ;ий-матларини ишлаб чи;иш учун 2000 йил-лар базаси йил сифатида ;абул ;илинди ва ани;ланган реал ;ийматлардан фойдаланилди. Натижада ;уйидаги модель келиб чи;ди:
ДУ = 1.18+0.91 * AYt1 -0.77 * et1 + et se = (0.71) (0.12) (0.15) se=(1.66) (7.33) (-5.07) R2=0.98
Мазкур модель натижаларига кура, барча коэффициентлар адекват, биро; озод хад буйича ани;ланган коэффи-циентнинг адекватлик даражаси 90 фо-излик ишонч оралигида уринли. Гушт етиштириш хажми буйича амалга оши-рилган регрессион тахлил натижалари-га кура ;уйидаги тенглама келиб чи;ди. Яъни гушт етиштириш хажмининг биринчи даражали фар;и биринчи даража-ли автокорреляцияга эга:
ДУ = 0.84 * ДУ + £,
1t 1t-1 t
se = (0.091) se = (9.19) R2=0.99
Худди шу каби тахлилни сут етиштириш хажмига нисбатан хам куллаш мум-кин. Фа;ат сут етиштириш хажми буйича келтирилган маълумотларнинг иккинчи даражали фар;и стационар. Натижада биз куйидаги ARIMA моделига эга булдик:
Д2 Yt = -0.4 * Д2 Yt1 - 0.92 * et 1 + £t se = (0.17) " (0.12) t = (-2.33) (-7.73) R2 = 0.64
Мазкур модель буйича хам ани;ланган барча коэффициентлар адекватлигини инобатга олган холда, ю;орида келтирилган моделлар асосида Кора;алпогистон Республикасида чорвачилик махсулотлари етиштириш ;иймати ва хажмининг
Маъ-лумот номи ADF P кий-мат Маъ-лумот номи ADF P value
Y -6.5 0.0001 I(1) X2 -5.1 0.0016 I(1)
Yi -6.1 0.0002 I(1) X3 -5.5 0.0006 I(1)
Y2 -8.3 0.0000 I(2) X4 -4.1 0.0168 I(1)
X1 -4.5 0.0068 I(1) X5 -4.8 0.0035 I(1)
* Муаллиф ишланмаси.
2025 йилгача булган прогноз курсаткичла-ри ишлаб чицилди (2-жадв.).
2-жадвал
KоракалпоFистон Республикасида асо-сий чорвачилик махсулотлари етишти-
Ч *
ришнинг прогноз курсаткичлари
Йиллар КР буйича чорвачилик ма^суло- Гушт (тирик вазнда), Сут, т
ти, млн сум минг т
Y Y, Y,
1991 16,5 50909 182784
2000 16,1 38980 326136
2010 30,9 58881 183553
2015 42,5 88402 322130
2016 46,0 95160 346975
2017 47,6 102299 364654
2018 48,3 104575 284675
2019 52,0 106851 386261
2020 53,3 110701 403833
Прогноз курсаткичлари
2021 55,1 113930 413847
2022 56,8 116639 426908
2023 58,5 118910 438740
2024 60,1 120815 451068
2025 61,7 122414 463196
* Муаллиф ишланмаси.
Прогноз курсаткичларига кура, 2025 йилга келиб Корацалпогистон Республи-касида етиштирилган жами чорвачилик махсулотининг 2010 йил базис йил си-фатида олинган холдаги реал ;иймати 61,7 миллиард сумни ташкил цилади. Яъни 2020 йилга нисбатан 1,16 баробар-га ошиши таъминлангани холда, йиллик уртача усиш даражаси 3 фоиз. Минтацада яратилган чорвачилик махсулотларининг салмоцли цисми гушт ва сут махсулотла-рига тугри келиши, бу махсулотлар чорва-чиликда асосий махсулотлар эканлигини инобатга олган холда, уларнинг 2025 йилгача физик хажми прогноз курсаткичлари ишлаб чицилди.
Хисоб-китобларга кура, минтацада гушт етиштириш хажми 1,11 баробар-га ошгани холда, кейинги 5 йилда уртача усиш даражаси 2 фоизни ташкил ;ила-ди. Сут етиштириш буйича ушбу курсат-кичлар мос равишда 1,15 ва 2,7 фоизни
ташкил цилиши кутилмоцда. Бундан кури-надики, кейинги йилларда минтацада сут етиштириш х,ажми гуштга нисбатан тез суръатларда усади. Тах,лиллардан маълум булишича, келтирилган мах,сулотларни етиштиришда цорамолчилик, цуй ва эч-кичиликнинг улуши х,амда роли юцорили-гича цолмоцда. Йилцичилик ва туячилик-нинг мах,сулот етиштиришдаги улуши эса камлигича цолмоцда.
Таъкидлаб утилганидек, минтацада чорвачиликни ривожлантириш, айнан яй-лов ва пичанзорлар майдонларини чорва-чиликка ихтисослаштириш буйича амал-га оширилаётган чора-тадбирлар чорва таркиби узгаришига х,ам уз таъсирини курсатмоцда. Буни инобатга олган х,олда, Корацалпогистон Республикасида кенг тарцалган чорвачилик йуналишлари кеси-мида чорва бош сони узгаришининг кей-инги 5 йил учун прогноз курсаткичлари ишлаб чицилди.
Регрессион тах,лилни амалга ошириш учун Gretl дастури ва 1991-2020 йиллар маълумотларидан курсаткичлар физик шаклда келтирилгани учун маълумотга цайта ишлов бермасдан тугридан-тугри фойдаланилди. Чорва йуналишлари буйича бош сонини прогноз цилиш учун ишлаб чицилган ва фойдаланилган моделлар х,амда уларнинг адекватлигини текшириш буйича утказилган тест натижалари цуйи-даги куринишга эга булди:
ДХ = 0.95 * - 0.67 * £ + £ se = (0.07) (0.19)
г = (14.35) (-3.55) R2 = 0.99
ДХ, = 0.96 * ДГИ_1 - 0.69 * е^ + е, se = (0.07) (0.15)
г = (13.96) (-4.44) Е2=0.93
Дхм = 0.93 * ^ - 0.77 * + £
se = (0.12) (0.18)
г = (7.85) (-4.18) Е2 = 0.93
ДХ4г = 0.86 * Д* - 0.58 * е , + Е
4 г 4t-1 £-1 г
se = (0.24) (0.30)
г = (3.59) (-1.94) R2 = 0.93
КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES
Келтирилган туртта тенглама коэф-фициентлари адекватлигини текшириш буйича келтириб утилган Стьюдент мезо-ни натижалари критик орали;дан таш;а-рида эканлиги ва улар эхтимолликлари-нинг 0,05 дан кичиклигини куриш мум-кин. Шунингдек, иловалардан олинган на-тижаларнинг тули; шакли келтириб утилган булиб, уларда хам моделнинг бош;а мезонлар буйича адекватлиги ва ишонч-лилиги я;;ол куринади. Фа;ат йил;илар сонини прогноз ;илишда кулланилган мо-делда ани;ланган иккинчи коэффициент-нинг Стюдент мезони буйича курсаткичи 1,94, эхтимоллик курсаткичи 0,053 га тенг булганлиги, яъни эхтимоллиги деярли 95 фоизни ташкил ;илганлиги боис ундан фойдаланиш ма;садга мувофи; деб то-пилди.
Куйида ушбу моделлар асосида ишлаб чи;илган чорва йуналишлари буйича бош сонининг прогноз курсаткичлари келтириб утилди (3-жадв.).
Тах,лил натижаларига кура, кейинги йилларда ;орамолларнинг уртача йиллик усиш даражаси 3,7 фоизни ташкил ;ила-ди. 2025 йилга бориб минта;адаги жами ;орамоллар сони 1329160 тага етади ва 2020 йил курсаткичига нисбатан 1,19 ба-робарга ошиши таъминланади.
Сигирлар сонининг прогноз курсаткичлари алохида курсатиб утилди. Чунки ю;оридаги тахлиллардан маълумки, си-гирлар сони гушт ва сут етиштириш хаж-мига билвосита хамда бевосита богли; булишига ;арамасдан, иккала холатда хам бош сони билан етиштирилган мах,-сулот хажми орасида ю;ори корреля-цион богли;лик мавжудлигини куриш мумкин. Бундан таш;ари, прогноз ;ий-матларига кура, йуналишлар кесимида кейинги йилларда энг ю;ори усиш даражаси сигирлар бош сонига тугри кел-мо;да, яъни йиллик уртача усиш суръати 5.8 фоизни ташкил ;илгани холда, кейин-ги беш йилда 1.33 баробарга ошишига эришилади.
3-жадвал K;орак;алпоFистон Республикасида асосий чорвачилик ма;сулотларини етиштиришнинг прогноз
курсаткичла ри*
Йил- Йирик шохли Шундан: Куй ва Отлар
лар кора моллар сигирлар эчкилар
^ X2 X3 X4
1991 373198 145305 529991 13805
2000 379814 161819 559724 16579
2010 715792 163779 460905 15137
2015 871735 219079 653912 17218
2016 955011 224015 674659 17778
2017 1009333 237796 730276 18302
2018 1057947 254117 764276 18529
2019 1110586 320904 1115059 24476
2020 1148622 332596 1154006 25912
Прогноз курсаткичлари
2021 1188050 353048 1218310 27366
2022 1225740 372611 1278370 28615,2
2023 1261770 391324 1334490 29688,4
2024 1296220 409223 1386910 30610,4
2025 1329160 426345 1435890 31402,5
* Муаллиф ишланмаси.
Куй ва эчкилар сонида хам ю;ори усиш таъминланади, яъни улар сонининг йил-лик уртача усиш суръати 5,2 фоизни таш-кил ;илади. Отлар сони буйича мазкур курсаткич эса 5,1 фоизга етиши кутил-мо;да. Натижада иккала йуналиш буйича бош сони кейинги беш йилда мос равишда 1,29 ва 1,28 баробарга ошиши таъминланади. Киёсий тахлил натижаларига кура, ушбу узгаришлар айнан дастлабки йил-ларда ерларнинг шурланиши, сувсизлик-нинг кескинлашуви натижасида яйловлар майдонининг ;ис;ариши сабабли вужуд-га келган таркибий узгаришларни бар-тараф этиш, таш;и самаралар таъсирини юмшатиш, минта;ада чорвачиликни ри-вожлантириш учун амалга оширилаётган чора-тадбирлар натижаси, яъни тад;и;от учун асос ;илиб олинган даврнинг сунгги йилларда ижобий натижаларга эриши-лиши билан бевосита богли; эканлиги ани;ланди.
Ушбу жараённи ани; ра;амлар асосида курсатиб утиш хамда амалга оширила-
ётган чора-тадбирлар самарадорлигини бахолаш ма;садида тад;ик;от даври ва прогноз курсаткичлари буйича олинган натижаларнинг киёсий статистик тахлили келтирилди (4-жадв.).
4-жадвал
Прогноз курсаткичлари асосида кейинги йиллардаги узгаришлар таъсирини бахолаш натижалари*
2020 йилда 1991 1991-2020 йиллар ора-лигида йиллик уртача усиш даражаси 2025 йилда 2020 2020-2025 йиллар орапиги-
йилга нисба- йилга нисба- да йиллик урта-
тан узга- тан уз- ча усиш
риш гариш даражаси
Йирик
шохли
кора 3,08 3,95 1,20 3,66
моллар Xi
Шундан: сигирлар X2 2,29 2,90 1,33 5,85
Куй ва
эчкилар X3 2,18 2,72 1,29 5,19
Отлар X4 1,88 2,20 1,28 5,11
* Муаллиф ишланмаси.
Урганишларимиз натижасида айнан таш;и самаралар таъсирида йирик шохли Корамоллар улушининг усиши, куй, эчки ва отлар улушининг пасайиши кузатилган эди. Киёсий тахлил натижаларига кура, кейинги 5 йилда йирик шохли корамоллар-нинг уртача йиллик усиш суръати 3,95 фо-издан 3,66 фоизгача пасаяди. Бош;ача айт-ганда, ;уй, эчки ва отлар бош сони уртача йиллик усиши натижасида улар улуши оша-ди [17].
Шу уринда йирик шохли корамоллар таркибий ;исми булган сигирлар сони-га алохида тухталиб утмо;чимиз. Чунки умумий кийматда корамоллар сони па-сайиши кузатилаётганига ;арамасдан, сигирлар усиш даражасининг 2,9 фоиздан 5,85 фоизгача кутарилиши сигирларнинг ;орамоллар сонидаги улуши ошишини таъминлайди.
Бевосита куй ва эчкилар сони йиллик уртача усиш даражасининг икки даврда-ги кийматларини солиштирадиган булсак, ушбу курсаткичнинг уртача йиллик усиш даражаси 2,72 фоиздан 5,19 фоизгача оши-ши таъминланади ва уртача йиллик усиш суръати 1,9 баробарга ошади, Отлар сони буйича ушбу курсаткичлар мос равишда 2,20, 5,11 ва 2,32 ни ташкил ;илмо;да, Бундан куринадики, отлар бош сонининг уртача йиллик усиш даражасидаги узга-риш бош;аларга Караганда ю;ориро; ;ий-матга эга булмокда,
Таш;и самаралар таъсири ва унинг о;и-батлари чорва таркибининг узгаришида намоён булиши айтилган эди. Чорва тар-кибидаги узгаришлар бош сонининг урта-ча йиллик усиш даражаси билан бевосита богликдир. Ю;оридаги киёсий тахлил на-тижаларига кура, чорва йуналишлари буй-ича йиллик уртача усиш суръати узгарган, бу эса, уз навбатида, чорва таркиби узгари-шига олиб келади. Тахлилни давом эттир-ган холда, чорва таркибидаги узгаришлар-га эътибор каратиб утмо;чимиз (1-расм).
Натижаларга кура, Кора;алпогистон Республикаси буйича чорва таркибидаги кескин узгариш 2010 йилга келиб содир булган. Ушбу холат сабабларини урганиш буйича олинган хулосаларга кура, мин-та;ада 2008 йилда булган курго;чилик Орол куриши сабабли келиб чикаётган ташки самаралар таъсирини янада кучай-тирган, натижада яйлов ва пичанзорларда бокиладиган чорва бош сонлари камайган. Бу эса сони яйлов ва пичанзорларга нисба-тан паст даражада богли; булган йирик шохли корамоллар улушининг 52,8 фоизгача етишига сабаб булган. Аммо кейинги даврда ушбу салбий таш;и самара-лар таъсирини пасайтириш, минтакада чорвачиликни ривожлантириш буйича амалга оширилаётган ишлар уз самара-сини берди, худуднинг салохиятига мос равишда куй ва эчкиларнинг жами чорва таркибидаги нисбати ижобий томонга уз-гарди.
100.00 90.00 80.00 70.00 60.00 50.00 40.00 30.00 20.00 10.00 0.00
49,89 50,07 34.00 43,37 44,55
12,08
12,50 13,23
13.68 14.47
1991 2000
I Йирнк шохли кора моллар XI
2010
I шундан: снгнрлар Х2
2020
I Цуй в а эчкнлар ХЗ
2025 I Отлар Х4
1-расм. Чорва таркибининг узгариш динамикаси ва унинг прогноз цийматлари*
* Муаллиф ишланмаси.
Хусусан, 2020 йилга келиб уларнинг улуши 43,37 фоизни ташкил ;илиб, 2010 йилга нисбатан 9,37 бирликка ошган-лиги ва бу узгариш кейинги йилларда хам давом этишини прогноз курсаткичлари тасди;ламо;да. Прогноз натижаларига кура, кейинги 5 йилда йирик шохли ;орамолларнинг умумий улуши пасаяди, сигир, куй ва эчкилар улуши ошади. Отлар сони ошиши кузатилган булса-да, микдор жихатдан жуда кам булганлиги сабабли уларнинг улуши узгаришсиз колиши кутилмо;да.
Хулосалар
Келтирилган тахлилларга кура, Кора;алпогистон Республикасида чорва-чиликни ривожлантириш, бунда яйлов
ва пичанзорлардан фойдаланиш сама-радорлигини ошириш исти;болли йуна-лишлардан хисобланади. Бирок; бунинг учун экологик танглик натижасида ке-либ чи;аётган салбий таш;и самаралар таъсирини пасайтириш масаласига ечим топиш лозим. Ушбу муаммога ечим то-пиш буйича амалга оширилган тахлил натижаларига асосланган холда, хулоса ;илиш мумкинки, хукумат томонидан чорвачиликни ривожлантириш буйича турли дастурлар ишлаб чи;иш, сохани ;уллаб-;увватлашнинг и;тисодий ва ху;у;ий асосларини такомиллаштириш масалаларига алохида эътибор карати-лиши энг самарали йуналишлардан сана-лади.
REFERENCES
1. Mildenberger C.D. A liberal theory of externalities? Philos. Stud., 2018, no. 175, pp. 2105-2123. DOI: https://doi.org/10.1007/s11098-017-0950-1/.
2. Nordhaus W.D. Climate change: The Ultimate Challenge for Economics, Prize Lecture, Yale University, USA, 2018, December 8.
3. Schlapfer F. External Costs of Agriculture Derived from Payments for Agri-Environment Measures: Framework and Application to Switzerland. Sustainability, 2020, no. 12, p. 6126. DOI: 10.3390/ su12156126/.
4. Praburaj L. Role of Agriculture in the Economic Development of a Country. Shanlax International Journal of Commerce, 2018, vol. 6, no. 3, pp. 1-5. DOI: https://doi.org/10.5281/zenodo.323056/.
5. Machâc J., Trantinovâ M., Zankovâ L. Externalities in agriculture: How to include their monetary value in decision-making? International Journal of Environmental Science and Technology, 2021, no. 18, pp. 3-20. DOI: https://doi.org/10.1007/s13762-020-02752-7/.
6. Dittrich R., Wreford A., Moran D. A survey of decision-making approaches for climate change adaptation: are robust methods the way forward? Ecol Econ, 2016, no. 122, pp. 79-89. DOI: https://doi. org/10.1016/j.ecolecon.2015.12.006/.
7. Centemeri L. Environmental Damage as Negative Externality: Uncertainty, Moral Complexity and the Limits of the Market, e-cadernos CES. 2009, no. 05. Available at: http://journals.openedition.org/ eces/266/. DOI: https://doi.org/10.4000/eces.266/ (accessed 21.09.2021).
8. Chepljanskij A.V. Jeksternalii v agrarnom sektore i napravlenija ih internalizacii. A.V. Chepljanskij, M.A. Lagun [Externalities in the agricultural sector and directions of their internalization]. Nauch. strem-lenija - Scientific aspirations, 2014, no. 9, pp. 99-102.
9. Mironova I.A. Vneshnie jeffekty realizacii innovacionnogo proekta [External effects of the implementation of an innovative project]. Mezhdunarodnyj nauchno-issledovatel'skij zhurnal - International research journal, 2016. DOI: 10.18454/IRJ.2016.50.103/.
10. Cvil' M.M., Shumilina V.E. Jekonometricheskij analiz i modelirovanie v sel'skom hozjajstve [Econometric analysis and modeling in agriculture]. Inzhenernyj vestnik Dona - Don Engineering Bulletin, 2014, no. 4.
11. Ivanova I.A. Prognozirovanie jekonomicheskih riskov v sel'skom hozjajstve s uchetom ciklichno-sti ego razvitija [Forecasting economic risks in agriculture, taking into account the cyclical nature of its development]. Vestnik NGUJeU - Bulletin of NSUE, 2013, no. 4, pp. 229-238.
12. Bajdakov A.A. Prognozirovanie strukturnyh izmenenij razvitija agrarnogo predprinimatel'stva. Dis. kand. jekon. nauk [Forecasting structural changes in the development of agricultural entrepreneur-ship. Dis. PhD, economics Sciences]. 08.00.05. Stavropol, 2016, 239 p.
13. Gulyamov S.S., Abdullayev A.M., Olimjonov A.U. Vaqtli qatorlarning statistik tahlili va mavsumiy tebranishlarni prognozlashtirish. B. To'rayevning umumiy tahriri ostida [Statistical analysis of time series and forecasting of seasonal fluctuations. Edited by B. Turaev]. Tashkent, Fan va tehnologija Publ., 2016, 284 p.
14. Shodiev T.Sh. Problemy modelirovanija razvitija sel'skogo hozjajstva (na primere Uzbekistana). Dis. dok. jekon. nauk [Problems of modeling the development of agriculture (on the example of Uzbekistan). Dis. doc. economy Sciences]. Tashkent, 1988, 380 p.
15. Berkinov B.B., Ergashxodjaeva Sh.J. Transaksiya xarajatlarini boshqarishning ilmiy-uslubiy asos-lari [Scientific and methodological bases of transaction cost management]. Tashkent, Fan va tehnologija Publ., 2017, 236 p.
16. Saukhanov J.K. Soil saltation as an external factor to increase transaction costs in the agricultural sector of Uzbekistan economy. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 2020, vol. 12, issue 4, special issue, pp. 479-489. Available at: https://www.scopus.com/re-cord/display.uri?eid=2-s2.0-85085321167&origin=resultslist&sort=plf-f&src=s&sid=ded94e663f-83f7649009a 94436bf076b&sot=aff&sdt=a&sl=45&s=AF-ID%28%22Karakalpak+State+Universi-ty%22+60113122%29&relpos=16&citeCnt=0&searchTerm/.
17. Sauxanov J.K. Yaylovlardan unumli foydalangan holda go'sht yetishtirish samaradorligini ekono-metrik baholash [Econometric evaluation of the efficiency of meat production with the efficient use of pastures]. Iqtisodiyot va ta'lim jurnali - Journal of Economics and Education, 2020, no. 4, pp. 156-161.
18. Meadowcroft J. Externalities and the proper role of government. Economic Affairs, 2004, no. 24, p. 77. DOI: 10.1111/j.1468-0270.2004.00501/.
Ta;pH3HH: AnnaapoB n., H.^.g. (DSc), "HKTHcogHëTga MaTeMaTHK MeTognap" Ka^egpacH
g^eHra, TomKeHT gaBnaT HKTHcogHëT yHHBepcHTeTH.