CC BY
36
Mlloš Pejanović,
potpukovnik, dipl. inž.
Upnva za organizaciju. tnobilizsciju i vojnu obtvezu GS VJ.
Beograd
Dr Svetomlr Minić,
?ukovnik, dip!, tnž.
etnttkt uprava GS VJ, Beograd
METOĐOLOGIJE RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA U VOJSCI JUGOSLAVIJE
UDC: 681.32: 001.83): 355.1 (497.1)
Rezime:
U radu su prikazane metode za razvoj distribuiranih objektno orijentisanih informacio-nih sistema. sa posebnim osvrtom na komponenme sisteme. Prikazani su neki metodolofki pristupi i standardi и razvoju vojnih informacionih sistema.
Ključne reči: metode. alati, objekti, softverske komponente.
METHODS OF DEVELOPMENT OF THE YUGOSLAV ARMY INFORMATION SYSTEMS
Summary:
This paper presents methods for development of object - oriented information systems with specific emphasis on component systems as well as some methodological approaches and standards of military information systems development.
Key words: methods, tools, objects, components of software.
Uvod
U razvoju informacionih sistema, va-žnu ulogu ima izbor odgovarajuće metodo-logije i alata. Metodologije predstavljaju skup postupaka, dok su alati1 sredstva u procesu razvoja informacionih sistema. Veliki sistemi, kao što je, na primer, vojna organizacija, potrebno je da imaju standar-dizovane postupke i metodologije za razvoj informacionih sistema. Postoje različiti metodoloSki pristupi u njihovom razvoju: sistemski integralni pristup razvoju (od projektovanja i implementacije do održa-vanja) i razvoj informacionih sistema kao tehničko-tehnološke strukture (standardna
1 Na primer: dijagrami toka podataka, dijagrami objekti-veze. dijagrami ktass. Use Case. itd.
mreža računara i servisa). Kombinacija ovih pristupa vodi efikasnom rešenju u razvoju informacionih sistema, pri čemu treba imati u vidu koncert „otvorenih sistema*' koji omogućavaju da različiti informatički standardi i servisi mogu da funkcioniSu na tim sistemima, uključujući operativne sisteme, baze podataka, računarske komuni-kaeije i korisničke interfejse. Brz tehnolo-ški razvoj, posebno pojava Internet tehno-logije, uzrokuje odredene promene u nave-denim metođoloSkim pristupima, što je od velikog značaja u defmisanju metodolo-ških postupaka za razvoj savremenih infor-macionih sistema u vojnoj organizaeiji. U ovom radu prikazani su trendovi, neke od mogućnosd i pristupi u razvoju savremenih informacionih sistema.
VOJNOTEHNlCKl GLASN1K 6/2002.
549
Metodologije razvoja
informacionih sistema
Osnovni problem u razvoju složeni-jih informacionih sistema je savladavanje njihove složenosti. Pri tome se analizira-ju dva aspekta: podela celokupnog razvoja na faze i dekompozicija sistema.
Podela razvoja na faze može se po-smatrati kroz poznati konvencijalni ži-votni ciklus informacionih sistema: 1. planiranje razvoja, 2. analizu i specifika-ciju zahteva, 3. projektovanje, 4. imple-mentaciju i 5. održavanje. To je „dctalj-na“ metodologija projektovanja i potreb-no je razmotriti kada na njoj treba insist!-rati. Radi toga Ćesto se uvodi „prototipski razvoj" odnosno korisnik, može vrlo br-io da vidi softver koji „radi spolja", gdc osnovni problemi nisu reSeni. Sa tog aspekta prototipovi su odbacivi iii nad-gradivi. Za razvoj prototipova danas po-stoji veliki broj alata. Prototipski razvoj je primenjiv pri razvoju velikih i složenih sistema kod pojedinačnih apiikacija. Ovakav razvoj karakteriše nešto lošiju dokumentaciju.
Kada je moguće prototipski razvoj treba automatski prevesti u aplikaciju, odnosno kada je specifikacija izvršiva na računaru, tada je to operacionalni ili tran-sformacioni pristup. Transformacioni pristup omogućava najjeftinijc održava-nje informacionih sistema. Ovakva „izvr-Šiva specifikacija“ u veštačkoj inteligen-ciji naziva se „automatsko programira-nje'\ odnosno podizanje programskih je-zika na viši nivo.
Do sredine osamdesetih godina do-minantni su bili metodološki pristupi za-snovani na specifikaciji funkcija sistema,
a krajem osamdesetih pojavile su se objektnoorijentisane metode za razvoj informacionih sistema. Ove metode polaze od činjenice da sistem predstavlja skup medusobno povezanih objekata. Model sistema zasnovan je na specifikaciji objekata sistema. Svako stanje sistema odre-dcno je stanjima objekata posmatranog sistema. Funkcije sistema realizovane su kao operacije nad objektima sistema koje mogu da menjaju stanje tih objekata. lz-mene u sistemu prcdstavljaju izmene nad objektima sistema.
Radi savladavanja složenosti pristu-pa se dekompoziciji sistema na manje i lakše savladive celine ili podsisteme. Pristup može biti konvencionalni iii objekt-ni. Konvencionalni pristup obuhvata funkcionalnu dekompoziciju i odvajanje apstrakcije podataka od proceduralnih apstrakcija (modeli podataka kao kon-tekst za funkcionalnu dekompoziciju). Funkcionalna dekompozicija opisujc ula-zno-izlazne karakteristike bez obzira na suštinu sistema i dajc „algoritamske apstrakcije", a ne apstrakcije podataka. Daze podataka i datoteke su nusproizvod, odnosno „privatno vasniStvo" programa bez kojeg nemaju smisla. Funkcije se če-sto menjaju i nestabilna su osnova projektovanja, Što uzrokuje teško održava-nje. Odvajanje apstrakcije podataka od proceduralnih apstrakcija predstavlja odvojene baze podataka od programa. Baze podataka su nezavisan resurs. Izdvaja se model podataka i projektuje baza podataka, nakon čega se izraduju programi nad tom bazom podataka. Kod složenijih sistema mogu nastati odredeni problemi u odvajanju programa i baze podataka.
550
VOJNOTElINlCKl GLASNIK V2QQ2.
Zbog toga se pnstupa objektnoj de-kompoziciji uvodenjem koncepta objek-ta. Objektno orijentisani pristup proističe iz koncepta apstraktnog tipa podataka. To zna£i da projekat treba da bude ap-straktan. Tip podataka je skup vrednosti i skup operacija nad njima. Za razliku od funkcionalnog pristupa gde su datoteke ulaz i izlaz, a sistem čista funkcija koja se realizuje algoritamski, objektni pristup podrazumeva da objekat (apstraktni tip podataka) sadrži i apstrakcije podataka i proceduralnc apstrakcije koje su „učaure-ne“ i predstavljaju njegove unutrašnje karakteristike. Realni sistem predstavlja skup objekata i operacija nad objektima. Razvojem informacionih sistema želi se postići da tipovi podataka budu bliski re* alnom sistemu, odnosno da se dobije for* malna spccifikacija koja će omogućiti Što manju „semantičku prazninu“.
Pojedinačne metodologije koriste skup alata, tehnika i aktivnosti za rešava-nje problema u razvoju informacionih sistema. Najznačajniji savremeni alati su: dijagrami toka podataka (struktuma sistem analiza - SSA), dijagrami objekti -veze, objektni dijagrami (dijagrami kla-sa), dijagrami slučajeva kori&enja (Use Case), dijagrami tragova dogadaja (sce-narija), dijagrami promene stanja, Petri-jeve mreže itd.
U razvoju informacionih sistema, razmatra se mogućnost da baza podataka nije samo statički već i dinamički od-ziv na ažuriranjc. Tada se govori о ak-tivnim sistemima, gde se njihova stanja proširuju sa uiazima i izlazima, a dina-mika opisuje preko pravila integriteta. Sistem se opisuje neproceduralno, a ne algoritamski.
Aplikativno najpogodniji je objektni pristup. Kod različitih pristupa postoji problem izbora metoda projektovanja, odnosno stvaranja optimalnog metodolo-škog pristupa razvoja informacionih sistema. Takode, postoji problem razvoja zbog parcijalne automatizacije u uslovi-ma masovnog uvodenja personalnih ra-čunara. U takvim uslovima £esto se pristupa razvoju informacionih sistema kao infrastrukture i definisanju standarda, ne čekajući globalni projekat. Nakon izve-snog vremena postoji mogućnost da dode do redundanci i haosa, zbog £ega je po-trebno ostvariti kontrolu i upravljati razvojem. Koordinacija nad lokalnim podsi-stemima, pored standarda, podrazumeva rečnik podataka, §to znači postojanje ,,in-formacionog sistema о informacionim si-stemima“. Rečnik podataka možc se do-biti primcnom poznatih metodoloSkih pristupa i alata kao Što su objektni i funk-cionalni pristup. Ovakvom decentraiiza-cijom dobijaju se federativni sistemi sa bazama podataka distribuiranim na speci-fičan način. Metodoiogija je sadržana u rečniku podataka, ali ne znači da mora biti nameuiuta. Ovakav pristup u razvoju informacionih sistema zahteva dosta znanja.
Fostoje različite objektnoorijentisa-ne metode koje predlažu različite pristu-pe objektnoorijentisanoj analizi i projek-tovanju informacionih sistema. Medu njima su najpoznatije OMT metod (Object Modeling Technique), Boochov metod i OOSE metod (Object-Oriented Software Engineering).
U OMT metodu posmatraju se ui različita modela: objektni, dinami£ki i funkcionalni, koji predstavljaju različite poglede na sistem i medusobno su komplementami. Ovaj metod daje pred-
VOJN0TEHNIĆKIGLASNIK ^2002.
551
nost pnsmpu u коше analiza sistema za-počinje defmisanjem entiteta i formira-njem objektnog modela. Ovakav pristup naziva se pristup orijentisan podacima (data driven approach).
U Boochovom metodu definisani su različiti dijagrami: dijagram klasa, dija-gram objekata, dijagram interakcije obje-kata i dijagram prelaza stanja. Njima su predstavljene statičkc i dinamičke karak-teristike sistema. U ovom metodu poseb-no je naglašen onaj deo procesa razvoja sistema koji se odnosi na projektovanje i implementaciju sistema.
U OOSE metodu definisane su tri vrste objekata. To su objekti entiteta (entity objects), interfejs objekti (interface objects) i upravljački objekti (control objects). Za opis dinamike sistema uvedeni su slučajevi korišćenja (Use Cases). Ovaj metod daje prednost pristupu u kome de-finisanje zahteva i analiza sistema zapo-činju defmisanjem slučajeva korišćenja i formiranjem modela slučajeva korišće-nja. Ovaj pristup naziva se pristup orijentisan slučajcvima koriSćenja (Use Case approach).
Uvidom u navedene objektnoorijen-tisanc metode dolazi sc do zakljućka da sve te metode imaju jedan zajednički skup elemenata koji se koristi u modeli-ranju sistema. Zbog toga su razvijeni dementi modela objedinjenog jezika mode-liranja (Unified Modeling Language -UML), koji je nastao sredinom devedese-tih,2 prvenstveno objedinjavanjem OMT metode, Boochove metode i OOSE metode. Analizom koncepata obuhvaćenih u
: Prva verzija UML data je 1995. godine pod na-zivom Unified Method autora 6. Booch-a i J. Rumba-uhg-a. Novije verzije prihvatile su i vodeće svctske
kompanije u proizvodnji softy era kao Sto su ORACLE, IBM, Digital Equipment, Microsoft i drugi.
objektnoorijentisanim metodama doSlo se do skupa modela i elemenata modela koji se koriste pri analizi, projektovanju i dokumentovanju elemenata sistema.
Razvoj distribuiranih
objektnoorijentisanih vojnih
informacionih sistema
Informacioni sistemi koji imaju ka-rakteristike distribuiranog hardvera, i/ili distribuiranog upravljanja, i/ili distribuiranih podataka, predstavljaju distribuira-ne informacione sisteme. Distribuirani informacioni sistemi3 obično se dele na: snažno spregnute sisteme (multiprocesor-ski sistemi), umereno spregnute sisteme (lokalna računarska mreža - LAN sa kli-jentserver arhitekturom), slabo spregnute sisteme (potpuno autonomni računari sa mogućnošću komuniciranja LAN i WAN).
U užem smislu, može sc redi da su samo umereno spregnuti pravi distribuirani sistemi. Osnovni tehnološki razlog za razvoj distribuiranih informacionih sistema je povoljniji odnos cena - perfor-mans za mrežu mikroračunarskih sistema, nego za veliki sistem.
Pored toga, primena je važna u de-ljenju resursa. U tom smislu postoji te-žnja da se u razvoju postigne povcćanje propusnosti ovih sistema i smanjenje vre-mena odziva.
Odnos izmedu propusnosti i udalje-nosti resursa prikazan je na slici 1.
Referentni model za povezivanje otvorenih sistema zasnovan je na kon-ceptu hijerarhijske organizaeije komuni-kacione arhitekture u sedam diskretnih slojeva. Time se ceo problem komunici-
1 Naosnovu modela ENSLOW-a.
552
VOiNOTEHNlCKI GLASN1K W002.
MtOFUSNOST
SI. I- Propusnost и distribuiranim informacionim sistemima
ranja razdvaja na manje, zaoknižene celi-ne. Svaki sloj obezbeđuje višem sloju de-finisani servis, dok najvisi sloj svoj ser-vis pruža korisničkoj aplikaciji koja je iz-van OSI4 okruženja.
Objektno orijentisani distribuirani informacioni sistemi zasnovani su na konceptu objekta (apstraktnog tipa poda-taka). U suStini, to su raćunarske mrcže $a informacionim sistemima koji imaju karakteristike distribuiranih resursa. Raz-voj globalne računarske mreže bazirane na Internet tehnologiji i klijent-server ar-hitekturi, kao i njena masovna upotreba, bitno utiču na redefinisanje standarda za razvoj objektnoorijentisanih distribuira-nih informacionih sistema.
U odnosu na ukupne troškove raz-voja informacionih sistema klasičnom metodologijom, troškovi razvoja softvera su veći od troSkova razvoja hardvera. To znači da faktički dolazi do napuštanja ta-kvog pristupa razvoju. Pored toga, razli-čite softvcrske aplikacije u takvom siste-mu ne komuniciraju medusobno ili je to
41SO/OS1 referentni mode! je, pre svega, name-njeo za lelekomumkacione mreže, zbog £ega se ne kori-sti u LAN (IEEE802)
minimalno izraženo. To znači da cena razvoja i održavanja softvera ostvaruje veliki skok.
Prelazak sa struktumog i modular-nog programiranja u objektnoorijentisano programiranje reducira cenu softvera. Pored toga, softvcrske komponente se in-tegrišu sa aplikaeijama, a aplikacije u ce-loviti sistem. Pri tome je potrebno da softverske komponente pri pojavi „doga-daja" medusobno komuniciraju i sa dru-gim softverskim komponentama, koriste-ći postojeće mehanizme i otvorene (open) interfejse. Sve kompleksniji har-dver i softver uzrokuje složeniju komuni-kaeiju izmedu različitih komponenti.
Novi trendovi u poslovanju - Internet poslovanje, postavili su nove zahteve pred Web servere. Oni moraju na neki način podržati transakeije u novom okru-žcnju. Proširivanje uloge Web servera vodi njihovoj evolueiji u kompleksnije aplikativne servere.
Najopštije, transakeiju možemo de-finisati kao interakeiju (uobič^jeno dva aktera) koja menja stanje sistema. Potre-ba za modelovanjem poslovnih i drugih realnih sistema u kojima se najveći deo din am ike sistema odvija kroz mnoštvo transakeija, uslovila je pravljenje meha-nizma koji će ih u projektovanim IS na pravi način podražavati.
Transakeije se mogu izvrSavati di-rektno ili svrstavajući se u red čckanja. U direktnim se uspostavlja sinhronizovana komunikaeija između klijenta i servera, £ime se dobija utisak da je uspostavljena direktna veza.
Tipičan primer ovakvog izvrSavanja transakeija uočava se u CGI aplikaeijama koje podržavaju Web serveri. Noviji pri-
VOJNOTEHNICKI OLASNIK 6/2002.
553
stup koji se oslanja na CORBA5 model i Object Request Broker (ORB) jo5 jedan je primer direktnog izvršenja transakeija.
Transakcije koje se mogu komplet-no izvrSiti na jednom Ćvoru mreže nazi-vaju se lokalnim transakeijama. Priroda distribuiranih sistema uslovila je pojavu distribuiranih transakeija, za čije je izvr-Šenje potrebno više čvorova mreže. One su kompleksnije i teže za implementaci-ju. Za izvršenje je potrebna saradnja sa nekim alatom za koordinaeiju distribuiranih transakeija (DTS - eng. distribution transaction coordinators). Jedan takav servis dcfmisala je OMG, i to je Object Transaction Service (OTS). Drugo popu-lamo rešenje dajc JavaSoft u vidu Java Transaction Servicea (JTS).
Impiemcntacija logike posla aplika-cije zahteva od razvojnih timova da brinu о upravljanju deljivim resursima servera (kao Sto je memorija ili procesorsko vre-me). Takve transakcije nazivaju se pro-gramirane (eng. Programmatic transactions). Aplikacije koje ih koristc su teške i skupe za održavanje. To je jedan od raz-loga zaSto je razvoj komponenlnih mode-la postao popularan i doživeo veliki na-predak poslednjih godina. Komponente kojima je implemcntiran mehanizam iz-vršavanja transakeija na ovaj način se mogu koristiti u pravljenju novih aplika-cija. Komponentni model omogućava lakSe izmene i održavanje. S druge stra-ne, skraćuje se vreme potrebno za imple-mentaeiju, јег postoje različite gotove komponente koje se mogu iskoristiti.
5 CORBA (Common Object Request Broker Architecture) jeste konceptualno „softverska magistrals" (softvere bus) koja dozvoljava aplikaeijama da komuni-ciraju medusobno, u zavisnosti od toga ко projektuje i
razvija piatforme na kojima se izvriavaju, jezik na ко-jem je pisan program i gde se izvriava.
Ovakav pristup implementaciji transakeija naziva se deklarativnim pristupom. Programeri su oslobodeni brige о realiza-ciji mehanizama za kontrolu izvršenja transakeija. Trenutno su najpopulamiji komponentni modeli COM+ (eng. Component Object Model), EJB (eng. Enterprise Java Beans) i CORBA.
Microsoftovo reSenje COM definiše standardni interfejs za biname objekte u Windowsu. IzvrSni kod ovako napisanih objekata mogu izvršavati i drugi objekti. Kako se radi о izvršnom kodu, na taj način mogu komunicirati objekti napisa-ni u različitim programskim jezicima. Komunikacija se vrši preko utvrdenog interfejsa koji je, u stvari, kolekcija naziva virtuelnih funkeija. Dublje upu5tanje u funkeionisanje COM modela je izvan okvira ovog rada, pa će se zadržati na za-ključku da je na ovaj način omogućeno korišćenje već napisanih i testiranih izvr-šnih modula koji obavljaju neke složene poslove. ActiveX kontrole zasnovane su na COM tchnologiji. To su komponente koje imaju omotač koji browseru omogu-ćava da ih prikaže.
CORBA je industrijski standard za distribuirane aplikacije koji je defmisao OMG (Object Management Group). OMG6 * pokušava da pretvori u stvamost ideju о mogućnosti da se komponente softvera mogu koristiti ako su već jednom napisane ili da se mogu kupiti gotove od drugih proizvodača. Ovaj standard definiSe interfejs koji bi trebalo da omo-gući da komponente pisane u različitim jezicima medusobno saraduju. To je ostvareno definisanjem seta metoda koje
* OMG (Object Management Group) formirana je 19S9. godine.
554
VOJNOTEHNICKJ GLASNIK 6/2002.
su vidljive za ostale komponente. Od po-četka je zamišljeno da komponente mogu da budu postavljene na različite čvorove u mreži. Bez obzira na to da li su na istom serveru ili su distribuiranc kroz mrežu, komponente komuniciraju zahva-Ijujući uslugama ORB (eng. Object Request Broker). ORB ima mehanizam za poziv udaljenih procedura (RPC), kojima za komponente potpuno maskira mrežu i sve komunikacione tehnologije, čime omogućava da se pozivi funkcija vrSe kao da su lokalni bez obzira na to gde se nalaze. Ni klijcnt ni server na taj način više ne moraju brinuti о lokaciji, jeziku na kojem je komponenta pisana, niti о načinu na koji se vrši transport podataka kroz mrežu.
ORB može biti implementiran kroz proces na hostu kojem klijent pristupa, kao proces na nekom centralnom računa-m kroz koji klijent i server komuniciraju ili kao servis operativnog sistema. U ko-munikaciji se koristi HOP protokol (eng. Internet Inter-ORB Protocol).
Klijent i server CORBA, komponente slobodno komuniciraju kroz mrežu i pozivaju udaljene funkcije. To je upra-vo ono Sto je neophodno za ostvarenje koncepta aplikativnog servera kao sred-njeg sloja u kome izvrSenje posla aplika-cije zavisi od ispunjenja zahteva upuće-
Sl. 2 - Klijent-server kamunikacija kroz ORB
nog serveru koji je zadužen za logiku aplikacije. CORBA, dakle, predstavlja model koji potpuno podržava ideju troslojne arhitekture, koja po prirodi ima aplikaciju distribuiranu izmedu klijenta, aplikativnog servera i servera baze podataka.
EJB je relativno nov model koji je vrlo brzo postao veoma popularan. EJB je Java program spakovan kao komponenta koja se koristi na strani servera. Za razliku od JavaBeanova koji se koriste prvenstveno za interpretaciju korisničkog interfejsa u okviru browsera, EJB pristupa Java klasama i kroz mrežu pruža uslu-ge izvršavanja transakcija i obezbediva-nja sigumosti.
U organizacionim naukama vojna organizacija se posmatra kao dinamički skup entiteta (ljudi i sredstava) izmedu kojih se u toku dinamike aktivnosti for-miraju i razre&avaju specifični odnosi (relacije) koji su organizovani na specifi-Čan način i sa jasnim ciljem. Zato je veii-ki značaj razvoja vojnih informacionih sistema u obezbedenju informaeija za fun-keionisanje vojne organizaeije. U ovom radu nisu detaljnije razmatrani vojna or-ganizaciona struktura i funkcije. Na primer, u ovom području američka vojska ima standard (dokument) za razvoj svojih tehnićkih sistema i informacionih sistema pod nazivom „Joint Technical Archi-tecture“ (JTA).
JTA treba da obezbedi efikasno iz-vršavanje vojnih operaeija sa različitim snagama, bilo gde u svetu i u bilo kojem trenutku. Kao kritična potreba javlja se mogućnost sistema informacionih tehno-logija u obezbedenju sadejstva i razmene informaeija. Proučavanjem konflikata i
VOJNOTEIINICKI GLASNiK 64002
555
operacija došlo je do nove vizije u ame-ričkom ministarstvu za odbranu (DoD). Kao konceptualni obrazac javlja se „Joint Vision 2010 (JV 2010)“. JTA je krucijal-ni dokument ministarstva za odbranu u ostvarenju JV 2010. Obezbeduje osnovu za neprekidnu i dobro povezanu meduo-peratibilnost sistema DoD, definiše pod-ručja scrvisa, interfejse i standarde (JTA elemente) primenjive u svim DoD podsi-stemima, pri čemu su primenjivi u upra-vljanju, razvoju i lociranju novih ili po-stojećih sistema kroz DoD.
JTA sadrži dva glavna deia: JTA je-zgro, koje sadrži minimalni skup JTA ele-menata primenjivih u svim Do podsiste-mima za obezbedcnje meduoperatibilnosti i JTA dodatak7 koji sadrži dodatne JTA elemente primenjive u specifičnim funkci-onalnim domenima (familijama sistema).
JTA je komplementaran i konzisten-tan sa drugim DoD programima i inicija-tivama u razvoju „efektiva4* i meduopera-tibilnih informacionih sistema. To je ,,otvoreni“ dokument koji sadrži razvojne tehnologije i objedinjene bazične stan-darde. Stalno ga usavršavaju i otvoren je za pristup svim zainteresovanima. Ovaj dokument prcdstavlja primer jednog sa-vremenog integralnog pristupa u razvoju tehnilkih sistema, uključujući i informa-cione sisteme. 5
5 Na primer, verzija 3.1. ovog dokument* uldju-Cuje dodatak za C4ISR domene (Command, Control. Communications, Computers, Intelligence, Surveilance, and Reconnaissance), zatim Combat Support domain. Modeling and Simulation domain i Weapon Systems domain.
Zakijučak
Fosledica ubrzanog razvoja tehnologije i porasta informacija jeste uticaj na metodološke pristupc i koncepte u razvoju informacionih sistema. U poslednje vreme doSlo je do razvoja računarskih mreža i Internet tehnologije, što je od ve-likog značaja i za Vojsku Jugoslavije. Potrebno je obratiti pažnju na značaj TCP/IP protokola i telekomunikacione infrastrukture sa multiservisnim sposob-nostima, koji će prcdstavljati jezgro bu-dućih distribuiranih informacionih sistema. Zbog postojanja sopstvene telekomunikacione infrastrukture, vojni infor-macioni sistemi će se, verovatno, bazirati na takvoj osnovi.
Navedena razmairanja pokazuju da je osnova uspešnog razvoja vojnih informacionih sistema praćenje i uvodenje sa-vremenih metodoloških pristupa, tehnika i alata.
Lileraturu:
(1) John Robert Beishline, Ph. D. Colonel. General Staff Corps, U S. Army. MILITARY MANAGEMENT for NATIONAL DEFENSE, Vojnodclo, Beograd, 1952.
(2) VJlNFO200l.zbomik Iadovasaseminara о pruneni infor-matike u Vojsci, Beograd, apnl 2001.
(3) OMB Untiled Modeling Language Specification, Version
1.3. June 1999
(4) Arun Rai, T. Ravichandnn and Subhashish Samaddor, How to anticipate the Internet's global diffusion, communications of the ACM, October 1998/voL 41. >4 10.
IS) Harlan McGhan. Mike O'Connor, PicoJava: A Direct Execution Engine For Java Bytecode, Computer, October 1998.
(6| Communications of the ACM. October 1998/vol. 41. ЛИ.
[7] Joint Tachnical Architecture ver. 3.1, Department of Defense. March 2000.
[8} Pejanovtf, M : Internet tehnologija kao okmZenje za razvoj informacionih sistema. VpjootehniCki glasnik, 6/2000.
f9] PcjanoviO, M.. Minić, S.: AuOmanzovani sistemi za podrt-ku odlufivanju u vojnoj organizaeiji. SYM-OP-IS 2000, Beognd.
(10) Pejanović, M., MtniO, S.: MetodoloJki pristupi u razvoju vojnih informacionih sistemi. SYM-OP-IS 2001. Beograd
556
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2002.
