Dr Jugoslav Radulović,
pukovnik, dipl. in'. Ministarstvo odbrane SCG, Vojna kontrola kvaliteta NVO, Beograd
MENADŽMENT KVALITETOM TOKOM ŽIVOTNOG CIKLUSA ODBRAMBENIH SISTEMA*
UDC: 623.483 :: 623.1/.9 : 65.012.34
Rezime:
Nacionalne zajednice deo dohotka usmeravaju za odbranu i te'e da se ta sredstva kori-ste optimalno. Odbrambene sposobnosti vojske u velikoj meri zavise od kvaliteta odbrambe-nih sistema za ~ije se stvaranje vr{i objedinjavanje hardvera, softvera, opreme i ljudstva u procesima. Kvalitet sistema mo'e se dostici kroz integrisani sistemski pristup u toku 'ivotnog ciklusa. Primenom menad'menta kvalitetom kroz 'ivotni ciklus odbrambenih sistema, prepo-znaje se potreba za ~estim vi{estrukim interakcijama brojnih u~esnika i njihova međuzavi-snost, {to uklju~uje i industriju koja podr'ava razvoj, isporuku i odr'avanje vojne sposobnosti, od koncepta do prodaje. Koncept treba da potpomogne ostvarivanje globalnog cilja, a to je stvaranje proizvoda koji ispunjavaju zahteve vidljive iz perspektive 'ivotnog ciklusa, koji optimiziraju unutra{nje i spoljarnje međuveze u~esnika i razvijaju dobre partnerske odnose sa industrijom. U radu se ukazuje na neke va'ne aspekte tog koncepta.
Klju~ne re~i: kvalitet, menad'ment, odbrambeni sistemi, 'ivotni ciklus.
QUALITY MANAGEMENT THROUGH LIFE CYCLES OF DEFENCE SYSTEMS
Summary:
A part of gross national income intended for defence purposes should be used in an optimum way. Army defence capability depends, to a great extent, on the quality of defence systems uniting hardware, software, equipment and personnel into processes. System quality can be raised using the integrated system approach through life cycles. Quality management application through life cycles of defence systems identifies the need for multiple interactions among numerous participants as well as their interdependence, including industry which supports development, delivery and maintenance of defence capability from a concept to sale. The concept should facilitate the achievement of an overall aim, i.e. creation ofproducts meeting requirements viewed from life cycle perspective, optimizing internal and external relations ofparticipants and developing good partnership with industry. The paper emphasizes some important aspects of the concept in question.
Key words: quality, management, defence systems, life cycle.
Uvod
Aktivnosti vojnih snaga rezultat su procesa politi~kih odluka, koje pobuđu-ju potrebu za angažovanjem odgovara-jućih resursa nacionalne zajednice. Bri-
* Rad je saopsten na Nacionalnoj konvenciji o kvalitetu 2004. održanoj od 20. do 24. juna u Beogradu.
ga za optimalno trosenje resursa, uklju-~uje i obezbeđuje kvaliteta kao na~ina za smanjenje troskova sistema odbrane. Odbrambena sposobnost zavisi i od kvaliteta odbrambenih sistema u koji-ma su objedinjeni hardver, softver, oprema, ljudi. Kvalitet se na racionalan na~in dostiže kroz integrisani sistemski
476
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
pristup tokom životnog ciklusa od-brambenog sistema - proizvoda. Odre-denja prema kvalitetu od velikog su zna~aja za procese većeg broja u~esni-ka, sto uklju~uje i industriju koja radi za potrebe odbrane, podržava razvoj, proizvodnju, isporuku i održavanje. Globalni cilj tog procesa je obezbede-nje proizvoda koji ispunjava zahteve iz perspektive životnog ciklusa, uz opti-mizaciju unutrasnjih i spoljasnjih veza i razvijanje korektnih komercijalnih od-nosa sa industrijom koja podržava si-stem odbrane.
Mnogo je faktora koji uti~u na to da se u ovoj oblasti radi u skladu sa pozitiv-nim svetskim iskustvima, uvažavajući nacionalne, ekonomske i drustvene po-trebe, kao i potrebu za medunarodnom razmenom, većim nivoom standardizaci-je naoružanja i probleme koji mogu na-stati pri radu logisti~kih službi. Pobrojani faktori stimulans su za primenu i razvoj koncepta sistema obezbedenja kvaliteta (QA), odnosno menadžmenta kvalitetom (QM) u oblasti odbrane. Primena pome-nutih koncepata kvaliteta treba da urav-noteži medusobne odnose interesnih stra-na i obezbedi potreban nivo medusobnog poverenja.
Integracija politike kvaliteta kroz
sistemski pristup tokom životnog
ciklusa
Politikom kvaliteta treba obezbediti podlogu za integrisani sistemski pristup obezbedenju kvaliteta odbrambenih sistema - proizvoda i usluga, kroz celi životni ciklus. Ovaj pristup zasniva se na jasno uspostavljenoj strukturi procesa, koji sa-
~injavaju, kako upravlja~ki, tako i tehni~-ki elementi zasnovani na:
- sprovodenju, upravljanju i vode-nju procesa po utvrdenom redosledu u organizaciji, radi uspesnosti u funkciji ostvarenja postavljenih ciljeva;
- potpuno integrisanom jedinstve-nom sistemu (hardver, softver u medu-sobnom dejstvu sa ljudskim i ostalim ele-mentima ugradenim u sistem saglasno sa delatnosću);
- uvažavanju interesa svih faktora u životnom ciklusu, uklju~ujući i prirodnu sredinu;
- koristenju jedinstvenih postupaka i terminologije svih u~esnika u životnom ciklusu pri stvaranju proizvoda i upra-vljanju sistemom;
- kontinuiranoj primeni procesa me-nadžmenta kvalitetom i aktivnosti koje su za to vezane, na proizvod i sve procese u njegovom životnom ciklusu.
Izazov za u~esnike u generisanju odbrambenih sistema je usmeravanje te-žista na procese planiranja, kontrolisanja, obezbedenja i poboljsavanja kvaliteta, pre i tokom svih procesa i aktivnosti u ži-votnom ciklusu. Cilj je ostvarivanje po-trebnog kvaliteta proizvoda, usmerenog ka uspesnom korisćenju, stvorenog u procesima definisane sposobnosti uz spre~avanje neusaglasenosti. To treba da doprinese smanjenju rizika i troskova, uz usredsredenje na potrebe kupca. Od-brambena industrija treba to da ostvari u skladu sa promenama u poslovanju i in-dustrijskim procesima, gde su evidentne stalne potrebe za dokazivanjem poboljsavanja, kako u pogledu vestina, tako i u posedovanju li~nog znanja, saglasno po-trebama.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
477
Sposobnost izvođenja podrazumeva posedovanje znanja o procesima upra-vljanja kvalitetom i industrijskom prak-som, kao i strucno-specijalisticka znanja vezana za proizvod.
@ivotni ciklus proizvoda deli se u okviru jasno definisanih faza koje obez-beđuju uslove za projekat, koji se kreće u dijapazonu od utvrđivanja potreba do ko-risćenja proizvoda. Kraj svake faze je do-nosenje odluke i prekretnica je u projek-tu. Projekat se može realizovati paralelno u vise faza.
U svakoj fazi životnog ciklusa po-stoje procesi implementirani kroz organi-zacije, koji su dokumentacijski podržani, uz dokazanu sposobnost i ekonomicnost procesa. Za uređenje sistema i za uspo-stavljanje prikladne procesne strukture, ciljeva i poslovne strategije organizacije, mogu se koristiti međunarodni standardi.
Koncept menadžmenta kvalitetom i procesni pristup mogu biti primenjeni na sve procese u toku životnog ciklusa, sa težistem na izvrsne. Ovim procesima pri-družuju se i: planiranje, provera, pregle-di, merenja i monitoring, verifikacija, va-lidacija, korektivne i preventivne mere i druge aktivnosti.
Na osnovu ugovornih zahteva, ukljucujući ugovoreni standard za sistem obezbeđenja kvaliteta, aktivnosti me-nadžmenta u oblasti kvaliteta primenjuju se na sve procese.
Ucesnici i njihova odgovornost u
životnom ciklusu
Kod generisanja odbrambenih sistema, odgovornost za kvalitet ne može se eksklu-zivno dodeliti samo jednom ucesniku.
Raspodela odgovornosti vrsi se na ucesnike direktno ukljucene u procese iz faza životnog ciklusa. Ucesnici se mogu izraziti kroz sledeće opste termine: kori-snik, stvaralac, vlasnik, isporucilac i oso-blje odgovorno za upravljanje obezbeđe-njem kvaliteta.
Korisnik
Korisnik prvenstveno treba da defi-nise svoje potrebe sa najvećom mogu-ćom tacnosću, jasno i potpuno, kao i zah-teve za spremnost-gotovost, podrsku, trening-obuku, razvoj, misiju uspeha i troskove tokom životnog ciklusa.
Stvaralac
Stvaralac treba da obezbedi:
* ispunjenje zahteva koji se odnose i na:
- prevođenje korisnickih potreba u odgovarajuće funkcionalne i tehnicke zah-teve;
- analizu i shvatanje interesa svih osta-lih zainteresovanih - ucesnika u životnom ciklusu;
- razmatranje i ispunjenje svih prime-njivih nacionalnih i međunarodnih uredbi-propisa-pravila, ukljucujući i pravila za-stite životne sredine;
- prikaz rezultata zahteva kroz pro-jektnu dokumentaciju;
* pri ugovaranju - neophodne me-hanizme za nadzor, odnosno:
- dozvoli dovoljnu slobodu i podsti-caj isporuciocima, npr. za korisćenje standardnih komercijalnih proizvoda;
- obezbedi kupcu ili njegovom predstavniku potpun uvid u aktivnosti is-
478
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
porucioca, po redosledu, za ostvarenje poverenja u mogućnost dostizanja rezul-tata;
- upravljanje zahtevima vezanim za kvalitet;
* saglasnost sa ugovorenim zahtevima, {to ukljucuje tro{kove i planove;
* upravljanje izradom uz po{tovanje komercijalnih navika;
* postojanje strategije za koordina-ciju i implementaciju aktivnosti upravlja-nja kvalitetom;
* da se aktivnosti upravljanja kvalitetom konstantno primenjuju kroz životni ciklus proizvoda;
* prikupljanje podataka potrebnih za ocenu i unapredenje kvaliteta. Povratne informacije od korisnika korisne su za formiranje baze o kvalitetu odbrambenih sistema, koja može biti kori{ćena u nauc-ne svrhe, pri modifikaciji ili kod nared-nih projekata;
* utvrdivanje rizika vezanog za pro-izvod, povezanog sa kooperativno{ću ostalih ucesnika u timu za upravljanje projektom;
* mere za konacno ugovorno pri-hvatanje proizvoda.
Vlasnik
Moguće uloge vlasnika u životnom ciklusu su: uloga stvaraoca, kupca ili is-porucioca i/ili korisnika. Vlasnikom se smatra zainteresovana strana.
Isporucilac — dobavljac
Odgovornost isporucilaca - doba-vljaca u potpunosti se defmi{e kroz ugo-vor. Bilo koji deo ugovora može da bude
podugovoren, {to ukljucuje odgovornost za sledeće:
- osiguranje da se sa bilo kojom ne-usagla{eno{ću u vezi s ugovorenim zah-tevima mora upoznati predstavnik kupca ili kupac;
- planiranje svih potrebnih procesa neophodnih za odgovarajuće faze život-nog ciklusa;
- kontrolu kvaliteta proizvoda i usluga;
- obezbedenje da samo proizvodi i usluge koji zadovoljavaju ugovorene zahteve budu ponudeni za prihvatanje predstavniku kupca - kupcu;
- obezbedenje da kupac stekne si-gurnost i poverenje u to da će se preuzi-manjem potrebnih mera savladati bilo koji rizici, preduzimati preventivne i ko-rektivne mere a proizvodi i usluge odgo-varati ugovornim zahtevima.
Osoblje odgovorno za upravljanje
obezbeđenjem kvaliteta
Pored nacionalnih sistema za me-nadžment u oblasti kvaliteta radi poveća-nja nivoa poverenja u kvalitet proizvoda i usluga obicno se vr{i pridruživanje ve-ćeg broja zahteva nacionalnim sistemi-ma. Pridruženi zahtevi mogu ukljuciti procenu sposobnosti potencijalnih isporucilaca - dobavljaca; njihov sistem me-nadžmenta kvalitetom i održavanje osta-lih ugovornih srodnih aktivnosti na pri-hvatljivom nivou. Najvažniji aspekt pri upravljanju obezbedenjem kvaliteta za sistem odbrane je ispunjenje obećanja koje sve ugovorne strane treba da ispo-{tuju, a narocito isporucioci - dobavljaci. U odredenim projektima osnovna uloga
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
479
osoblja, (Vojna kontrola kvaliteta - VKK NVO), podržana je zahtevima stvaraoca i kupca. Podrška treba da obezbedi:
- da odredbe ugovora u vezi sa kvali-tetom budu formulisane na izvodljiv nacin;
- učešće dobavljaca u svakom pred-ocenjivanju sistema menadžmenta kvali-tetom;
- da aktivnosti menadžmenta kvalite-tom budu prihvaćene u procesima isporuci-oca - dobavljaca i bilo kog podisporucioca.
Podaci o stanju kvaliteta mogu biti korišćeni za stvaranje baze podataka o za-dovoljstvu korisnika, koja može biti isko-rišćena za donošenje odluka o stepenu uti-caja organizacije koja se bavi obezbeđe-njem kvaliteta za sistem odbrane (porast ili smanjenje uticaja na isporucioce - do-bavljace ili na buduće projekte) na isporucioce. Organizacija koja se bavi upravlja-njem obezbeđenja kvaliteta za sistem odbrane, VKK NVO, svoj rad zasniva na kooperaciji sa ostalim ucesnicima u život-nom ciklusu. Odredbe koje se odnose na kvalitet sadrže i odgovarajuće odredbe iz standarda za sistem obezbeđenja kvaliteta (standard SNO 9000 i pravilnici).
Kada se radi o projektu tim za upra-vljanje projektom (PMT) jeste u poziciji da utvrđuje potrebu i stepen ukljucenja VKK NVO kod isporucioca - dobavljaca. Ova odluka treba da se donese na ba-zi procene rizika, za svaki ugovor, zavi-sno od kategorije i zahteva za proizvod, ostvarenog nivoa poverenja u dobavljace i njihov sistem menadžmenta kvalitetom. Za obezbeđenje efikasne upotrebe resur-sa sistem obezbeđenja kvaliteta pri snab-devanju zahteva se kada postoje rizici, npr. vezani za proizvod dobavljaca. VKK NVO, kao organizacija za upravljanje
obezbeđenjem kvaliteta, može proceniti koji od sistema obezbeđenja kvaliteta treba primeniti na bazi informacija koje predlaže stvaralac. Ukoliko je potrebno može se odrediti minimum zahteva za obezbeđenjem kvaliteta koje isporucilac mora da ispuni. To se za sada obezbeđuje primenom mehanizama iskljucivanja de-la zahteva ili zahteva iz SNO 9000. U budućnosti ovom problemu treba posve-titi više pažnje.
Komunikacije i informacije
Razmena informacija između zain-teresovanih strana je od izuzetne važno-sti. Ona mora biti stalna i prema redosle-du važnosti zastupljena u svim fazama životnog ciklusa. Realizacija komunika-cija i informacija važna je i po redosledu zbivanja u svim fazama životnog ciklusa, ukljucujući i poslednju. Pored redosleda, pravovremena razmena informacija va-žna je i pri grananju i sa posledicama na sledeće aktivnosti u nizu, na planirane parametre, itd.
Zahtevi proistekli iz informacija moraju biti dokumentovani, i moraju da obezbede:
- da se proizvodi i usluge, za sistem odbrane, razvijaju, proizvode i obezbeđu-ju, saglasno ugovornim zahtevima, na naj-povoljniji nacin ukljucujući i troškove;
- izbalansiranost pri korišćenju u odnosu na neželjene efekte za vreme ži-votnog ciklusa, npr. na društvo, coveka i prirodu;
- da se za sledećeg u nizu defmišu preduslovi za realizaciju sledeće aktivnosti, kroz životni ciklus, kako bi isti mo-gao da uradi svoj posao.
480
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
Svaki od ucesnika mora razviti efi-kasnu vezu i dijalog sa ostalim ucesnici-ma u nizu, po redosledu uces}a, radi obezbeđenja važnih i tacnih informacija.
Najbolji nacin da se informacije upotrebe, zastite interesi zainteresovanih strana i pove}a vrednost efikasnosti in-terfejsova i dijaloga, jeste da se usposta-ve integrisani timovi.
Timovi za upravljanje projektom
S obzirom na važnost, sto je mogu-}e ranije treba imenovati timove za upravljanje projektom (PMT-ovi) tokom ži-votnog ciklusa. To mora biti urađeno ka-ko bi se obezbedilo efikasno i delotvorno povezivanje u integrisani sistemski pri-stup kvalitetu i poboljsavanju razumeva-nja svrhe i ciljeva projekta i njegovog približavanja.
Projekat se može definisati za sve faze ili samo za neke faze životnog ciklusa proizvoda. Dejstvo timova se funkcio-nalno uvrstava, a clanovi tima treba da imaju dopunske vestine i da napore usmeravaju ka ispunjenju opstih ciljeva. PMT-ovi treba da imaju provereni autori-tet, sposobnost za razmenu znanja iz do-mena struke, da vode racuna o troskovi-ma i rizicima i njihovoj usklađenosti sa težistem na kvalitetu. PMT-ovi treba ne-dvosmisleno da definisu uvođenje projekta i da stalno ažuriraju napredak na projektu, sto podrazumeva timski rad. PMT-ovi obezbeđuju slede}e:
- da sve zainteresovane strane budu kooperativne i da se na njihovo uces}e racuna;
- planiranje kroz životni ciklus koje treba da bude dokumentovano;
- da se za projekat izradi Plan kvali-teta, u odnosu na postavljene strateske ci-ljeve koji se moraju uciniti merljivim;
- stalno razumevanje svrhe i prika-zivanje ciljeva projekta i njihovo pribli-žavanje;
- upotrebu uobicajene terminologi-je, ukljucuju}i prihva}ene definicije za faze životnog ciklusa;
- sakupljanje podataka, procenu i iniciranje potrebnih akcija. Povratne informacije od korisnika mogu biti upotre-bljene za kreiranje baze podataka i znanja, a za budu}e modifikacije na proizvo-du mogu biti identifikovani i uticaji na budu}e projekte;
- saglasnost funkcionalnih i ostalih zahteva sa ugovorenim.
Sistem menadžmenta kvalitetom
i poboljšavanja
Radi postizanja najvise efektivnosti organizacije, ucesnici životnog ciklusa treba da uspostave, dokumentuju, imple-mentiraju i dokažu postojanje efikasnog i ekonomicnog sistema menadžmenta kvalitetom (QMS).
Za ostvarenje QMS organizacija tre-ba da:
- identifikuje procese potrebne za QMS;
- odredi redosled i uzajamno dej-stvo procesa;
- odredi kriterijume i metode zahte-vane za obezbeđenje efikasnih operacija i kontrolisanje procesa;
- obezbedi raspolaganje informaci-jama potrebnih za podržavanje operacija i kontrolu procesa;
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
481
- izvrši merenje, kontrolu i analizu procesa, i učešće u neophodnim akcijama kako bi se postigli planirani rezultati i kontinuirano poboljšavanje.
QMS je deo integrisanog organiza-cijskog sistema kojim se uspostavljaju politika i ciljevi kvaliteta, koji se fokusi-raju na postizanje rezultata u projekciji ciljeva kvaliteta. Ciljevi kvaliteta se do-punjuju drugim ciljevima koji mogu da vode rastu finansiranja, rentabilnosti, lic-ne sigurnosti i razvijanju efekata procesa, proizvoda i usluga. Razliciti delovi jed-nog sistema upravljanja mogu da se fo-kusiraju na dostignuće ostalih sistema (npr. sistem ekološke zaštite), mogu biti integrisani u jedan povezan i jedinstven sistem menadžmenta korišćenjem zajed-nickih elemenata. Ova politika može da obezbedi i predvidi najpovoljniji nacin upravljanja resursima tokom životnog ci-klusa procesa, zasnovanom na podeli medu ucesnicima organizacije. Ovaj pri-stup teži ka dugotrajnim uspesima usred-sređujući pažnju na stalno poboljšavanje, zadovoljstvo kupca i korist svih zaintere-sovanih strana.
Radi obezbeđenja opstanka u okruženju, gde je poslovanje suoceno sa rastućim takmicarskim trendom i svakodnevnim izazovima, organizacije su pronašle novi nacin za proširenje oštrih takmicarskih repera, svesni da su daleko od „odlicnih osobina“ kako se to danas najcešće saopštava. Upotreba međunarodno prepoznatljivog „modela životnog ciklusa procesa“, „nivo spo-sobnosti i zrelosti“ i korišćenje „proce-njivanja tipa(ova)“ zavisno od potreba, smatra se trendom. Procenjivanjem i treba obezbediti uvid u organizaciju i
ukazati na podrucja gde se zahteva ko-rekcija i potreba predstojećih poboljša-vanja. Provere od prve, druge i treće strane pružaju informacije za poboljša-vanja.
Uspostavljanjem povratne veze na-kon provera može da se ostvari poboljša-vanje ucinka.
Zaključak
Međunarodni i nacionalni standardi primenjuju se gde god je to pogodno. Za sistem odbrane zahtevi za sistemom obezbeđenja kvaliteta definisani su kroz SNO 9000 (dokument srodan međuna-rodnim standardima) i nizom drugih standarda, pravilnika i uputstava. Ukoli-ko su standardi iz serije ISO 9000 kori-šćeni u ugovorima, VKK NVO procenju-je potrebu za dodatnim ugovornim zahte-vima kvaliteta, koji su ugrađeni u SNO i druga dokumenta.
Odkada odbrambena sredstva - bor-bena oprema i druga tehnicka sredstva mogu da se kupuju, ili razvijaju kao me-đunarodni projekti, u svetu, na nivou sa-veza ili nacionalnim nivoima, postoje do-kumenta koja razmatraju ovu oblast. Na primer, na nivou NATO postoji osnovni dokument STANAG 4107 i set dokume-nata - publikacija o obezbeđenju kvaliteta, koje održavaju i koriste zemlje clanice saveza.
Dokumentima se obrađuje proble-matika iz domena obezbeđenja kvaliteta kroz citav životni ciklus odbrambenih si-stema.
Postoje dva tipa publikacija AQAP (Allied Quality Assurance Publications):
482
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2004.
ugovorni tip i savetodavni tip. Ugovorni tip AQAP zahteva da dobavljac obezbedi objektivnu evidenciju koja obezbe|uje ispunjenje ugovornih odredbi sistema obezbe|enja kvaliteta. Sistem treba da sadrži neophodne elemente i pruži pove-renje da će proizvodi zadovoljiti ugovor-ne zahteve.
Korisćenje ugovornog tipa AQAP podržano je od savetodavnog tipa AQAP koji se koristi po vlastitom izboru.
Literatura:
[1] QAP 2000 Policy on an Integrated Systems Approach to Quality through the Life Cycle.
[2] QAP 2009 The NATO requirements for an Integrated Systems Approach to Quality through the Life Cycle.
[3] QAP 2110 NATO Quality Assurance Requirements for Design, Development and Production.
[4] QAP-160 NATO Integrated Quality Requirements for Software Throughout the Life Cycle.
[5] QAP-169 NATO Guidance on the Use of AQAP-160.
[6] QAP 2050 NPAM - NATO Project Assessment Methodology.
[7] QAP 2070 NATO Mutual Government Quality Assurance (GQA) Process.
[8] NO 9000 — Zahtevi za sistem obezbelenja kvaliteta isporu-čilaca NVO I dr. Dokumenta.
[9] Radulović, J.: NATO sistem obezbelenja kvaliteta iz ugla AQAP-a, III Nau~no-stru~ni skup, Tara 2003.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2004.
483