Научная статья на тему 'МАСЪАЛАҲОИ РУШДИ ИҚТИСОДИЁТИ РАҚАМӢ'

МАСЪАЛАҲОИ РУШДИ ИҚТИСОДИЁТИ РАҚАМӢ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
301
80
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
иқтисодиёти рақамӣ / технологияҳои рақамӣ / инфрасохтори телекоммуникатсионӣ / ҷомеаи иттилоотӣ / интернети баландсуръат / маҳсулоти рақамӣ / низомҳои электронӣ / digital economy / digital technologies / telecommunications infrastructure / information society / smart internet / digital products / electronic systems

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Мирзоалиев Абдурашид Абдунабиевич, Тӯлиев Муҳаммадулло Сарваркулович, Холиқова Парвина Исматуллоевна

Масъалаҳои ташаккул ва рушди иқтисодиёти рақамӣ мавриди омӯзиш ва таҳқиқ қарор дода шудааст. Асоснок карда шудааст, ки яке аз унсурҳои асосии ташаккули иқтисодиёти рақамӣ технологияҳои рақамӣ ба ҳисоб меравад. Ҷиҳати татбиқи технологияҳои рақамӣ, бунёди системаҳои пуриқтидори рақамӣ ва дар ин замина ба вуҷуд овардани низомҳои ягонаи электронӣ, ки аз ҷузъҳои марказии иқтисодиёти рақамӣ маҳсуб меёбад, дар асоси назарияҳои илмӣ, таҷрибаи пешоҳанги хориҷӣ тавсияҳои илман асоснок пешниҳод карда шудааст. Қайд гардидааст, ки ташаккули иқтисодиёти рақамӣ танҳо бо истифодаи технологияҳои рақамӣ маҳдуд намешавад ва барои тезонидани раванди зикргардида ҷалби сарчашмаҳои молиявӣ, мутахассисони ихтисосманди соҳаҳои рақамӣ, инчунин танзими механизми қарзию молиявӣ, андозӣ ва коркарди маҳсулоти нави рақамӣ тақозо карда мешавад. Таъкид гардидааст, ки барои рушди саривақтии иқтисодиёти рақамӣ таҷдиди инфрасохтори алоқа ва бо интернети баландсуръат таъмин намудани субъектҳои хоҷагидорӣ муҳим ва саривақтӣ мебошад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по экономике и бизнесу , автор научной работы — Мирзоалиев Абдурашид Абдунабиевич, Тӯлиев Муҳаммадулло Сарваркулович, Холиқова Парвина Исматуллоевна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE DIGITAL ECONOMY DEVELOPMENT ISSUES

The article deals with the formation and development of digital economy. One of the key elements in the formation of digital economy is digital technology. So the authors give scientifically based recommendations on the use of digital technologies, the creation of powerful digital systems and, on this basis, the creation of a unified electronic systems based on scientific theories and advanced foreign experience. It is noted that the formation of digital economy is not limited to the use of digital technologies, but to accelerate this process, it is necessary to attract financial resources, qualified specialists in digital sphere, as well as to regulatie credit and financial mechanisms, taxation and the development of new digital products in the digital economy. The article considers that in order to ensure its timely development, it is necessary to modernize the communication infrastructure and provide business entities with high-speed Internet in a timely manner.

Текст научной работы на тему «МАСЪАЛАҲОИ РУШДИ ИҚТИСОДИЁТИ РАҚАМӢ»

УДК: 338.22:004

DOI: 10.24412/2411-1945-2023-2-104-113

МАСЪАЛАХРИ МирзоалиевАбдурашид Абдунабиевич, н.и.и., дотсенти РУШДИИЦТИСОДИЁТИ ДДТТ; ТулиевМухаммадулло Сарваркулович, н.и.и., РАЦАМЙ ДДТТ; Холикрва Парвина Исматуллоевна, унвонцуйи ДДТТ (Душанбе, Тоцикистон)

ВОПРОСЫ Мирзоалиев Абдурашид Абдунабиевич, канд.экон.наук, РАЗВИТИЯ ЦИФРОВОЙ доцент ТГУК; Тулиев Мухаммадулло Сарваркулович,

ЭКОНОМИКИ канд. экон. наук, ТГУК; Холикова Парвина Исматуллоевна,

соискатель ТГУК (Душанбе, Таджикистан)

THE DIGITAL Mirzoaliev Abdurashid Abdunabievich, PhD in ECONOMY DEVELOPMENT Economics, Associate Professor of TSUC;

ISSUES Tuliev Muhammadullo, Sarvarkulovich, Ph.D in

Economics, TSUC; Kholikova Parvina Ismatulloevna,

Researcher, TSUC (Dushanbe, Tajikistan) e-mail: mukhammad. ali. 82@mail. ru

Масъалауои ташаккул ва рушди ицтисодиёти рацамй мавриди омузиш ва тауциц царор дода шудааст. Асоснок карда шудааст, ки яке аз унсуруои асосии ташаккули ицтисодиёти рацамй технологиями рацамй ба уисоб меравад. Циуати татбици технологиями рацамй, бунёди системами пурицтидори рацамй ва дар ин замина ба вуцуд овардани низомуои ягонаи электронй, ки аз цузъуои марказии ицтисодиёти рацамй маусуб меёбад, дар асоси назарияуои илмй, тацрибаи пешоуанги хорицй тавсияуои илман асоснок пешнщод карда шудааст. Цайд гардидааст, ки ташаккули ицтисодиёти рацамй тануо бо истифодаи технологиями рацамй маудуд намешавад ва барои тезонидани раванди зикргардида цалби сарчашмауои молиявй, мутахассисони ихтисосманди соуауои рацамй, инчунин танзими механизми царзию молиявй, андозй ва коркарди маусулоти нави рацамй тацозо карда мешавад. Таъкид гардидааст, ки барои рушди саривацтии ицтисодиёти рацамй тацдиди инфрасохтори алоца ва бо интернети

баландсуръат таъмин намудани субъектуои хоцагидорй мууим ва саривацтй мебошад.

\

Калидвожахо: ицтисодиёти рацамй, технологияуои рацамй, инфрасохтори телекоммуникатсионй, цомеаи иттилоотй, интернети баландсуръат, маусулоти рацамй, низомуои электронй

Рассматриваются вопросы становления и развития цифровой экономики. Обосновано, что одним из основных элементов формирования цифровой экономики являются цифровые технологии. На основе анализа научных теорий и передового зарубежного опыта предложены научные рекомендации по внедрению цифровых технологий, созданию мощных цифровых систем и по созданию в этом контексте надёжных электронных систем, которые считаются основной составляющей цифровой экономики. Отмечается, что формирование цифровой экономики не ограничивается использованием цифровых технологий и для ускорения этого процесса необходимо привлечение финансовых ресурсов, квалифицированных специалистов в цифровой сфере, а также регулирование кредитно-финансового механизма, налогообложения и разработка новых цифровых продуктов. Подчёркивается, что для развития цифровой экономики очень важно обновить коммуникационную инфраструктуру и обеспечить высокоскоростным Интернетом коммерческие и хозяйствующие субъекты.

Ключевые слова: цифровая экономика, цифровые технологии, телекоммуникационная инфраструктура, информационное общество, скоростной Интернет, цифровые продукты, электронные системы

The article deals with the formation and development of digital economy. One of the key elements in the formation of digital economy is digital technology. So the authors give scientifically based recommendations on the use of digital technologies, the creation ofpowerful digital systems and, on this basis, the creation of a unified electronic systems based on scientific theories and advanced foreign experience. It is noted that the formation of digital economy is not limited to the use of digital technologies, but to accelerate this process, it is necessary to attract financial resources, qualified specialists in digital sphere, as well as to regulatie credit and financial mechanisms, taxation and the development of new digital products in the digital economy. The article considers that in order to ensure its timely development, it is necessary to modernize the communication infrastructure and provide business entities with high-speed Internet in a timely manner.

Keywords: digital economy, digital technologies, telecommunications infrastructure, information

society, smart internet, digital products, electronic systems

H,oMeau MyocHpn pa^aMH a3 gurap maKnu ^oMeaxo 60 cyptara 6anaHgu HHTH^onu HTTunooT, HuroxgopuH xa^MH 6y3ypra htthhoot gap gacTroxxou xoTupa, cyptara 6y3ypra ^ycTy^y Ba muHOXTH htthhoot gap noMroxxou ryHoryHH MatnyMoT Ba MH^ecu rno6anuH umn^on Ba naxpKyHHH htthhoot MeKyHag. XaMau hhxo 6ohch 6ocyptaT naxH mygaHH goHumxou hotmh rapgugaHg, kh 6a nporpeccu unMuro TexHHKH Ba TarMupu xonara hhthmohh hhcohh^t Tatcupu KanoH pacoHg.

flap 3aM0HH Myocup pymgu coxaxou gap HH30MH H^TucogueTH MunnH aManKyHaHga 6ugyHH ucTH^ogau caMapaHOKH TexHonoruaxou Myocupu pa^aMH HMK0HH0na3up acT. flap Ma^onau Ma3Kyp Mactanaxou TamaKKyn Ba pymgu H^TucogueTH pa^aMH MaBpugu 6appacH ^apop rupu^TaacT, kh MexBapu acocuu Tax^u^OTpo 6appacuu naxnyxou ryHoryHH oh TamKun Meguxag.

Pa^aMHKyHOHHH u^TucogueT xaMema gap MexBapu TaBa^yxu X^yKyMara HyMxypuu To^hkhctoh ^apop gomTa, gap naeMH xyg 6a Ma^nucu Onuu HyMxypuu To^hkhctoh Acocry3opu cynxy BaxgaTH MunnH-nemBou MunnaT, npe3ugeHTH HyMxypuu To^hkhctoh Эмoмanн PaxMOH ^aög HaMygaHg, kh ^opH HaMygaHH TexHonoruaxou pa^aMH 6apou pymgu MHH6atgau coxaxou H^TucogueTH MunnH HuxoaT MyxuM Me6omag [1].

A3 hh nux03, Bo6acTa 6a xaga^u Ma3Kyp xannu aK ^arop Ba3H$axo nem ry30mTa mygaacT:

✓ Tax^H^H ^aH6ax0H Ha3apuaBuro aManuu pymgu H^TucogueTH pa^aMH;

✓ MymaxxacHaMOHH MymKunoTH 6a pymgu H^TucogueTH pa^aMH TatcuppacoH;

✓ nemHHxogu TaBcuaxo ^hx&th pymgu HH^pacoxTopu H^THcogueTH pa^aMH Ba raMpaxo.

flap Tax^H^oTH na^yxumrapoHH xopu^H Ba BaTaHH 6o Ma^xyMH «^axoHH pa^aMH», «^oMeau HTTunooTH», «^a3ou HTTunooTH», «^oMeau goHum6yHeg», «^oMeau 6atgucaHoaTH», «^oMeau TexHonorua6yHeg», «^oMeau BepTyanu - Ma^o30», «onaMH BupTyanH - Ma^o30», «H^TucogueTH ca63», «H^TucogueTH ma6aKaBH», «H^TucogueTH HHTepHeTH», «H^TucogueTH HTTunooTH», «H^THcogueTH uHHoBaTcuoHH» «H^TucogueTH HaB» BoxypgaH MyMKHH acT. Acocu naMgoumu Ma^xyMxou 3HKprapgugapo TaTÖH^u TexHonoruaxou pa^aMH, atHe pa^aMHKyHoHuu coxaxou H^TucogueTH MunnH TamKun goga, oHpo xaMnyH nagugau HaB6aTH gap TamaKKynu H^TucogueTH 3ygpymgKyHaHgau Myocup HoMugaH MyMKHH acT, kh 6ohch 6a MueH oMagaHH Ma^xyMH «H^THcogueTH pa^aMH» rapgugaacT.

Taxnunu MaBogxou hhmh maxogaT Meguxag, kh u^Tucogu pa^aMH (Be6, u^Tucogu HHTepHeTH e H^TucogueTH эneктpoнн) ^atonuaTH u^Tucoguu 6o TaT6u^u TexHonoruaxou pa^aMH acoce^Ta Me6omag. Acocu pymgu caBgou эneктpoнн Ba TH^opaTH эneктpoннpo ucTexconu MaxcynoT Ba xu3MaTpacoHuxou pa^aMH TamKHn MeguxaHg. flap mapouTH H^TucogueTH pa^aMH napgoxTxo 6apou xu3MaTpacoHuxo aKcap Ba^T 6o actopu pa^aMß (nynxou эneктpoнн) aH^oM goga MemaBaHg.

flap MyxoBapau эneктpoннн glossary.ru oug 6a mapxu hh naguga nyHHH Tatpu^ nemHuxog rapgugaacT: «H^TucogueTH ma6aKaBH (network econom y) - ^atonuaTH xo^arugopue Me6omag, kh 6o epuu ma6aKaxou эneктpoнн - pa^aMH aManH Kapga MemaBag.

Аз лиуози технологй, ицтисоди шабакавй фаъолияти ицтисодие мебошад, ки дар он шахсони ууцуцй ва воцей метавонанд бо уам чиуати амалишавии мацсади муштарак робита намоянд ва ё дар иртиботи доимй царор дошта бошанд» [5].

Технологияуои рацамй асоси рушди ицтисодиёт буда, мавцеи он дар ташаккули соуауои ицтисодиёт ба тадрич боло меравад. Татбици технологияи рацамй имконият медиуад, ки дар баробари таъмини самаранокии равандуои истеусолот ва бизнес уолати рушди ицтисодиёт куллан тагйир ёфта, дар заминаи он тарзи уаётгузаронй, маданият ва рафтори чамъиятй низ дигаргун шаванд. Аз ин чо хулоса бармеояд, ки барои таъмини рушди устувори ицтисодиёт истифодаи мацсадноки технологияуои рацамй ва тауцици масъала ниуоят мууим ва саривацтй мебошад.

Соли 1995 мутахассис дар соуаи бизнес ва кансалтинг аз кишвари Канада, Доналд Тапскотт барои ифода намудани раванди нав дар ицтисодиёти чауон мафууми «ицтисодиёти рацамй» (digital economy) - ро пешниуод намуд. Дар тауцицоти худ Д. Тапскотт нишон медиуад, ки чй тавр дар зери таъсири технологияи иттилоотию коммуникатсионй (ТИК), пеш аз уама, робитаи миёни одамон ба таври фосилавй, новобаста аз мавцеи географй ва соуаи фаъолият, зисту зиндагии онуо тагйир ёфт ва меёбад.

Храмин тариц хизматрасониуои электронй яке аз чузъуои асосии ицтисодиёти рацамй маусуб ёфта, минбаъд гуруубандии онуо пешниуод карда мешавад.

Цадвали 1.

Таснифи хизматрасониуои электронй дар шароити рацамикунонии соуауои _ ицтимоию ицтисодй*_

Меъёри таснифи гуруз Намуд, хусусияти хизматрасонй

Хдмкории субъектуо Хизматрасонии электронй байни шаурвандон, давлат ва сохторуои он, корхонаю ташкилот.

Шакли пардохт Накдй, гайринакдй.

Субъектуои пешниуодкунандаи хизматрасонй Мацомоти давлатй; Ташкилоти тичоратй; Ширкатуои пешниуодкунандаи хизматрасониуои электронй.

Воситаи дастрасй Тарици технологияуои иттилоотию коммуникатсионй, шабакаи Интернет.

Пешниуоди хизматрасонй вобаста ба намудуои хизматрасониуои электронй Намуди хизматрасониуои электронй: бонкй, нацлиётй, сохтмон, коммуналй, маъмурй, гумрукй, логистй, сугуртавй, таусилот, молиявй, андозй, истеусолй, тичоратй, лоиуакашию конструкторй, кишоварзй ва f.

Вобаста аз суръати пешниуод Суст, миёна, баланд.

Вобаста аз макони пешниуод Дар сатуи чумууриявй, минтацавй, байни ширкату корхонауо, бидуни марз.

Принсипуои дастрасй Хдтмй, ихтиёрй, муваккатй, доимй.

Вобаста ба соуаи пешниуоди хизматрасонй Хизматрасониуои электронй дар соуаи нацлиётй; молия;гумрук, бонкдорй, тичоратй, мацомоти давлатй, тичоратй, кишоварзй, истеусолот, суFурта, маориф ва f.

Истифодабарандагони хизматрасонй Ауолй, мацомоти давлатй, ташкилоти тичоратй, субъектуои хочагидорй

*Сарчашма: тауияи муаллифон.

Тахлили гурухбандии хизматрасонихои электронй нишон медихад, ки ташаккули идтисодиёти радамй аз истехсол, пешниходи махсулот ва хизматрасонихои радамй вобаста мебошанд.

Бояд зикр намуд, ки истифодаи технология дар раванди идоракунй дар миёни олимони шуравй хануз аз нимаи дуюми асри XX огоз шуда буд. Солхои 60 - уми асри гузашта дар Институти кибернетикаи ИЧ,ШС тахти рохбарии В.М. Глушков дар бораи автоматикунонии равандхои идоракунй тариди низомхои автоматикунонидашуда корхои илмии мушаххас анчом дода шудааст. Ин тахдидот боис гардид, ки дар ИЧ,ШС мошинаи электронии нахустин бо номи "Мир1" сохта шавад. Дар заминаи он ташкили низоми ягонаи идоракунй огоз шуд ва то андозае ин низом муваффад гардид. Бо такя ба сарчашмахои муътамади илмй метавон асоснок намуд, ки сахми олимони шуравй дар пайдоиши мафхуми радамикунонй, ки онро истифодаи технологияхо дар раванди идоракунй ташкил медод, бенихоят калон аст.

Хднуз соли 1944 академик В.И. Вернадский муайян намудааст, ки ибтидои ноосфера мархилаи мухимми ба вучуд овардани системаи ягонаи иттилоот дар хаёти инсоният мебошад.

Ба андешаи аксарияти мухаддидони илми идтисодиёт инфрасохтори шабакавй омили асосии рушди идтисодиёти радамй мебошад. Дар хадидат, ба андешаи мо низ, дар хамин давра омили асосии рушди бозорхои радамиро такмили инфрасохтори шабакавй, таъмини сифати дастрасй, хам аз лихози физикй ва хам радамй (электронй) ташкил дода, рушди устувори идтисодии кишварро, ки дар заминаи дастрасй ва мубодилаи махсулот дар бозорхои радамй ба вучуд меояд, дарк намудан мумкин аст [9, p. 65 - 77].

Дар идома ба тахлили нудтахои илман асоснокшудаи мепардозем, ки мохияти аслии идтисодиёти радамиро инъикос менамояд. Мафхуми идтисодиёти радамй дар корхои илмии Ф. Мирзоахмедов, Н. Сафоев [4, а 182-188], О.В. Чистякова, А.В. Бабкин [7, ^ 132-152], Р.С. Исаев [3, с. 39-47], V. Avramenko, V. Kostina, A. Lazareva, T. Petrova, L. Burmistrova [8, р. 23-26]^. Usman [11] мавриди баррасй дарор гирифтааст. Пажухишгарони зикргардида гарчанде тамоми пахлухои идтисодиёти радамиро баррасй карда бошанд хам, таърифи мушаххаси ин мафхумро пешниход накардаанд. Ба андешаи мо идтисодиёти рацамй - дар заминаи технологияхои радамй истифода намудани хизматрасонихои электронй мебошад, ки боиси ба вучуд омадани робитаи мустадим ва рушди хочагихои гуногуни дар низоми идтисодиёти миллй амалкунанда, инчунин сохторхои чамъиятй дар мухити мачозй мегардад ва барои алодамандии субъектхои идтисодй новобаста аз минтадахои чойгиршавй мусоидат менамояд.

Дар асоси гуфтахои боло метавон ба хулоса расид, ки ташкили идтисодиёти радамй яке аз вазифахои стратегии кишвари мо махсуб меёбад. Солхои охир масоили радамикунонй беш аз пеш тамоми сохахои идтисоди Точикистонро фаро гирифта истода аст. Мусаллам аст, ки дар мухити радамй масъалаи мутобидсозй ба шароити чахони зудтагйирёбанда, мухити беруна, дабул, коркарди фаврии иттилоот ва рафъи тахдидхо ва хатархои иттилоотй-компютерй боз хам мухим мегардад.

Тагйир додани муносибатхои мавчудаи идтисодй ва дабули барномахои рушд бо мадсади гузариш ба идтисодиёти радамй самти асосии сиёсати идтисодии давлат аз буда, бояд азнавсозии тамоми сохахои идтисодиётро дар заминаи технологияхои радамй таъмин намояд.

Идтисоди радамй фаъолияти истехсолй ва идтисодие мебошад, ки унсури асосии он миддори зиёди маълумоти радамист. Коркарди онхо метавонад самаранокии равандхои истехсол, ташаккули хаёти чамъиятй, инчунин системаи идоракунии корхонахоро бехтар созад [10, с. 793-796].

Барнома ва афзорхои махсус дар асри технологияи радамй, гузариш ба идтисодиёти радамиро ба вучуд оварда, чамъоварии маълумоти сохахои гуногуни хаёти ичтимой, инчунин

самтуои алоуидаи истеусолот ва хизматрасонии онро такмил медиуад [2, c. 189-216].

Ч,орй намудани технологияуои ба истилоу «уушманд» асоси бунёди ицтисоди рацамй мебошад. Имруз тамоми ширкатуои бузург ва сохторуои корпоративии фаромиллй ба рушди ин технологияуо фаъолона сармоягузорй мекунанд. Дар як цатор кишваруои хоричй, аз чумла дар Иттиуоди Аврупо, халичи Форс, кишваруои Осиё мафууми «шаури уушманд», ки зерсохтори бунёдй ва зеуниро дар бар мегирад, маъмул шудааст. Консепсияи «шаури уушманд» дар кишваруое ба мисли Сингапур, ИМА, Канада, Ч,опон, Испания, Фаронса, Марокаш, Нидерландия, Финландия, Чин, АМА, Кореяи Ч,анубй, Казоцистон бомуваффацият татбиц шуда истодааст.

Расми 1.

Унсуруои асосии ташаккулдиуандаи ицтисодиёти рацамй [6, с. 45]

Пойгшде маълумотхри 6y3ypr(Big Data)

Тащили ыаълумотхр

МяЫ analvticfrt

Тархрсзй, коркарди мщсулошрщый (цизайн-Летоп Г)РРЛ

Тархдои тичоратй (business modeD

Интернет чизхр (Internet of things-IoT)

Телекоммуникатсия (telecommunications)

Ба андешаи мо татбици муваффаци консепсияи «шаури уушманд» «smart city» дар дилхоу кишвар ба фароуам овардани инфрасохтори муосир алоцамандии зич дорад. Бинобар ин, такмили инфрасохтори соуа, бунёди системауои рацамй бояд дар асоси нишондоди расми 1. сурат гирад.

Айни замон тамоюли асосии пешравй дар самти рушди ицтисодиёти рацамй дар аксарияти кишваруои чауон, хусусан кишвари мо мушоуида намешавад. Бояд гуфт, ки ицтисоди Чумуурии Точикистон аз кишваруои пешрафтаи чауон, ки дар онуо ташаккул ва коркарди массивуои азими иттилооту дониш бо ёрии технологияуои пешрафтаи IT ва Smart ва системаву дастгоууои пурицтидори уисоббарорй ба воцеияти рузмарра табдил ёфта истодааст, ба таври назаррас ациб мондааст.

Минбаъд таулили васеъ дар доираи яке аз унсуруои асосии бавучудоварандаи ицтисодиёти рацамй сурат мегирад.

Мавриди зикр аст, ки дар бозори хизматрасонихои электронй тагйироти куллй ба амал омад. Агар дар соли 1997 дар ин бозор хамагй як оператори Интернет ва як ширкати мобилй амал карда бошад, алхол, шумораи ин ширкатхо ба 16 адад расидааст ва онхо дар раванди пешниходи хизматрасонихои электронй аз технологияи пешдадам истифода менамоянд. Дар шароити феълй бозори хизматрасонихои электрониро вобаста ба шумораи ширкатхои пешниходкунандаи хизматрсонии Интернет бозори радобатпазир номидан мумкин аст. Дар ин бозор дар баробари ширкатхои миллй, ширкатхои хоричй низ амал менамоянд. Шумораи истифодабарандагони хизматрасонихои интернетй давра ба давра зиёд шуда истодааст (расми 2).

Расми 2.

Динамикаи шумораи воцеии истифодабарандагони Интернет дар давоми сол^ои

2006-2020, нафар

*Сарчашма: тауияи муаллифон

Натичаи тахлили расми 2 нишон медихад, ки шумораи истифодабарандагони Интернет дар давоми солхои мушохидашаванда, яъне аз соли 2020 нисбат ба соли 2006 то 12,58 маротиба тагйир ёфтааст. Нишондихандаи мазкур дар соли 2020 3346740 нафарро ташкил мекард. Омили асосии кам шудани истифодабарандагони Интернет дар давоми солхои тахлили аз нав ба дайдгирии симкортхои алодахои мобилй ва нархгузорй мебошад. Хднгоми тахлили мудоисавии шумораи истифодабарандагони Интернет муайян гардидааст, ки дисми зиёди истифодабарандагони шабака барои пайвастшавй ба Интернет аз телефонхои мобилй ва планшет истифода менамоянд, ки онро «Интернети мобилй» ном мебаранд.

Мувофиди тахлилхо ва омузиши тачрибаи хоричии пешрафта, бояд арзиши Интернет давра ба давра кам гардида, чойи онро дигар намудхои хизматрасонихои электронй гиранд. Аз чумла, ин гуна хизматрасонихоро хизматрасонихои электронии бонкй, молиявй, гумрукй, андозситонии электронй, умуман хамаи намуди хизматрасонихои электронй ба ахолй ва корхонахо ташкил медиханд. Вобаста ба меъёрхои пешбинигардидаи мархилаи аввалаи рушди идтисодиёти радамй, бояд дар заминаи шабакаи Интернет хизматрасонихои блокчейн ва майнинг, ки боиси шаффофияти пардохт, хусусан муносибатхои молиявии электронй дар сатхи миллй ва байналмилалй мегардад, зарур мешуморем. Ин шакли фаъолият ба бехсозии фаъолияти субъектхои пешниходкунандаи хизматрасонии Интернет алодаманд мебошад. Дар чадвали 2 миддори истифодабарандагони Интернет аз тарафи субъектхо оварда шудааст.

fÑ 'S

£ I

II

I

S

I à í s

'¿k IS £4

«i % <

И ^ t —-

5 S

s 5

I!

s a < —

£ s

0 s

'S gj

1 -a ï

s

S I

s ï ï £

3-Й

I S

â и

s S if

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

& -g

•s.

&

fe 2 CJ о я Ч í SF ° H w 1 —' я г о ci ■î IS,74 » ao" г-1 V? ^ г- i--Г-1 s r|

и Т 1 s s ^ л с, о Т* Я £4 е s + г- Г-1 т fi m 45 r^ Î-) IN ■-Л Г-1 «О Г1 Cv С4- о т « Г-« r-«> lr> 1 о » о oc

г; о 9 M о ГЧ о^ M о г-^ « ÛO о oc un \Э G\ О n Г-- о сп » Г1 (-1 1Л Г1 О s r- о ÍN

fr -H о M я «1 m ■o ■о О во о f ео 'Л ей го: 'ТГ n T Г-f4^ ■Ч1 r^i SS

ас с ГЦ <5 о so Í-I г- in oc Cl о о M во ч-тг т о г- т ^ г-1 T M Tf oo fi n

го M Í1I Í?- Tf о r-l ■o ri ^ !П о ir, о [-. SÖ г- 30 о 1Л 0 ■о 01 => m s ■л Ol О ■t s- r- V?

4 — о ГЧ оо [-■ ■ч- in 0 1 <n со T T с г-1 (Г- 1Л г-1 m fi cv î> oO 'ТГ ■ч- о ■Ч1 r-l vo M-1Л m oc

й о ГЧ f-l г- ■чг ТГ Cl «1 4 4» о; « ■о о » о о ГЧ о о fi 3 s Ol T 49 n о m ■л

ч- ГЧ о M M où c f^l w ri -а- во 'Л Tf с?-й so m M Ц-1 О О r-o <4 <-( rfl fn f ' L

I 1 S— H C 1 ~ T; ïE О sc Ii 3 г 1 с ^ i I ^ m tv (5 Щ 3 га £ s л S Ê -j ï s i p s 5 is 5 s t о I 5 1—1 — ¿ S § Su i -■KO О V J III

£ fi о » ci

£ ¿ a Ы

5 I S &

^ =

г r;-.

r-

£ I

5 s "i -

s s ^ s

^ il . I ь

£ Г

о ^

S fN

a ^

S ^ ^

'Ч £

s-.

I f^^ &

s 'b

- к- зз

3

- ^ ^

^ 4L

5 й

^ ÍJ j- 5Ç

3 a S - 5 î ^ ■Ü d íi i -i. ÎKôi

ri S- Jî ? ; ï ^ S

§ § 5 a S S I ^ S

S' £ S \

■s- ô ■.

l^-D S В

= rvj ь S ,„ 5 ^

= о о >

« ' ' ^eI

- "i 4i ^ ^

> г й 'î í

? s 3

О О =

Мувофици таулилуои гузаронидаи мо (чадвали 2) мицдори истифодабарандагони шабакаи Интернет вобаста ба субъектуои пешниуодкунандаи хизматрасонй дар давоми солуои 20142020 ба андозаи: ЧСП «TT Mobil» + 1,06 маротиба, ЧДММ «Tcell» + 1,43 маротиба, ЧДММ «Интерком» 18,74 маротиба, ЧДММ «Вавилон-Т» + 8,28 маротиба, ЧДММ «Вавилон мобайл» + 1,22, ЧДММ «Истэра» - 75%, ЧСК «Таком» - 42%, ЧСП «Телеком технолоджи» +1,22 маротиба, ЧДММ «Сатурн онлайн» - дар соли 2020 шумораи истифодабарандагони интенет надорад, ЧДММ «Точиктелеком» +5,25 маротиба таFЙир ёфтааст. Давоми солуои охир дар мамлакат 6 ширкат: Асотсиатсияи «Тарена», ЧДММ «Точлинк», ЧДММ «Ошно групп», ЧДММ «Исател», ЧДММ «Шабакаи Осмонй», ЧДММ «Технологияуои Транс-Телематикй» ба пешниуоди хизматрасониуои интернетй машFул мебошанд.

Намуди номбаргардидаи технологияи дастрасй ба Интернет технологияи чадиди пешниуоди хизматрасониуои алоцаи мобилй дар Чумуурии Точикистон буда, воситаи муосири хизматрасонии телекоммуникатсионй мебошад ва ба шумораи васеи истифодабарандагон пешниуод карда мешавад.

Аз ин лиуоз, мо дар раванди тауцицот монеауоеро муайян намудем, ки бартарф намудани онуо дар маруилаи аввали гузариши Чумуурии Точикистон ба ицтисоди рацамй хеле зарур мебошад:

✓ аз воридот вобаста будани мачмуи маусулоти дохилй;

✓ аз кафолати пурраи ууцуцй бархурдор набудани ашхоси ба фаъолияти соуибкории электронй машFулбуда;

✓ аз меъёри воцей кам будани даромади ауолй;

✓ гарон будани арзиши хизматрасониуое, ки тарици воситауои электронй пешниуоди ауолй ва дигар ниёзмандон царор дода шудааст;

✓ истифода нагардидани имкониятуои муосири технологияи иттилоотию коммуникатсионй, ки дар натичаи тауаввулоти илмй-техникии муосир фароуам омадааст;

✓ кам будани уачми истеусоли маусулоти ватанй;

✓ дарачаи нокифояи даромади ауолй;

✓ ба меъёруои чомеаи иттилоотй чавобгу набудани омодагии электронии шаурвандон;

✓ рушд нокифояи навъуои гуногуни бизнеси электронй тарици Интернет;

✓ фаъол набудани шабакауои миллй ва мауалии интицоли маусулоту хизматрасонй дар шакли электронй;

✓ чалби ками сармоягузорй ба рушди инфрасохтори рацамй;

✓ норасоии мутахассисони баландихтисос ва Fайра.

Ташаккули ицтисодиёти рацамй ба уалли мушкилоти болозикр вобаста буда, аз ташкили шакли нави корхонауои дар мууити мачозй фаъолияткунанда ва рушди тичорати электронй алоцаманд мебошад. Дар баробари истифодаи васеи имкониятуои мавчудаи техникй ва технологй, неруи зеунии цавй дар истеусолот рушди минбаъдаи ицтисоди рацамй ба тауияи консепсия ва стратегияи мушаххаси илмй вобастагии зиёд дорад.

Барои бартараф намудани мушкилоти мавчуда аз уама мууим чалб намудани сармоягузорй чиуати рацамикунонии соуауо, такмили инфрасохтори соуауои рацамй, таъмини субъектон бо интернети баландсуръат, чалби мутахассисони касбй ва Fайра ниуоят зарур мебошад.

ПАЙНАВИШТ:

1. Паёми Асосгузори сулуу ваудати миллй-Пешвои миллат, Президенти Чумуурии

Тоцикистон Эмомалй Раумон ба Мацлиси Олии Чумуурии Тоцикистон. 21.12. 2021. //

[Захираи электронй]-Тарзи дастрасй: http://president.tj/node/19088(Санаи воридшавй:

04.11. 2022с).

2. Воронцовский А. В. Цифровизация экономики и ее влияние на экономическое развитие и общественное благосостояние. // Вестник Санкт-Петербургского университета. Экономика. Т. 36. Вып. 2 С. 189 - 216.

3. Исаев Р.С., Тулиев М. С. Вопросы моделирования оказания электронных услуг в условиях цифровой экономики / М.С. Тулиев, Р.С. Исаев // Вестник ТГУПБП. Серия общественных наук. - 2020. - № 2 (83). - С. 39-47.

4. Мирзоахмедов Ф., Сафоев Н. Аналитический обзор цифровой экономики зарубежом и в Таджикистане // Цифровая экономика в социально-экономическом развитии России: взгляд молодых: сборник статей и тезисов докладов XV Международной научно-практической конференции студентов, магистрантов и аспирантов (26 февраля 2019 г.) / Уральский филиал Финуниверситета. - Москва: Перо, 2019. - С. 182-188.

5. Сомонаи мууовараи электронии glossary.ru Рецаи дастрасй: http://glossary.ru/cgi-bin/gl_find.cgi?ph=%F6% &action.x=36&action.y=7 (вацти даромад 10.06.2022)

6. Тулиев М.С. Ташаккул ва рушди бозори хизматрасониуои электронй дар Цумуурии Тоцикистон: дисс. н.и.и. 08.00.05: Тулиев Мууаммадулло Сарваркулович. Душанбе -2021. 168 с.

7. Чистякова, О.В. Бабкин, А.В. Особенности функционирования предпринимательских структур в условиях цифровой экономики / О.В. Чистякова, А.В. Бабкин //Тенденции развития экономики и промышленности в условиях цифровизации / под ред. д-ра экон. наук, проф. А. В. Бабкина. - СПб: Издательство Политехнического университета, 2017. С.132-152

8. Avramenko V., Kostina V., Lazareva A., Petrova T., Burmistrova L. Digital economy /V. Avramenko, V. Kostina, A. Lazareva, T. Petrova, L. Burmistrova // В сборнике: Актуальные вопросы России и мира. Материалы II научно-практической конференции. Астрахань, 2021. С. 23-26.

9. Oliinyk D., Nizhnyi D. Conceptual framework for the digital transformation of the economy and society / Oliinyk D., Nizhnyi D. // В книге: The balanced development of national economy under the conditions of modern world transformations. Daugavpils, 2019. P. 65-77.

10.Pomerantseva P.P., Lebedev D.A. The role of big data in the digital economy / P.P. Pomerantseva, D.A. Lebedev // Интеллектуальные ресурсы - региональному развитию. 2021. № 1. С. 793-796.

11.Usman W. Chohan. Some Precepts of the Digital Economy. Productivity, Innovation & Technology eJournal. Social Science Research Network (SSRN). (Accessed 27 January 2020).

REFERENCES:

1. The Address of the Founder of Peace and National Unity - Leader of the Nation President of the Republic of Tajikistan Emomali Rahmon at the Majlisi Oli of the Republic of Tajikistan. 21.12. 2021. // [Electronic resource] - Access point: http://president.tj/node/19088 (date of appeal: 04.11. 2022).

2. Vorontsovsky A. V. Digitalization of the Economy and its Impact on Economic Development and Social Welfare. Bulletin of St. Petersburg University. Economy. V. 36. Issue. 2 PP. 189 - 216.

3. Isaev R.S., Tuliev M.S. Issues of Modeling the Provision of Electronic Services in a Digital Economy /M.S. Tuliev, R.S. Isaev //Bulletin of TGUPBP. Series of Social Sciences. - 2020. - No. 2 (83). - PP. 39-47.

4. Mirzoahmedov F., Safoev N. Analytical Review of the Digital Economy Abroad and in Tajikistan // Digital Economy in the socio-economic Development of Russia: the view of

the young: a collection of articles and abstracts of reports of the XV international scientific and practical conference of students, undergraduates and graduate students (February 26 2019) / Ural branch of the Financial University. - Moscow: Pero Publishing House, 2019. - PP. 182-188.

5. Website electronic dictionary glossary.ru Access point: http://glossary.ru/cgi-bin/gl_find.cgi?ph=%F6% &action.x=36&action.y=7 (date of appeal 06/10/2022)

6. Tuliev M.S. Formation and Development of the Market of Electronic Services in the Republic of Tajikistan: diss. Ph.D. 08.00.05: Tuliev Muhammadullo Sarvarkulovich. Dushanbe - 2021. 168 pp.

7. Chistyakova O. V. Babkin, A. V. Features of the Functioning of Entrepreneurial Structures in a Digital Economy / O.V. Chistyakova, A. V. Babkin // Trends in the development of the economy and industry in the context of digitalization / ed. Dr. Econ. sciences, prof. A. V. Babkina. - St. Petersburg: Polytechnic University Publishing House, 2017. PP.132-152

8. Avramenko V., Kostina V., Lazareva A., Petrova T., Burmistrova L. Digital Economy /V. Avramenko, V. Kostina, A. Lazareva, T. Petrova, L. Burmistrova // In the collection: Topical issues of Russia and the world. Materials of the II scientific-practical conference. Astrakhan, 2021, PP. 23-26.

9. Oliinyk D., Nizhnyi D. Conceptual Framework for the Digital Transformation of the Economy and Society / Oliinyk D., Nizhnyi D. //In the book: The balanced development of national economy under the conditions of modern world transformations. Daugavpils, 2019. PP. 65-77.

10.Pomerantseva P.P., Lebedev D.A. The Role of Big Data in the Digital Economy / P.P. Pomerantseva, D.A. Lebedev // Intellectual resources for regional development. 2021. No. 1. PP. 793-796.

11.Usman W. Chohan. Some Precepts of the Digital Economy. Productivity, Innovation and Technology eJournal. Social Science Research Network (SSRN). (Accessed 27 January 2020).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.