Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan
O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari
МАИШИЙ ВА САНОАТ ОЦОВА СУВЛАРИНИ БИОЛОГИК ТОЗАЛАШДА КАРОЛИНА АЗОЛЛАСИ (AZOLLA CAROLINIANA WILLD.) ВА КИЧИК РЯСКА (LEMNA MINOR L.) УСИМЛИКЛАРИДАН
ФОЙДАЛАНИШ
В. Н. Рахмонов
Тошкент давлат аграр университети Самарканд филиали [email protected]
АННОТАЦИЯ
Хрзирги пайтда мазкур усимлик Узбекистон шароитига муваффакиятли интродукция килинган. Хрзирги пайтда мазкур усимлик Узбекистон шароитига муваффакиятли интродукция килинган ва очик сув хдвзаларида уз ареалларини кенгайтириб бормокда. Кичик ряска (Lemna minor L.) куп йиллик юксак сув усимлиги булиб, сув юзасида сузиб усади. Lemna minor органик моддаларга бой хар кандай кулмак сувларида усиб купаядиган, совук ва иссик хавога чидамли доривор сув усимлиги хисобланади. Lemna minor асосан вегетатив йул билан купаяди.
Kalit so'zlar: Lemna minor L, Azolla caroliniana Willd, arginin, lizin
АННОТАЦИЯ
В настоящее время это растение успешно интродуцировано в условиях Узбекистана и расширяет свой ареал в открытых водоемах. Lemna minor L. — многолетнее высокое водное растение, плавающее на поверхности воды. L. minor считается лекарственным водным растением, которое растет в воде любого пруда, богатой органическими веществами, устойчиво к холоду и жаре. L. minor размножается в основном вегетативно.
Ключевые слова: Lemna minor L, Azolla caroliniana Willd, аргинин, лизин.
ABSTRACT
Currently, this plant has been successfully introduced to the conditions of Uzbekistan and is expanding its range in open water bodies. Lemna minor L. is a perennial tall aquatic plant that floats on the water surface. L. minor is considered a medicinal aquatic plant that grows in any
May 12-13
897
Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan
O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari
pond water rich in organic matter and is resistant to cold and hot weather. L. minor reproduces mainly vegetatively.
Keywords: Lemna minor L, Azolla caroliniana Willd, arginine, lysine.
Кириш: Баликчиликда самарали ютукларга эришиш учун бир катор кечиктириб булмайдиган амалий ишларни уз вактида ва сифатли хал этиш талаб этилади. Улар жумласига сунъий ховузлардаги мавжуд имкониятлардан янада самарали фойдаланиш буйича чора-тадбирларни ишлаб чикиш, баликларни озиклантиришнинг замонавий биотехнологияларини кенг жорий этиш киради (Tashpulatov, 2018. Shernazarov va Tashpulatov, 2020). Юксак сув усимликлари каролина азолласи ва кичик ряска билан баликларни озиклантириш махсулдорликни кескин оширади. Каролина азолласи (Azolla caroliniana Willd.) совук ва иссик хавога чидамли сув юзасида калкиб усадиган куп йиллик сув усимлиги булиб, узунлиги 0,7-1,8 см гача етади(Toshpulatov,
Азолла тропик ва субтропик минтакаларда кенг таркалган. Азолла таркибида оксил 20,8%, клечатка 22,75%, карагин 23,3 % , ёг 0,94% ни ташкил этади ва витамин В борлиги аникланган. Азолла ялпи купайишининг оптимал даври июль - сентябр ойлари булиб, бу даврда суткасига 250-300 г/м2 биомасса хосил килади[5]. Бу усимлик вегетатив усулда купаяди. Азолла тузилишига кура кирккулок азолла хамда унинг танасида жойлашган кук-яшил сув ути анабенадан иборат хамжихат (симбиоз) организмдир. Азолла кадимдан Вьетнам ва бошка Осие мамлакатларида шоли хосилини оширувчи —яшил угит хамда шолизорда бокилаетган баликларга озука сифатида ишлатиб келинади. Хрзирги пайтда мазкур усимлик Узбекистон шароитига муваффакиятли интродукция килинган[6.7].
Тадкикот объекти услублари
Хрзирги пайтда мазкур усимлик Узбекистон шароитига муваффакиятли интродукция килинган ва очик сув хавзаларида уз ареалларини кенгайтириб бормокда. Кичик ряска (Lemna minor L.) куп йиллик юксак сув усимлиги булиб, сув юзасида сузиб усади. Lemna minor органик моддаларга бой хар кандай кулмак сувларида усиб купаядиган, совук ва иссик хавога чидамли доривор сув усимлиги хисобланади. Lemna minor асосан вегетатив йул билан купаяди.
Тадкикот натижалари ва унинг мухокамаси
2015.)
May 12-13
Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan
O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari
Куритилган рясканинг таркибида табиий шароитда 30%, махсус шароитда етиштирилганда 45% гача оксил мавжуд булади. Таркибидаги аминокислоталар (аргинин, лизин) микдори буйича эса ряска маккажухоридан юкори туради. Азолла ва ряскани етиштириш учун саёз кулмаклар, буш ётган куллар, даре ирмоклари, сунъий ва табиий ховузлардан фойдаланса булади. Х,осил хафтасига икки марта йигиштирилиб олинади. Куритиб олиб саклаб куйса хам булади. Сув устида калин катлам хосил килади ва шу билан зараркунанда утларнинг ривожланишига йул бермайди. Юкори биомасса олиш учун сувга минерал ёки маданий угитлар меъёрида ташлаб турилади. Юкори натижага эришиш учун уни назорат килиб туриш, хосилни уз вактида йигиб олиш лозим. Бу усимликларни хул холида хам, куритилган холида хам хайвон, парранда ва баликларга берса булади.
Бу баликчилик фермер хужаликлари учун кам харажатли технология хисобланиб, ушбу технология бошка фаолият турларининг чикиндиларини утилизация килган холда катта сарф-харажатларсиз кушимча даромад манбаига эга булиш имконини беради. Сув усимликларининг биомассаси усимликхур баликларни озиклантириш учун йуналтирилади.
Сув усимликлари - ок амур, кисман планктон учун озука хисобланади. Ок амур хаёт фаолиятининг чикиндилари хам планктон учун ем булади. Планктонни эса дунгпешона ва карплар яхши истеъмол килади. Баликчилик сув хавзаси махсулдорлигининг энг яхши нисбати - омухта емдан фойдаланмаган холда гектарига 1,5-2 тоннани ташкил килади. Тизимнинг устунлиги шундаки, гунг ёки яшил угитлар (компост куринишида) чорвачилик ёки дехкончилик чикиндилари хам булиши мумкин. Хрвуздаги юксак сув усимликлари Ок амур балиги учун мухим озука хисобланади. Ок амурнинг юксак сув усимлиги билан озикланиши сув харорати 10-120 С булганда бошланади. Уларни максимал озикланиши учун энг оптимал харорат 20-300 С хисобланади. Баликларни усиш суръати асосан сув харорати ва уларни озука билан таъминланишига богликдир. Ок амур 30 кунлигида, узунлиги 3 см булганда у кисман юмшок сув утлари билан озикланади. Паст хароратда сувутларини танлаб истеъмол килса, сув харорати 15°С дан 30°С гача булганда сув утларини интенсив равишда истеъмол килади, ок амур огирлиги 400-500 г булганда, юксак сув усимликлари билан тулик озиклана бошлайди агарда у тигиз ташланган булса, огирлиги 250300 г дан кам булмаслиги керак.
May 12-13
Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan
O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari
Олимлар томонидан азолла ёрдамида кишлок хужалик ва саноат корхоналари окова сувларини биологик тозалашнинг янги самарали биотехнологияси яратилган булиб, йилнинг июнь октябрь ойларида ушбу сувларда устирилган азолла 1 гектар сув юзасидан бир кеча-кундузда 150-300 г/м2 гача, еки 1500-3000 кг гача хул биомасса бериши мумкинлиги исботланган. Азолла таркибида оксил 20,8%, клечатка 22,75%, карагин 23,3 % , ёг 0,94% ни ташкил этиши ва витамин В борлиги, Ряска таркибида 30-35 % оксил, 4-5 % ёг, 20- 30% крахмал булиши, бу усимликларнинг калорияси куплигидан далолат беради ва бу усимликларни хар бир баликчилик фермер хужалигида бемалол устириш имконини беради.
Хулоса: Азолла ва ряскани етиштириш учун саёз кулмаклар, буш ётган куллар, дарё ирмоклари, сунъий ва табиий ховузлардан фойдаланса булади. Тизимнинг устунлиги шундаки, гунг ёки яшил угитлар (компост куринишида) чорвачилик ёки дехкончилик чикиндилари хам булиши мумкин. Хрвуздаги юксак сув усимликлари Ок амур балиги учун мухим озука хисобланади.
REFERENCES
1. Tashpulatov, Y. S. (2018). Taxonomic Analysis of Algoflora of the Akdarya Reservoir (Basin of the Zarafshan River, Uzbekistan). Hydrobiological Journal, 54(1).
2. Shernazarov, S. S., & Tashpulatov, Y. S. (2020). Species Composition of Algae in the Food Tract of Common Silver Carp (Hypophtalmichthys molitrix vab.) in Growing Conditions.
3. Toshpulatov, Y. S. (2015). Taxonomic and floristic analysis of the middle stream algoflora of the Zarafshan river. Bull. Gulistan State Univ. Gulistan, 3, 45-51.
4. Tashpulatov, Y. S. (2016). Algoflora of the Zarafshan River middle stream and its relationship with indicator-saprobic species. Samara Journal of Science, 5(2), 63-66.
5. Ташпулатов, Й. Ш., & Абдиев, И. О. (2018). Распределения индикаторно-сапробный водорослей по течениям р. Зарафшан. Вестник современных исследований, (11.7), 363-365.
6. Рахмонов, В. Н. (2022). Применение ряски в очистке сточных вод скотоводческих ферм самаркандской области. Вестник науки, 4(4 (49)), 171-
175.
7. Raxmonov, V. N. (2022). Azolla (Azolla) va ryaska (lemna) o'simligidan baliqchilikni rivojlantirishda foydalanish. Academic research in educational sciences, (Conference), 638-640.
May 12-131 ©