МАХДЛЛИИ НЕФТЛАРНИНГ РЕОЛОГИК ХОССАЛАРИ АСОСИДА
ТАЙЁРЛАШНИ АСОСЛАШ
Бекзод Иулдошевич Шерзод Орзиевич ^ахрамон К^андиёрович
Гафуров Тошев Шарипов
Бухоро мухандислик-технология институти
АННОТАЦИЯ
Турли конлардан казиб чикарилётган нефтларнинг таркиби ва реологик хусусиятларидан келиб чикиб, уларни аралаштириш ва ташиш хамда нефтни тайёрлаш курилмасида стандарт талабларига мос холга келтириш амалга оширилади. Маколада махаллий конлар нефтлари таркиби ва хоссалари урганилиб, уларни биргаликда ташиш ва тайёрлаш асослаб берилган.
Калит сузлар: нефт, ковушкоклик, зичлик, парафин, асфалтен, ташиш, тайёрлаш.
JUSTIFICATION OF PREPARATION BASED ON THE RHEOLOGICAL
PROPERTIES OF LOCAL OILS
Bekzod Yuldoshevich Sherzod Orzievich Toshev Kahramon
Gafurov Kandiyorovich Sharipov
Bukhara Institute of Engineering and Technology
ABSTRACT
Due to the composition and rheological characteristics of the oil extracted from different deposits, their spacing and transportation, as well as compliance with the standard requirements in the oil preparation device are carried out. The article explores the composition and properties of local deposits oil and provides a basis for their joint transportation and preparation.
Keywords: oil, viscosity, density, paraffin, asphalt, transport, preparation.
Махаллий нефтларнинг окувчанлигини хисобга олиш нуктаи назаридан уларнинг классификацияси муаммоси нефтни тайёрлаш курилмасида олинадиган юкори ковушкок нефть аралашмаларини ташиш кийинчиликлари билан боглик булади.
Маълумки, нефтнинг окувчанлиги (пн) унинг динамик ковушкоклиги (^н) оркали куйидаги богликлик буйича тавсифлаш мумкин:
Пн = — (1)
Шунинг учун нефть ёки нефть махсулотлари окувчанлиги характеристикаси учун куп холатларда уланинг ковушкоклик курсаткичлари ишлатилади.
Бизлар томондан Муборак нефт ва газ казиб чикариш бошкармасига келиб тушадиган нефтларнинг физик-кимёвий курсаткичлари тахлил килинди. Тахлиллар натижалари 1-жадвалда келтирилган.
1-жадвалдан куриниб турибдики, Шурчи ва Жаркок конлари нефтлари Кукдумалок ва Зеварди конлари нефтларига нисбатан юкорирок зичлик ва
ковушкокликка эга. Масалан, Кукдумалок ва Зеварди конлари нефтлари
0 2 кинематик ковушкокликлари 20 С да мос равишда 14,1 ва 14,3 мм /с га тенг,
Шурчи ва Жаркок конлари нефтлари эса айнан шу шароитларда 16,2 ва 15,9 мм2/с
кинематик ковушкокликка эга булади. Шунга ухшаш манзара 500С да хам
кузатилиб, бу холат ушбу узгаришларнинг сабабларини аникдаб берувчи
махаллий нефтларнинг таркиби ва хоссаларини янада чукуррок урганишни талаб
килади.
1-жадвал
Махаллий нефтларнинг физик-кимёвий курсаткичла
и
Нефть кони Г) s я "Б ь * о si U U О я 0 л 2ч и з о * ки ил £ * и Is <2- = 1 * Я fr « g Кислоталик, мг КОН/100 г Кул микдори, % ,и т а р о а Я X 3 и т и Э * a S 1 § * « э а ° аоа X ю х
Кукдумалок 864 14,1 5,3 2,5 0,005 -6 65
Зеварди 869 14,3 5,6 2,6 0,007 -5 66
Шурчи 878 16,2 6,0 2,9 0,009 +6 68
Жаркок 873 15,9 5,8 2,8 0,009 +5 67
2-жадвалда Махаллий нефтларнинг таркиби тахлили натижалари келтирилган.
2-жадвал
Махаллий нефтларнинг асосий компонентлари таркиби
Нефть кони Микдори, % масс.
Параф ин о р н и (Я X Асфал ьтенла р Олтин гугурт Хлори д тузлар и в и
Кукдумалок 3,7 4,55 2,85 2,12 470 0,38
Зеварди 4,1 3,42 3,16 3,10 481 0,45
Шурчи 7,4 8,54 5,47 5,35 369 0,46
Жаркок 6,3 7,23 5,92 6,14 385 0,49
2-жадвалдан куриниб турибдики, Шурчи ва Жаркок конлари нефтларида парафин микдори Кукдумалок ва Зеварди конлари нефтларидагига нисбатан 33,5% га юкорирок. Шунингдек Шурчи ва Жаркок конлари нефтларида силикагель катронлар микдори Кукдумалок ва Зеварди конлари нефтларидагига нисбатан 3,54% га купдир. Шунга ухшаш манзара асфальтенлар ва олтингугурт микдори буйича хам кузатилади.
Демак, таркиби буйича бундай кескин фаркланадиган нефтларни ташишда уларни аралаштириш максадга номувофик булади. Таклиф килинаётган классификацияга мувофик: енгил нефтларга зичлиги 830 - 870 кг/м гача булган, уз таркибида купи билан 5% парафин саклаган нефтларни киритилади; парафинли нефтларга таркибида 5% дан юкори парафин саклаган, ва ктоиш харорати +5 дан +350С
гача булган нефтлар киради; юкори ковушкок нефтларга эса зичлиги 870 кг/м3 дан юкори нефтлар киритилади.
Мазкур шартли классификация мутахассисга нефтларни аралаштириш, ташиш ва кайта ишлаш жараёнида тугри ечим кабул килишга ёрдам беради.
Нефтларнинг мазкур классификацияси буйича маълум конлардаги нефтлар куйидаги гурухларга ажратилади:
- Кукдумалок, Зеварди ва Шимолий Сох конларидан олинадиган енгил нефтлар;
- Шурчи, Жаркок, Жанубий Аламишик, Андижон, Амударё, Коштар, Варик ва Хонкиз конларидан олинадиган парафинли нефтлар;
- Шимолий Уртабулок, Курук, Лалмикор, Кокайти ва Миршоди конларидан олинадиган юкори ковушкок нефтлар.
Махаллий нефтларнинг ушбу классификацияси асосида уларнинг окилона аралаштириш, ташиш ва кайта ишлашни ташкил этиб булиб, бу моддий ва энергетик харажатларни кискартириш имконини беради.
Демак, махаллий нефтларнинг окувчанлигини хисобга олган холда уларнинг классификацияси мазкур нефтларни ташиш ва кайта ишлаш окилона режимларини илмий асослаш имконини беради.
REFERENCES
1. Хафизов А.Р., Пестрецов Н.В., Чеботарев В.В. и др. Сбор, подготовка и хранение нефти. Технология и оборудование. Учебное пособие. - Уфа: "Фэн", 2002. -576 c.
2. Набиев А.Б. Интенсификация транспортировки высоковязких нефтей по трубопроводу // Монография, Ташкент. Изд. Навруз. - 2017. С. 138.
SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 2 I 2021
ISSN: 2181-1601
3. Пат. 93047039 А МПК 6 F17D1/16 Способ уменьшения вязкости нефтей и нефтепродуктов // Петросян Ф.Н., Друян Ю.И. и др.
4. Хамраева, Л. Р., Мавлонов, Э. О., & Сатторов, М. О. (2021). ИЗУЧЕНИЕ ФИЗИЧЕСКИХ ОСНОВ ПРОЦЕССА ПОДГОТОВКИ НЕФТИ НА МЕСТНЫХ МЕСТОРОЖДЕНИЯХ УЗБЕКИСТАНА. Science and Education, 2(3), 160-165.
5. Сатторов, М. О., Ямалетдинова, А. А., & Рахмонов, Б. О. (2020). СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ РАЗРУШЕНИЯ МЕСТНЫХ ВОДОНЕФТЯНЫХ ЭМУЛЬСИЙ С ПОДБОРОМ БИНАРНЫХ КОМПОЗИЦИЙ ПАВ. Science and Education, 7(9), 254-259.
6. Ямалетдинова А.А., Абдуллаева Ш.Ш. Физико-химические основы процесса подготовки нефти на месторождении Кокдумалак. Журнал "Наука, техника и образование". 2016. № 2 (20). С.58-60
7. Сатторов М.О., Ямалетдинова А.А., Бакиева Ш.К. Анализ эффективности деэмульгаторов, применяемых при разрушение местных водонефтяных эмульсий // Universum: Технические науки : электрон. научн. журн. 2020. № 4(73). URL: http://7universum.com/ru/tech/archive/item/9271
8. Сатторов М.О. Разрушение устойчивых эмульсий местных нефтей Узбекистана. Научно-методический журнал "Наука, техника и образование". №2(20). Москва. 2016. С.61-63
9. Сатторов М.О., Ямалетдинова А.А., Бокиева Ш.К. Улучшение текучести нефти с применением комбинационного способа понижения вязкости // Universum: технические науки: электрон. научн. журн. 2020. 11(80). URL: https: //7universum.com/ru/tech/archive/item/10976 DOI: 10.32743/UmTech.2020.80.11-4.17-21.
10. Нураддинов, Н. О. У., & Сатторов, М. О. (2017). Изучение физико-химических основ процесса предварительной подготовки нефти. Вопросы науки и образования, (11 (12)).
11. Сатторов, М. О., Нуруллаева, З. В., & Бакиева, Ш. К. (2016). Изучение характеристики нерастворимой примеси в нефти. Academy, (4 (7)).
12. Шарипов, К. К. (2018). Изучение физико-химических свойств газоконденсата Бухарского-Хивинского региона. Научный аспект, 7(4), 884-886.