ЛИТЕРАТУРА
Ба]иЬ Р. Црквенословенски ]език у Охридском прологу св. владике Никола]а Велими-ровиЬа // Црквене студще. — Бр. 5. — Ниш, 2008. — С. 265—271.
ВелимировиЬ Н. Охридски пролог. — Београд (са електронског извора: htpp//www.svetosavlje.org).
Речник српског ]езика. — Нови Сад: Матица српска, 2007.
Речник српскохрватског каижевног ]езика, I—VI. — Нови Сад: Матица српска, 1967-1976.
Речник српскохрватског каижевног и народног ]езика, ка. I-XVII. — Београд: Српска академща наука и уметности; Институт за српски ]език, 1966.
ADDITION TO LEXICOGRAPHIC DESCRIPTION OF SOME SERBIAN VERBS
M. Gochanin, I. Lazich-Kon'ik
The article covers Serbian verbs Ha3(u)BaTH (ce), oga3(H)Ba™ (ce), 0£3(H)BaTH (ce) from the viewpoint of their semantic features, pragmatic relevance and lexicographic presentation on the basis of religious discourse of Ohrid prologue by N. Velimirovich. It underlines the need for the register properly accounted for lexicographic processing in explanatory dictionaries.
© 2009
Р. Ба)'иЙ
ЛЕКСИКОГРАФСКА ОБРАДА НЕКИХ ЛЕКСЕМА ИЗ ОБЛАСТИ ПРАВОСЛАВНЕ ДУХОВНОСТИ У JЕДНОJЕЗИЧНИМ РЕЧНИЦИМА СРПСКОГ JЕЗИКА
1. Последних година руска лексикографща обогайена ]е маае или више фрагментарним разматрааима лексике православне културе и духовности (нпр. [Тимофеев 2001], [Крылова 2005], [Гадомски 2007], [Бугаева 2006]) и аене об-раде у лексикографским публикацщама (нпр. [Гадомски 2001], [Скляревская 2008]). Постсуи и речник Словарь православной церковной культуры [Скляревская 2000]. Ауторки наведеног речника припада из]ава ко]а ова] сло] лексике поставка на веома важно место у савремено] лексикологщи и лексикографщи православних земаъа: «В современном процессе языкового возрождения важнейшую роль играет судьба лексики православной церковной культуры, восстановление ее истинного статуса в лексической системе, возвращение ее в реальное языковое употребление» [Скляревская 2008: 453]. Ова потреба свакако ]е присутна и у српско] ]езичко] средини. То потвр^у и радови ко]и су се по]авили последних година, а ко]и на ова] или она] начин разматра]у лексику из
области православне духовности (нпр. [КончаревиЙ 2006а], [КончаревиЙ 20066], [КончаревиЙ 2008], [Ба.щЙ 2007а], [Ба]иЙ 2007б], [Ба]иЙ 2008]). Опис неких лексикографских решеаа у ]едно]езичним речницима српског каижевног ]езика ко]и нудимо у раду могао би да буде допринос овом правцу истраживааа у српско] лексикографщи.
1.1. Матерщал ]е ексцерпиран из ]едно]езичних речника различитог обима: малог Цеднотомни Речник српског ]езика (РСТ)], средаег [шестотомни Речник српскохрватскога кн>ижевног ]езика (РМС)] и великог [незавршени седамнае-стотомни Речник српскохрватског кн>ижевног и народног ]езика (РСАНУ); заклучно са одредницом Опово]. До сада постсуеЙе класификацще испитиване групе лексема у целини ([Скляревская 2000: 6—7], [КончаревиЙ 2006а: 119—123], [Гадомски 2007: 288—293]) или само аеног ономастикона [Бугаева 2007: 24—25], углавном су садржале називе и по]мове из религиозне сфере, дакле, именице. Због недоволног присуства (тиме и маае истражености) других врста речи у овим класификацщама с ]едне, као и ограниченог обима рада и аеговог прели-минарног и дескриптивног карактера с друге стране, од бро]них одредница ко]е бисмо на неки начин могли сврстати у сферу православне духовности одабрали смо 10 глагола ко]и Йе нам послужити за делимичну илустрацщу описа неких лексикографских решеаа на нивоу микроструктуре. Лексеме припада]у темат-ским групама: хришЙанског морала (роптати, врлиновати, ка]'ати (се), одухови-ти (се), расудити) и форми православног богослужеаа у ширем смислу (молити (се), исповедити, крстити (се), миросати (се), савршавати). Основно питаае на ко]е Йемо покушати да одговоримо ]есте: да ли и у кор] мери на основу лексико-графског описа ових одредница у наведеним речницима читаоци могу доЙи до заклучка о томе да се ради (и) о лексемама ко]е су из области православне духовности?
2. О месту ко]е речници да]у лексици из истраживаног лексичког пола може се заклучити на основу: квалификатора ко]и се да]у уз одредницу, описне и/или синонимске дефиницще одреднице, илустративног матерщала, т]. примера ко]и се да]у у речничком чланку и фразеологизама ко]и се да]у уз одредницу. По-следае две компоненте не узимамо у обзир у овом раду, ]ер би то захтевало веЙи обим.
2.1. Од три наведена речника, ]едино РСАНУ у списку техничких скраЙени-ца има квалификатор правосл. (православни). Остала два речника нема]у ова] квалификатор наведен у списку техничких скраЙеница (премда се у РМС по]авлу]е натри места, в. о томе [Ба]иЙ 2007б: 14]). Квалификатор кат., ко]и оз-начава термине из католичке религще, присутан ]е у сва три речника. Речи из области православне духовности по]авлу]у често и уз квалификаторе цркв., рлг., или етимолошке скраЙенице рсл., цсл, грч, понекад и заст., нар., арх. и др. — присутне у сва три речника. Некада, пак, као што Йемо видети, ове одреднице нису ни квалификоване посебно. При томе нще ]асна, нити ]е у било ком пред-говору ова три речника об]ашаена разлика измену употребе квалификатора рлг. и цркв. У нашем матерщалу по]авлу]у се ова два квалификатора, код три одреднице, у речницима и значеаима како ]е приказано на табели:
одредница квалификатор РСАНУ РМС РО
исповедити (се) цркв. значеаа: 1.а.; 2; ~ се 1. значеаа: 1.; ~ се 1. значеаа: 1.; 2; ~ се 1.
миросати (се) цркв. важи за одред-ницу у целини нема квалификатора нема одреднице
молити (се) рлг. значеаа: 2.а.; 2.б.; ~ се 1. нема квалифи-катора значеаа: 2.а.; 2.б.; ~ се
Табела 1: Заступленост квалификатора у лексикографс^' обради одредница
Дакле, на основу квалификатора ко]и сще уз одреднице, ]едино за ове три лексеме можемо евентуално заклучити да означава]у реалще из области право-славне духовности. Уз поменуту не]аснойу разликовааа ова два квалификатора, на табели ]е видлива и разлика у аиховом коришйеау у речницима. Применена ]е и недоследност у аихово] употреби. Наиме, иако глагол крстити (се) означа-ва (и) радау ко]а се обавла током св. Та]не Крштеаа, за аегово об]ашаеае нще употреблен квалификатор као што ]е употреблен за об]ашаеае глагола ко]и оз-начава радау ко]а се обавла током ]едне друге св. Та]не (исповедити (се)). Видимо, тако^е, да ]е ]едино глагол миросати (се) карактеристичан само за сферу православне духовности, док код других глагола само по]едни аспекти значеаа покрива]у ову сферу.
2.2. Присуство семантичких описа, т]. дефиницща или делова дефиницща одредница ко]е садрже маае или више тачних или погрешних обавештеаа о томе да се ради о лексеми (и) из области православне духовности (ц. ко]и су маае или више информативни — знак ± информат.) приказано ]е на табели 2. Треба имати на уму да се у вези са овом лексиком последаих деценща дешава неколико семантичких процеса (в. о томе [Бугаева 2006]), ко]и у српском ]езику до сада нису разматрани, те да резултати тих процеса одражени у значеаима лексема на]вейим делом нису ни могли бити забележени у речницима. Стога су семантички описи ко]е речници нуде углавном само делимично информативни. Две лексеме нису ни забележене (врлиновати и савршавати). Лексема миросати (се) дефинисана ]е у синонимском делу дефиницще нетачно. Наиме, миросати (се) нще исто што и миропомазати (се). Први део дефиницще]е само делимично информативан, ]ер се миросаае не врши светим миром, него освештаним ]еле]ем (улем). У РМС ова лексема дефинише се чак упуйивааем на лексему миропомазати (се). Делимично су информативне и дефиницще осталих лексема: ка)'ати се нще само осеНати жален>е, жалити, испаштати и сл., него и чини-ти дела пока]'аыа, што садржи рш више компоненту радости него жалеаа (опширнще о овоме в. [Ба]иЙ 2005]); роптати неко може не само полугласно него и у мислима, дакле, без изговарааа речи незадоволства.
одредница РСАНУ РМС РС1
укупно значеаа ± информат. значеаа укупно значеаа ± инфор- мат. значеаа укупно значеаа ± инфор- мат. значеаа
роптати * * 1. (2 зна-чеаа) и 2. 1. 1. и 2. 1.
одредница РСАНУ РМС РСJ
укупно значена ± инфор- мат. значена укупно значена ± инфор- мат. значена укупно значена ± инфор- мат. значена
врлинова-ти * * * * * *
ка]ати (се) 1.1. (2 знач.); I. 2.; 1.3. и II.- се I.1. (1. знач.) и II.- се 1.; 2.; 3. и - се 1. и - се - се - се
одухови-ти (се) 1.1. (2 знач.); I. 2.а.; I. 2.б.; I.3. и II.- се I. 2.б. и II.- се 2 значена и - се 1. зна-чеае и - се 1 зиачеае (нема повр. облика) 1
расудити * * 1 зна-чеае 1 1 значеае 1
молити (се) и.(а.,б.,в., г.); I.2.а.; Г.2.6.; I.3.(а.,б.,в., г.) II.- се 1. и II.- се 2. I.2.а.; I.2.б. и II.- се 1. 1.; 2.; 3.а.; 3.б. и - се 2. и - се 1.(а.,б.,в.); 2.а.; 2.б.; 3.(а.,б.,в.,г.) и - се 2.а.; 2.б. и - се
исповеди-ти (се) Ы.а.; Г.1.6.; 2.; 3.; II.- се 1. и II.- се 2. Ы.а.; 2. и II.- се 1. 1.; 2.; -се 1. и -се 2. 1. и - се 1. 1.; 2.; 3.; - се 1. и - се 2. 1.; 2. и -се 1.
крстити (се) И. а. (2 знач.); Ы. (б.,в., г.); !2.(а.(2 знач.),б.,в.) ; I.3.(а., б.); 1.4.; 1.5.(а.,б.); II.- се I.(а.,б.); II.- се 2. (а.(2 знач.),б.); II.- се 3.; II.- се 4.; П.-се 5. И. а.; И. б.; И. в.; 12. а.; 12. б.; 12. в.; II.- се 1. а.; - се 1. б. и II.-се 2. а. 1.а; 1.б.; 1.в. 2.а; 2.б.; 3.; -се 1.; - се 2.а.; - се 2.б.; 3. и 4. 1.а.; 1.б.; 2.а; 2.б.; - се 1.; -се 2.а.; -се 2.б.; 1.(а.,б.,в.); 2.а.; 2.б.; 3.; -се 1.а.; - се 1.б.; - се 2.а.; - се2.б.; 3. и4. 1. а.; 1. б.; 2.а.; 2.б.; 3.; - се 1.а.; - се 1.б.; - се 2.а. и - се 2.б.;
миросати (се) I и II.- се I и II.-се 1 зна-чеае 1. * *
саврша-вати * * * * * *
Табела 2: Информативни (±) семантички описи (дефиници]е)
Нека значеаа лексема, нарочито оних са развщеном полисемщом, у вейсу мери су прецизна, посебно у РСАНУ као на_щетаънщем речнику. Лексема крстити (се) об]ашаена ]е у свсуих 9 (у РСАНУ и PCJ) за нас значащих описа углавном прецизно, осим у случа]у кумовати на крштен>у, што не подразумева увек, како ]е назначено у дефиницщи, и одре^ивати име детету. Особа ксуа се крштава, тако^е, нще увек дете. Осим тога, редундантна ]е друга дефиницща у опису значеаа I.2.a. (РСАНУ) (чином крштен>а превести и преводити у хришНан-ство (незнабошца или припадника друге вере; покрстити, покрштавати). У опису значеаа лексеме исповедити (се) знача^о ]е наглашаваае да се ова радаа чини пред свештеником (у PCJ и РСАНУ, значеае I.2.), а не свештенику, духовнику (РСАНУ, значеае II. ~ се 1.). Дефиницща лексеме одуховити (се) непрецизна]е због сложености термина духован, али одуховити не значи оплеменити интелек-туалним и емотивним особинама (РСАНУ, I.2.6.). Овде би била бола дефиницща из РМС (учинити да што буде духовно; испунити духом). Могло би седодатно прецизирати: испунити Духом Светим.
3. Српсксу лексикографщи и лексикологщи тек предстой проналажеае и даваае оде^еног места лексици из области православне духовности. Jедан од првих корака ]есте указиваае на досадашае недостатке у српсксу лексикографщи када ]е у питаау наведена лексика, чему смо овим истражи-вааем покушали да дамо допринос.
ЛИТЕРАТУРА
Ба]иЬ Р. Емоцща пока]ааа у литургщско-молитвеном дискурсу // Стил. — Бр 4. — Београд, 2005. - С. 245-260.
Ба]иЬ Р. О необходимости знакомства с некоторыми терминами из греческого языка в области богословия и православной духовности // Россия и Греция: диалоги культур: материалы I Междунар. конф. — Ч. II. — Петрозаводск: Изд-во Петразовод. гос. ун-та, 2007. - С. 130—137.
Ба]иЬ Р. О православним празницима у Речнику МС и Речнику САНУ // Шездесет година Института за српски ]език САНУ: зборник радова II. — Београд, 2007. — С. 9—20.
Ба]иЬ Р. О проблемима прево^егаа неких лексема из области православне духовности са руског на српски ]език // Наш ]език XXXIX/1—4. — Београд: Институт за српски ]език САНУ, 2008. — С. 35—42.
Бугаева И.В. Семантические процессы в религиозной лексике //III Международные Бодуэновские чтения: И.А.Бодуэн де Куртенэ и современные проблемы теоретического и прикладного языкознания (Казань, 23—25 мая 2006 г.): тр. и материалы / под общ. ред. К.Р. Галиуллина, Г.А. Николаева. — Казань: Изд-во Казан. гос. ун-та, 2006. — Т. 2. — С. 137—140.
Бугаева И. Агиоантропонимия в православной среде: структурно-семантический анализ. — М.: ФГОУ ВПО РГАУ; МСХАим. К.А. Тимирязева, 2007.
Гадомски А. Религиозная лексика в словарях русского языка XX в. // Obraz swi^tyni w kulturze i literaturze europejskiej. — T.2. — Cz.2. Prace interdyscyplinarne / red. L. Rozek. — CzQstochowa, 2001. — С. 251—261.
Гадомски А. Польская и русская религиозная лексика: попытка систематизации // Крымско-польский сборник научных работ: Дни Адама Мицкевича в Крыму. — Т. 5. — Симферополь: Универзум, 2007. — С. 287—296.
КончаревиЬ К. 1език и православна култура: правци истраживааа // 1език и право-
славна духовност. — Крагу^евац: КалениЬ, 2006. — С. 115—136.
КончаревиЬ К. Руска лексика из религи|ско-црквене сфере и №ена лексикографска обрада // Jезики православна духовност. — Крагу^евац: КалениЬ, 2006. — С. 185—193.
КончаревиЬ К. Уз питагае о предмету конфронтационих лингвокултуролошких ис-питивааа // Стил. — Бр. 7. — Београд, 2008. — С. 151—161.
Крылова К. А. Ситуация билингвизма в сфере церковно-религиозной общественной деятельности в современной России // Stylistyka XIV. — Opole: Opolski un-t, 2005. — С. 383-391.
Речник српског ]езика. — Нови Сад: Матица српска, 2007.
Речник српскохрватског кгаижевног ]езика: т. I—VI. — Нови Сад: Матица српска, 1967—1976.
Речник српскохрватског кгаижевног и народног ]езика, кга. I—XVII. — Београд: Српска академща наука и уметности; Институт за српски ]език, 1959—2006.
Скляревская Г.Н. Словарь православной церковной культуры. — СПб.: Наука, 2000.
Скляревская Г.Н. Современная русская лексикография — достижения и лакуны. // Теория и история славянской лексикографии: науч. материалы к XIV съезду славистов. — М., 2008. — С. 427—463.
Тимофеев К.А. Религиозная лексика русского языка как выражение христианского мировоззрения. — Новосибирск: Изд-во Новосибир. гос. ун-та, 2001.
LEXICOGRAPHIC PROCESSING OF SOME ORTHODOXY LEXEMES IN SERBIAN
MONOLINGUAL DICTIONARIES
R. Bajich
The article deals with the lexicographic processing of the data provided by three Serbian dictionaries on verbs occurring in Orthodoxy texts. The author reveals erroneous semantic descriptions and lexicographic notes on these verbs to improve the processing of similar lexemes in future.
© 2009
Л.Н. Мишина
О ТОЛКОВАНИИ ЗНАЧЕНИЙ СЛОВ В СЛОВАРЯХ ДРЕВНИХ СЛАВЯНСКИХ ЯЗЫКОВ
Чтение и адекватное понимание древних славянских текстов невозможно без обращения к историческим словарям. Изучение значения старославянских и древнерусских слов с опорой на словари необходимо не только в тех случаях, когда интересующее читателя или исследователя слово не сохранилось в современном русском языке (х^догъ — 'искусный, умелый' [Срезневский, 3: 1414]; цлтл — 'украшеше' [Срезневский, 3: 1435]; плюфд — 'легкие, внутренности' [СС 1994: 452], съвъздрьжьникъ — 'сподвижник, тот, кто вместе с кем-либо ве-