Научная статья на тему 'Конда газни тайёрлашга қўйилган талаблар'

Конда газни тайёрлашга қўйилган талаблар Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
57
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
табиий газ / суюлтирилган газ / намлик / концентрация / олтингугурт / карбонат ангидрид / меркаптан / шудринг нуқтаси / углеводород

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Дилшод Шодиевич Неъматов, Бобиржон Замирович Адизов, Мирвоҳид Олимович Сатторов

Конда қудуқдан қазиб олинган газлар таркибида углеводород ва углеводород бўлмаган компонентлар мавжуд бўлиши уни тайёрлаш заруриятини туғдиради. Конда газни тайёрлаш таркибидаги компонентларнинг улушини уни узатишга қўйилган талабларгача етказишдан келиб чиқиб амалга оширилади. Мақолада маҳаллий конларимизда газни тайёрлаш учун қўйилган талаблар ҳақида баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технике и технологии , автор научной работы — Дилшод Шодиевич Неъматов, Бобиржон Замирович Адизов, Мирвоҳид Олимович Сатторов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Конда газни тайёрлашга қўйилган талаблар»

Конда газни тайёрлашга куйилган талаблар

Дилшод Шодиевич Неъматов Бобиржон Замирович Адизов Мирвохид Олимович Сатторов Бухоро мухандислик-технология институти

Аннотация: Конда кудукдан казиб олинган газлар таркибида углеводород ва углеводород булмаган компонентлар мавжуд булиши уни тайёрлаш заруриятини туFдиради. Конда газни тайёрлаш таркибидаги компонентларнинг улушини уни узатишга куйилган талабларгача етказишдан келиб чикиб амалга оширилади. Маколада махаллий конларимизда газни тайёрлаш учун куйилган талаблар хакида баён килинган.

Калит сузлар: табиий газ, суюлтирилган газ, намлик, концентрация, олтингугурт, карбонат ангидрид, меркаптан, шудринг нуктаси, углеводород

Requirements for the preparation of gas in the mine

Dilshod Shodievich Nematov Bobirjon Zamirovich Adizov Mirvahid Olimovich Satorov Bukhara Institute of Engineering and Technology

Abstract: The presence of hydrocarbon and non-hydrocarbon components in the gases extracted from the well in the field makes it necessary to prepare it. Gas preparation in the field is carried out on the basis of bringing the proportion of components to the requirements for its transmission. The article describes the requirements for gas production in our local fields.

Keywords: natural gas, liquefied gas, moisture, concentration, sulfur, carbon dioxide, mercaptan, dew point, hydrocarbon

Газ ва газконденсатли конлардан казиб олинаётган табиий газ махсулоти таркибий жихатдан углеводородли бирикмалардан ташкари сув буFлари, нордон газлар ва бошка кушимчаларни уз ичига олади. Шунинг учун уларни магистрал газ кувурларига юборилганга кадар тозаланади.

Охирги йилларда фойдаланилаётган газ ва газконденсатли конлар кудукларнинг сувланганлик даражасининг ошиши ва катлам босимларининг пасайиши каби омиллар табиий газ тайёрлаш сифатига таъсир килмокда.

Айникса, казиб олинаётган табиий газлар таркибида водород сульфид ва углерод оксидларининг булиши сув буFлари билан биргаликда таъсири натижасида кувур ва жихозлар ишончлилигига кескин таъсир килмокда. Шунинг учун кон шароитида газ таркибий кисмлари узгаришлари ва термодинамик шароитларининг узгаришларини хисобга олган холда кувурлар оркали ташиш ва табиий газни тозалаш ва куритиш технологик жараёнларига зарурий такомиллаштириш тадбирларини куллаб туриш зарурияти туFилади.

Сифатли табиий газ тайёрлаш, ташилаётган газ таркибий жихатдан техник тадбирларини таъминлаб бериш кон шароитида газни дастлабки тайёрлаш, паст хароратли ажратиш ва кимёвий реагентлар ёрдамида тозалаш ва куритиш ишларини сифатли олиб боришни талаб килади.

Табиий газни хом-ашё куринишида товар куринишига келтириш, унинг таркибидаги углеводородлар микдорининг нисбатини камайтириш билан бир фазали холатини таъминлаш, унинг таркибидаги ноуглеводород кушимчаларни ажратиб олиш оркали эришилади.

1-жадвал

Табиий газ курсаткичлари нормалари

№ Курсаткичлар Ёз ойлари ^иш ойлари

1 Намлик буйича газнинг шудринг нуктаси <0 <-5

2 Углеводородлар буйича газнинг шудринг нуктаси <0 <0

3 1 м3 газ таркибидаги кушимчалар массаси, г:

- механик кушимчалар <0,003 <0,003

- водород сульфид <0,002 <0,02

- меркаптанли олтингугурт <0,036 <0,036

4 Кислороднинг хажмий улуши, % <1,0 <1,0

Кон амалиётида табиий газнинг фазали таркибга эришиш доимий бир технологик жараёнлар оркали амалга оширилиши кийинчиликларни тугдиради ва кушимча ишлов бериш усулларининг кулланилишини таказо килади. Масалан, газконденсатли конларни ишлатишнинг охирги боскичларида тармок стандартлари талабларига жавоб берадиган товар газ олиш учун сунъий равишда совутиш курилмаларидан асосий бинонинг узида фойдаланишга туFри келади.

Товар газнинг зарурий курсаткичларини таъминлаш, хар бир коннинг узида амалга оширилиши, иктисодий жихатдан самарадорликга эга булмайди. Шунинг учун газни тайёрлаш курилмалари ва технологик жараёнларини базавий конларда амалга ошириш максадга мувофик булади. Масалан Муборак нефт ва газ казиб чикариш бошкармасига тегишли Зеварда газ конденсатли кони базавий кон сифатида кабул килиниб, базавий кон ва магистрал кувурлар атрофидаги конлар эса хом-ашёсини базавий кон газни комплекс тайёрлаш курилмасига узатади. Кон шароитида газни тайёрлашнинг бундай тизимини кулланилиши, мураккаб кон жихозларини базавий конда концентрациялаш имкониятини

беради ва бунинг билан базавий кон атрофидаги майда конларда соддалаштирилган схемалардан фойдаланиш шароитини туFдиради.

Енгил углеводородлар фракцияси сикилган газ ишлаб чикариш учун махсулот хисобланади. Кейинги кайта ишлаш махсулотлари ёкилFи гази ва баркарор конденсатлар хисобланади. Табиий хом-ашё гази таркибидан олинадиган бундай махсулотлар таркиби ва тузилишига хар хил талаблар куйилади. Сикилган углеводородли товар газларга куйилган асосий талаблар 2-жадвалда келтирилган.

2-жадвал

Ёнувчан сикилган углеводородли газларга куйилган техникавий талаблар

№ Курсаткичлар Нормалари

ПБА кишги ПБА ёзги Бутан

1 Компонент таркиби, %: - метан, этан ва этилен, жами - бутан ва бутилен, жами >4 >75 >6 >60 >6

2 Суюк колдик, 200С да <1 <2 <2

3 Туйинган 6yf босими, МПа <0,16 <1,6 -

4 H2S микдори, г/100 м3 газда <5 <5 <5

5 Олтингугурт микдори, % <0,015 <0,015 <0,015

6 Эркин холдаги сув микдори, % - - -

7 Ишкорлар микдори, %

Кон шароитида табиий ва нефт газларини тайёрлашда, товар газ, суюк углеводородли махсулотлар, сикилган газ, баркарор конденсат ва шу туркумдаги махсулотлар олинади.

Газ конденсатли конлар махсулотининг таркибидаги OFир углеводородлар, газни казиб олиш давомида босим ва хароратнинг пасайиши билан суюк холатга утади. Шунинг учун газ конларидан фарклирок, газ конденсатли конлар газини ташишдан аввал газни сувсизлантиришдан билан бир каторда унинг таркибидаги конденсатларни хам ажратиб олиш зарурати тугилади. К,азиб олинаётган хом -ашё газига ишлов бериш усулларига боFлик равишда газни унинг таркибидаги намликлардан куритиш ва OFир углеводородларни ажратиб олиш жараёнлари, бир курилманинг узида ёки алохида алохида курилмаларда амалга оширилиши мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Economides M.J. Modern Fracturing Enhancing Natural Gas Production-2007

2. Зиберт Т.К., Седых А.Д., Кащицкий Ю.А., Михайлов Н.В., Демин В.М. Подготовка и переработка углеводородных газов и конденсата. Технологии и оборудование: Справочное пособ. М.: ОАО «Недра-Бизнецентр», 2001. -316 е.: ил.

3. Сатторов, М. О., Хасанов, А. С., Неьматов, Ж. Ж., & Артыкова, Р. Р. (2013). УСТАНОВКА ОЧИСТКИ УГЛЕВОДОРОДНЫХ ГАЗОВ ОТ

СЕРОВОДОРОДА РАСТВОРАМИ ЭТАНОЛАМИНОВ. In СОВРЕМЕННЫЕ МАТЕРИАЛЫ, ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЯ (pp. 175-178).

4. Жалолов, Ж. У., Тошев, Ш. О., & Сатторов, М. О. ОСНОВНЫЕ ПРЕИМУЩЕСТВА ИНЕРЦИОННО-ФИЛЬТРУЮЩИХ СЕПАРАТОРОВ. In КОНФЕРЕНЦИЯ-СИМПОЗИУМ (p. 228).

5. Хайдаров, С. Ж., Ражабов, А. С., & Сатторов, М. О. (2021). КОНТРОЛЬ ФИЗИКО-ХИМИЧЕСКИХ СВОЙСТВ И КАЧЕСТВА ПРОДУКЦИИ ГАЗОВОГО ПРОМЫСЛА. Science and Education, 2(3).

6. Жамолов, Ж. Ж., Каландаров, Д. А., & Сатторов, М. О. (2021). ОСОБЕННОСТИ ОХЛАЖДЕНИЯ КОНДЕНСАТСОДЕРЖАЩИХ ГАЗОВ ПРИ РЕДУЦИРОВАНИИ И ДЕТАНДИРОВАНИИ. Science and Education, 2(3).

7. Умуров, Б. Ш. У., & Сатторов, М. О. (2017). Изучение химизма взаимодействия ffiS, СО2 и других компонентов с алканоламинами. Вопросы науки и образования, (11 (12)).

8. Сатторов, М. О. (2017). Изучения процесса хемосорбционной очистки природного газа. Научный аспект, (1-2), 199-201.

9. Жалилов, Б. А. У., & Сатторов, М. О. (2018). Выбор метода очистки кислых газов. Вопросы науки и образования, (2 (14)).

10. Хасанов, А. С., Сатторов, М. О., & Ямалетдинова, А. А. (2015). Технологическое оформление установок аминовой очистки газов. Молодой ученый, (2), 225-226.

11. Хасанов, А. С., Сатторов, М. О., & Ямалетдинова, А. А. (2015). Образование термостойких солей в аминовых растворах очистки природных газов. Молодой ученый, (2), 223-225.

12. Ямалетдинова, А. А., & Уроков, А. У. (2018). Изучение метода осушки и очистки газов растворами гликолей. Научный аспект, 7(4), 854-856.

13. Ямалетдинова, А. А., & Шадиева, Н. Т. (2018). Определение влажности углеводородных газов методом" точки росы". Научный аспект, 7(4), 873-875.

14. Сулейманов, С. М., & Ямалетдинова, А. А. (2017). Исследование свойства дистиллятов газового конденсата. Вопросы науки и образования, (2 (3)), 21-23.

15. Bahronov, J. S. O. G. L., & Do'Stov, X. B. (2023). Gazdan olingan yoqilg'ilarning neftdan olingan yoqilg'iga nisbatan afzalligi. Science and Education, 4(2), 620-624.

16. Ямалетдинова, А. А. (2016). Влияние гидратов при осушке газа. Научный аспект, (4), 173-175.

17. Ямалетдинова, А. А., & Абдуллаева, Ш. Ш. (2016). Подготовка нефти и газа на нефтегазовых месторождениях в период падающей добычи. Молодой ученый, (2), 282-285.

18. угли Жалолов, Ж. У., Тошев, Ш. О., & Сатторов, М. О. (2022). Очистка газа от твердых и жидких примесей на инерционном сепараторе. Science and Education, 3(4), 565-568.

19. Очилов, А. А., & Суяров, М. Т. У. (2016). Адсорбция ароматических углеводородов. Наука и образование сегодня, (2 (3)), 25-27.

20. Маъруф, Б. У. Ш., & Обидов, Х. О. (2022). Проблемы и решения очистки природного газа от кислых компонентов. Science and Education, 3(4), 569-573.

21. Toshev, S. S. O. G. L., Kazakova, M. B. Q., & Obidov, H. O. (2022). Tabiiy gazlarni adsorbsion quritish jarayonida adsorben^ming хоssаlаrini tadqiq qilish. Science and Education, 3(5), 487-495.

22. Olimovich, O. H., & Nizomovich, A. V. (2022). CALCULATION OF THERMODYNAMIC PARAMETERS OF CHEMICAL REACTIONS IN THE PROCESS OF CLEANING EXPANDER GASES FROM ACID COMPONENTS. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR), 8(11), 306-308.

23. Обидов, Х. О., Паноев, Э. Р., & Дустов, Х. Б. (2021). Анализ коррозионных характеристик различных алканоламинов при очистке газа. Science and Education, 2(4), 173-177.

24. Паноев, Э. Р., Обидов, Х. О., Мирзаев, Э. Э., & Дустов, Х. Б. (2021). Механизм сорбции кислых компонентов природного газа абсорбентами. Science and Education, 2(4), 221-226.

25. Тураева Хабиба Тошбобоевна, & Тиллаева Шахноза Фахритдиновна (2017). Изучение методов осушки и очистки газов растворами гликолей. Вопросы науки и образования, (3 (4)), 27-29.

26. Shaxnoza Faxritdinovna Tilloyeva, & Qahramon Qandiyorovich Sharipov (2022). Мтега1 аdsоrbеntlаr-sеоlitlаrning yutuvchanlik xususiyatlari tadqiqoti. Science and Education, 3 (10), 183-188.

27. Акрамова, З. Н., Мавлонов, Э. О., & Шарипов, К К (2021). ПАСТ ХДРОРАТЛИ СЕПАРАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ГАЗКОНДЕНСАТЛИ КОНЛАРДА ТАБИИЙ ГАЗНИ ТАЙЁРЛАШ. Science and Education, 2(3), 153159.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.