Izvori šumova na brodovima i putevi njihovog rasprostiranja unutar brodskih konstrukcija Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

Mr Radosav Nikolić,

pukovnik, dipl. in '. mr Zivojin Petrović, kapetan I klase, dipl. in'. mr Dragan Trifković,

kapetan I klase, dipl. in'.

Vojna akademija — Odsek logistike, Beograd

IZVORI [UMOVA NA BRODOVIMA I PUTEVI NJIHOVOG RASPROSTIRANJA UNUTAR BRODSKIH KONSTRUKCIJA

UDC: 623.82 : 534.23

Rezime:

U radu su opisani izvori sumova na brodovima i putevi njihovog rasprostiranja unutar brodskih konstrukcija. Obralen je uticaj oscilacija konstrukcija na intenzitet sumova. Prika-zane su spektralne karakteristike suma koje proizvode motori na brodovima, norme sumnosti na brodovima, zastitna sredstva od buke (opsta, lokalna i individualna), kao i osnovne meto-de za smanjenje sumova na brodovima.

Kljucne reci: brod, brodska konstrukcija, sumovi, buka, prenos zvuka, zastitna sredstva, izolacija.

NOISE SOURCES ON SHIPS AND NOISE DISTRIBUTION INSIDE THE SHIP STRUCTURE

Summary:

This paper presents noise sources on ships and the ways of its distribution inside the ship structure. The influence of structure oscillations on the noise intensity has been also explained. There is a review of noise spectrum characteristics of common ship engines, marine noise standards, noise protection equipment (overall, local and individual) as well as basic methods of noise prevention.

Key words: ship, ship structure, noise, transfer of sound, protection means, isolation.

Uvod

Osnovni izvori {umova na brodovima nastaju kao posledica rada glavnih i pomo}nih brodskih ma{ina (pogonski motori, parne i gasne turbine, pumpe, kompresori, ventilatori, separatori goriva i maziva i drugi). [umovi se javljaju pri radu op{te brodske i ma{inske ventilaci-je, brodskih sistema za pretakanje goriva, klima ure|aja i ure|aja op{te namene kod velikih brodova (liftovi, sanitarni ~vorovi i sl.). Postoje i drugi izvori {umova koji se uslovno mogu smatrati se-kundarnim, a nastaju kao posledica trenja

slabo spojenih podnica, cevovoda i dru-gih metalnih delova i konstrukcija, kod kojih se javljaju oscilacije pri kretanju broda. Oscilacije se mogu javljati u obla-sti infrazvu~nih frekvencija, kao zvecka-nje, lupanje i brujanje.

Na putni~kim brodovima, na putni-ke, pored {umova nastalih od ma{inskih ure|aja i mehanizama, negativan uticaj imaju i {umovi nastali zbog prisustva dru-gih putnika, koji se manifestuju preko: glasnog razgovora i smeha u susednim prostorijama, de~je vriske, bata koraka po hodnicima i palubama i sl. Svi navedeni izvori {umova nalaze se unutar broda.

86

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2005.

Šumovi mogu nastati pri radu brod-skih propelera, posebno u uslovima poja-ve kavitacije ili zbog tonalnog ogla{ava-nja usled oscilacija krila propelera. U kr-menim prostorima broda {umovi mogu nastati zbog oscilacija krmene oplate, pe-riodi~nog zapljuskivanja pogonskih propelera, kao i zbog sopstvenog {uma propelera izazvanog oscilacijama i implozi-jama vazdu{nih kaverni na krilima propelera u uslovima kavitacije. Poseban uticaj ispoljavaju {umovi koji nastaju zbog kavitacije pogonskih ure|aja u toku manevrisanja broda [ 1 ].

Na brodovima sa podvodnim krili-ma (hidrokrilni brodovi) {umovi su vrlo izraženi, a nastaju zbog udara talasa o dno i trup broda, a na ledolomcima zbog udaranja trupa broda o led. Na brodovi-ma sa vazdu{nim jastukom {umovi nastaju kao posledica rada snažnih ventilacio-nih ma{ina i vazdu{nih propelera (elisa).

Sumovi na brodovima

Na brodovima su moguća dva razli-~ita puta za prenos zvuka od izvora do mesta prijema. Prvi je vazdu{ni put, kod koga zvuk ne menja sredinu kroz koju se prostire, a drugi put je kroz ~vrsta tela (brodska konstrukcija) koja osciluju, pri ~emu se buka prenosi putem oscilacija. Za ovu buku upotrebljava se i termin „strukturna buka“ [3]. Na mestu prijema ovih oscilacija stvaraju se zvu~ni talasi u vazdu{nom prostoru tako da ih ~ulo slu-ha može registrovati. Izuzetak predsta-vljaju oscilacije koje na ~lanove posade brodova deluju neposredno, na primer ta-ko {to pod (paluba i sl.) na kome oni sto-je osciluje. Uticaj ovih oscilacija naro~ito dolazi do izražaja u oblasti infrazvuka.

One su neprijatne, ometaju ~lanove posada brodova i, u mnogo ~emu, njihovo dejstvo je sli~no dejstvu buke [3].

Na brodovima su mogući sledeći pu-tevi prenosa zvuka (prikazani na slici 1):

1. Prenos zvuka kroz zidove, podo-ve, pregrade i palube, oscilovanjem konstrukcija (sli~no oscilovanju membrana) i ima talasni karakter.

2. Prenos zvuka kroz prozorske otvore, palubne otvore, ventilacione ka-nale, proreze, slabo zaptivena vrata i sl.

3. Prenos akusti~kih oscilacija preko fundamenata i brodskih konstrukcija mo-že izazvati pojavu buke u susednim i uda-ljenim prostorijama. Prenos zvuka u su-sedne prostorije, koji nastaje od pobudnih oscilacija raznih za{titnih konstrukcija, smatra se sekundarnim. Po{to je to obi~no mala zvu~na energija, pri dobro izvedenoj zvu~noj izolaciji može se smanjiti nivo {uma u susednim prostorijama.

Odnos izmelu nivoa {uma koji se prenosi raznim putevima, zavisi od ka-raktera njegovog izvora i konstrukcije akusti~ne za{tite prostora. Za urelaje sa velikim nivoom {uma (ventilatori), koji

Sl. 1 - Putevi prenosa zvučnih oscilacija od izvora zvuka do susedne prostorije:

1 - kroz pregrade; 2 - kroz otvore u pregradama;

3 — na temelj i konstrukciju masinskog prostora;

4 - pomoću uzbude (nadražaja) pregrada ili obloga

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2005.

87

su ugrađeni u slabo izolovane prostore ili prostore sa velikim brojem otvora, osnovni putevi prenosa zvuka svrstani su pod 1 i 2. Pri radu takvih mehanizama, kod kojih se osciluju}a energija pretvara prvenstveno u zvu~ne oscilacije (dizel motori, pumpe, kompresori) {um u su-sednim i udaljenim prostorima prenosi se uglavnom tre}im na~inom. To se poseb-no odnosi na mehanizme bez amortizera, koji su postavljeni na lake temelje, i u prostorima sa dobrom zvu~nom izolaci-jom. U brodskim prostorima, koji su uda-ljeni od izvora oscilacija, {um se uvek ja-vlja kao posledica zvu~nih oscilacija koje se prenose putem brodske konstrukcije. Na osnovu toga može se zaklju~iti da u brodskim prostorima koji su udaljeni od izvora {umova i oscilacija nije svrsishod-no izvoditi kvalitetnu izolaciju od {umova koji se prenose vazdusnim putem, ne-go naprotiv - teži{te treba da bude na izolaciji zvu~nih oscilacija.

Na slici 2 prikazan je spektogram u prostorima pogonskog kompleksa. Speci-jalne mere za smanjenje {uma na brodu u prikazanom slu~aju nisu predviđene.

Nivc innu [dll I

X J-'U-J \s 4 ^ i 1

L-Lh-4 \\ 'y-a-4 V s 2^

i . ..4-’ r N s * s ,

2 r-"4. .-A U

\ . 4 4

ко 4

и 125 250 see ItKB 2000 «00 5000

ГМИ

Sl. 2 — Spektri i nivoi {uma u prostorima pogonskog kompleksa:

1 — u mašinskom prostoru između dizel generatora 2 i 3; 2 — na donjoj rešetki ventilacionog otvora;

3 — u centralnom upravljackom pultu (vrata mašinskogprostora zatvorena); 4 — u ambulanti

Kako se vidi iz grafikona (markacije na vertikalnoj osi) nivo {uma u nekim prostorima dostiže znatnu vrednost. U ma{inskom prostoru nivo {uma iznosi 115 do 118 dB (re 20 pPa) [3], a na izla-zu ventilacione cevi za ubacivanje va-zduha u prostorije prema{uje prag ljud-skog bola (u zavisnosti od frekvencije ni-vo {uma kre}e se u granicama od 110 do 130 dB) [3]. U brodskoj ambulanti (i ne-kim drugim kabinama) nivo {uma dostiže 81 do 83 dB. Spektralne krive prikazuju da maksimalni nivo {uma u ma{inskom prostoru zauzima oblast od tre}e do pete oktave, {to zna~i da definisana norma {umnosti za brodove nije ispunjena. Van ma{inskog prostora najvi{i nivo u spek-tru {uma susre}e se na nižim frekvencija-ma, {to je uslovljeno oscilacijama na ni-žim frekvencijama koje se slabije izoluju i amortizuju pri rasprostiranju kroz brod-sku konstrukciju.

Nivo {uma na brodu sa dizel pogo-nom, pri promeni režima plovidbe od „lagano“ do „punom snagom“, unutar brodskih prostorija menja se za 4 do 5 dB. Ako je brod na vezu, kada rade samo pomo}ni dizel motori (generatori), nivo {uma je, takođe, visok i prema{uje nivo pogonskih motora pri režimu plovidbe „lagano“. U ma{inskom prostoru uvek se javlja {um visokog nivoa, zbog rada glavnih motora (slika 3). Na mostovima i palubama srednjeg nadgrađa, koji su od ma{inskog prostora odvojeni nepropu-snim međuprostorima i izduženim kon-strukcijama trupa, nivo {uma je za 30 do 40 dB niži nego u ma{inskom prostoru.

Motori zauzimaju relativno mali deo povr{ine ma{inskog prostora, zbog ~ega postoji velika mogu}nost ugradnje kon-

88

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2005.

Sl. 3 — Nivo suma (brojevi u zagradama) u masinskom prostoru, na palubama i mostu tankera:

1 — u masinskom prostoru; 2 — na krmenoj palubi iznadpogona; 3 — u krmenom delu gornje palube;

4 — u krmenom delu iznad pogona; 5 — na gornjoj krmenoj palubi; 6 — na otvorenom delu donjeg mosta; 7 — u donjem mostu; 8 — na centralnom

mostu; 9 — na gornjoj neprekidnoj palubi; KK — u krmenom vodonepropusnom međuprostoru

strukcija za izolaciju i apsorpciju zvuka.

5 obzirom na to da takve konstrukcije u razmatranom slucaju nisu ugra|ene, pri-sutan je bio visoki nivo šuma kako blizu dizel motora (110 do 117 dB) tako i na mestu za upravljanje (105 do 110 dB).

Nivo šuma dizel generatora u prostorijama tegljača - gurača u zavisnosti od vrste amortizera

Nivo šuma, fdBl, pri radu:

Naziv prostorije Levog dizel generatora (postavljenog na gumene amortizere) Desnog dizel generatora (postavljenog na opružne amortizere)

Prostor dizel generatora 105 106

Salon 85 74

Kabina prvog mašiniste 93 79

Kabina drugog mašiniste 88 72

Kabina trećeg mašiniste 88 74

Kabina kapetana 75 72

Radio-kabina 81 71

Navigaciona kabina 81 69

U tabeli je prikazan nivo šuma na snažnom recnom tegljacu - guracu. Pri-kazani podaci pokazuju da na malim bro-dovima šumovi u svim prostorijama, osim mašinskog prostora, nastaju kao po-sledica zvucnih oscilacija konstrukcije

63 125 250 500 1000 2000 4000 8000

Sl. 4 — Spektralne karakteristike suma koji se prenosi vazdusnim putem i zvucnih oscilacija nekih tipova brodskih dizel motora

trupa. Promenom karakteristika amortizera moguće je smanjiti nivo oscilovanja motora, pri cemu se šumovi u svim prostorijama znatno smanjuju, mada šum motora koji se prenosi vazdušnim putem ostaje nepromenjen.

Na slici 4 prikazane su spektralne karakteristike šuma i zvucnih oscilacija nekih tipova brodskih dizel motora, dobi-jene na osnovu rezultata izbora i proracu-na malošumnih amortizujućih sklopova.

Na slici 5 prikazan je spektogram šuma u prostorima broda sa podvodnim krilima. Primećuju se znatni nivoi šuma, narocito na niskim frekvencijama.

Norme šumnosti na brodovima

Danas u svetu postoje norme dozvo-ljenog nivoa šuma na brodovima. Krive dozvoljenih nivoa šuma opadaju sa pove-ćanjem frekvencije (slika 6), što odgova-ra zahtevima za smanjenje štetnih viso-

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2005.

89

Sl. 5 — Spektar šuma u prostorijama hidrokrilnog broda:

1 — pram~ani salon;

2 — krmeni salon;

3 — navigaciona kabina;

4 — masinski prostor

kofrekventnih komponenti šuma. Norme su ustanovljene za masinske i službene prostore, kao i prostore za stanovanje, na osnovu vremena trajanja šuma. Pri perio-di~nom delovanju šuma dozvoljena spek-tralna kriva je za 10 dB viša nego kod njegovog neprekidnog delovanja (slika 6a). Treba napomenuti da se na brodovi-ma, kod kojih nivo šuma prelazi grani~ne vrednosti (kriva 1), moraju koristiti li~na zaštitna sredstva (antifoni, ~epovi za uši, šlemovi i sl.), radi zaštite pri obilasku mašinskog prostora, kada su pogonske mašine u radu.

U prostorima za stanovanje i službe-nim prostorima najviši dozvoljeni nivoi šuma su kod brodova sa podvodnim kri-lima (kriva 4 slika 6b), što je uslovljeno nizom teškoća vezanim za smanjenje šu-mova na tim brodovima. Za neke katego-rije brodova dozvoljeno je i premašivanje norme, ali ne za više od 3 dB u bilo kojoj oktavi ili poluoktavi opsega. Pri merenju nivoa šuma u poluoktavnom opsegu, kri-ve opadaju za 3 dB, a pri merenju u jed-notrećinskom oktavnom opsegu za 5 dB u odnosu na podatke prikazane na grafi-konima.

Sl. 6a — Grani~ne vrednosti dozvoljenih nivoa sumova u masinskim prostorima i izolovanim prostorima za upravljanje:

1 — pri radu u masinskom prostoru u toku cele smene (7 ili vise ~asova); 2 — pri periodi~nom radu u masinskom prostoru u toku smene (opste vreme delovanja suma najvise 120 minuta u toku dana); 3 — u izolovanim prostorima za upravljanje; 4 — u masinskim prostorima brodova koji su opremljeni sredstvima kompleksne automatizacije

Sl. 6b — Grani~ne vrednosti dozvoljenih nivoa sumova u li~nim, zajedni~kim i sluzbenim prostorijama broda:

1 — na morskim brodovima koji plove vise od 24 ~asa; 2 — na morskim i re~nim brodovima koji plove do 24 ~asa; 3 — na morskim i re~nim brodovima koji plove do 8 ~asova; 4 — na morskim i re~nim brodovima i komandnim prostorima i putni~kim salonima hidrokrilnih brodova

90

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2005.

Normama su obuhvaćeni nacin me-renja suma na brodovima, kao i odredena pravila vezana za sprecavanje stetnog dejstva suma na brodsku posadu, kao sto su: postavljanje, gde god je to moguće, daljinskog upravljanja radom glavnih i pomoćnih masina; promena režima rada i odmora posade, radi smanjenja vremena neprekidnog izlaganja buci.

Za svakog clana pogonskog brod-skog kompleksa vodi se tzv. slusni karton. Kada se kod lica izmedu dva godisnja me-dicinska pregleda ustanove odstupanja u slusnom pragu, ili pogorsanje opsteg zdravstvenog stanja organizma, oni se moraju obavezno premestiti na radna me-sta gde nema stetnog uticaja buke.

Zadaci, metode i sredstva za

smanjenje šumova na brodovima

Postoje dva prakticna zadatka brod-ske akustike vezana za smanjenje sumo-va na brodovima, a to su: smanjenje ne-prijatnog osećaja i jacine suma i poveća-nje razgovetnosti verbalne komunikacije.

Resenje prvog zadatka zahteva, pre svega, slabljenje za percepciju najnepri-jatnijih oscilacija visoke frekvencije. Pri izdavanju i prijemu komandi, i pri tele-fonskim razgovorima izmedu clanova posade i putnika, treba obezbediti dovolj-no dobru razumljivost govora. To spada u teži zadatak, jer zahteva smanjenje su-ma u oblasti osnovnih komponenti govo-ra (300 do 3000 Hz) a po mogućnosti i u oblastima nižih frekvencija. Za poveća-nje razumljivosti telefonskih razgovora u uslovima suma primenjuju se elektroaku-sticke metode, kao sto je rezanje maskir-nih oscilacija niske frekvencije.

Pri projektovanju brodova velike to-naže pojavljuju se konstrukciono-akustic-ni problemi, koje treba resavati slicno prethodno navedenim. Takav zadatak su-sreće se pri resavanju problema optimal-nog vremena reverberacije i stvaranja rav-nomerne cujnosti u muzickim salonima, amfiteatrima za nastavu i bioskopskim sa-lama. Jedan od nacina resenja problema je akusticna obrada unutrasnjih povrsina prostorija, koja istovremeno omogućava i smanjenje suma. Treba imati u vidu da nanosenjem na zidove prostorija velikog broja slojeva prigusivaca zvuka, radi smanjenja nivoa sumnosti, za posledicu može imati pogorsanje reverberacionog režima. Problem se može resiti uvodenjem vestac-ke reverberacije.

Osnovne metode za resavanje problema sumova su: smanjenje sumova i oscilacija na izvorima njihovog postanka i izolacija i gusenje sumova koji se prenose vazdusnim putem kao i zvucnih oscilacija.

Pozitivni efekti, takode, mogu se postići racionalnim rasporedom prostori-ja i opreme koja predstavlja izvor suma u njima, i izborom tipova i uredaja koji najbolje ispunjavaju akusticke zahteve.

Pored navedenih postupaka treba imati u vidu i principe koji imaju direk-tan uticaj na proces stvaranja i rasprosti-ranja zvuka i oscilacija. Oni se odnose na sprecavanje ili otklanjanje oscilacija kon-strukcija i dodirivanja metalnih elemena-ta, smanjenje emisionih povrsina suma, promenu impedance pobudivaca i emite-ra oscilacija i sl.

Najefikasnije mere za smanjenje stetnog uticaja buke i zvucnih oscilacija odnose se na otklanjanje uzroka njihovog nastajanja. Medutim, ovo je cesto

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2005.

91

nemoguće prakticno izvesti. Preduzete mere mogu biti: opste, lokalne ili indivi-dualne [4]. U opste profilakticke mere spadaju izbor tehnoloskog procesa i ma-sina koje emituju manje buke, izolova-nje svih izvora zvuka oblaganjem njiho-vih unutrasnjih povrsina materijalima koji apsorbuju buku, merenje i kontrola svih vrsta buke i oscilacija. Opsta zastita može nekada da snizi nivo buke i za 20 dB sa relativno skromnim ulaganjima. U drugu grupu spadaju presvlake za zvuc-nu izolaciju mehanizama, postavljanje raznih vrsta akusticnih kabina, apsorbu-jućih ekrana, pregrada i stitova. U ovu grupu može se svrstati i akusticna obra-da ventilacionih kanala, postavljanje specijalnih ventilacionih prigusivaca, prigusenje izduvne i usisne grane moto-ra, ugradnja prigusivackih uređaja u prostorima za boravak i odmor, kao i na putevima unutar brodskog transporta. Primena navedenih apsorbujućih sred-stava za posledicu može imati promenu arhitekture i akusticnog režima prostora u celini. U slicnim slucajevima ta sred-stva je svrsishodnije usmeriti na razvoj opstih zastitnih sredstava od buke. Indi-vidualne preventivne mere zastite sasto-je se u upotrebi zastitnih sredstava (ce-pova za usi, stitnika ili kaciga) koje, ako su dobro izrađene, mogu imati izolacio-ni efekat i preko 30 dB.

Najefikasnija sredstva za izolaciju zvucnih oscilacija konstrukcija su amor-tizeri, elasticni spojevi i prikljucci, ela-sticni umeci i podloske sa malim akustic-nim otporom. U posebnim slucajevima, za izolaciju oscilacija nastalih zbog ugiba relativno tankih ploca mogu se koristiti mase za ublažavanje oscilacija. One mo-gu biti formirane ne samo u obliku stvar-

ne sopstvene mase, nego i u obliku kon-strukcionih brodskih elemenata - pode-bljanja palubnih otvora, rebara i sl.

Smanjenje zvucnih oscilacija, u si-rokom dijapazonu frekvencija, moguće je postići pomoću specijalnih pokrivaca za apsorpciju oscilacija koji se nanose na fundamente i konstrukcije trupa. Slicni pokrivaci danas se sve vise primenjuju u automobilskoj i avio industriji. Za apsorpciju intenzivnih niskofrekventnih oscilacija sve veću primenu nalaze anti-vibratori, koji se postavljaju na određe-nim mehanizmima, ležajima glavnog po-gonskog vratila, palubi i sl. Antivibracio-ni sistemi sastoje se od elemenata mase, elasticnosti i trenja, a mogu se koristiti za apsorpciju i izolaciju oscilacija nastalih zbog ugiba ploca na zvucnim frekvenci-jama (apsorberi strukturnog zvuka). Fizi-olosko dejstvo intenzivnih oscilacija smanjuje se upotrebom antivibracionih uložaka koje brodska posada stavlja u obuću.

Za prigusenje sumova motora primenjuju se, pored konstruktivnih mera koje ublažuju pojavu kavitacije i „penjenja“ propelera, i akusticna sredstva izolacije. Potrebe za sredstvima za zastitu od buke određuju se već u fazi projektovanja bro-da. Zeljeni akusticni efekat postiže se, po pravilu, samo pri istovremenoj primeni svih raspoloživih mera za smanjenje aku-sticnog suma. Znatan broj lokalnih zastit-nih sredstava može na brodu biti ugrađen naknadno u toku remonta ili modernizaci-je. Metode zvucne izolacije i izolacije zvucnih oscilacija i njihove apsorpcije, promene impedancije i smanjenje oscilu-jućih sila primenjuju se i neposredno kod konstrukcije brodskih mehanizama i siste-ma, radi smanjenja sumova i zvucnih oscilacija pri njihovom radu [1].

92

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2005.

Zaključak

Pored osnovnih šumova, na brodo-vima se cesto javljaju i sekundarni šumo-vi, kao posledica trenja i oscilacija slabo spojenih metalnih elemenata konstrukcije broda. Ovi šumovi cesto se nalaze u oblasti infrazvucnih frekvencija. Na bro-du se zvuk prenosi kroz pregrade, podo-ve i palube na nižim frekvencijama, i pu-tem oscilacija konstrukcija na višim frekvencijama. Na prenos zvuka posebno utice konstrukciono rešenje ugradnje ma-šina i mehanizama koji predstavljaju iz-vor zvucnih oscilacija. Ugradnjom odgo-varajućih amortizera između mašine, od-nosno mehanizma i fundamenta broda, na kojem su oni montirani, smanjuje se prenos zvuka preko konstrukcije kao i njene zvucne oscilacije, ali ostaje zvuk koji se prenosi vazdušnim putem. Radi smanjenja buke potrebno je izvršiti do-datnu zvucnu izolaciju ugradnjom odgo-varajućih apsorpcionih materijala, kako

bi se postigle odgovarajuće norme šum-nosti na brodu. Pri tome koriste se odgo-varajuće metode za smanjenje šuma i oscilacija na izvorima njihovog nastanka. Za zaštitu clanova posade od buke neop-hodna je upotreba zaštitnih sredstava (opštih, lokalnih i individualnih).

Metode za izolaciju buke, priguše-nje oscilacija, povećanje apsorpcije zvuka i promene impedancije, koriste se pri projektovanju brodske konstrukcije i iz-boru brodskih mašina i mehanizama. Međutim, nemoguće je potpuno elimini-sati pojavu šumova, odnosno buke, ali ih je moguće ublažiti, tj. smanjiti za nekoli-ko desetina decibela (10 do 30 dB).

Literatura:

[1] Клюкин, И. И.: Боръба с шумом и звуковой вибрациеи на судах, Леннинград, 1971.

[2] Зинченкоб В. И., Захаров, В. К.: Снижение шума на судах, Леннинград, 1968.

[3] Kurtović, H.: Osnovi tehničke akustike, Beograd, 1990.

[4] Simonović, M.; Kalić, D.; Pravica, P.: Buka, štetna dejstva, merenja i zaštita, Niš, 1982.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2005.

93