ИЖТИМОИЙ ФАОЛЛИК ВА ТОЛЕРАНТЛИКНИ ЮКСАЛТИРИШНИНГ
МУ^ИМ ЖЩАТЛАРИ Ибрагимов Вахобжон, укитувчи, Фаргона давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo. 7529867 Аннотация: Фукаролик жамиятида ижтимоий фаоллик ижтимоий муносабатларнинг онгли, бегараз тахлилига хамда уларнинг у ёки бу элементларини узгартиришга интилиш даражасини ифодалайди. Инсон ижтимоий ахамиятга эга булган бирон - бир жиддий муаммога дуч келган хамда уларни хал этиш учун янги конунларни кабул килиш ёки мавжуд конунлар механизмини такомиллаштириш кераклигини англаган такдирда ижтимоий фаоллик интилиш янада кучаяди. Жамият аъзоларининг ижтимоий фаоллиги турли шаклларда намоён булиши мумкин.
Калит сузлар: фаоллик, фукаролик жамияти, давлат, ижтимоий фаоллик, толерантлик.
ВАЖНЫЕ АСПЕКТЫ СОЦИАЛЬНОЙ АКТИВНОСТИ И ПОВЫШЕНИЯ
ТОЛЕРАНТНОСТИ Аннотация: социальная активность в гражданском обществе выражает степень стремления к сознательному, непредвзятому анализу общественных отношений, а также к изменению тех или иных их элементов. Социальная активность устремленность усиливается, когда человек сталкивается с какой - либо серьезной проблемой, имеющей общественное значение, и понимает, что для ее решения необходимо принять новые законы или усовершенствовать механизм действующих законов. Социальная активность членов общества может проявляться в различных формах.
Ключевые слова: активность, гражданское общество, государство, социальная активность, толерантность.
IMPORTANT ASPECTS OF SOCIAL ACTIVITY AND INCREASING TOLERANCE Abstract: social activity in civil society expresses the degree of striving for a conscious, unbiased analysis of social relations, as well as for changing certain elements of them. Social activity aspiration increases when a person is faced with any serious problem of public importance and understands that to solve it it is necessary to adopt new laws or improve the mechanism of existing laws. Social activity of members of society can manifest itself in various forms. Keywords: activism, civil society, the state, social activity, tolerance.
Фукаролик жамияти - мазкур мамлакатнинг хар бир фукаросига иктисодий ва сиёсий турмушини уз ихтиёри асосида куришга тула эркинликни кафолатловчи маълум ижтимоий тизим. Фукаролик жамиятини инсонлардаги уз - узини англаш, уларнинг объектив равишдаги масъулият хиссини сезиш кобилиятининг юксалишига хамоханг равишда шаклланиб боради.
Намоён булиши табиатига кура уни конструктив ва деструктив турларга ажратилади. Конструктив ижтимоий фаоллик шундан иборатки, унда жамият аъзолари муайян зиддиятлар билан тукнашувда ана шу зиддиятларни мавжуд ижтимоий тизим. ^онуний хукукий дастурлар ёрдамида бартараф этиш учун интилади. Мавжуд конунлар
КИРИШ
асосида уз манфаатларини ифодалаш, муаммоларни хал килиш учун жамоат бирлашмаларини тузади.
ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ
Дестуруктив деб белгилаш мумкин булган ижтимоий фаолликнинг мазмуни узгачадир. Бундай фаоллик мавжуд ижтимоий тизимга карши каратилган булиб, уни йук; килишга интилишда намоён булади. У мавжуд хукукий дастурлар билан уз максадига эришиш, ижтимоий ахамиятга эга муаммоларни хал килиш имкони йук, деб хисобланган вазиятда юзага келади. Бундай лолларда ижтимоий фаоллик аник хукукий чегараларга эга булмайди. Бу эса ижтимоий вазиятнинг кескинлашувига олиб келиши мумкин. Ижтимоий фаолликнинг ушбу тури ижтимоий муносабатлардаги бекарорлик даврларида кузатилади. Ижтимоий фаоллик ижтимоий толерантлик билан мутаносибдир.
Толерантлик атамаси лотинча «чидамлилик» сузидан олинган булиб, узгаларнинг фикрлари ва карашларига нисбатан багрикенгликни англатади. «Толерантлик - бу тинчликка эришиш имконининг мавжудлиги хамда уруш маданиятсизлигидан тинчлик маданияти сари етакловчи омилдир», дейилади 1995 йилда ЮНЕСКО нинг Бош Конференцияси томонидан кабул килинган «Толерантлик тамойиллари декларацияси»да. Дархакикат, толерантлик, биз яшаётган дунё маданиятларининг ранг - баранглигини, узини намоён этиш шаклларини хурмат килиш, тугри тушуниш ва кабул кила олиш; акидапарастлик, мутлок хакикатдан воз кечиш ва инсон хукуклари сохасидаги халкаро хукукий хужжатларда белгиланган меъёрларга кушилиш демакдир. Толерантлик - бу ён бериш, писанд килмаслик ёки икки юзламачилик эмас, балки энг аввало, инсон хукук ва эркинликларини тан олиш асосида карор топадиган фаол муносабатдир. Толерантлик - бу узгаларнинг фикри, карашлари ва хатти - харакатига нофаол, табиий равишда буйсунишни англатмайди. Балки алохида одамлар, турли гурухлар, халклар, ижтимоий гурухлар уртасида тушуниш, ижобий хамкорлик йулидаги фаол ахлокий афзаллик ва психологик хозирликни англатади.
Толерантлик ёшларнинг узгача фикрловчи шахсларга хамда бошка маданиятларга нисбатан деструктив хатти - харакатларнинг олдини олишга асос булиб хизмат килади.
Инсонда болаликдан бошка одамни кандай булса, шундайлигича, унинг фикри, табиати, маданияти, карашларидаги мураккабликлар билан кабул кила олиш лаёкатини шакллантириш лозим. таълим ва тарбия оркали ёшларга шундай фикрни сингдириш оркали одамлар турмуш тарзи, маданияти, ижтимоий келиб чикиши, моддий фаравонлиги ва хоказоларга карамай, узаро тенг эканлигини англатиши лозим.
Огох булиш, содир булаётган вокеаларга нисбатан бефарк колмаслик хозирги даврда ёшларнинг ижтимоий фаоллигини такозо этади. Бу эса ёшларни мехр - окибат, адолат, демократия рухида тарбиялаш, уларда уз узини тарбиялаш ва ривожлантириш туйгусини шакллантириш, ижтимоий фаолликка булган эхтиёж, турли ва кенг куламдаги ахборотларни тугри бахолай олиш ва янги билим сохаларини узлаштириш каби хусусиятларнинг шаклланишини жонлантиради. Замонавий таълимнинг вазифаларидан бири ёшлар уртасида ижтимоий фаоллик ва толерантликни ривожлантиришдир[1].
ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ ВА МУ^ОКАМА
Сергак булиш, содир булаётган вокеаларга нисбатан бефарк колмаслик хозирги даврда ёшларнинг ижтимоий фаоллигини талаб этади. Бу эса ёшларни мехр - окибат, адолат, демократия рухида тарбиялаш, уларда уз - узини тарбиялаш туйгусини шакллантириш, ижтимоий фаоллигини ошириш, ахборотлар куламини тугри бахолай олиш
ва янги билим сохаларини узлаштириш каби хусусиятларни шакллантиришни талаб килади. Замонавий таълимнинг устуворликларидан бири ёшлар уртасида багрикенглик ва ижтимоий фаолликнинг кучайишида намоён булади.
Айрим ёшлар узгаларининг фикрини тушуна олмаслиги ва тушунишни истамаслиги борасида кийинчиликларга дуч келинади. Улар рупараларида уз фикрлаш ва хатти -харакат тарзига эга инсон турганлигини хатто тасаввур хам этолмайди. Купинча улар бошкаларга уз фикрини утказишга интилади, бундан ташкари улар багрикенглик масалаларида саводсиздир. Укувчилар багрикенглигини шакллантириш дарс жараёнида мулокотда укитувчи билан укувчилар уртасидаги хамкорликнинг асосий тамойилларидан фойдаланиш яхши самара беради[2].
Жамият ёшлари ижтимоий фаол ва багрикенг булиши учун республикамизда инсон хукуклари тугрисидаги мавжуд халкаро конвенцияларни ратификация килиш, ёшлар сиёсатини амалга оширишни таъминлайдиган конунларни кабул килиш билан бирга, жамиятимиздаги барча табака кишилари ва алохида шахслар онгига уларнинг мазмун ва маъносини сингдириш ва узлаштириш ишларига яна хам кенгрок имкониятлар яратиш ва жорий эттириш максадга мувофик булар эди.
ХУЛОСА
Ёшларнинг ижтимоий фаоллигини юксалтириш ва багрикенглик рухида тарбиялаш бошкаларга нисбатан куркув ва ётсираш туйгусини уйготадиган таъсирларга карши йуналтирилмоги лозим. У ёшларни мустакил фикрлаш, танкидий мулохаза юритишга ургатиши, уларга ахлокий кадриятларга асосланган карашларни шакллантиришга кумаклашиши лозим. Бу педагогик тайёргарлик даражасини кутариш, укув режалари, дарсликларнинг ва дарсларнинг мазмун - мохияти, бошка укув материаллари, жумладан янги укув технологиялари масалаларига эътибор бериш зарурлигини англатади ва бундан кузланган максад эса, бошка маданиятларга очик ва хайрихох булган зийрак хамда масъулиятли, эркинликнинг кадрига етадиган, инсоннинг кадр - кимматини ва индивидуаллигини хурмат киладиган фукароларни тарбиялаш, зиддиятларнинг олдини олиш ёхуд куч ишлатмаслик воситалари билан хал этиш демакдир. Х,озирги шароитда фукаролик жамиятини шакллантириш жараёнида ёшларнинг ижтимоий фаоллиги ва толерантлиги тобора юксалиб бораётганлигини гувохи булмокдамиз.
Адабиётлар:
1. ^одирова З.Р., Шарипов А.Ж., Алимасов В.А., Каримова Э.Г., Мадаева Ш.О. Ёшлар ижтимоий фаоллиги ва толерантлигини юксалтиришнинг ижтимоий-фалсафий масалалари. Тошкент, 2006 йил, 18-бет.
2. ^одирова З.Р., Шарипов А.Ж., Алимасов В.А., Каримова Э.Г., Мадиева Ш.О. Ёшлар ижтимоий фаоллиги ва толерантлигини юксалтиришнинг ижтимоий-фалсафий масалалари. Тошкент, 2006 йил, 156-бет
3. Egamberdieva, T., & Alimjonova, M. (2020). PEDAGOGICAL NECESSITY OF DEVELOPMENT OF INTERCULTURAL COMMUNICATION IN STUDENTS IN THE CONDITIONS OF GLOBALISATION OF EDUCATION. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(6), 277-283.
4. Tojaliev, A. A. (2021). Higher education system-a guarantee of sustainable development of society. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(9), 10211025.
5. Tojaliyev, A. A. (2020, December). The Role Of Innovative Activities Of Highly Qualified Personnel In The Strategic Development Of The Regions.
6. Ibragimjanovna, A. M. (2022). About the Development Competence of Students Intercultural Communicative. Central Asian Journal of Literature, Philosophy and Culture, 3(11), 350-356.
7. Am^OHOBa, M. (2022). rnOEAnnAmYBHHHr MAAAHHSTHAPAPO MYHO^OTrA TAtCHPH ba yHH TA^H^ этнmнннг HHMHH nE^AroraK ACOCHAPH. INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRACTICE. SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 3(3), 323-328.
8. Mamasoliev, R. A. (2022). ANALYSIS OF SYNONYMS FOR THE CONCEPT OF TEACHER IN GERMAN AND UZBEK. Mental Enlightenment Scientific-Methodological Journal, 2022(1), 194-203.
9. Nuritdinova, S. X., & Ibragimov, V. Y. (2022). Problems of Grammatical Interference in Teaching German Language to Uzbek Students. International Journal of Formal Education, 1(10), 163-168.
10. Pirmatovich, R. R. (2022). IX-XII ASRLARDA DUNYOVIY ILM-FAN SOHASIDA IJOD QILGAN OLIMLAR VA ULARNING ILMIY MEROSI. TA'LIM VA RIVOJLANISH TAHLILIONLAYNILMIY JURNALI, 2(10), 450-452.
11. Arzimatova, I. M. (2021). Women's Rights in Government of a Democratic Society. Eurasian Scientific Herald, 2, 23-27.
12. Arzimatova, I. (2022). THE MAIN ASPECTS OF THE MORAL AND AESTHETIC CULTURE OF THE LEADING CADRES IN THE NEW STAGE OF DEVELOPMENT OF SOCIETY. Oriental Journal of Social Sciences, 2(1), 63-72.