Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations
Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Use of ferula plant in medicine
Shakhnoza ERGASHOVA1
Samarkand Institute of Veterinary Medicine
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021
Keywords:
ferula,
traditional medicine,
gum resin,
turmeric,
oligosaccharides,
tangeritin,
medicinal plant,
pharmaceutical industry.
The article examines the biochemical properties of the ferula plant, its distribution area, complex substances in it. Special attention is also paid to issues such as the use of ferula in medicine, especially in traditional medicine.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Феpулa усимлигининг тaбoбaтдa кулланилиши
Калит сузлар:
ферула,
халк табобати,
камедосмола,
куркумол,
олигосахаридлар,
тангеритин,
доривор усимликлар,
фармацевтика саноати.
АННОТАЦИЯ
Ма;олада ферула усимлигини био-кимёвий хусусият-лари, таркалиш ареали, ундаги мураккаб моддалар тад;и; килинган. Шунингдек, феруланинг медицина, хусусан хал; табобатида кулланилиши каби масалаларга алохдда эътибор каратилган.
1 Samarkand Institute of Veterinary Medicine, Samarkand, Uzbekistan
Использование растения Ферула в медицине
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
ферула,
народная медицина,
камедосмола,
куркума,
олигосахариды,
тангеритин,
лекарственные растения,
фармацевтическая
промышленность.
В статье исследуются биохимические свойства растения ферула, ареал его распространения, сложные вещества в нем. Особое внимание также уделяется таким вопросам, как использование ферулы в медицине, особенно в народной медицине.
КИРИШ
Маълумки, илм-фаннинг жадал тараккиёти о;ибатида утган асрда синтетик кимё жадал ривожланиб, синтез йули билан жуда куплаб янги, тез хамда кучли таъсир этувчи доривор моддалар олинди. Лекин уларни мунтазам равишда истеъмол ;илиш инсон организмига салбий таъсир этиши ва хаётий функцияларини бузилишига олиб келиши мукаррарлиги маълум булди [3: 5].
Шунинг учун хам, согли;ни са;лаш тизимида хал; табобати алла;ачон дунёнинг бир ;атор мамлакатларида, айни;са Осиё мамлакатларида мухим рол уйнамо;да. Маълумки, хал; табобати кадим даврларга бориб та;аладиган чукур илдизга эга. Бугунги кунга келиб хал; табобати уз ахамиятини тушурган эмас ва Республикамизда мазкур тизим ;онунийлаштирилган. Хусусан, Узбекистон Республикаси Президенти томонидан 2020 йил 10 апрелда кабул ;илинган "Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза ;илиш, маданий холда етиштириш, ;айта ишлаш ва мавжуд ресурслардан о;илона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида"ги ;арори ижроси хозирги даврда доривор усимликларни етиштириш, химоя ;илиш ва улардан о;илона фойдаланиш, и;тисодий жихатдан тежамкор технологияларга таяниб, доривор хом-ашёни кенг ;амровли ;айта ишлаш каби муаммоларни тизимли равишда илмий асосда ечиш имкониятини беради [1]. Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Х,аракатлар стратегиясида хам "... фармацевтика саноатини янада ривожлантириш, ахолини ва тиббиёт муассасаларини арзон, сифатли дори воситалари билан таъминлаш" вазифалари белгилаб берилганлигининг узи сузимиз исботидир [2].
ТАДКИКОТ УСУЛЛАРИ
Ушбу вазифалардан келиб чи;;ан холда, республикамиз худудида доривор усимликларни етиштириш ва уларни ;айта ишлаш, улардан фармацевтика саноатида кенг фойдаланиш мухим сохалардан бири хисобланади. Доривор усимликларни мухофаза ;илиш, табиий ресурслардан о;илона фойдаланиш, доривор усимликлар етиштириладиган плантациялар ташкил этиш ва уларни ;айта ишлаш борасида ислохотлар утказишга эхтиёж сезилмо;да. Шунинг учун хам усимликлар дунёси махсулотларини тиббиёт амалиётида куллаш бугунги куннинг долзарб масалаларидандир.
Ю;орида ;айд этилганлардан келиб чи;;ан холда Республикамиз худудида тар;алган доривор усимликлардан бири булган ферула туркумига мансуб булган усимликларининг табобатда ;улланилиши алохида ахамият касб этади.
Феруланинг турлари Кавказ, Урта Осиё, Шар;ий Сибир, Я;ин Шар;, Эрон, Афгонистон, Покистон, Хитой ва Х,индистонда кенг тар;алган. Ферула Узбекистоннинг Тошкент, Сурхондарё, Цаш;адарё, Самарканд, Жиззах, Навоий, Бухоро вилоятларининг ;умли чуллари, адирлар, тог ва тог олди текисликлари хамда унумдор тупро;ларида, шунингдек, Цора;алпогистон Республикаси худудида усади.
Дунёда феруланинг 160 дан орти;, Марказий Осиё Республикаларида 104, Узбекистонда эса 50 дан орти; тури мавжуд булиб, улар таш;и морфологик белгилари билан ухшаш хисобланади. Ферула туркуми зиранамолар ;абиласи -apiales ва зирадошлар (соябондошлар) оиласининг - apiaceae (umbelliferae) вакиллари куп йиллик монокарпик ва поликарпик, поялари йугон ва баланд буйли усимликлардан иборат. Барглари узун бандли, йирик, япроги бир неча карра булинган, поядаги баргларининг ;ини яхши ривожланган. Илдиз барглари майда, усти тукли булиб, пояни прессланган тукчалар навбат билан ;оплаб туради. Гуллари мураккаб, соябонга тупланган, бир ёки икки жинсли, оч саргиш рангда. Март-апрел ойларида гуллайди, Мевалари пистачадан иборат булиб, апрел-май ойларида пишади. Таш;и и;лим шароитига асосланиб, усимликларнинг усган ;исми 1,5-2 ой давомида вегетацияси давом этади [4: 226].
Тиббиётда инсон организмига ижобий таъсир курсатадиган биологик фаол моддаларни уз ичига олган усимликларнинг ;исмларидан фойдаланилади. Асосан усимликларнинг илдиз ва илдизпоялари, барглари, пустлоги, гуллари, мевалари ва бош;а ;исмлари доривор махсулот сифатида ишлатилади.
Феруланинг Месопотамия тиббиётида ишлатилганлиги ха;идаги маълумот-лар Миср папирусларида у уз ифодасини топган [8: 149]. Х,инд хал; табобатида эса ферула смоласи огри; ;олдирувчи, антисептик, ;увват берувчи восита сифатида ишлатилган. Унинг сую; холдаги шарбати билан инсон териси артилса, у терини таранглаштириш хусусиятига эга. Шунингдек, ундан бугим огри;ларида хам таш;и суртма сифатида фойдаланилган [6: 512]. Эрон табобатида ферула камедосмоласи тинчлантирувчи, тут;ано;;а, усмаларга ;арши восита сифатида ишлатилади. [9: 577]. Хал; табобатида камедсмола айрим асаб касалликларида, гижжага ;арши восита сифатида, яраларни битказишда ишлатилган. Шунингдек, ундан ;андли диабет, отит, бронхиал астма, гастрит ва бош;а касалликларни даволаш учун фойдаланилган [5: 212].
Ферула турлари таркибида хавода ;отадиган илдиз шарбати, яъни камедсмоласи (9,3-65,1%), смолалар (12-48%) ва эфир мойлари (5,8-20%) турли касалликларни даволашда ;улланилиб келинади. Цадимда ферула смоласидан ферул кислота, асарезен, асимафоетидиол ва бош;алар ажратиб олинган. Уни таркибидан, шунингдек, кофе кислотаси ажратиб олишга муваффа; булинган. Эфир мойлари асосан органик сульфидлардан тузилган булиб, ё;имсиз ;уланса хидга эга. Унинг меваси таркибида куп ми;дорда ёг ва о;сил учрайди. Уларнинг илдизи ва баргидан кесилганда ажралиб чи;;ан ;ую; масса махаллий ахоли томонидан кинна, сапаген, асафетида, галбанум, сумбул, аммоникум ва бош;а номлар билан атаблиб келинади ва улар Ибн Сино ва Абу Райхон Беруний асарларида хам келтирилган.
Фанда усимликларнинг fеrula foetida, fеrula foetidissima, fеrula kuhistanica, fеrula kopetdagensis, fеrula kokanica, fеrula pérsica, fеrula soongarica, fеrula tenuisecta,
IScience
¿ArouyA Ь'м Срлсе
ferula badracema, ferula diversivittata, ferula caspica, ferula karatavica, ferula karelini, ferula gummosa, ferula nevskyi, ferula muschata, ferula renardi va ferula oopoda турларида аницланган.
НАТИЖАЛАР
Смола олиш учун асосан феруланинг асосан 10 тури ишлатилади. Ферула смоласи билан зайтун мойидан тайёрланган малхам куз остидаги шишларни йукотади. Гиацинт илдизи мойи билан ферула смоласининг аралашмаси суртилганда суякдаги огриклар йуколади, ичилганда ошкозонни киздиради ва иштахани очади. Унинг асал билан аралашмаси суртилганда катарактни бошлангич боскичини даволайди. Шунингдек, сувда эритиб томок огриганда, йутал булганда, тил яллигланганда ичиш тавсия килинади. Уни ичганда сийдик хайдаш яхшиланади, ич утишини муътадиллаштиради.
Камедсмола ажралиши эрта бахорда бошланади ва кузгача давом этади, шунинг учун камедсмолани ажратиб олиш бахор ва ёз даврларига булинади. Бахор даври тайёргарлик даври булиб, бу даврда феруланинг тупланиш жойлари ва захираси, усимликларнинг алохида индивидларидан камедсмола олиниши ани;ланади.
Камедсмолалар йигишдан олдин, хар бир усимлик илдизи ва барглари тозаланиб тайёрланади. Бунинг учун хар бир индивиднинг 5-10 см чукурликдаги ва 20-25 см кенгликдаги илдизи казилади ва илдиз тепалари очилиб, тозаланади. Ферула илдизининг ю;ори ;исми очилгач, 5-6 кундан кейин кесиш жараёни бошланади ва бунда "данак" деб номланган энг ю;ори сифатли смола олиш мумкин.
МУХОКАМАЛАР
Шу уринда усимлик таркибидан ажратиб олинган аралашмаларнинг кимёвий таркиби билан танишиб утамиз.
Ферула усимлиги таркибида гликан 3-галактоза хам топилган булиб, у сут олигосахариди хисобланади. Маълумки, сут олигосахаридлари таркибий жихатдан бир-биридан фар; киладиган мураккаб гликанлар хисобланади [10]. Ушбу олигосахаридлар асосан лактозадан иборат булиб, глюкоза шакарлари (Glc), галактоза (Gal), фукоза (Fuc), N-ацетилглюкозамин (GlcNAc), N-ацетилгалак-тозамин (GalNAc) ва N-ацетилнейрамин кислотаси (Neu5Ac) кушилиши билан узгартирилган. Одам ва сигир сутида ß-гликан олигосахаридларнинг (ГОС) жуда оз микдорда фа;атгина ;олди;лари учрайди. Маълумки, ГОС пребиотик активликни намоён ;илиб [11], йугон ичакда ижобий таъсир курсатадиган ингичка ичак бузилишига ;арши туради [10]. Шу билан биргаликда, ГОС иммун тизимини модульятция килишга кодир. Бундан таш;ари, ош;озон-ичак эпителияси юзасида патогенларнинг адгезия булишини ингибиторлайди. Бу олигосахаридлар тузилиши жихатдан эпителий гликан рецепторларига ухшашдир ва гликан рецепторларини блокировка килиш оркали "молекуляр алдов" вазифасини бажариши туфайли ичак инфекцияларининг олдини олади. ГОС нинг антиадгезия ёки юкумли касалликка карши таъсири энтерогепатик E.coli, Salmonella eterica ёки Chronobacter sakazaki [12] нинг Caco-2 хужайралари ва HT29 хужайраларида бирикишини ингибиторлаганлиги хакида адабий далиллар мавжуд. Баъзи
тад;и;отлар ичакдаги ГОС ферментацияси туфайли кальций ионларининг сурилиши яхшиланганлиги ха;ида маълумотлар мавжуд.
ГОС ни саноат ми;ёсида ишлаб чи;арилиши 1980 йилнинг урталарида бошланган. Биологик фаоллиги туфайли ГОС асосан ичимликлар, болалар сути ёки болалар ов;атида функционал таркибий ;исм сифатида ишлатилади.
Пикротоксин, шунингдек, коккулин (cocculin), сифатида танилган, усимликнинг захарли кристал аралашмаси булиб хисобланади. Усимликнинг узига хос аччи; таъми мана шу модда хисобидан эканлиги ани;ланди. "Пикротоксин" номи юнонча "пикрос" (аччи;) ва "токсикон" (захар) сузларининг бирикмасидир. Йиллар давомида бу модда марказий нерв системасининг депрессантлар томонидан захарланишдан антидот сифатида ишлатилади, айни;са барбитуратлардан захарланишни олдини олади [13]. Пикротоксин асосан марказий асаб ва нафас олиш тизимини фаоллаштиради. Сутэмизувчи хайвонлар учун жуда ю;ори дозаларда захарли эканлигига ;арамай, пикротоксин баъзида отларда физиологик жараёнларни кучайтирувчи восита сифатида хам ;улланилади.
Ферула усимлигининг таркибидан ажратиб олинган яна бир модда куркумол хисобланади. Куркумол куркуминоидлар билан бойитилган зарчава мойи эканлиги маълум. Куркуминоидлар кенг спектрдаги биологик фаол моддаларга эга булиб, бу аралашма антиоксидант, антибактериал, вирусга ;арши, замбуругга ;арши, яллигланишга ;арши ва хаттоки саратон касаллигига ;арши хусусиятларни узида намоён ;илади.
ХУЛОСАЛАР
Тангеритин моддаси хам усимлик таркибидан ажратилган булиб, мандарин, апельсин ва бош;а шу каби цитрус мевалар пустлогида ани;лааган О-полиметоксилланган флавон эканлиги маълум. Адабиётларда тангеритин хужайра деворини мустахкамлаш ва патогенларга ;арши усимликларни химоя ;илиш механизми сифатида ишлаши тасвирланган. Бундан таш;ари, цитрус шарбатларининг ифлосланишини ани;лаш учун маркер бирикмаси сифатида хам ишлатилади. Шу билан бирга тангеритин моддаси организмдаги холестерин ми;дорини пасайтиради хамда паркинсон касаллигига ;арши химоя таъсирини курсатади деган маълумотлар келтирилган [14]. Шу билан бирга тангеритиннинг саратонга ;арши восита сифатида улкан салохиятга эга эканлиги ха;ида далиллар мавжуд. In vitro тад;и;отларда тангертин лейкемия хужайраларида апоптозни келтириб чи;аради ва нормал хужайраларда нисбатан бузилмайди [15]. Одам кукрак бези саротонининг икки хужайра линияси ва йугон ичак саратони линиялари билан олиб борилган тажрибаларда, тангеритин усимта хужайралари чизи;ларида апоптозни кузгатмасдан, учта хужайра линияларининг хам усишининг G1 фазасида хужайра циклининг ривожланишини тусиб куйди. Тангеритин усимта хужайраларидан чи;арилгач, хужайра циклининг ривожланишини нормал холатга кайтаради.
Шундай ;илиб, ферула усимлигининг таркибидан ажратиб олинган биологик фаол моддалар антиоксидант, антибактериал, вирусга, замбуругга, яллигланиш ва хаттоки саратонга ;арши хусусиятларни узида намоён килганлиги сабабли хам унинг таркибидаги физиологик ва биологик фаол моддаларни физик-кимёвий усулларда ани;лаш тад;и;отимизнинг ма;сади ;илиб танланди. Ферула
усимлигини табобатда кулланилишини урганиш, турли худудларда усадиган усимликнинг усиш даври ва вегетатив органлари буйича намуналарни йигиш, бу шифобахш усимлик таркибини илмий асослаш фаннинг долзарб вазифаларидан биридир.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:
1. http://uza.uz/ "Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза килиш, маданий холда етиштириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш чора тадбирлари тугрисида"ги Узбекистон Республикаси Президенти-нинг карори
2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси тугрисида"ги Фармони.
3. Бердиев Э.Т., Ахмедов Э.Т. Табиий доривор усимликлар (укув кулланма). -Тошкент, УзР ФА Минитипографияси, 2017. - Б. 252.
4. Пратов У., Шамсивалиев Л., ва б. Ботаника. Тошкент - "Таълим нашриёти" -2010. - Б. 226.
5. Зубайдова Т.М., Джамшедов Дж.Н., и др. О фармакологическом изучении разных видов рода Ferula в медицине ХХ века - Вестник Таджикского Национального Университета. Серия Естественных Наук. 2014. - 1-3. - С. 225-229.
6. Жуманиязова Ф.Ф., Мукумов И.У., Шакирова Ш.Ф. род ferula l. во флоре Джиззакской области // Международный научный журнал «Вестник науки» № 8 (29) Т.5, 2020. - С. 64-75.
7. Ризаев И.И. Структура социальной системы-основа самоорганизации общества. «Дни науки-2020» III Международная научно-практическая конференция. ГОУ ВПО Донбасская аграрная академия 2020, April. Vol. 5. - PP. 45-51.
8. Cohen S.G. Asthma in Antiquity: The Ebers Papyrus - Allergy Proc. May-June 1992. - PP. 13, 3, 147-154.
9. Mahendra P., Bisht S. Anti-anxiety activity of Coriandrum sativum assessed using different experimental anxiety models - Indian. J. Pharmacol. 2011, Sep., 43(5). - PP. 574-577.
10. Bode L. // Human milk oligosaccharides: every baby needs a sugar mama // Glycobiology. 2012 Sep; 22 (9). PP. 1147-62.
11. Fox P.F., Mc Sweeney P.L.H. 2009. Advanced dairy chemistry: Volume 3, lactose, water, salts and minor constituents, 3rd ed., New York: Springer.
12. Karin M., Lin A. // NF-kB at the crossroads of life and death // Nat. Immunol. 2002. V.3. - PP. 221-227.
13. Nilsson E., Eyrich B. // On Treatment of Barbiturate Poisoning // Acta Medica Scandinavica. 1950. V. 137 (6). - PP. 381-389.
14. Datla K.P., Christidou M., Widmer W.W., Rooprai H.K., Dexter D.T. // Tissue distribution and neuroprotective effects of citrus flavonoid tangeretin in a rat model of Parkinson's disease // Neuro Report.2001. V. 12 (17). - PP. 3871-5.
15. Hirano T., Abe K., Gotoh M., Oka K. // Citrus flavone tangeretin inhibits leukaemic HL-60 cell growth partially through inlbction of apoptosis with less cytotoxicity on normal lymphocytes // Br.J. Cancer. 1995. V. 72 (6). - PP. 1380-1388.