Ключевые слова: лексика, анализ, синоним, содержание, слова, эксперт, развитие языка, автоледи, центр балансировки.
NEW SOCIAL WORDS IN THE TAJIK LANGUAGE
Language as the main means of relations between members of society is in constant development and has a different way of enriching the lexical composition, one of which are neologisms. In the new stage of development of the Tajik language in its lexical Fund included many neologisms ofdifferent origins. Especially socio-technical neologisms (Tezpur - term payment, tastier - term training, autobone - avtoledi, tanzima center adjustment, tashicho center expertise, avosentan - balancing, autotasks-avtoekspertiza, talisha - lab) have wide scope of use, are subjected to a lexico-semantic analysis of the author of this article.
Key words: vocabulary, analysis, synonym, content, words, expert, language development, auto ice, balancing center.
Сведение об авторе:
Шокиров Т.С. - доктор филологических наук, Таджикский государственник, университет права, бизнеса и политики [email protected] Тел.: (+ 992) 918639965 Исматуллозода Ширин - доктори илмхри филология, директори Коллеци омузгории ба номиХ. МахсумоваиДДОТбаноми С. Айнй. Тел.: (+992) 907-707744
About the author:
Shokirov T.S. — doctor of Philology sciences, academician of the Russian Academy of natural Sciences, [email protected]; tel.: (+ 992) 918639965
IsmatuHozoda Shirin - Doctor of Philology Sciences, Director of the Pedagogical College named after N. Makhsumov of TSPU named after S. Ayni Phone: (+992) 907-707744
КОРБУРДИ ЛИБОСВОЖАХР ДАР РОМАНИ ««ДАР ОРЗУИ ПАДАР»-И
КАРОМАТУЛЛО МИРЗО
Рацабзода Г.
Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй
Омузиши забони осори нависандагони даврахои гуногун яке аз масъалахои мухими илмй ба шумор меравад. Махсусан, баррасии таркиби лугати нависандагони муоссир барои ошкор сохтани сатхи истифодаи вохидхои лугавии дар тули карнхо ташаккул ёфта мусоидат мекунанд. Аз чумла осори Кароматтуло Мирзоев, ки яке аз устодони сухан мебошад, саршор аз калимаю истилохот ва иборахои ноби фразеологй мебошанд. Дар осори ин нависандаи чирадаст кабатхои лугавию семантикии фаровон дида мешавад, ки яке аз ин кабатх,о калимаю истилохоти марбут ба либос аст. Дар ин макола ният дорем, ки рочеъ ба онхо баррасй анчом дихем.
Калимаи либос мафхумест, ки аз забони арабй иктибос шуда, вожаи соддаи оммафахм аст. Варианти форсй-точикиаш пушок мебошад. Дар шевахои чанубии забони точикй ин истилох дар шакли вожаи "лок" истифода бурда мешавад. [5, с.366]. Дар рисолаи М. Шалимова "Либосвожахо дар забони точикй" (Дар асоси маводи лахчахои Хучанд ва атрофи он) омадааст, ки "мафхуми либос ё пушок хеле васеъ буда, хамаи олоти пушиданй, аз кабили тагпуш, сарпуш, дастпуш, пойпуш ва гайраро дар бар мегирад. Бинобарин, лексикаи ифодакунандаи либос як микросилсилаи алохидаро ташкил дода, сарсилсилаи он дар лахчаи Хучанд вохидхои лугавии либос //ливос, анчом, сарутан, сарулибос ба шумор меравад. Ин чор вохиди лугавй мафхуми умумии либосро ифода намуда, дар холати зарурат якдигарро иваз карда метавонанд. Калимаи либос хамчун вохиди умумиистеъмол дар лахчахои Хучанд чандон доираи васеи корбаст надорад, яъне аз чумлаи вохидхои лугавии фаъол ба шумор намеравад. [6. 34]. Дар "Фарханги забони точикй" калимаи либос ба маънии пушок, пушиданй, болопуш, чома, кисва шарх ёфта, байте аз Абдурахмони Ч,омй оварда шудааст:
Ишц асту бас, ки дар ду уахрн цилва мекунад,
Го% аз либоси шоху го% аз кисвати гадо. [3, с. 600].
Такрибан ба хамин маъно дар "Фарханги тафсирии забони точикй" омадааст, ки "либос пушок танпуш, ончи ба тан мепушанд; либоси аруси (домодй), либоси варзиши, либоси занона (бачагона) либоси дарида либоси мотам, либоси сабук, либоси сиёх,, либоси низоми, либос духтан, либос пушидан, либос кашидан, либос шустан, ба таври истиора: либоси Fам пушидан, либоси идона пушидан либоси сабз ба бар кардани сахро". [4, с.752].
Навъхои гуногуни либос, ки хар кадоме ба вожа ва истилохи алохида ифода мегардад, боиси пайдо шудани гурухи калимаву истилохот мегардад. Мафхумхои сару либосро дар романи «Дар орзуи падар» ба ду чинс занона ва мардона чудо намудан мумкин аст. Баъзан либосвожахое ба мисли курта,
ЧOмa, чeмпep, муза, 4YPo6 хам бa читеи зaн Ba хам чинш мapд xoc acг, aммo дap acл тахти ин мaфxyмxo пpeдмeтxoи мyxтaлиф дap нaзap дoштa мeшaвaд. Дap poмaни «Дар opзyи падар» либocвoжaxo хам дap шaкли зaбoни aдaбй, хам шaкли шeвaгй Ba хамчунин бa кaлимaxoи pycй (патинка, гaлcгyк, кacтyм) ифoдa ëфтaaнд.
Дap poмaни "Дар opзyи падар" 6o хамин мaънo кaлимaи либoc зиёд иcтифoдa гaштaacт: "Либocxoяш paнги бa paнг, xapxeлa шмкубу зapxaлкopй, шилшилaдop..." [1. 10]. Шархи иcтилoxи либocвop дap "Фарханги тaфcиpии зaбoни точикй" бa мaънoи мaтoи мyнocиби либocдyзй, микдopи мaтoъ, ки as oн ягoн курта дyxтaн мумкин acr, oмaдaacт. [4. 752]. «Либocвopиxoи нагз хам нaoвapд» [1. 141].
№ranox^ токй ва мypoдифи oн "токия" дар "Фарханги зaбoни точикй" [3, 198] ба маътои каллапуш oмaдaacт, aммo дар poмaни мазкур иcтифoдaи либocвoжaxoи ток;ия ва каллапуш ба назар нaмepacaд, вaлe cинoнимx,oи кутох, тупй ва токй зиёд иcтифoдa гаштаанд. Mиcoл: «Kpвeзoн, пeши чaшмoнaш oжaнгxo афтода, capaш урён, аз афташ кутохаш дар идopa мoндaacт, фapoмyш кардааег".
[1. 4]
«Дар танаш чoмa, мyйxoи caп-caфeдaш аз зepии тупй бepyн, бoлoи чaшмoнaш хамида» [1. 354].
«Бачам, дoдoт ба ман кypтaxoи нагз нaмeбиëpaнд, пул нaдopaм, мeгyянд, шикoят кард Мушарраф. - Torç™ зардузй дopeд-кy. - Факат як ток;й. ..» [1. 10].
Ва ё хамин гуна миcoли дигар мeтaвoнeм иcтилoxи пoяфзoлpo биëpeм, ки дар poмaни «Дар opзyи падар» oмaдaacт: «Moдap хж мeнaмyд: бapoи Mexpyбoн 6o либocxoи кухна, пoяфзoли дарида мактаб рафтан дyшвop» [1. 126]. Иcтифoдaи мypoдифи вoжaи пoяфзoл дар шeвaxo вoжaи pycии бoтинкa ва ё патинка низ дар poмaн ба назар мepacaд. Mиcoл: «Канй вай пaтинкaxopo аз пoят каш, зуд». [1. 127]; «Mexpyбoн xoлo хам 6o xaмoн бoтинкaxoи кандааш мактаб мepaфт» [1. 127]. Навъи ба хама маъмули пoяфзoл муза мeбoшaд, ки дар acapи мазкур фapoвoн иcтифoдa гаштаает. "Падараш мyзaxoяшpo аз той накашида ба даруни xora - ба руйи кдлин кадам мoнд". [1. 148]. Калимаи "муза" дар "Фарханги тaфcиpии зaбoни точикй" чунин oмaдaacт: 'Муза як навъ пoйaфзopи coкдapoз; o6po дида муза каш, xaвopo дида гуза каш (ма^л)" [3. 911].
Пoяфзoл аз кадимулайём чузъи таркибии пyшoк ба шyмop рафта, бapoи инcoн дар хама
фacлxoи гол иcтифoдa мeшaвaд. Ин acr, ки вoбacтa ба ин намуди пyшoк дар зaбoни тoчикй гурухи калима^ мавриди иcтифoдa rçapop гирифтаанд. Aзбacки пoяфзoлxoи мapдoнa фарк мeкyнaнд, том^и ифoдaкyнaндaи orno низ чyдo тафшр мeшaвaнд. Аз чумла, чй lyrae, ки дар миcoлx,oи бoлo дидeм, мypoдифoти oн патинка, бoтинкa, кафш, туфлй мeбoшaнд, ки дар poмaн фapoвoн иcтифoдa гардидаанд: «:Кaфшxoяш дар тояш набуданд, пoйxoяш луч, capaш урён» [1. 426].
Дар «Фарханги зaбoни тoчик й». 6o тaвзexи «пoaфзop ва пoйaфзop, яънe топуш, чизe ки ба пoй мeпyшaнд, хамчун муза, кафшу мaxcй, чoкyp ва гайра» зикр шудааог. [3. 72]. Дар poмaни «Дар opзyи падар» хамаи ин вoжaxo ба шр бурда шудаанд ба tottotom вoжaи чoкyp.
Ба гайр аз ин, либocвoжaxoи мapдoнa ва зaнoнae, ки дар poмaни «Дар opзyи падар» зиёд ба назар мфаоанд, вox,идx,oи лугавии кутох, caTp, калуш, pyймoл, тупй, галстук, пустин, ма^й, caraa, бoлoпyш, патак, пайтоба, шим, кастум, пoйчoмa, чoмa, миёнбанд, кафш, бу^ма, эзop, фаранчй мeбoшaнд. Як идда кaлимaxoe дида мeшaвaд, ки бapoи ифoдaи cифaти вox,идx,oи лугавии марбут ба либoc иcтифoдa шудаанд. Аз кабили чанда, зардузй, пуршилшила, шмдузии гyлдop, мaйдaбoфй, ^п-ихи шабгун ва гайра.
Myaллиф дар мавриди oфapидaни зeбoгии либocи кaxpaмoни acap - Шахтоза чунин oвapдaacт: «Ин дyxтappo у дар мактаб аз ин теш хам дида буд. Xyrnn^oc мeгapдaд. Xpno хам дар бараш куртаи харири caбз, банд^и дасташ to бoзyвoн аз таги oн нaмoëн. Тупиаш зардузй, пуршилшила, чунин тупии зeбopo надида буд, чи xeлe мeгyянд, ба xиpoчи мамлакат мeapзидaгй. Дар пoйxoяш туфлии гамд^зии гyлдop, мyйxoи мaйдaбoфиaш ба тошнаи пoйxoяш мexaмидaнд, ^п^техи шабгун» [1. 8].
"Курта" пyшoкecт, ки хама аз oн иcтифoдa мeбapaнд ва нaвъxoи бeшyмop дopaд. Аз чихати читеият: куртаи мapдoнa, куртаи затона, дyxтapoнa, бачагана, кудашна; ва аз чихдти мaвcим ба xeлxoи куртаи бaxopoнa, тoбиcтoнa ва заметена чyдo мeшaвaд. Калимаи курта acocaн xocи зaбoни имрузаи тoчикиcт. Вoxиди лугавии пepoxaн II пиpoxaн, ки мypoдифи курта acr, acocaн, дар адабиёти клaccикй ва имруз дар зaбoни фopcии Эpoн ва дарии Афганиатс^ маъмул acr. Калимаи "курта" дар адабиёти клaccикиaмoн низ вoмexypaд. Аз чумла, Aбдypaxмoни ^мй мeгyяд:
Ба та^и куртаи нили суи бустон бихром,
То гул аз шавц кунад хорцои пируза цабо.
БyFчoмa ё бopчoмa мaвoди бopпeчoнй ё бopбaндй acr. БyFчoмaхoи кашн-кашн, курпаю либocвopй... ^<Mиëни хавлй руи хам тал чиданд onxopo». [1. 140].
Калимаи "курта" дар «Фарханги зaбoни тoчикй^> 6o тaвseхи «^poxa^ пyшoки яккабатаи таг^» [3. 576]., зикр шуда бoшaд хам, дар клёш пepoxaн дар ибopacoзй фашл ба назар нaмepacaд. Ин мафхум дар poмaни «Дар opзyи падар» низ мафхуми умумиаг ва xeлe фapoвoн иcгифoдa гаштадаг.
Бa кaтopи иcгилoxoти ифoдaкyнaндaи либocи бoлoй дap poмaни мaзкyp мaвк;eи вox,идx,oи лyFaвии чемпф, пуетин, ^ena^ xHraa^ кaмзyл, пeшдoмaн, пaлтo мaнcyб дoниcгaн мумкин acт. Вoбacтa бa ин кaлимaxo якчaнд миcoл мeoвpeм:
«-Xo6 дидaм, бaчaм, ки pyймoли capи aпaт cyx^ пeшдoмaни кypтaaш anoB гиpифт, кaд-кaди дapë мeдaвид дyxтapaм, мecyxт дyxтapaм» [1. 381].
«Pocf мегуед, 6o6o. Лекин xono дap ин pyзx,oи нoбacoмoн кaнй милиcaю кaнй ^нун? Шyмo xaбap нaдopeд? Нaмeдoнeд? як зaни xилъaти caфeдпyши пиp пacг-пacг гaп зaдa, бa y вaзъиятpo мeфaxмoнд» [1. 387].
«nanro, чeмпep, туфлию кaмзyлxoи шмдузй... Бa Хyдo тaлxaкaф myдaм» [1. 140].
№ranox^ "кaфaн" ки дap лaxчaxoи гуфтугуи «либocи ox^ar» мегуянд, дap ин acap низ мaвpиди иcгифoдa rçapop гиpифтaacт. Kaфaн мaтoи caфeдe, ки бa oн мypдapo мeпyшoнaнд Ba ё бa иcтилoxи дигap либocи мypдa acт. Ba мaвкeи иcтифoдaи oн дap poмaни мaзкyp нaзappac acт. Mиcoл: «- Вaлe xypдaнй дap бaдaн зaxpy пyшидaниaш дap тaн кaфaн». [1. c.223]. «:Kaфaн шaвaнд orn,o бa мoдap». [1. 260]. Kaфaн дap ФТЗТ чунин oмaдaacт: "nopHan мaтoи caфeдe, ки мypдapo бaъди шуст^ бa oн пeчoндa ryp мекушнд; кафан кардан бaъди мypдaн mycra бa кaфaн пeчoнидaн; кафан духтан пеш aз шycтaни мypдa мaтoи caфeдpo мyвoффики вддду бacти вaй бypидa тaйëp кapдaн; аз мурда кафан рабудан aз бaxpи фoидae aз хеч чиз xyддopй нaкapдaн; кафан пушидан oмoдa myдaн бa кope, ки мумкин o^^a™ фoчeaбop дomтa бomaд". [4, с.б27].
H^rap ё чемп^ нaвъи либocи пeшкyшoдa Ba гapдaндopи мyйинaи 6o нaxи cyнъй Ba пaxтaгй opoëфтaecт, ки aз чумгаи кaлимaxoи иктибocmyдa aCT, ки aз зaбoни pycй бa зaбoни точикй иктибoc myдaacт. «Ин Шaxнoзa xa^ ки 6o Bañ poxи нaздикй, дуогй мeчycтaacт, мух,ибу мexpyбoнтap гamт, aз тaги ^crarn дapoмaд, дap Faми чoни y шуд, бapoи Mexpyбoн чeмпepи шшмини ryлдop бoфт, пyлampo дoдaнй шуд Myшappaф, 6a 6ano мoнд» [1. 9].
Кмзул, гамз^ як нaвъи либocи pyйи бeocтин acт, ки мapдoнy зaнoн Ba кyдaкoн 6a 6ap мeкyнaнд. Kaмзyлчa бomaд кдоми пеши кypтaи миллии точикии зaнoнa acт. «Аз кypтa чилтo... nano, чeмпep, туфлию кaмзyлxoи отм^зй...» [1. 40]. Boжaи «пaлтo» либocи зимиcтoнaи Faфcecт, ки aз зaбoни pyrä 6a зaбoни точикй иктибac шyдaacт. Дap «^apxarnrc тaфcиpии зaбoни точикй» иcтилoxи кaмзyл як нaвъи либocи (бemтap мapдoнaи) гиpeбoндop Ba ду бapam тyrмaбaнд oмaдaacт. Boжaи rai^yma 6a ифoдaи «кaмзyли бeocтини кутох, (бemтap мapдoнa) Ba кдоми aз cинa бoлoи rapoxa^ ки anoxia дyxтa
мeчacпoнaнд дap кypтaxoи зaнoнa» mapx ëфтaacт. [4. 612].
Либocвoжaи дигape, ки дap poмaн 4o-4o 6a нaзap мepacaд, иcгилoxи фapaнчй мeбomaд. Аз мaълyмaги фapxaнгxo дидaн мумкин acт, ки дoиpaи иcтифoдaи иcтилoxи фapaнчй дap кaлaмpaви пaxнoи зaбoни фopcй-тoчикй чaндoн вaceъ неет. Myaллифoни «Фapxaнги зaбoни точикй» o^o дap maкли фapaнчй oвapдa, «^rno™ pyn xaмчyн якгак» mapx дoдaaнд Ba бapoи тacдики тaфcиp миcoлepo aз Зaйниддин Maxмyди Bocифй oвapдaaнд: «Он бapaндa фapaнчй 6ap cap меташид Ba aз як гаи гymaи oн нигox ме^д...» [3. 411]. Myxaббaт Xaлимoвa дap pиcoлaи xyд [6. 64] кщд кapдaacт, ки дap poбигa 6a кaлимaи фapaнчй мaкoми вoxиди лyFaвии чиmтaн ё чamмбaндpo низ мeтaвoн ëдoвap шуд. Чamмбaнд aз муйи acп чун тypпapдaи cиëx тaйëp кapдa мешуд. Arap фapaнчй aндoми зaнpo мaxpaм гapдoнaд, пac чишган бapoи пинxoн кapдaни py^ иcтифoдa мешуд. Аз ин py xapчaнд, ки дap бaъзe мaвpидxo тapкиби фapaнчию чиmтaн 6a зaбoн oвapдa мemaвaд, Bane дap лaxчи Ху^нд фapaнчй acocaн мaчмyи вocигaи пyppa пинxoн кapдaни aндoнми зaнpo дap 6ap мerиpaд. Ba 6a xaмин мaънo ин ^nwox дap poмaни «Дap opзyи пaдap» низ oмaдaacт: «M^cra бoнyи зepи фapaнчй, шaмoл нaмexypд, 6a пaдap фoидa дoшт» [1. 358]. Myaллиф aз тaмoми мypoдифaги либocвoжaxo дap poмaни мaзкyp xene фapoвoн 6a иcтифoдa кapдaacт. Зимни тaxлил мaълyм гapдид, ки либocвoжaxo 6a ду гypyxи acorä чyдo мemaвaнд: acлии точикй Ba Kaлимaxoи acлии точикй aз зaбoни aдaбиëги клaccикй, aз
вoжaxoи yмyмиxaлкй Ba xaлкй-гyфтyгyи capчamмa мeгиpaнд. Ora,o aз вддим бapoи бapoвapдaни эxтиëчoти xappyзaи мapдyм иcтифoдa мeшaвaнд Ba нaвиcaндa 6o мaxopaти бaлaнд дap мaвpиди мyнocиб aз orao иcтифoдa мeкyнaд, ки caxифaxoи ocopи ypo пypoбypaнг гapдoнaд.
Kaлимaxoи мapбyт 6a зaбoнxoи дигap xaм дap xaйъaти иcтилoxoти либoc дидa мeшaвaд, ки мaнcyб 6a зaбoни узбекй Ba pycй мeбomaнд. Bopидmaвии кaлимaxoи узбекй 6a ин rça6ara лyFaвии зaбoн тaъpиxи кaдимгap дomтa 6ornaA, кaлимaxoи pycй дap caдcoлaи ox^ 6a зaбoнaмoн oмaдaaнд, ки зapypaти orao дap xaëги зaбoнй дaлeл myдaacт. Аз тapaфи нaвиcaндa xap як кaлимa мyвoффикд мaк;caд Ba мaвкeъ иcгифoдa гapдидa acx.
Тapкиби лyFaвии зaбoн aз кaбaтxoи гушгун ибopaт acт, ки ин к;aбaтx,o дap дaвoми caAconaxo фapoxaм oмaдa, дap зaминaи oмилxoи дoxилию 6epym мyнтaзaм тaFийpy тaкмил ëфтaaнд. TaBpe, ки дидем яке aз ин кaбaтx,o лeкcикaи capyлибocй мeбomaд, ки дap мaвoди poмaни «^ap opзyи пaдap»-и K. Mиpзo фapoвoн иcтифoдa myдaaнд.
АДАБИЁТ
II 1.Kapoмaгyлдo M^^ Дap opзyи nanap. -Дyшaнбe: Адиб, 2009. -488 c.
2.Кароматулло Мирзо. Чарога хидояг. -Душанбе: Пайванд, 2012. -384 с.
3. Фарханги забони точикй. Ибораг аз ду чилд. -М.: Советская энциклопедия, 1969.
4. Фарханги тафсирии забони точикй.ибораг аз ду чилд. -Душанбе, 2010. Ч..1.995 с. Ч..2.1095 с.
5.Фарханги гуйишхои чанубии забони точикй. -Душанбе: Дониш, 2017. - 842 с.
6.Халимова М. Либосвожахои забони точикй. -Хучанд, 2014. - 152 с.
ИСПОЛЬЗОВАНИЕ НАЗВАНИЙ ОДЕЖДЫ В РОМАНЕ К.МИРЗОЕВА
«дар орзуи паДар»
Автор анализирует названий одежды в романе КМирзоева «Дар орзуи падар» классифицирует их на мужские и женские одежды, а также подразделяет другие подвиды этих названий. Названия одежды в произведении употреблены в литературной, диалектной, а также в заимствованной (русской, узбекской, арабской) формах.
Ключевые слова: одежда, термин, женская, мужская, литературный язык, синоним, говор, нижняя одежда, верхняя одежда
USE OF THE BANE OF CLOTHES IN THE K. QURBON'S NOVEL
«DAR ORZUI PADAR»
The author reviews the names of clothes in the novel ofK. Mirzoev «Dar orzui padar» and classifies them to the men's and women's clothes. The other types of clothes's names are divided as well. The names of the clothes in the works used in the literary and dialectal language and the borrowing words from the Russian, Uzbek Arabic languages are reviewed as well.
Keywords: clothes, term, women's clothes and the men's clothes standard language, synonym, dialectal, under wear;
Сведения об авторе:
Раджабзаде Гулнора - докторантка кафедра теории и практики языкознаня,Таджикский государственный педагогический университет им. С.Айни. Tel: (+992) 937576099E-mail: [email protected]
About the author:
Rajabzoda Gulnora - doctoral student in the Department of Theory and Practice of Linguistics, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, tel.: (+992) 937576099. E-mail: [email protected]
НАЗАРЕ БА КАЛИМОТ ВА ТАЪБИРОТИ ДИНИВУ МАЗ^АБИИ ЗАБОНИ ФОРСЙ
Мух1аббатов А.
Донишгоуи миллии Тоцикистон
Хдмчунон ки маълум аст, дар ибтидои зухури Ислом дар Эрон ва Фароруд нуфузи забони арабй ба забони форсй на он кадар чашмгир будааст. Ин раванд то миёнаи карни XI идома дошта, вале пас аз нимаи дувуми карни XI нуфузи на танхо вожахо, хамчунин таъбироту такбирот ва хатто чумлахои комилан арабй ру ба афзоиш меёбанд.
Иборот ва таъбироти диниву мазхабии забони форсиро баррасй намуда, онхоро ба вожа ва таъбироти комилан арабй, омехта, аз руи калка сохта шуда ва вожаву таркиботе, ки бар асари густариши маъной ба вучуд омада, гурухбандй намудем.
Иборот ва таъбироти комилан динй ва мазхдбии арабй дар забони форсй
Тавре ки пажухишгарон ба дурустй таъкид кардаанд, дар ибтидои хузури Ислом чунин вожахои динии арабй ба мисли moslem, qor'an, jehad, seytan, masjed, adam, havva, gorban, vasvase, menare, do'a, sojud аз нахустин вожахои динии арабй дониста мешаванд, ки вориди забони форсй шудаанд [7.37].
Пас авомил ва сабабхои ру ба афзоиш ёфтани нуфузи забони арабй ба забони форсй дар чи зохир меёбад.
Л.С.Пейсиков дар иртибот бо ин чунин менависад: «Причина этому не только арабское наществие, господство арабского халифата, не только исламская религия и экономические, политические и культурные связи персов и арабов, но и длительная языковая мода, многовековая ориентация на арабский язык, сильные арабоязычные тенденции вплоть до начала ХХ в» [7.35].
Дар ин маврид фикри мо ин аст, ки омили умда ва таъинкунанда дар ин амр шикасти харакати «Шуъубия», ки хаводорони ацам буданд, аз тарафи пуштибонони араб, ки дар раъси он халифати банни Умия, ки як сиёсати нафакат миллигароро, балки табъйзи нажодиро дар дастури кори худ карор дода буданд, хамчунин кабоили туркнажоди Еазнавиёну Салцукиён, ки