Научная статья на тему 'ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ДИДАКТИЧЕСКИХ ИГР В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ БИОЛОГИИ (НА ТАДЖ.)'

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ДИДАКТИЧЕСКИХ ИГР В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ БИОЛОГИИ (НА ТАДЖ.) Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
486
282
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДИДАКТИЧЕСКИЕ ИГР / ВОСПИТАНИЕ / РАЗВИТИЕ / КАЧЕСТВО / ЗНАНИЕ / УЧИТЕЛЬ / БИОЛОГИЯ / МЕТОДЫ / ИЗУЧЕНИЯ НАУЧНО-МЕТОДИЧЕСКОЙ ЛИТЕРАТУРА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Баротов К. А., Шарипов М., Алишери Н.

Важнейшей задачей школы является воспитание грамотных, творческих патриотов и воспитанных учащихся, чтобы оно нашло своё осуществление в процессе урока. Поэтому правильная и разнообразная организация и привлекательность каждого урока необходимо каждому преподавателю предметнику, так как он оказывает огромное влияние на повышение творческой деятельности учащихся. Следовательно учителю необходимо, чтобы он хорошо подготовился к каждому уроку и широко использовал дополнительные средства обучения. Именно организация урока и использование необходимых, дополнительных средств обучения в соответствии возрасту учащихся делают уроки разнообразными и содержательными. Одной из дополнительных средств, которое служит для повышения мыслительной деятельности учащихся-это использование дидактических игр на уроках. Поэтому в обучении биологии проведение дидактических игр имея большое значение делают уроки увлекательными. Значения этих игр в работах специалистов этой сферы подчёркнуты всесторонне.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ДИДАКТИЧЕСКИХ ИГР В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ БИОЛОГИИ (НА ТАДЖ.)»

ИСТИФОДАИ БОЗИХ,ОИ ДИДАКТИКИ ДАР ТАЪЛИМИ БИОЛОГИЯ

Баротов К.А., Шарипов М., Алишери Н.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Мухимтарин вазифаи мактаб тарбияи хонандагони босавод, эчодкор, ватандуст ва хушахлок мебошад, ки он дар чараёни дарс ичрои худро меёбад. Аз ин лихоз, ташкили дуруст ва гуногунрангу диктат- чалбкунандаи дарс барои хар як омузгори фанни биология лозим буда, он барои баланд бардоштани фаъолияти эчодкории хонандагон таъсири калон мерасонад. Аз ин ру ба омузгор зарур аст, ки ба х,ар як дарс тайёрии пухта бинад ва аз воситахои иловагии таълимдихй васеъ истифода барад. Махз дуруст ва мувофики синну соли хонандагон ташкил кардани дарс ва истифодаи воситахои дахлдори иловагии таълим дарсро рангин ва пурмазмун мекунанд. Яке аз воситахои иловагй, ки барои баланд бардоштани кобилияти фикрронии хонандагон хизмат мекунад, ин истифодаи бозихои дидактикй дар дарс мебошад.

Аз ин лихоз дар таълими биология гузаронидани бозихои дидактикй ахамияти калон дошта, дарсро шавковар мегардонад. Ахдмияти ин бозихо дар асархои мутахасисони сохаи педагогика ва психология хаматарафа кайд карда шудааст.

Доло дар поён истифодабарии бозихои дидактикиро пешкаш менамоем, ки кори омузгорони чавон ва донишчуёнро дар чараёни таълими биология ва ташкил кардану гузаронидани корхои беруназсинфй осон мегардонад.

Бози - машк. Максади ин бозй дар хонандагон ба вучуд овардани кобилияти фахмиш, фикркунй ва мустахкамкунии маводи таълимй мебошад. Ин намуди бозй гуногунии викторинахо, кроссворд, ребусхо, чайнворд, лотохои ботаникй, зоологй, маънидод намудани мазмуну мундаричаи зарбулмасалхо доир ба хаёти растанй ва хайвонотро дарбар мегирад.

Яке аз ин шакли бозй истифодаи чайнворд, кроссворд ва анаграмма мебошад. Чайнворд, кроссворд ва анаграммаро хам зимни гузаштани дарсхои чамъбастй ва хам зимни омузиши мавзуъхои алохида истифода бурдан мумкин аст. Зимни тартиб додани ин воситахо ба он бояд кушид, ки чавоби саволхо дар дохили мавзуъ чой гиранд. Барои он ки хонандагон дар дарс барои руйнавис кардан вактро бехуда сарф накунанд, ба муаллим зарур аст, ки онхоро пешакй дар хона дар варакчахои алохида тайёр намуда, дар дарс ба хонандагон таксим намояд.

АНАВОРДИ МЕВАЦОТ

Дар ин анаворд номи 11 мевацот цой дода шудааст.

Анаграммаи МЕВАЧ,ОТ

Дар ин муаммо хдрфхоро тавре чо ба чо гузоред, ки номи мевах,о х,осил шавад:

Дар+улоз=

Лоу+лубо=

Гу+ранг=

Хаза+убр=

Туша+фол=

Мор+ух=

Ин+чар=

Сел+ог=

Чагз+мор=

Сел+афсун=

Бар-+зут=

Че+нол=

Рачми+ном=

Му+ил=

Чайнворд дар мавзуи « Растани ва мух,ити атроф»

Н

А

Б

О

Т

О

Т

1. Минтакди наботот дар Точикистон (нимсаванна).

2. Растании биёбонй (саксавул)

3. Растании дарахти бесамар (бед).

4. Дарахти бисёрсолаи мевадихднда (чормагз)

5. Дарахте, ки дар кирмакпарварй ахдмияти калон дорад( тут).

6. Дарахти босамар (зардолу )

7. Растании буттагй, ки дар мах,алх,ои мо васеъ пах,н шудааст( писта ) Чайнворд дар мавзуи « Растани -организми зинда »

1

2

3

4 1G

5 11

б 12

7

s

9

1. Даpахти мевадихднда (себ).

2. Фасле, ки тамоми мавчудоти зинда бедоp мешаванд. (6a^op)

3. Нох,ияи кух,ие, ки ба паpваpиши 40pB0 машFyл аст (Мастчох,).

4. Узви pастанй( баpг).

5. Мева (гелос).

6. Узви асосии бутта (поя).

7. Гул (бунафша). S. Бехмева (сабзй).

9. Навдаи таFЙиpёфта (гул).

1G. ^исми гул ( Fypа).

11. Яке аз к;исми xyчайpа ( хдста).

12. Олиме , ки аввалин боp мафхуми xyчайpаpо пешних,од каpдааст (Гук).

Анаворд

Агаp Шумо ин анавоpдpо дypyст nyp кунед, номи 11 хдйвон чойгиp мешавад.

Филворд

Агар Шумо дар ин филворд харфхоро дуруст чо ба чо намоед, номи 15-паррандаи дар Точикистон хаёт ба сар мебурдагиро меёбед.

К А М У С М А И М F У Б

К Б А Ч И Д А Н У В К О

К А С О Ч О С Л Л А К А

З Б У Т Л У Н А К К Т Ф

О F Р А Т А З А Р В А Р

Б У Л Т У Р Ф И М У М К

Л У Б А Н О Т А Ч Ч У

Бозй - Зарбулмасалдонй

Зарбулмасал аз чумлаи он навъхои фолклор аст, ки дар зинаи нисбатан баланди тафаккури бадеии халкй ташаккул ёфта, дар хаёти маънавии мардум мавк;еи мухим дорад.

Зимни омузиши мавзуи «Мухофизати растанихои гулдори нодир ва нестшудаистода, ки ба Китоби Сурхи Точикистон дохил карда шудаанд» ( синфи 6) хонандагон зарбулмасали зеринро пешниход мекунем. Чу мева сер хурдй, шох машкан Саъдии Шерозй Аз дарахтони дигарон барчин, В-аз паи дигарон дарахт шинон,

Масъуди Саъди Салмон

Баъди ин мо оиди мавзуъ маълумот дода, дикдати хонандагонро ба табиатдустй ва хифзи олами наботот бедор менамоем.

Зимни омузиши мавзуи « Гигиенаи хурок » ( синфи 9) хонандагон аз зарбулмасалхои зерин истифода мебаранд.

Иллати мардум зи пурхури бувад,

Хурдани пур тухми бемори бувад.

Низомии Ганцавй

Тандурусти агар уавас бошад, Андаке аз таом бас бошад.

Камолиддини Бинои

Пур хурдию дам карди, Умри худро кам карди.

Асадии Тусй

Гушти гов гох,-гох,,

Гушти моуй моу-моу,

Сипас хонандагонро ба тарзи истеъмоли хурок ва гигиенаи хурок шинос менамоем.

Дигар шакли бозй-машк; викторина буда, истифодаи он дар дарсхои ботаника ва зоология бомаврид аст.

Мисол, зимни омузиши мавзуи «Дарси чамъбастй оиди синфи паррандагон» ( синфи 7 ) хонандагонро ба се гурух чудо намуда, ба онхо саволхои викторинаро пешкаш мекунем. Он чунин аст:

Гушти гусфанд уар сабоу.

1. Паppандаи нак^анавози чангал (эзоpсypхак)

2. Паppандаи калонтаpини pyи замин (шyтypмypF)

3. Паppандаи хypдтаpини замин (колибp)

4. Паppандаи сохибчанголи шабгаpд (бум, сип, чyFз).

5. Паppандае, ки тухми хyдpо даp лонаи дигаp паppандагон мегyзоpад (куку).

6. Кадом паppандагонpо нимпаpазит меноманд? (моxихypак ва гунчишк).

7. Даp Точикистон чанд намуди паppандагон зиндагй мекунанд? S. Ватани асосии товус ( Австpалия).

Бозии хешовандони ба хам мувофик

Ба максади санчидани дониши хонандагон оид ба хешигаpии pастаниxо ва хайвонот бозии хешовандони ба хам мувофи^о чустучу намуда гyзаpонидан ба максад мувофик аст. Таpзи гyзаpонидани ин бозихо чунин аст: Ба талабае ваpакчаи тасвиpнок дода мешавад. Муайян каpдан лозим аст, ки онхо ба намояндагони кадом катоpи хайвонот ва оилаи pастаниxои маълум хешй доpанд. Масалан, агаp даp ваpакча pасми pастании гандум тасвиp ёфта бошад, даp ин холат хонанда даp боpаи намояндагони дигаpи оилаи Fалладонагиxо (чав, аpзан, чyвоpимакка ва Fайpаxо) маълумоти пyppа медихад.

Даp даpсxои такpоpй лотои ботаникй - зоологиpо истифода каpдан бамавpид аст. Даp синфи VII зимни омузиши мавзyи «Даpси чамъбастй оиди синфи xашаpот» лотои зоологиpо ташкил каpдан мумкин аст. Баpои ичpои ин бозй ба талаба ваpакчае дода мешавад, ки даp он pасмxои xашаpоти фоидаоваp тасвиp ёфтааст. Хонанда аз хамон pасмxо якеашpо интихоб намуда (мисол, занбypи асал), даp боpаи хусусиятхои биологй, ахамияти он даp табиат ва хочагии халк накл менамояд. Чунин бозиpо даp вакти пypсиши вазифаи хонагй низ гyзаpонидан бомавpид аст.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ин бозиpо хам даp чаpаёни даpс ва хам даp коpxои беpyназсинфй истифода бypдан куллай аст.

Бозии саёхат. Ин бозиpо хам даp даpс ва хам беpyн аз он гyзаpонидан мумкин аст. Мунтазам ва шавковаp гyзаpонидани чунин бозй даp чyкyp даpк намудани маводи таълимй мусоидат менамояд. Бозихои «Саёхат аз паи мева ва тухмихо» (синфи V), саёхат даp кypаи Замин ба Китоби сypх (синфхои VI-VII) ва Fайpа хам ахамияти калони таълимй доpанд. Масалан, баъди омузиши мавзyъxои «Узвхои pастаниxои гyлдоp, тухм» ин бозиpо ташкил намудан куллай буда, хонандагон даp боpаи навъхои гуногуни мевахо, пахншавии мевахо ва тухмихои pастаниxои чyмxypй маълумот медиханд. Даp синфи 6-ум бошад, баъди омузиши мавзyъxои боби «Шуъбаи pастаниxои пyшидатyхм» ин бозиpо ташкил мекунем, хонандагони даp мусобика шиpкат ваpзида саёхати тамоми минтакахои Точикистон намуда, оиди сохт, пахншавй ва ахамияти pастаниxои нодиp маълумот медиханд.

Инчунин бозии саёxатpо даp даpсxои зоология ба pоx мондан максаднок аст. Бозии «Цироати шеърхо дар васфи растани». Максади бозй даp ин аст, ки хонандагон ба гypyxxо чудо шуда, бо пешниходи омyзгоp ваpакчаеpо мегиpанд ва даp васфи pастании даp он сабт ёфта, шеъp мехонад. Бо хондани шеъp онхо оиди сохт ва ахамияти pастанй маълумот медиханд. Гypyxе, ки аз yxдаи хондани шеъp намебаpояд, маFлyб мегаpдад.

Ин бозиpо хам даp чаpаёни даpс ва хам даp коpxои беpyназсинфй ба pоx мондан мумкин аст. Мисол, зимни омузиши мавзyи «Оилаи настаpаниxо» ( синфи 6 ) зимни мустахкамкунии даpс хонандагонpо ба 2-гypyx таксим намуда, ба онхо ваpакчаxоеpо пешниход мекунем, ки даp он pасми намояндагони ин оила тасвиp ёфтааст. Намояндагони xаp як гypyx оиди pастании даp ваpак тасвиp ёфта шеъp киpоат мекунанад. Аъзоёни гypyxе, ки ба pасми ваpакча шеъp к^от каpда наметавонанд, даp бозй маFлyб мешаванд. Х,оло даp зеp ташкил каpдани ин бозиpо пешниход менамоем, ки боиси шавкмандй ва алокамандии байнифаннй мегаpдад. Хонандаи 1 Гелос даpахти мевадоp аст,

Даp фасли баxоp пyp зи боp аст. Саpсабз миёни боFy бустон

Саp суи самои бeFyбоp аст. Дангоми гули пyдинавy хоp Бинй агаpаш, чу лолазоp аст. Xorn^au 2. Нepyи дили хаста бувад заpдолy, Доpyи дами баста бувад заpдолy. Аз хушку таpаш на кам, на биcёp хypeд, Аз шаpбати он ба чисми нофоp хypeд. Xorn^au З. Дулона зинати кyxy адиp аст,

Миёни мeваxо бас дилпазиp аст. Дамели гаpдани тифлони дилшод, Мадоpy куввати маpдони пиp аст.

Бозии « Чистонёбй » . Максади бозй даp он аст, ки хонандагон даp даpc ва коpxои бepyназcинфй ба гypyxxо чудо шуда, чистонёбй мекунанд. Кадом гypyxe, ки аз yxдаи чавоби чистон намeбаpояд, гypyxи маFлyб xиcоб меёбад.

Доло даp зep истифодаи чиcтонpо зимни омузиши мавзуи «Оилаи наcтаpиниxо» дида мeбаpоям. Зимни мycтаxкамкyнии даpc хонандагонpо ба 2 ^ypyx чудо намуда, байни онxо бозии чистонёбй ташкил мекунем, ки чунин аст: Xorn^au 1. Рангаш pанги заъфаpон,

Буяш буи модаpон (бихи). XoHa^au 2. МypFecт, к-y байз зи минкоp кунад, Даp фасли баxоp py ба гyлзоp кунад. Чун байзаи y кам набувад аз ду xазоp, Рузе ду xазоp байза як боp кунад (себ). Xorn^au З. Чубак ба думаш,

Лундаи овезон (гелос).

Гурухи 2

XoHa^au 1. Гушташ xалол, МаFзаш xалол. Паpтофти устухонаш, Мекунад моpо малол ( зардолу ). XoHa^au 2. Паxмопитики бомазза,

Даp тиpамоx мепаза ( дулона ). Xorn^au З. Ман даp cаpи сабад, Ман чингиламуй . Ман нозуки оламам, Чдвоби мана бигуй (гул ). Бозихои на^ши. Ин шакли бозй даp коpxои бepyназ-cинфй ташкил каpда мешавад. Масалан, даp синфи 6 баъди омузиши мавзyъxои «Шуъбаи pаcтаниxои пушидатухм» ин бозиpо ба pоx мондан мумкин аст. Даp ин бозй xаp як хонанда накши ин ё он pаcтаниpо ичpо каpда, оиди сохт, паxншавй ва аxамияти биологии он маълумот мeдиxад. Аз pyи ин хycycиятxо хонандагон pаcтаниpо маълум каpда, ба кадом оила ва синф тааллук доштанашpо чавоб мeдиxанд. Доло даp поён инpо пешкаш мекунем, ки омyзгоpон метавонанд, даp мактабxо истифода баpанд.

XoHa^au 1. Растании биcёpcолаи алафй буда, то 40-45см баланд мешавам. Баpги манpо xамчyн доpy истифода мeбаpанд.Даp баpгам гликозиди аукубин, моддаxои дабоFй, каpотин, кислотаи аcкоpбин, як микдоp алкалоидxо ва витамини К мавчуд аст. Баpгамpо даp тибби халкй xамчyн воситаи шифобахши ваpам ва яpа ( даp сухтагй, бypидагй, латхypй ва захм) васеъ ^p мeфаpмоянд. Даp тибби илмй пpeпаpатxои аз баpгам тайёp каpдаpо зимни гаcтpити анасидй, даpди сахти меъдаю pyда, гиpондагии сахту даpозмyxлат истифода мeбаpанд ( барги зулф ).

XoHa^au 2. Алафи биcёpcола мебошам, peшаи cepшохаи зepизаминй доpам ва xаp сол нщолам то 60см даpоз мешавад. Даp моxxои июл- ceнтябp гул мекунам ва гулам pанги cypхи баланд доpад.

Барои доругй барг ва гулам истифода бурда мешавад. Дар нимаи мохи август гул ва баргамро чида, дар чои соя хушк мекунанд. Дар таркиби гул ва баргам 0,2-1,2% равгани эфирй, моддахои даббогй, кислотаи аскорбинй мавчуд аст.

Инчунин манро дар вак;ти чамъ шудани бод ва кори номуътадили меъдаю руда ва барои балгамбарорй дар вак;ти касалии шуш истифода мебаранд ( кокути ).

Бояд кайд кард, ки бозихои дидактикй шавку хаваси хонандахоро нисбат ба омузиши фан афзун гардонда, дар тарбияи экологй, мехнатдустй, зебопарастй ва иктисодй мавкеи мухим мебозад. Аз тарафи дигар кобилияти фикрронии хонандагонро зиёд намуда, ба эчодкорй ва чустучуи онхо таъсири мусбй мерасонад. Аз ин лихоз ба муаллими мактаби тахсилоти умумй зарур аст, ки аз бозихои дидактикй васеъ истифода барад.

Адабиёт:

1. Зверева И.Д. Проблемы методики обучения биологии в средней школе. -М.: Изд. Педагогика. 1978.

2. Корсунская В.М., Мироненко З.А., Верзилин Н.М. Уроки общей биологии.-М.: Просвещение, 1986.

3. Кузнецова В.И. Уроки ботаники.-М.: Просвещение, 1985.

4. Муртазин Г.М. Активние формы и методы обучения биологии.-М.: Просвещение, 1989.

5. Махмадзиёев А.М. Зоология - китоби дарсй барои синфи 7, нашриёти «Сарпараст», 2001.

6. Сатторов Т.С., Х,.Абдуллзода., К.Баротов., М.Шарипов. Корхои берун аз синфй аз биология. Душанбе. 2003.

7. Сатторов Т.С. Зоология - китоби дарсй барои синфи 8, нашриёти «Сарпараст», 2001.

8. Султонов С., Нигмонов Н., Махмадзиёев А., Савлатов С. Барномаи биология барои синфхои У-Х1. ч.с., «Матбуот», 2002.

9. Султонов С.С. Ботаника - китоби дарсй барои синфхои 5-6, нашриёти «Сарпараст»

10. Трайтак Д.И. Книга для чтения по ботанике.- М.: Просвещение, 1985.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ДИДАКТИЧЕСКИХ ИГР В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ БИОЛОГИИ

Баротов К.А., Шарипов М., Алишери Н.

Важнейшей задачей школы является воспитание грамотных, творческих патриотов и воспитанных учащихся, чтобы оно нашло своё осуществление в процессе урока. Поэтому правильная и разнообразная организация и привлекательность каждого урока необходимо каждому преподавателю предметнику, так как он оказывает огромное влияние на повышение творческой деятельности учащихся.

Следовательно учителю необходимо, чтобы он хорошо подготовился к каждому уроку и широко использовал дополнительные средства обучения. Именно организация урока и использование необходимых, дополнительных средств обучения в соответствии возрасту учащихся делают уроки разнообразными и содержательными. Одной из дополнительных средств, которое служит для повышения мыслительной деятельности учащихся-это использование дидактических игр на уроках.

Поэтому в обучении биологии проведение дидактических игр имея большое значение делают уроки увлекательными. Значения этих игр в работах специалистов этой сферы подчёркнуты всесторонне.

Ключевые слова: дидактические игр, развитие, качество, знание, учитель, биология, воспитание, методы, изучения научно-методической литература.

USING OF DIDACTIC GAMES IN THE LEARNING OF BIOLOGY

Barotov K.A., Sharipov M., Alisheri N.

The most important task of the school is to educate, creative and educated patriots students to find its implementation during the lesson. Therefore, correct and different organization and attractiveness of each lesson is necessary for each teacher's subject, as it has a huge impact on improving the creative activity of students.

Consequently the teacher needs that he was well prepared for each lesson and more widely used the facility of teaching. Just the organization of the lesson and use of the necessary, additional facilities of teaching under the age of students do their homework different and substantial. One of the additional funds, which serves for increasing the mental activities of the students is the use of didactic games in the lessons.

Therefore, in teaching of biology conducting the didactic games with great value make the lessons enjoyable. The meaning of these games in the works of specialists in this sphere underlined comprehensively.

Key words: didactic games, development, quality, knowledge, teacher, biology, bringing up, methods, learning of science literature.

Сведения об авторах: Баротов Камолиддин Ашурович - кандидат педагогических наук, доцент Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айнй, тел: (992) 93-405-04-46;

Шарипов Мирзобек - кандидат педагогических наук, доцент Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айнй, тел: (992) 93529-93-02;

Алишери Назар - магистр кафедры общей биологии и методики преподавания биологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айнй, тел: (992) 918-459-14-7;

Information about authors: Barotov Kamoliddin Ashurovich - Ph. D. in Pedagogy, docent, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (992) 93-405-04-46;

Sharipov Mirzobek - Ph. D. in Pedagogy, docent, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (992) 93-529-93-02;

Alisheri N -MA student, Chair of General Biology and method of its Teaching, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (992) 918-45-91-47.

ПУТИ РАСШИРЕНИЯ ВНЕДРЕНИЯ МАЛОИНВАЗИВНЫХ ОПЕРАЦИЙ В ГИНЕКОЛОГИЧЕСКОЙ ПРАКТИКЕ

Акобирова С.А., Ишан-Ходжаева Ф.Р.

НИИ акушерства, гинекологии и перинатологии Минздрава РТ

Актуальность. Эндоскопические операции в гинекологии применяются с середины прошлого века [1]. Эволюция лапароскопической хирургии в гинекологии претерпевала путь от простых операций до современных высокотехнологических операций с применением точных оптических систем, современных инструментов и шовного материала [4,8,9]. В последнее время растёт количество женщин с гинекологическими заболеваниями. Большую роль в этом играют стрессы, понижение иммунитета, повышение количества различных инфекций, различные гормональные нарушения. В структуре гинекологических заболеваний отмечается рост гинекологической патологии, требующей хирургического лечения. Внедрение в клиническую практику эндовидеос-копических технологий изменило классические подходы к диагностике и лечению патологических процессов в гинекологии [2,3,7].

Лапароскопическая оперативное вмешательство характеризуют точность и бережность, что обусловлено многократным увеличением изображения на экране монитора и использованием специальных тонких инструментов [5,6]. Это позволяет

106

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.