EURASIAN JOURNAL OF ACADEMIC RESEARCH
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.899 www.in-academy.uz
ARTICLE INFO
THE EMERGENCE OF THE WORK "HIDOYA" Bekmirzaev Ilhomjon Isroiljonovich
Professor of the Department of "Social Sciences and Law" of the International Islamic Academy of Uzbekistan, Doctor of Historical
Sciences Gadjiev Mavlidin Gadjievich Doctoral student of the Department of "Study of Islamic Studies and History of Islamic Civilization ICESCO" of the International Islamic
Academy of Uzbekistan. Phone. 99-8538090 90-0996193/ Fax. 71-2440065. e-mail. [email protected] https://doi.org/10.5281/zenodo.14724920
ABSTRACT
Received: 16th January 2025 Accepted: 22th January 2025 Online: 23th January 2025
KEYWORDS Burhan al-Din Marginani, Hidayah, Mukhtasar al-Quduri, Jame' al-saghir, Muhammad Shaybani, Hanafi madhabi, Shafi'i madhabi fiqh, jurist, Bidayat al-mubtadi, Kifayat al-muntahi.
Due to the activities of several generations of jurists, the traditions of the Ma Wara' al-Nahr school and the works of its representatives have become widespread in various regions of the Hanafi school. The works of Ma Wara' al-Nahr authors were used both as a guide in the practice of jurisprudence and as textbooks for teaching students. One of these scholars was Burhan al-Din al-Marghinani (d. 1196). The full name of this great person is Burhan al-Din 'Ali bin Abi Bakr ibn Abd al-Jalil ar-Rashidani al- Marghinani al- Farghani. He is known by the terms "Shaykh al-Islam" and "Sahib al-Hidayah". The fact that the isnads of jurists in the development of the "Kitab al- Hidayah" are often cited separately and commented on, indicates that this work of is Burhan al-Din al-Marghinani has great authority. This article provides complete information about the structural structure of the work " Hidayah"and the research conducted on it.
"X,H^Ofl" ACAPHHHHr Œ3AM KE^HmH
EeKMHp3aeB HAXOM^OH HCPOH^^OHOBHH
Y36eKHCTOH xa^rçapo hcaom aKageMHACH "M^THMOHH ^aH^ap Ba xyKy;" Ka^egpacH
npo^eccopu, Tapux ^aH^apu goKTopH rag^HeB MaB^HgHH TagmHeBHH Y36eKHCTOH xa^;apo hcaom aKageMH^cH "McflOMmyHOcAHK Ba hcaom цнвн^нзaцннcн TapuxuHH ypraHHm ICESCO" Ka^egpacH
goKTopaHTH. ^y^. 99-8538090 90-0996193. OaKc. 71-2440065. e-mail. [email protected] https://doi.org/10.5281/zenodo.14724920
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Received: 16th January 2025 Accepted: 22th January 2025 Online: 23th January 2025
KEYWORDS EypyoHydduH MapFUHOHuU, Xudon, Myxmacap aA-
0a^u^AapHUH3 6up Hena aeAodAapuHuHe oau6 6opeaH fiaoAunmAapu myfiaÜAu MoeapoyHHayp Maxma6uHUH3 aH^aHaAapu ea yHuHe HaMoëHdaAapu acapAapu %aHa$uÜAux Ma3%a6uda 6yAeaH mypAu MuHma^aAapda xeHe map^aAdu. MoeapoyHHaypAux MyaAAu$AapHuH3 acapAapu aMaAuëmuda KyAAaHMa cufiamuda %aM,
é
Ws,
талабаларни уцитишда дарслик сифатида уам фойдаланилди. Мана шундай алломалардан бири Буруонуддин ал-Маргиноний (ваф. 1196 й.) эдилар. Бу улуг зотнинг тулиц исмлари - Буруониддин Али ибн Аби Бакр ибн Абдужалил ар-Рошидоний ал-Маргиноний ал-Фаргоний. «Шайхулислом» ва «Соуиб ал-Хидоя» атамалари билан машуурдир. купинча фациуларнинг «Китоб ал-Хидоя» ни узлаштиришдаги иснодлари алоуида келтирилиши, куплаб шаруланиши Буруониддин ал-Маргинонийнинг мазкур асари катта обруга эга эканлигига далолат цилади. Ушбу мацолада "Хидоя" асарининг таркибий тузилиши ва ун буйича олиб борилган тадцицотлар уацида тулиц маълумотга эга булинади.
Мовароуннахрлик фа;ихлар томонидан яратилган 20га я;ин фи;хий манба Мухаммад ибн Хасан Шайбоний (р.х.)нинг «ал-Жомиъ ас-сагир» асарини шархлашга багишланган булиб Мовароуннахр фа;их,лари уша даврда бу манбани ёдлар эдилар. Бурхонуддин Маргиноний (ваф. 593/1197 й.) эса, ушбу ёзилган асарларни хажм жихатидан катта булгани, у;увчига уни узлаштиришда ;ийинчилик тугдиргани учун хажм жихатидан кичик, мазмун жихатидан эса, барча фи;х,га доир мавзуларни уз ичига ;амраб олган, укувчилар ёдлаб олишларига ва керакли фи;х,ий масалани осон топишда кулай булган асар яратишни олдига ма;сад ;илган эди. Бурхонуддин Маргиноний тахминан, 1165 йилда Богдодга келганида Кудурийнинг «Мухтасар ал-;удурий» асарини тасаввуридаги фи;х,га оид ёзилган асарлар ичида энг муносиб манба экани ва у асар узига жуда манзур булганини таъкидлайди1. Натижада у дастлаб, Мухаммад Шайбонийнинг «ал-Жомиъ ас-сагир» ва Кудурийнинг «Мухтасар ал-;удурий» асарлари асосида «Бидоят ал-мубтади» асарини ёзади. Муаллиф кейинчалик ушбу асарига «Кифоят ал-мунтахи» номли шарх ёзди. Лекин ушбу ёзган шархини хажм жихатидан катта булиб кетгани сабабидан у;илмай ;олишидан кур;ди. Шундан сунг, Бурхонуддин Маргиноний «Бидоят ал-мубтади» асарига аввалги «Кифоят ал-мунтахи» шархига нисбатан ;ис;а, замондош фа;ихлар томонидан ишлаб чи;илган ва барча сохаларда ханафий фикдани узида мужассам ;илган асари «Хидоя»ни ёзишга киришди2. Муаллиф ушбу «Хидоя» асарини ун уч йил давомида, рузадор холатида
1 Соид Бектош. Тадкик ал-Дидоя.- Ж:1. - Мадина ал-Мунаввара: Дор ас-сирож, 2019. - Б.7.
2 Узбекистонда Бурдонуддин Маргинонийнинг илмий мероси, хусусан "Дидоя" асари борасидаги дастлабки тадкикотлар шаркшунос олим олим Одил Кориев томонидан мустакиллигимизнинг дастлабки йилларидан бошланган. Одил Кориев УзР ФА Шаркшунослик институти кулёзмалар хазинасида асарнинг энг кадимий нусхаларидан бири сакланишини аниклади. Бу кулёзма дозирча фанга маълум булган энг кадимий икки нусхадан бири булиб, у 1280 йилда кучирилган. Шунингдек, "Дидоя" асарининг бундан-да кадимийрок булган яна бир нусхаси 1206 йилда кучирилган ва у Истанбулда сакланади. Маълумот учун каранг: Одил Кориев. "Бурдонуддин ал-Маргиноний - дукукшунос" / «Шаркшунослик» туплами. Т., 1993й. №4. Б.71-75; Шунингдек, Киргизистоннинг Ош шадридан булган ва дозирда Туркиянинг Карабук университети Илодиёт факультети профессори Айтмамат Кориев Бурдонуддин Маргиноний даёти ва илмий мероси доирасида туркум илмий рисола ва маколалар эълон килиб бормокда. Дозирда илодиёт факультети магистр ва талабаларига "Дидоя"
Кудурий, Жомеъ ас-сагир, Мууаммад Шайбоний, Ханафий мазуаби,
Шофеъий мазуаби фицу, фациу, Бидоят ал-мубтади, Кифоят ал-мунтауи.
é
ш
IF = 7.899
www.in-academy.uz
ихлос ва илмга мухаббат билан ёзди. У кишини ушбу ихлоси кейинчилик "Хидоя"ни то хозирги кунимизга ;адар илм ахлининг эътиборидан тушмаган муътабар манба уларо; етиб келишига сабаб булди. Бурхониддин Маргиноний ушбу «Хидоя» асарини хижрий 573/1177 йил зул;аъда ойининг 4-куни ёзиб тугатган.
"Хидоя" асарини уз замонасида машхур ;илган Бурхонуддин Маргинонийнинг энг я;ин шогирди - Шамсул-аимма Мухаммад ибн Абдусаттор Кардарий (ваф. 642/1244 й.) хисобланади. Шамсул-аимма Кардарий шу билан бир пайтда Мухаммад ибн Абу Бакр Имомзода (ваф. 573/1177-78 й.), Ахмад ибн Абу Бакр Собуний (ваф. 580/1184-85 й.), Умар ибн Бакр Заранжарий (ваф. 584/1188-89 й.), Ахмад ибн Мухаммад Аттобий, Хаммод ибн Иброхим Саффор, Фахруддин Козихон, Умар ибн Мухаммад А;илий (ваф. 596/1199-1200 й.), Махмуд ибн Ахмад Форйобий (ваф. 607/1210-11 й.) каби замонасининг машхур фа;ихлари ;улида у;иган ва улар номидан ривоят ;илиш ху;у;ига (ал-уацц би-р-ривоя) эга булган. Кафавий Шамсул-аимма Кардарийни му;аллид ханафий фа;ихларининг учинчи таба;асига киритган.3
Бурхонуддин Маргиноний 511/1118 йили ражаб ойининг саккизинчи куни душанбада чошгох пайтида таваллуд топган. Аллома умрининг асосий даврини Самар;андда утказиб, 593/1197 йили Самар;андда вафот этган ва Чокардиза ;абристонига дафн ;илинган4.
Маргинонийлар сулоласи Мовароуннахр фи;х мактаби тарихида Маргинонийлар сулоласининг урни бе;иёсдир. Умуман, Маргиноний машхур фа;ихлар сулоласининг исми ва насаби сифатида танилган. Улар Фаргона водийсининг хозирги Маргилон (Маргинон) шахрида яшаганликлари учун, Маргиноний номи билан шухрат ;озонган.
Буруонуддин Маргинонийнинг илмий мероси Бурхонуддин Маргиноний ёшлигидано; тинимсиз илм урганди ва ханафий мазхаби буйича уз даврининг буюк фа;ихи даражасига кутарилди. Унинг фи;х илми буйича бундай юксак даражага кутарилиши учун ;уйидаги омиллар сабаб булди:
Биринчидан, у олий истеъдод, уткир тафаккур эгаси ва илм-фан шайдоси эди. Илмга ;изи;иш уни узо; сафарларга чорлаб, уша даврнинг асосий фанларини узлаштириши учун имкон яратиб берди.
Иккинчидан, у яшаган давр Шар; уйгониш даврининг биринчи бос;ичи булмиш IX-XII асрларга, яъни Урта Осиёда жамият тара;;иёти учун фи;х илмига катта зарурат тугилган бир даврга тугри келди. Фи;х илми буйича у ёзган асарлар, айни;са, «Хидоя» китоби уша давр хуку;ий муаммоларини ечиб беришга ;аратилган эди.
Учинчидан, Маргинонийнинг Абу Ханифа Нуъмон ибн Собит (р.х.) асос солган ханафий мазхаби, яъни хуку;ий мактабига мансублиги хам унинг усиб, камолот чу;;исига кутарилиши учун катта омил булди. Негаки, Абу Ханифа шариатнинг учта асосий манбаси (Куръон, Сунна, ижмо)дан кейин, туртинчи манба булмиш рационал
асаридан дарс беради. Маълумот учун каранг: Dr. Aiitmamat Kariev. Burhaneddin el-Merginânî'nin "el-Hidâye" isimli eseri ve hukuk ilmindeki yeri // Orta Asya alimlerinin islam medeniyetine katkilari: Kongreler dizisi (10-12 Ekim 2018 Biçkek / Kirgizistan). - 11s.
3 Мадмуд ибн Сулаймон ал-Кафавий. Мунтахаб а'лом ал-ахёр фи табакот данафий ал-мухтор. - Т.: Узбекистон Республикаси Фанлар академияси Абу Райдон Беруний номидаги Шаркшунослик институти Кулёзмалар фонди // Кулёзма № 91. - B. 98б-155а
4 Лыкошин Н.С. Автор Хидаи // Туркестанские ведомости. 1907. № 106. - С. 64.
EURASIAN JOURNAL OF ACADEMIC RESEARCH
Innovative Academy Research Support Center IF = 7.899 www.in-academy.uz
манба, яъни киёсга бошка мазхабларга нисбатан купрок эътибор каратгани билан ажралиб туради. Шунингдек, хал; ичида ёйилиб, уларнинг хаётига сингиб кетган урф-одатлар ханафий мазхабида хукукий муаммоларни хал килишда кушимча манба сифатида кенгрок куламда кулланилади.
Мазкур омиллар, айникса, ханафий мазхабининг раъй ва киёсга таянгани Бурхонуддин Маргинонийга уз малакасини ошириб, ислом хукуки фалсафасининг туб мохиятини англаб олиш ва бу чексиз сохада эркинлик билан фикр юритиш учун муносиб шароит яратиб берди.
«Хидоя» асарининг 200дан ортик кулёзма нусхалари бугунги кунда дунёнинг куплаб кулёзма фондларида жумладан, Кувайт (ал-Кувайт), Тунис (Тунис), Саудия Арабистони (Макка, Жидда, Тоиф), БАА (Абу Даби), Сурия (Дамашк), Катар (Доха), Германия (Берлин), Австрия (Вена), Голландия (Лайден), Франция (Париж), Англия (Лондон, Оксфорд), АКШ (Принстон), Швеция (Упсала), Италия (Болония), Россия (Санкт-Петербург), Жазоир (ал-Жазоир), Туркия (Истанбул), Миср (Копира), Покистон (Пешовар ва Исломобод), Хиндистон (Рампур) кулёзма архивларида сакланиши бу асарнинг канчалар эътироф этилганлигини курсатади.5
Хидоя асарига ёзилган шар^лар Хидоя китоби туккиз асрдан буён ханафий мазхаби буйича энг мухим ва муътабар кулланма сифатида барча мусулмон мамлакатлари мадрасалари ва исломий олий укув юртларида укитилиб келинмокда. Унинг матни ва кискартмалари устидан машхур факихлар томонидан 60дан ортик шархлар ва хошиялар ёзилиб, ушбу мазхабнинг таркалиши йулида таъсирчан омил сифатида хизмат килиб келгани хаммага маълум.6
Хозирда бизгача етиб келган Хидояга ёзилган шархларнинг сони 35тадан ошади. Агар биз Хидоянинг кискартмаси «ал-Викоя» ва унинг кискартмаси «Мухтасарул-викоя» устида ёзилган куп сонли шархларни хам назарда тутадиган булсак, унда Хидоя ва унинг кискартирилган матнлари устида ёзилган шархлар сони 50 тадан ошади. Куръони каримдан кейин ислом хукукининг асосий манбаларидан бири булмиш, Бухорийнинг «ал-Жомиъус-сахих» китоби буйича, Броккелман «Араб адабиёти тарихи» китобида ёзишича 43та шарх ёзилган ва Немис исломшунос олими Ахлварднинг ёзишича, факатгина Берлиндаги кулёзмалар руйхатига унинг 60 та шархи киритилган.7 Айтиш мумкинки, Бухорий асаридан кейин, Маргинонийнинг «Хидоя» асари, энг куп шархга эга булган китоблардандир. Бу эса Хидоянинг канчалик буюк илмий, амалий ва хаётий ахамиятга молик эканлиги инкор килиб булмайдиган далиллардан бири хисобланади.
Айтилганлардан яккол куриниб турибдики, Хидоя китоби бугунги кунга кадар ислом хукуки буйича барча сохаларда уз таъсирини утказиб келган ва факихларнинг купчилиги, уларнинг мазхабларидан катъи назар, унга катта эътибор билан караганлар. Шу сабабли унинг устидан жуда куп шархлар ёзилиб, баъзан эса кискартирилиб, кискартмаси устидан хам куп шархлар ёзилган.
5 Маълумот учун каранг: Крриев О.А. Фаргона фикх мактаби ва Бурхонуддин ал-Маргиноний. - Тошкент, Фан, 2009. - Б. 203-209.
6 Мустафо ибн Абдуллох Румий алхадис ханафий аш-шахир би Хожи Халифа. Кашф аз-зунун 'ан асмо' ал-кутуб ва-л-фунун. // 2 жилдли. - Ж: II. - Макка: Мактаба ал-файсалиййа, 1981. - Б. 1356.
7 Brockelmann C. Geschichte der arabischen Litteratur. // 3 жилдли. - Weimar-Berlin: Х,ай'а ал-мисриййа, 1898-1993.
é
Ws,
References:
1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидаги нут;и // Ma'rifat, 2017 йил, 20 сентябрь.
2. Соид Бектош. Тахди; ал-Хидоя. . - Ж:1. - Мадина ал-Мунаввара: Дор ас-сирож, 2019. - Б.7.
3. Одил Нуриев. "Бурхонуддин ал-Мартаноний - хукукшунос" / «Шаркшунослик» туплами. -Т., 1993й. №4. - Б.71-75.
4. Dr. Aiitmamat Kariev. Burhaneddin el-Merginäni'nin "el-Hidäye" isimli eseri ve hukuk ilmindeki yeri // Orta Asya alimlerinin islam medeniyetine katkilari: Kongreler dizisi (10-12 Ekim 2018 Bi§kek / Kirgizistan). - 11s.
5. Мах,муд ибн Сулаймон ал-Кафавий. Мунтахаб а'лом ал-ахёр фи таба;от ханафий ал-мухтор. - Т.: Узбекистон Республикаси Фанлар академияси Абу Райхон Беруний номидаги Шаркшунослик института Нулёзмалар фонди // Нулёзма № 91. - B. 98б-155а
6. Мухаммад Абдулхай ал-Лакнавий. Ал-Фаво'ид ал-бахиййа фи тарожим алхадис ханафиййа» / Ахмад аз-За'бий тахрири остида. 1-нашри. - Байрут: Дор ал-ар;ам ибн ал-ар;ам, 1418/1998. - Б. 201.
7. Бартольд В.В. История Туркестана // Бартольд В.В. Соб.соч. в 9 т. Т. II. Ч.1. М., 1963. - С.250.
8. Лыкошин Н.С. Автор Хидаи // Туркестанские ведомости. 1907. № 106. - С. 64.
9. Мухаммад Абдулхай Лакнавий. Ал-Фавоидул-бахиййа фи тарожим ал-ханафиййа / Ахмад аз-За'бий тахрири остида. 1-нашри. - Байрут: Дорул-ар;ам ибн ал-ар;ам, 1418/1998. - Б. 223.
10. Махмуд Х,асаний. Ал-Мартанонийнинг «Х,идоя» асари ва унга ёзилган шархлар. Тошкент: А.Нодирий номидаги хал; мероси нашриёти, 2000. - Б. 45.
11. УзР ФА ШИ Нулёзмалар хазинаси, инв № 4624, №5748.
12. Акмалиддин Бобартий. ал-Иноя шарх ал-Хидоя. — Байрут: Дор ал-кутуб ал-илмиййа, 1971 й. - Б. 8.
13. Мажид Хаддурий, Херберт Ж.Лебисни. Исломда хуку;. - Техрон-Нью Йорк, 1958. -Б. 82.
14. Нориев О.А. Фаргона фи;х мактаби ва Бурхонуддин ал-Мартаноний. - Тошкент: Фан, 2009. - Б. 203-209.
15. Мустафо ибн 'Абдуллох Румий алхадис ханафий аш-шахир би Хожи Халифа. Кашф аз-зунун 'ан асмо' ал-кутуб ва-л-фунун. //2 жилдли. - Ж:11. - Макка: Мактаба ал-файсалиййа, 1981. - Б. 1356.
16. Brockelmann C. Geschichte der arabischen Litteratur. // 3 жилдли. - Weimar-Berlin: Хай'а ал-мисриййа, 1898-1993.