Central Asian Journal of
Education and Innovation
HHKH HmAAP OPrAHAAPH XO^HMAAPHHH BATAHnAPBAPAHK PyX,H£A TAPBHAAAm HYAAAPH
AögyMa^HK ycTaeBHH Ky^gameB
Y36eKHCTOH Pecny6.flHKacH MMB Malaxa omHpHm HHCTHTyTH Maxcyc-KacÖHH ^aH^ap Ka^egpacH KaTTa y;HTyBHHCH https://doi.org/10.5281/zenodo.14551754
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Qabul qilindi: 15-Dekabr 2024 yil Ma'qullandi: 18- Dekabr 2024 yil Nashr qilindi: 24- Dekabr 2024 yil
KEY WORDS
Mydofiaa ea xaeficu3AUK my3UAMaAapu ma^AUM
MyaccacaAapu, BamaHea
Myyaööam, BamaHnapeapAUK, Mmom Eyxopuü, Ä6y PaüyoH EepyHUü, HawMudduH Kyöpo, BamaHHU yuMon k,uauw, Ma^pufiam, ëmAap mapöuncu, Ma^Haeuü-axAo^uü maûëpeapAUK, muaauü
KadpunmAap, eamaHHu acpaô-aeaüAam, uwmuMouü fiaoAAUK, BamaH ma^dupu, yapöuü ea yyKyKHu Myyofia3a k,uauw mu3UMu.
ym6y Ma^oAa Mydofiaa ea xaeficu3AUK my3UAMaAapu ma^AUM MyaccacaAapuda eamaHnapeapAUK mymyHHacu ea yHUHe MyyuMAueuHu ëpumadu. BamaHnapeapAUK uHcoHHUHe eamaHea Myya66amu, yHu acpaö-aeaüAam ea ucmu^öoAUHu ma^MUHAam üyAudaeu yapaKamAapuHu aHeAamadu. EywK awdodAapuMU3, myAapdaH Mmom Eyxopuü, Ä6y PaüyoH EepyHuü ea HawMudduH KyöpoHUHe yaëmAapu ea umAapu eamaHnapeapAUK HaMyHacuHu mamKUA эmeaн. Ma^AyMKu, eamaHnapeapAUK Hafia^am waHe MaüdoHuda, 6aAKu uam ea Ma^pufiamda yaM KypcamuAeaH. Ma^oAada uhku umAap opeaHAapu ea yapöuü xu3Mamdaeu ëmAapHu eamaHnapeapAUK pyyuda mapöunAam MyyuMAueu ma^KudAamdu. BamaHea Myyaööam ea ëmAapHUHe Ma^Haeuü-axAo^uü maüёpeapAueu yAapHUHe fiaoAunmuda, my wyMAadaH BamaHHu yuMon KUAumda ufioda monumu KepaK. Tapuxuü xomupa, muaauü KadpunmAap ea uwmuMouü fiaoAAUK yaMda uwmuMouü-c^cuü Mydofiaa öuAaH öofauk KynAaö
MyaMMoAapea эhmuöop kapamuAeaH. BaTaHnapBap^HK hhcohhhht y3 BaTaHHra Myx,a66aTH Ba yHH acpa6-aBaH.flamra 6y^raH HHTH^umHHH aHr^aTagu. TapHxgaH Ma^yMKH, OTa-6o6o^apHMH3, y^yf a^gog^apuMH3 Ba a^^0Ma^apuMH3 BaTaHra Myx,a66aT Ba cago;aTHH H^oga этнm öopacHga a^oHHÖ HaMyHa^ap KypcaTraH^ap. Ax,Mag OapFOHHH, Myx,aMMag Xopa3MHH, A6y PafixpH EepyHHH, A6y Hacp Oopoöufi, Mmom Byxopufi, Mmom TepMH3HH, Aöy^afic CaMap;aHgHH, EypxpHHggHH MapFHHOHUH, A6y^ My^HH Haca^ufi, Ka^^o^ fflomufi KaÖH öyroK MyTa^aKKup^apuMH3 y3 Taxa^^yc^apuHH KHHguK ;ohh TyKH^raH ropT 6u^aH 6oF^a6, yHHHr HOMHHH gyHëra Mamxyp ;u^raH^apu x,aM 6apnaMH3 y^yH 6up HÖpaTgHp.
BaTaHnapBap^HK - BaTaHHH ceBum, y 6u^aH Fypyp^aHum, ropTH эpнmгaн MyBa^^a;HHT^apgaH KyBOHum, yHHHr hcth;6o^h y^yH ;afiFypum KaÖH ^uc-Tynry^apga ëp;HH HaMoëH 6y^agH.
fflyHH a^o^Hga Ta^KHg^am ^:oh3kh, BaTaHnapBap^HK ropTra cago;aT ÖH^aH XH3MaT
yHH gymMaH^apgaH ^hmoa
KH^Hm,
^H^Hm, thhh^hkhh acpam, yHHHr 030g.«HrH, MycTaKH^HrH, paBHa;u Ba ^apoBOH^uru ynyH Kypam, mh^hh MaH^aaT^apHH ^hmoa ^H^umga KypHHagu. By TyMFynapHH, 6eBOCHTa Mygo^aa вa xaB^CH3^HK Ty3H^Ma^apu Ta^HM Myaccaca^apu KypcaHT Ba THHr^oBHH^apuga maK^aHTHpum Myx,HM Ba3H$agup.
YTMumgaH Ma^yMKH, WpTHMH3 goBpyFHHH gyHëra TapaTraH 6yroK a^:gogHMH3, hcaom o^aMHga KeHr Tap^a^raH KyôpoBHH Ta^HMOTHHHHr acocnucu Ha^MugguH Kyôpo-HHHr ^acopaTH BaTaHra ^ugofiH^HKHHHr ëp;HH mhco^h 6y^a o^agu. 3aMOHacHHHHr HupuK a^^OMacu, MHHr^a6 H3gom^apra эгa ôy^raH 6y 6yroK ropTgomuMH3 BaTaHHra MyFy^ap 6oc;HHHgaH xa6ap Tonuô, 6upHHHH^apgaH 6y^u6 yHHHr x,HMOflcura OT^aHraH. ByroK a^goguMH3 Ha^MugguH KyôpoHHHr ^acopaTH KypcaHT Ba THHr^OBHH^apHu BaTaHra cogHK^HK 6u^aH XH3MaT K;H.flHmra Ba y3 Kacôuïï Ba XH3MaT 6ypH^apuHH BH^goHaH 6a^apumra yHgafigu.
Bu^aMH3KH, BaTaHnapBap^HK $a;aT ^aHr MafigoHHga HaMOëH ôy^Mafigu. M^My Ma^pu^aT pHBO^ura 6e;Hëc x,ucca KymraH Mmom ByxopuH, Max,Myg 3aMax,mapHM, BypxoHHggHH MapFHHOHHH Kaôu a^gog^apHMH3 x,aëTH 6h3 y^yH KaTTa uôpaTgup. Y^apHHHr ôapnacH ôup Hena fiu^^ap gaBOMHga Typ^H y^Ka^apra 6opu6, H^My Ma^pu^aT ypraHraH^ap. M^M-up^OHga MyaHHH gapa^ara eTran, y3 BaTaHHra ;aÏÏTH6, y3^apuHHHr ÔH^HM^apugaH HHcOH^apHH 6ax,paMaHg STraH^ap. A^gog^apuMH3HHHr HaMyHaBHH x,aëTH KypcaHT Ba THHr^OBHH^apHH 6h^hm o^um Ba yHHHr ;agpura eTHmra ga^BaT этagн.
^eMaK, BaTaHnapBap^HK 6y - y3 BaTaHH oôpy-s^Tuôopu, KygpaTH Ba ca.«ox,HflTH, xa^rçapo ^aM^aMHHTga MyHocuô ypHH sra^amu fiy^uga 6h^hm o^um, y3 Kacôura cago;aT 6u^aH xH3MaT ^H^umgup. BaTaHnapBap^HK y3 Ta;gupHHH BaTaH Ta;gupH 6u^aH y3BHH 6oF^amga x,aM HaMOëH ôy^agu. MaM^aKaTHMH3ga aMa^ra omupu^aëTraH uc^o^OT^apga ^ao^ HmTHpoK STum x,aM BaTaHnapBap^HKgup.
A3a^gaH, BaTaHnapBap^HK xa^^HMH3HHHr thhh Ba ocyga x,aëTHHH ^HMoa^amra ;ogup 6y^raH ^ao^HHTgup. BaTaHnaBap^HK - BaTaH ^HMHHHH^HK^apHHH maxcuH ^hhhhhh^hk cu^aTHga x,hc STHm. ^ap^a^H^aT, khm 6y^HmHMH3gaH ;aTM Ha3ap, BaTaHnapBap^HKHH cy3 6u^aH SMac, S3ry aMa^, um 6u^aH hcôot ^H^umHMH3 KepaK. Cof^om ^HKp^afiguraH HHcoHga BaTaHnapBap^HK 6y y3 BaTaHH MaH^aaTH fiy^uga ^ugofiH^HK 6u^aH xH3MaT ^H^umgup.
«BaTaH» - 6yMK Ba Myrçaggac TymyHHa. YHH ^aH^a^HK Ta^pu^^acaK, TapaHHyM STcaK ^aM KaM. Mhcoh hhcoh 6y^H6gHKH, 6y cy3HHHr Ma^HocuHH TymyHHmra HHTH^agu. ByroK a^gog^apHMH3 Mepocura Mypo^aaT ^H^um, y^ap H^oguHH ypraHHm 6y My^aggac TymyHHaHHHr Ma3MyHHHH HHaga TepaHpon; aHr^amra ëpgaM ôepagu. Mhcoh y^FafiraH capu, yHHHr BaTaH ^a;ugaru TymyHHacu ^aM Toôopa KeHrafiuô ôopaBepagu. ^ap^a;u;aT, «BaTaH» TymyHHacuHHHr ;aMpoBH BaTaHgeK KeHr^uru ^a;uga o^HM^apuMH3 Kyn^aô acap^ap ë3raH^ap [1].
BaTaHra Mex,p-My^a66aT^H 6y^um - foht HHgaM, foht roKcaK OHr Ta^a6 STyBHH y3Hra xoc h^m Ba ôyHH sra^^am ^aM ôemHKgaH 6om^aHMOFH Ba o;uôaT cyHrru Ha^acra ;agap gaBOM stmofh ^oh3. BaTaHnapBap^HK BaTaHHH ceBMo;^HKHH aHr^aTca, 6y h^mhh sra^^araH KHmu BaTaHra ^ohhhh aTaraH komh^ hhcoh MapTaôacura eTraH 6y^agu. BaTaHgaH o^raHHMH3 - ;ap3gup, ;ap3HH sca ;aHTapMo; ^ap3gup. Bh3 x,ap 6upHMH3 BaTaHHH ceBaMH3, HyHKH BaTaH - 6h3 Ha^ac o^aëTraH x,aBogup [2].
ffly ôohc ^aM «BaTaHHH ceBMo; HHMOHgaHgup», geraH ^HKMaT 6e^H3 afiTH^MaraH.
Демак, инсоннинг узи тугилиб усган юрти, ёр-дустлари ва я;инлари билан богловчи Ватанини севиши, ардо;лаши иймон ифодасидир. Шундай экан, Ватанга мух,аббат куйиш, унинг равна;и йулида куч-гайрат сарфлаш барчамизнинг фарзандлик бурчимиздир.
Шуни англаб етган х,олда х,амда бугунги тах,ликали замонда барчамиз х,аётга катта орзу-умидлар билан кириб келаётган ёшларимизга бир х,а;ик;атни, Ватанни севишни, куз ;орачигидай асрашни, ардо;лашни, обод этишни, х,имоя ;илишни ургатишимиз ва у;тиришимиз х,ар доимгидан х,ам зарурдир.
Х,олбуки, дунёда содир булаётган нохуш во;еа ва хддисалар х,амда х,озирги тах,ликали замонда аксарият ёшларимиз касб танлашда х,ам анча эхтиёткорона муносабатда булишаётгани кузатилмо;да. Жумладан, аксарият мамлакатларда Ватанни х,имоя ;илиш ма;садида х,арбий хизматга боришдан буйин товлаш, керак булса соглом одам узини ногирон ;илиш х,олатлари х,ам ижтимоий тармо;ларда кенг кузатилмо;да. Х,озирги аксарият ёшлар кам ишлаб купро; даромад оладиган касбларни танлашмо;да. Жумладан, х,арбийлаштирилмаган у;ишларда у;иш ва ишларга булган талаб ю;ори.
Биро;, бир х,а;ик;атни англаб етишимиз керакки тинч ва фаравон юртдагини сокин х,аёт, фу;ароларнинг хуку; ва эркинликлари х,ар хил турдаги жиноий тажовузлардан х,имоя ;илинади ва шахсларнинг конституциявий хуку;лари таъминланади. Бугун Ватанга соглом авлод, кучли ва билимли ёшлар, уз касбини тули; эгаллаган, замонавий фан ва техника юту;ларидан фойдалана оладиган ватанпарвар, хал;парвар инсонлар керак. Чунки, ватанпарвар, хал;парвар инсонлар -тинчлик ва осойишталик кафолатидир. Бундай инсонлари бор жамият терроризм, эгоцентризм, экологик муаммоларни бартараф этишга ;одир булган жамиятдир.
Юртбошимизнинг барча даъватлари хал;имизнинг Ватан равна;и масаласида бир тану бир жон булиб жипслашиши, ижтимоий фаоллик каби фазилатларимизнинг юксалишига асос булмо;да. Шу уринда давлатимиз рах,бари Шавкат Мирзиёевнинг "Бизнинг энг асосий ютугимиз - купмиллатли хал;имизнинг вужудга келаётган ;ийинчилик ва синовларни енгишга ;одирлиги, уларнинг замонавий дунё;араши, сиёсий онги ва ижтимоий фаоллигининг юксалиб бораётгани, атрофимиздаги во;еаларга бепарво булмасдан, аксинча, дах,лдорлик туйгуси билан яшаётганидир" -дея таъкидлаган сузларини эслашимиз уринли булади [3].
Ички ишлар органлари ходимлари хал;имиз манфаатларидан келиб чи;иб, унинг ишончига эга булишни бош вазифа ;илиб олгани учун х,ам Узбекистонга ;арши ;аратилган куролли, маънавий-информацион тахдидларга ;арши муваффа;иятли кураш олиб бормо;да.
Шундай экан, ватанимиз тинчлиги ва осойишталиги таъминлаш ма;садида х,арбий ёки ички ишлар органлари сох,асини танлаб фаолият олиб бораётган ходимларда ватанпарварлик туйгуларини ошириш ва ватанпарварлик рух,ида тарбиялаш мух,им ах,амият касб этади.
Узбекистон ёшлари жумладан, ички ишлар органлари ходимларини ватанпарварлик рух;ида тарбиялаш йуллари сифатида куйидагиларни айтиш мумкин:
- маънавиятини янада юксалтириш учун фан ва технологияларни мукаммал
эгаллаш;
- уларда гоявий иммунитетни шакллантириш;
- маънавий, маърифий ва ахло;ий-психологик тайёргарлик;
- тарихий хотирани мустах,камлаш, иймон-эъти;одни кучайтириш;
- ички ишлар органлари ходимлари ;асамёдига соди; булиш, фа;ат ва фа;ат хал; ва давлат манфаатларига хизмат ;илишдан иборат булган уз хизмат бурчини сузсиз бажариш ватанпарварликнинг намунасидир[4];
- сиёсий-хуку;ий маданиятини ривожлантириш ва х,.к.лар.
Шундай ибора бор, «фанга paF6a^ булмаган халк келажакдан ма;румдир».
Узбекистон 500 йил олдин фан кашфиётлари билан бутун дунёни узига ;аратган. Бугун Узбекистон ёшлари ана шу аждодларимиз анъанасини давом эттиришлари керак. Ахборот ва касбга доир технологиялар, чет тилларини пухта эгаллаш ор;али ма;садга эришиш мумкин. Бунинг учун Узбекистонда барча шароитлар яратилмо;да, х,амма гап ана шу имкониятлардан самарали фойдалана олишимиздадир.
Глобаллашган дунёда Узбекистон ёшларида Fоявий, мафкуравий тахдидларга карши иммунитетни шакллантириш ;ам долзарб вазифадир. Ёшлар маънавиятига бугун терроризм - зурлик мафкураси, оммавий маданият - ахло;сизлик фалсафаси хуруж ;илмо;да. Биз ёшларимизни бузгунчи гоялар таъсиридан асрашимиз лозим. Бунинг учун ёшларимиз онгига миллий урф-одат, анъана, миллий ахло;ий фазилатларимизни сингдириш баробарида умуминсоний ;адриятларга соди;ликни тарбиялашимиз талаб этилади.
Маънавий, маърифий ва ахлокий-психологик тайёргарликнинг асосий максади ходимларни х,ар ;андай шароитда давлат ва хал; манфаатларига хизмат ;иладиган, миллий ;адриятларга соди; умуминсоний ;адриятларга таянадиган, ёт ва бузгунчи гояларга муросасиз курашувчи, иймон-эъти;оди ва иродаси мустах,кам, маънавиятли ва фидойи, аждодларимиз ва мардлик курсатиб х,алок булган ходимларнинг бебах,о меросига таяниб яшайдиган баркамол шахс сифатида тарбиялаш, улар ;албида давлат ва хал;имизнинг хавфсизлигини таъминлашда шахсий дах,лдорлик ва ю;ори масъулият х,исси х,а;ида касбий билимларни беришдан иборат.
Тарихий хотирани муста;камламасдан туриб, ёшлар маънавиятини юксалтириб булмаслигини х,аётнинг узи курсатяпти. Зеро, Узбекистон тарихи - узбек хал;и маънавиятининг илдизидир. Тарихни билмаслик, унга беписанд муносабатда булиш узликни унутиш билан баробардир. Ман;уртлик, оммавий маданият, ксенофобия, неофашизм каби хддисаларнинг замирида х,ам аслида тарихни билмаслик ётибди. Биз ёшларимизга тарихдан сабо; чи;ариб, келажакка ;араб яшашни урга-тишимиз керак.
Хал;нинг асл фарзандлари Ватан туйгуси билан яшаб утганлар. Ватан озодлиги, муста;иллиги йулида курашган, уни куйлаган, унинг иш;и билан ёнган ана шундай муътабар инсонлар маърифатпарвар жадидлар эди. Улар учун Ватан онадек му;аддас, иймон ;адар юксак эди. Шунинг учун х,ам улар Ватанни «;иблагох,», «саждагох,» деб атаганлар.
Абдурауф Фитрат: «Ватан - у менинг жону таним, саждагох,имдир. У менинг тулин ойим, тинч-омонлигим, иззатим, шарафим, каъбам, ;иблам х,амда гулистонимдир»,
дейди.
Ички ишлар органлари ходимларининг юртга садо;ат билан хизмат килиш борасида кабул ;иладиган касамёдларига содик колишларини уларнинг юксак маънавият ва ;онун устуворлиги асосида яшашининг амалий ифодаси сифатида бахолаш керак.
Касамёдга содиклик туйгуларини шакллантириш масаласи тобора катта ахамият касб этмокда. Касамёдга садокат деганда, ходимнинг уз хал;ига, юртига содик самимийлик билан хизмат килиши назарда тутилади.
Уз юртига садо;атли ходим шахсий манфаатини эл-юрт манфаатларидан устун куймайди. Юрт тинчлиги, осойишталиги, тара;;иёти ва фаровонлиги йулида билим хамда салохиятини сафарбар этади. Элим деб, хал;им деб кайгуради, керак булса, бу йулда жонини фидо килишга хам тайёр туради. Хусрав Дехлавийнинг: Олтин-кумуш %адя этувчи мардлар куп, Жонни фидо этувчилар марддир - мард, деган мисраларида ана шундай фидойилик улугланган.
Ушбу вазифаларнинг мазмунига эътибор берилса, асосий муаммо инсон онги ва шуурига бориб та;алиши аён булади. Узлигини англаган, тарихий хотираси бутун, муста;ил фикрлайдиган инсон Ватанига сот;инлик килмайди, балки унинг манфаатини х,ар нарсадан улуг тутиб, Ватани учун жон беришга тайёр булади. Ана шундай фукаролари бор давлатнинг хавфсизлиги кафолатланган, келажаги эса буюк булади.
Демак, биз ички ва ташки хавфсизликни таъминлашга уз хиссамизни кушаётганимиздан фахрланишимиз, гурурланишимиз баробарида, бу сохадаги камчилик ва нуксонларни енгиб утишимиз, назария ва амалиёт бирлигини таъмин-лашга масъуллигимизни унутмаслигимиз лозим булади.
Ю;оридагиларга таянган холда, Узбекистон Республикаси ИИВ таълим муассасаларида хукукни мухофаза килиш тизимига етук мутахассис кадрлар тайёрланади. Агар ички ишлар органлари ходими яхши мутахассис булса-ю, унда ватанпарварлик ёки миллий гурур сингари инсон учун ахамиятга эга фазилатлар булмаса, бундай ходимлар билан биз олдимизга куйган максадларимизга эриша олмаймиз. Шунинг учун Узбекистон ёшларини Ватанга мухаббат рухида, ота-боболаримизнинг жасоратидан ибрат олиб, она юртимизни асраб-авайлаш эътикоди билан яшашга, дунёда юз бераётган вокеа-ходисаларга бепарво ва локайд булмасликка, халк ва Ватан такдирига дахлдорлик туйгуси билан яшашга, Ватанни химоя килиш, садокатли, адолатли, халол булиш, халкка хизмат килиш рухида тарбиялашни таълим-тарбия жараёнига татбик этиб бориш олдимизда турган энг долзарб вазифалардандир.
Фойдаланилган адабиётлар:
1. Очилдиев А. Ватанпарварлик. - Т., 2008.
2. Тохир Малик. Танланган асарлар: Энг кичик жиноят. Т.7. - Т., 2008. - Б.198.
3. O'zLiDeP сайти. 2016 йил 19 октябрь.
4. Узбекистон Республикаси Президентининг "Ички ишлар органларини халкчил профессионал тузилмага айлантириш ва ахоли билан янада якин хамкорликда ишлашга йуналтириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги 2023 йил 20 январдаги ПК-10-сон Карори. Конунчилик маълумотлари миллий базаси, 21.01.2023 й., 07/23/10/0043-сон; 22.08.2023 й., 07/23/282/0631-сон.