ХУКУКИЙ БАРКАМОЛЛИК ВА МАЪНАВИЯТ
Бекзод Куролович Маликов
Тошкент давлат транспорт унверситети катта укитувчиси
Каримов Диёрбек ва Норматов Самариддин
Тошкент давлат транспорт унверситети талабалари
Мустакиллик йилларида барча фукароларнинг конун олдида хукукий тенглигини хамда конуннинг хамма нарсадан устунлигини кафолатловчи хукукий давлатни шакллантиришнинг мустахкам асослари хаккида маълумот берилган.
Калит сузлар: Мустакиллик, суд, камолот, бунёдкорлик, хукук, Конституция, фукаро, жамият, халк, давлат, тоталитар, маъмурий, жиноят, маърифат
Мустакиллик йилларида барча фукароларнинг конун олдида хукукий тенглигини хамда конуннинг хамма нарсадан устунлигини кафолатловчи хукукий давлатни шакллантиришнинг мустахкам асослари яратилди. Бошкача айтганда, - дейди Ислом Каримов, - мустакиллик йилларида мамлакати-мизда инсон хукуклари ва эркинлигининг устунлигидан келиб чикадиган, халкаро микёсда кабул килинган янги юридик тамойил ва талабларга асосланган кенг хукукий мухит вужудга келтирилди. Биз тоталитар тузумнинг тазйик ва зуравонлигидан хукукий меъёрлар сари улкан кадам ташладик. Бу эса инсоннинг давлат хокимияти ва бошкарув органлари, шунингдек, барча мулк шаклларига асосланган маъмурий-хужалик тузилмалари билан турли-туман муносабатларини йулга куйишда яккол намоён булмокда. Узбекистондаги хукукий ислохотларнинг асосий максади суднинг алохида ва мустакил хокимият тармоги сифатидаги мавкеини кайта тиклаш гояси булди. Суд хокимиятининг янги тармоклари яратилди. Суднинг ваколатлари сезиларли даражада кенгайтирилди. Фукароларнинг конуний хукук ва манфаатларини суд оркали химоя килишни кафолатлашнинг хукукий меъёрлари шакллантирилмокда. [1]
Жамият ва давлат, халк ва миллат олдидаги уз хукуки, уз бурчи ва масъулиятини пухта биладиган, уни хаётий эхтиёж сифатида англаб етган, онги юксак, мустакил фикрлай оладиган, хулк-атвори билан узгаларга ибрат
АННОТАЦИЯ
473
2024-yil, 7-dekabr
буладиган билимли, маърифатли кишиларни тарбиялаб, вояга етказиш олдимизда турган энг асосий, долзарб вазифадир. [2]
атрофида содир булаётган вокеа-ходисаларга мустакил муносабат билан ёндашадиган юксак хукукий билимли ва маданиятли кишиларни шаклланти-ришда халк маънавиятининг, бой тарихий меросимизнинг, миллий анъанала-римизнинг урганилишининг ахамияти бекиёсдир.
Дархакикат, маънавий маърифат, маънавий маданият соф ахлокий ходиса сифатида жамият инсоний киёфасини белгилайдиган, унинг демократик хукукий макомини тайин этадиган кадриятдир. Узбек жамияти бугун уз миллий кадриятларини яратишга кодир комил тизим сифатида дунёга буй курсатмокда. Маънавият устувор мохият касб этмаган инсон хаётининг бирор жабхаси йуклиги англаб етилгани жамиятимиз эришган улкан ютук булди.
Жамият ва инсон хаётининг маънавият ва маърифатга эхтиёж ва зарурият сезмайдиган, ундан бахраманд булмайдиган, унинг билан мазмунан-мохиятан туташиб кетмаган бирон-бир сохасини топиш амримахолдир.[3]
Маънавият жамият тараккиёти, халк ва миллат камолати ва шахс баркамоллигини белгилаб берувчи шундай асосий омил, инсонга инсонлик мазмун-мохиятини багишлайдиган, инсонни ердан осмонга кутарадиган, уни эзгуликка даъват этадиган кадриятки, шунинг учун хам у хамма касб ва ихтисосдаги мутахассислар, жинси, миллати, ёши, тили, диний мазхаби, бой-камбагаллигидан катъи назар, хамма одамлар, барча фукаролар, жамики эл-улус, миллатлар ва элатлар, бани башарият учун хам ута мухим ва зарурдир. [4]
Умуман олганда, маънавий бойликлардан наф курмайдиган, маънавият билан уз хаётини гузал, феъл-атворини ёкимли, хатти-харакати ярашикли, тушунарли, одоб-ахлокли булишга эришмаган инсон зоти йук ва булмайди. Инсон маънавият билан тирик. Инсоннинг инсонлиги хам маънавият сохиби булганлигидадир. Инсоннинг жамийки мавжудотлар ичра улуги, аълоси, нодири, энг доноси, акл-идрокли, фаросатлиси эканлигининг, куч-кудратлилигининг асосий боиси хам маънавиятлилигидадир.
Айтиб утилган фикрларимизга Ислом Каримовнинг «Маънавият турли халклар ва мамлакатлар кишиларини кон-кардош килади», «Уни улчаб хам, поёнига етиб хам булмайди. У — инсон учун бутун бир Олам», «Маънавият инсонга хаводек, сувдек зарур», «Маънавият инсоннинг, халкнинг, жамиятнинг, давлатнинг куч-кудратидир. У йук жойда хеч качон бахт-саодат булмайди», деган доно сузлари илмий-назарий асос, методологик кулланма булиб хизмат килади.[5]
Уз хак-хукукларини танийдиган, уз кучи ва имкониятларига таянадиган,
474
2024-yil, 7-dekabr
Маънавият хакидаги Ислом Каримов таълимотини чукур ва мукаммал билишлик барча соха кишилари, шунингдек, хукук-тартибот идоралари ходимлари учун хам хаводек, сувдек зарур. Буни биз мураккаб, масъулиятли касб эгалари терговчилар мисолида куриб чикамиз.
Тергов ишлари жараёни жуда мураккаб, жиноятни очиш, жиноятчини топиш, айбдорни - гумон килинаётган кишини айби ёки килмишини буйнига куйиб исботлаш, хакикатни карор топтириш мутахассисдан наинки касбий, билим ва махоратни, айни пайтда катта тажриба хамда нозик рухшуносликни, муомала маданиятини, катта-кичик далиллар, хатто бир карашда содир булган ходисага бевосита дахли булмаган вокеалар, хатти-харакатлар, фактлар-далиллар, мантикий тахлил ва мукоясани яхлит бир тизимга солиш хамда сирли, шубхали нукталарни ички бир туйгу билан нозик хис килиш санъатини ишонарли тарзда билишни хам талаб килади. Шу маънода терговчи амалдаги конунлар ва катор юридик хужжатлар асосида жиноят деб аталмиш «сахна»нинг «жаррохи»га, образли килиб айтганда, «ташхисчи»сига, тадкикотчисига айланади. Куриниб турганидек, тергов жараёни жуда огир булиши билан бир каторда, ута масъулиятли хамдир. Мана шунинг узи хам жараённинг узи соф маънавий-ахлокий ходиса эканлигини англатиб турибди. Тергов жараёнининг маънавий асосларга эга эмас, деб айтиш катта хатодир.
Агар терговчи уз фаолиятида, конунларга таянган, улардан мутлако огишмаган холда иш тутса-ю, аммо маънавий мохиятларга эътибор бермаса, бу килмиши билан биринчидан, конунни бузган, иккинчидан, мансабини суистеъмол килган, булади демак, у адолатсиз хукм чикарилишига, гунохсизни нохак жазоланишига сабабчи булади. Бунинг окибати жуда хунук булиши турган гап. Одамларда конунларга, демак, жамиятга, одил сиёсатга, адолатга ишонч йуколади. Жамиятда конун устуворлиги бузилади. Энг ёмони - бу бузилишнинг хукукни химоя килиш макомига эга кишилар айби билан булишидир. Терговчининг хатоси ёхуд уз ишига масъулиятсиз караши охир-окибат жуда хунук окибатларга олиб келиши мумкин. Инсонлар такдири хал килинаётганда тергов хужжатлари исботланган, тасдикланган факт ва далилларга асосланган булишини унутмаслик керак. Ана ушандагина жиноятни келтириб чикарган омиллар илдизи билан йук килиб ташланади, кишиларга адолат тантанасидан ибратли сабоклар берилади, жиноятларнинг олди олинади, одамларда конунларга, адолатга ишонч ва хурмат уйгонади. Демак, конун устуворлиги тула таъминланади. Ана шуларнинг узи асл мохияти билан соф маънавий сабок, тарбия, маданият, маърифатлилик белгисидир. Демак, тергов нафакат конунлар
475
2024-yil, 7-dekabr
agonara, afiHH nafiTga, TapÖHA MaKTaÖH, MKcaK MatHaBHtfMHnHKHHHr HaMOëH öynHmH xaMgup.
MatHaBHAT ÖHnaH xyKyKHÖ TatnHM-TapÖHA xaMKopnHrHHH KeHrafiTHpHmHH
gaBpHHHr y3H TaKO3O этмoкga. 3epo, MatHaBHAT ÖHnaH KOHyH, xyKyK ÖHp-ÖHpHHH TaKO3O этyвнн KagpH^raapgHp. ^yHKH, xanKHHHr MatHaBHATH x,aM y3Hra xoc KOHyH-KOHga, ogoö-axnoK, xyKyKgHp.[6]
XyKyKHÖ OHrH Ba xyKyKHÖ MagaHHATH MKcaK ^yKaporHHa, ÖHpHHHHgaH, KOHyH goHpacHgaH HHKMaögH, HKKHHHHgaH, y3 xaK-xyKyKH, эркн 030gnHrH ynyH KypamHm caHtaTHHH y3namTHpagH, yHHHHHgaH, xap ÖHp HapcaHH aKn, MaHTHK Tapo3HCHra conHÖ ynnaögH, maxcHfi MaH^aarnapHHH MaMnaKaT Ba xanK MaH^aarnapH ÖHnaH yfiryH xpnga KypagH.
Arap ^yKapo KOHyHnapHH axmn ÖHnca, yHH x,en khm 3ypnHK ÖHnaH rafipH KOHyHHH ;a3ora TopTonMaögH.
AöTHnraHnapgaH KypHHHÖ TypraHHgeK, xyKyKHHHr MatHaBHH-axnoKHÖ acocnapH, xyKyKHÖ MagaHHAT Ba KagpHtfraapHHHr KagHMHfi TapHXHfi HngronapH Ba MaHÖanapH moxhathhh ëpHTHm xyKyKHÖ öhhhm Ba MagaHHATHH ycTHpHmHHHr ;aMHAT TapaKKHëTH ynyH gon3apönHrHHH, x,HCOÖra oncaK ;aMHAT MatHaBHfi xaëTH pHBo;Hga xyKyKHÖ OHr Ba MagaHHATHHHr axaMHATHHH hhmhh TagKHK этнm onHMnap ongHga TypraH энг MyxHM Ba3H$anapgaH 6ynHÖ x,HCOÖnaHagH.
1. Bex30g^0H KyponoBHH ManHKOB yiBEKHCTQH^A ^ABHAT XH3MATHHH TAPTHBrA CQHHm^ArH MYAMMQ.AP // Academic research in educational sciences. 2021. №2. URL: https://cyberleninka.ra/article/n/zbekistonda-davlat-hizmatini-tartibga-solishdagi-muammolar (gara o6pa^eHHa: 20.12.2022).
2. ManHKOB, B. K (2021). mAPK MYTAOAXKHPHAPHHHHr ^ABHAT XH3MAT.APHrA AOHP CHECHH KAPAm-APH. Scientific progress, 1(4), 207212.
3. ManHKOB, B. K., & HKPOMOB, fl. P. y. (2022). mAPK TALHHMOTH^A KOHYH YCTYBOPHHrH FQftHAPH. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 483-487.
4. ManHKOB, B. K. (2021). Em-APHH CA.BHH MAOKYPABHH TAX^H^HAP^AH XftMQfl KH-Hm-^AETHH 3APYPH£T YANGI O'ZBEKISTONDA ILM-FAN VA TA'LIM ILMIY-METODIK JURNALI. ISSUE, 1(1), 202-206.
REFERENCES:
476
2024-yil, 7-dekabr
5. Маликов, Б. Ц., & Абдураимов, О. К. У. (2022). ХУЦУЦИЙ БАРКАМОЛЛИК ВА МАЪНАВИЯТ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 449-453.
6. Маликов, Б. Ц., & Дехконбоев, Ш. Б. У. (2022). ХУЦУЦИЙ МАДАНИЯТ ДУЦУЦИЙ ДЕМОКРАТИК ДАВЛАТ БАРПО ЭТИШНИНГ МУХДМ ОМИЛИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 462-466.
7. Маликов, Б. Ц., & Эшкурбонов, А. И. У. (2022). АДОЛАТЛИ ЖАМИЯТДА ОДИЛ СУД СИФАТИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 467-472.
8. Маликов, Б. Ц., & Хамрокулов, Б. К. У. (2022). УЗБЕКИСТОН КОНСТИТУЦИЯСИДА ИНСОН ВА ТАБИАТ ЦАДРИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 473-478.
9. Маликов, Б. Ц., & Хамрокулов, С. К. У. (2022). ИСЛОМ КАРИМОВ АСАРЛАРИДА КОНСТИТУЦИЯ ВА ЦОНУН УСТУВОРЛИГИ ГОЯЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 479-482.
10. Маликов, Б. Ц., & Болиева, Н. Ц. Ц. (2022). ХУЦУЦИЙ НИГИЛИЗМНИНГ ИЖТИМОИЙ ХАВФИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 458-461.
11. Маликов, Б. Ц., & Буриев, З. Б. У. (2022). ЖАМИЯТ ТАРАЦЦИЁТИДА ХУЦУЦИЙ ОНГНИНГ АДАМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 454-457.
12. Qurolovich, M. B. (2023). ALISHER NAVOIYNING VATAN VA DAVLAT XIZMATCHISI SIFATIDAGI SIYOSIY QARASHLARI. PEDAGOGS jurnali, 27(1), 78-81.
13. Qurolovich, M. B. (2023). YOSHLARNING SIYOSIY FAOLLIGINI RIVOJLANTIRISHNING O'ZIGA XOS HUSUSIYATLARI. PEDAGOGS jurnali, 27(1), 73-77.
477
2024-yil, 7-dekabr