ХОМАШЁ ЗИЧЛИГИНИНГ АРРА СИЛИНДРЛИ ЭЛЕКТР МОТОРИНИНГ
ЮК ОЦИМИГА ТАЬСИРИ Турсунов Ахрор Аминжон ^ли
ук;итувчи Наманган мухандислик технология институти
Шарибаев Эркин Юсупжанович ук;итувчи Наманган мухандислик технология институти Тохиржонова Муаттар Расулжон кизи Наманган давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo.8122203 Аннотация. Ushbu tadqiqot paxta tozalash jarayonida arra tsilindrining elektr motorining yuk oqimi va xom rulonning zichligi o'rtasidagi bog'liqlikni o'rganishga qaratilgan. Paxtani tozalash bilan bog'liq statsionar va beqaror texnologik jarayonlarni tushunish uchun matematik modellar yaratildi va tahlil qilindi. Paxta va tolani qayta ishlash vaqtini, shuningdek, xom ashyoni tayyor mahsulotga aylantirish uchun zarur bo'lgan vaqtni aniqlash uchun analitik iboralar olingan. Tadqiqotda ishlatilgan texnologiyalar, ishlatilgan qurilmalar, ularning ishlash samaradorligi va samaradorligini oshirish usullari haqida batafsil ma'lumot berilgan. Bundan tashqari, paxta turi va namligining tolaning sifat ko'rsatkichlariga ta'siri muhokama qilinadi. Topilmalar xom ashyo zichligi va arra tsilindrining elektr motorining yuk oqimi o'rtasidagi bog'liqlikni yaxshiroq tushunishga yordam beradi..
Калит сузлар: хомашйо валиги зичлиги, электромотор, йукланиш токи, жин, пахта тозалаш,тола, толанинг сифат коорсаткичлари, тургоин технологик жарайон, нотургун технологик жараён, пахта нави, пахта намлиги, аррали силиндир, математик модел, аналитик ифодалар .
ВЛИЯНИЕ ПЛОТНОСТИ ИСХОДНОГО МАТЕРИАЛА НА ТОК НАГРУЗКИ
ЭЛЕКТРОДВИГАТЕЛЯ ЦИЛИНДРИЧЕСКОЙ ПИЛЫ Аннотация. Это исследование сосредоточено на изучении взаимосвязи между током нагрузки электродвигателя пильного цилиндра и плотностью сырого валика в процессе очистки хлопка. Были созданы и проанализированы математические модели для понимания стационарных и нестабильных технологических процессов, связанных с очисткой хлопка. Были получены аналитические выражения для определения времени обработки хлопка и волокна, а также времени, необходимого для превращения сырья в готовую продукцию. В исследовании содержится подробная информация о применяемой технологии, используемых устройствах, их эксплуатационной эффективности и методах повышения их эффективности. Кроме того, обсуждается влияние типа хлопка и содержания влаги на показатели качества волокна. Полученные результаты способствуют лучшему пониманию взаимосвязи между плотностью исходного материала и током нагрузки электродвигателя пильного цилиндра.
Ключевые слова: плотность сырья, электродвигатель, ток нагрузки, джин, очистка хлопка, волокно, показатели качества волокна, тургоиновый технологический процесс, неустойчивый технологический процесс, тип хлопка, влажность хлопка, пильный цилиндр, математическая модель, аналитические выражения.
RELATIONSHIP BETWEEN THE LOAD CURRENT OF THE ELECTRIC MOTOR OF THE SAW CYLINDER AND THE DENSITY OF THE RAW ROLLER Annotation. In this research, work was carried out on the creation and analysis of mathematical models of stationary technological processes of cleaning cotton, obtaining analytical expressions for the processing time of cotton and fiber and the time of transformation of raw materials into finished products. In addition, mathematical models of unstable technological processes in cotton cleaning were created and analyzed. Detailed information is provided on the technology for performing these works, the devices used, their operation, their efficiency and methods for improving their efficiency.
Key words: raw material density, electric motor, load current, gin, cotton cleaning, fiber, fiber quality indicators, turgoine technological process, unstable technological process, cotton type, cotton moisture content, saw cylinder, mathematical model, analytical expressions.
КИРИШ.
Мавжуд илмий-техник маълумотларнинг [1] киёсий тахлили ушбу фикрни тасдиклаш билан бирга яна шуни курсатадики, унумдорлик, хомашё валиги зичлиги ва истеъмол куввати орасида яккол ифодаланган коррелятив богланиш мавжуд. Бундан ташкари Б.И. Бекмирзаев [2] ва бошка бир катор олимларнинг ишлари натижаларининг умумлашма тахлилидан хулоса килиш мумкинки жинлашнинг амалда биз кураётган барча курсаткичлари пахтанинг навига ва унинг намлигига боглик.
Шундай килиб мавзуга таалукли биз куриб утган манбаларнинг тахлилига кура тола ажратиш жараёнида аррали цилиндрдаги кувват ва буровчи момент катталигига хомашё валигининг зичлиги, пахтанинг нави ва пахтанинг намлиги энг катта таъсир курсатади деб хисобланади.
Адабиётлар тахлилига кура, жинловчи арраларнинг тебранишларига сарф буладиган кувват сезиларли ахамиятга эга эмас, арраларнинг колосникларга ишкаланиш кучи ва хомашё валигини салт юришга каршилик кучлар эса технологик жараёндаги ростлаш билан
боглик амалларда узгаришсиз колади. Бундан ташкари жинлаш технологик жараёни курсаткичлари ишланаётган пахта нави ва унинг намлиги учун алохида урнатилиб асосий вазифа шу курсаткичларни саклаб туриши булганидан тажрибанинг асосий омили хомашё валигининг зичлиги булиб колади.
Тажрибаларда хомашё валигининг зичлиги ва аррали цилиндр электромотори юкланиш токи орасидаги богланиши урганилди [3, 4]. Х,исоблар учун экспериментал маълумотларни математик ишлаш услубларидан фойдаланилди [5]. Тажрибалар «Косонсой пахта тозалаш» АЖда ишлаб чикариш шароитида 4ДП-130 жинларида С65-24 селекцион навли И- ва ИИИ-нав кул терими пахтада утказилди.
Тажрибалар утказилган аррали жин 1 таъминлагичи электромоторининг айланиш тезлиги частота узгартиргич 2 оркали бошкарилди (1-расмга каранг). Аррали цилиндрнинг электромотори юкланиш токи датчиги билан таъминланиб, ундан сигнал частота узгартиргичга узатилади Синовдаги аррали жиннинг аррали цилиндр айланиш тезлиги, ишчи камера профили ва бошка ишчи органларнинг конструктив параметрлари мавжуд 4ДП-130 аррали жинларники билан бир хил. Барча улчашлар серияли ишлаб чикарилаётган улчов асбобларида бажарилди.
Жиннинг умумий бошкаруви, электромоторларни юргизилиши ва учирилиши бошкариш пультида амалга оширилди. Таъминловчи валиклар айланиш тезлигини эса частота узгартиргич оркали ростланди. Синов тажрибасида Данфосс ВЛТ 300 частота узгартиргичидан фойдаланилди. Частота узгартиргич келаётган сигналга караб унга уланган таъминлагич электромотори валини айланиш тезлигини узгартиради. Частота узгартиргичнинг ростлаш принципи куйидагича. Частота узгартиргич узгарувчи ток тармогидаги токни узгармасга тугрилайди, бундан сунг узгармас ток узгарувчи амплитуда ва частотали узгарувчи токка айлантирилади. Шундай килиб электромотор ростланадиган кучланиш ва частота билан таъминланади, бу эса стандарт уч фазали узгарувчи ток электромоторларининг айланиш частотасини кенг диапазонда ростлаш имконини беради. Частота узгартиргичга стандарт кирувчи сигнал 0/4-20 мА ёки 0-10 В, аррали цилиндр валининг электромоторини максимал юкланиш токи эса 140 А булиши керак. Шунинг учун аррали жин аррали цилиндри валининг электромоторини юкланиш токи датчиги сифатида 140 А/20 мА ток кучи узгартиргичини куллаш кабул килинди. Бошкача килиб айтганда, аррали цилиндр валининг электромоторидаги юкланиш токи 50 А дан (салт юргандаги юкланиш токи) 140 А гача узгарганда датчик 4 дан 20 мА гача булган
сигнални узатади. Шунга мос равишда частота узгартиргичи таъминлагич электромотори валининг айланиш тезлигини юкланиш токига тескари пропорционал узгартиради.
Амалий тадкикотлар Наманган вилояти «Косонсой пахта тозалаш» АЖ ва «Туракургон пахта тозалаш» АЖларда 4ДП-130 аррали жинларда С65-24 селекцион навли кул терими I-нав 8% намликда, 1%
ифлосликдаги, III-нав 9% намликда, 2% ифлосликдаги пахтада утказилди. Натижалар аниклиги ва ишончлилигини ошириш максадида х,ар бир тажриба беш мартадан утказилди. Тадкикот натижалари математик моделлаш услубидан фойдаланиб, Excel дастурида ишланди. I- ва III-нав пахта утказилган эксперимент натижалари 1-жадвалда келтирилган.
Талаб килинган математик амалларни бажариб, регрессия тенгламалари олинди, I-нав пахта учун: Yr=3,5X-12 (1)
III-нав пахта учун Yr=5,8X-328 (2)
Хомашё валиги зичлигининг индивидуал кийматларини куриб чикканимизда, барча индивидуал улчашлар ишончли зонага тушганлиги аникланди. Олинган кийматлар Смирнов-Грабс, Кочрен, Фишер, Стьюдент мезонлари буйича текширилди. 1-jadval
Жинлаш жараёнида аррали цилиндр электромотори 90-130 А юкланиш токида хомашё валиги зичлигининг узгариши
£ a IQ = CL, % a H Аррали цилиндр моторининг юкланиш токи /, А Хомашё валигининг массаси /я,, кг Хомашё валигининг уртача массаси Юц.ур, '' Ишчи камерапинг хамжи V„ t, ш' Хомашё валигининг зичлиги кг/м3 Хомашё валигининг уртача зичлиги р„, кг/м'1
Тажрибаларнииг цайтарилиши Тажрибаларнинг кайтарилиши
1 2 3 4 5 1 2 3 4 5
I-нав пахтада утказилган тажриба натижалари
1 90 77,0 78,5 78,5 79,5 81,0 78,9 0,257 300 305 305 309 315 307,0
2 100 84,0 86,0 86,0 87,0 88,5 86,3 0,257 327 335 335 339 344 335,8
3 110 89,5 93,0 95,5 96,5 98,0 94,5 0,257 348 362 372 375 381 367,7
4 120 99,5 103,5 106,0 107,0 108,5 104,9 0,257 387 403 412 416 422 408,2
5 130 111,0 113,0 114,0 115,5 117,5 114,2 0,257 432 440 444 449 457 444,4
III-нав пахтада утказилган тажриба натижалари
1 90 53,0 56,5 49,5 55,5 44,0 51,7 0,257 208 222 194 218 173 202,7
2 100 54,5 63,5 65,0 60,5 66,5 62,0 0,257 214 249 255 237 261 243,1
3 110 70,5 77,0 81,0 75,5 81,5 11Л 0,257 276 302 31S 296 320 302,4
4 120 89,5 93,0 97,0 91,0 95,0 93,1 0,257 351 365 380 357 373 365,1
5 130 110,5 112,0 108,0 113,5 108,5 110,5 0,257 433 439 424 445 425 433,3
Тадкикотлардан [5] маълумки, I-нав пахта учун хомашё валигининг оптимал зичлиги p= 325 кг/м3, III-нав пахта учун - p=290 кг/м3.
(1) ва (2) регрессион тенгламалардан I- ва III-нав пахта учун аррали цилиндр электромотори юкланиш токининг оптимал кийматларини аниклашимиз мумкин, I-нав пахта учун:
(3)
X =
Y+12
3,5
325 + 12 X(325) ———— = 96
3,5
III-нав пахта учун:
_ Y+328
X —-
5,8
(4)
290 + 328
X(290) —-—-— 106,5
5,8
(3) ва (4) формулалардан фойдаланиб, аррали цилиндр электромотори юкланиш токининг оптимал кийматларини аниклаш графикларини курамиз.
Графиклардан I-нав ва III-нав пахта учун аррали цилиндр электромотор юкланиш токининг рационал оралиги, мос равишда, 92-100 А ва 103-110 А ни топишимиз мумкин.
Бу ораликларда тола энг кам шикастланган холда юкори жинлаш унумдорлигига эришилади. Олинган маълумотларни тажрибалар утказилган аррали жин билан бир батареяда ишлаб турган 4Д11-130 жинлардан олинган толанинг курсаткичлари билан солиштирилди.
p. _ 107
М 2дп ; ' 'in _яо 315 ■ "г| р. kg/ш'3
I навли пахтани ишлашда ¡¡¡-навли пахтани ишлашда аррали
аррали цилиндр электромотори цилиндр электромотори юкланиш токининг рационал оралиги юкланиш токининг рационал
графиги оралиги графиги
Тажрибалар регламентланган технологик жараён буйича куритилган ва тозаланган пахтада утказилди. Барча намуналарни жин 10-15 минут ишлагандан сунг олинди. Жинга кираётган пахта намуналарини таъминлагичдан ишчи камерага тушаётган новдан, тозаланмаган толани жин ва тозалагич орасидаги кувурнинг махсус дарчаларидан, тозаланган толани эса тозалагичдаги копкокни очиб олинди. Чигит намуналарини ишчи камера колосникларидан тушаётган чигитлардан олинди. Барча намуналарни махсус пакетларга солинди ва тегишли ёзувлар билан белгиланди.
Пахтанинг намлиги ОозДСт 644:2006 буйича, ифлослиги ОозДСт 592:2008
буйича аникланди. Толанинг штапел масса узунлигини ОозДСт 633:2010 дан, нуксонлар ва ифлос аралашмалар массавий улушини ОозДСт 632:2010 дан, чигитнинг тукдорлигини ОозДСт 601:2008 ва механик шикастланганлигини ОозДСт 663:2006 дан фойдаланиб аникланди.
Тола ва чигитнинг сифат курсаткичлари «Косонсой пахта тозалаш» АЖ ва «Туракургон пахта тозалаш» АЖлардаги Техник назорат булим
лабораторияларида текширилди.
Хомашё валиги зичлиги ва аррали цилиндр электромотори юкланиш токи орасидаги богланишнинг экспериментал тадкики буйича утказилган тадкикотлар асосида куйидаги хулосаларга келинди:
1. Пахта тозалашдаги тургун технологик жараёнларнинг математик моделлари тузилди ва тахлил килинди; пахта ва толани ишлов вакти ва хомашёни тайёр махсулотга айланиш вакти учун аналитик ифодалар олинди.
2. Пахта тозалашдаги нотургун технологик жараёнлар учун математик моделлар тузилди ва тахлил килинди; хомашё валиги учун ашёвий баланс тенгламаси тузилди.
3. Хомашё валиги зичлиги ва аррали цилиндр электромотори юкланиш токи орасидаги богланишини аниклаш максадида анъанавий режалаштириладиган бир омилли актив эксперимент утказилди. Эксперимент натижалари математик усуллар билан ишланди ва натижада чизикли куп факторли регрессион модел хосил килинди. Олинган регрессион моделнинг адекватлиги исбот килинди.
4. Амалий ва илмий тадкикот ишлардан аникланган И- ва ИИИ-нав пахта учун хомашё валигининг оптимал зичлиги мос равишда 325 кг/м3 ва 290 кг/м3 кийматларига электромотор токининг 96 А ва 106,5 А кийматлари, И-нав учун хомашё валиги зичлигининг 310-340 кг/м3 оралигига юкланиш токининг 92-101 А, ИИИ-нав учун 270-310 кг/м3 оралигига 103-110 А оралиги тугри келиши аникланди.
5. Тола ажратиш жараёни учун берилган пахта нави, намлиги, унумдорлик каби ташки параметрларида тола сифати талаб килинган даражада булиши учун хомашё
валигининг зарур булган зичлигини технологик жараён давомида сакланишини
таъминлаш кераклиги аникланди.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЙОТЛАР:
1. Сафаров Н.М. Разработка методики определения динамических и технологических показателей пильного джинирования при различнкх 124 плотностях хлопка-скрца. Диссертация на соискание ученой степени кандидата технических наук. Ташкент, 1997.
2. Бекмирзаев Б.И. Разработка способа регулирования питания пильного джина по воздухопроницаемости скрцового валика в целях улучшения качества волокна и семян: Диссертация на соискание учёной степени кандидата технических наук -Ташкент. 1989 - с.6-58.
3. Ахмедходжаев Х.Т., Абдувахидов М., Умаров А.А. Хомашё валиги курсаткичларини экспериментал аниклаш //"Корхоналарни модернизация килиш жараёнида инновация, маркетинг-менежмент ва молиявий-иктисодий механизмлардан фойдалани" республика илмий-амалий конференция материаллари. - Наманган, 2011. - Б. 230.
4. Ахмедходжаев Х.Т., Абдувахидов М., Умаров А.А. Аррали жиннинг такомиллашган таъминлашни ростлаш тизимини яратиш ва синаш //Механика муаммолари. - Тошкент, 2014. - №2. Б. 99-101.
5. Севостьянов А.Г. Методк и средства исследования механико-технологических процессов текстильной промкшленности: Учебник для вузов текстильной промкшленности. - М.: Легкая индустрия, 1980. 392 с.