07 00 07 ЭТНОГРАФИЯ, ЭТНОЛОГИЯ И АНТРОПОЛОГИЯ 07 00 07 ETHNOGRAPHY, ETHNOLOGY AND ANTHROPOLOGY
УДК 394.91 ББК 63.5
Аюбов Абдусалом Рауфович,
н.и.т., докторанти Осорхонаи антропология ва этнографияи ба номи Пётри Бузург (Кунсткамера) Академияи улуми Русия (Санкт-Петербург, Русия)
Аюбов Абдусалом Рауфович,
к. и.н., докторант Музея антропологии и этнографии имени Петра Великого (Кунсткамера) Российской академии наук (Санкт-Петербург, Россия)
Ayubov Abdusalom Raufovich,
candidate of historical sciences, doctoral student of the Museum of anthropology and ethnography named after Peter the Great (Cabinet of Curiosities) under the Russian Academy of Sciences (Saint-Petersburg, Russia) E -MAIL: [email protected]
Калидвожа^о: Сугд, Зарафшон, туркуо, этнонимуо, этнотопонимуо, мууоцирати туркуо, равандуои этники
Мацола ба масъалаи маскуншавии турщо дар вилояти таърихию фаруангии Сугд ва тафсири этнонимуо ва этнотопонимуои туркии ин вилоят бахшида шудааст. Турщо яке аз халциятуои сершумори Осиёи Маркази буда, таърихи бой доранд. Маскуншавии ощо аз ватани аслии худ - Олтой ва Чунгария ба давраи барвацти асруои миёна рост меояд. Бо пурцувватшавии Хоцонии гарбии турк (603-704) мууоцирати турщо цувват гирифт ва як цисми ощо дар марзи вилояти таърихи-фаруангии Сугд, ба истиснои болооби Зарафшон ва минтацауои кууии Усрушана маскун шуданд. Ин маскуншави ба урфу одат, фаруанги мардуми мауалии сугдзабон таъсири калон расонд ва дар уамин замина дар топонимикаи ин минтаца дигаргуниуо ба амал омаданд.
Муаллиф цайд мекунад, ки этнонимуои турки бар хилофи цавмуои дигар сершумор буда, тафсири мухталиф доранд. Дар уамин замина баробари маскуншавии туркуо аввалин маротиба дар марзи Сугди Шарци этнотопонимуои турки пайдо шуданд, ки аз нуфузи шахсон ё гуруууои алоуида дар ин ё он мауали навбунёд ё аз нав номгузори шуда маълумот медиуанд. Баробари ин муаллиф иброз медорад, ки на дар уама уолат
ТАЪРИХИ МАСКУНШАВИ ВА ТАФСИРИ ЭТНОНИМУО ВА ЭТНОТОПОНИМУОИ ТУРКИИ СУГДИ ШАРЦИ (дар намути баъзе ма^ал^ои Усрушана)
ИСТОРИЯ ЗАСЕЛЕНИЯ И ЭТИМОЛОГИЯ ТЮРКСКИХ ЭТНОНИМОВ И ЭТНОТОПОНИМОВ ВОСТОЧНОГО СОГДА (на примере некоторых регионов Усрушаны)
HISTORY OF COLONIZATION AND ETYMOLOGY OF TURKIC ETHNONYMS AND ETHNOTOPONYMS OF EASTERN SOGD (on the example of some areas of
Usrushana)
равандуои этникии бо турщо вобаста ба пайдоиши ном^ои нави цугрофи ва этники мусоидат карданд.
Ключевые слова: Согд, Зеравшан, тюрки, этнонимы, этнотопонимы, миграция тюрков, этнические процессы.
Статья посвящена вопросу заселения тюрков на территории историко-культурной области Согд и этимологии этнонимов и этнотопонимов этой области. Тюрки являются многочисленным народом Центральной Азии и имеют богатую историю. Переселение тюрков из их прародины - Алтая и Джунгарии - произошло в период раннего средневековья. С усилением Западно-тюркского каганата (603-704 гг.) также усиливается миграция тюрков, и часть из них заселила территорию историко-культурной области Согд, за исключением верховьев Зеравшана и горных районов Усрушаны. Это заселение оказало большое влияние на обычаи и культуру согдоязычного населения, и в связи с этим произошли изменения в топонимике региона.
Автор отмечает, что тюркские этнонимы, в отличие от именований других народов, являются многочисленными и с различными этимологиями. С заселением тюрков впервые на территории Восточного Согда сложились тюркские этнотопонимы, которые свидетельствуют о влиянии отдельных лиц или групп на создание новых поселений или переименование существующих. Наряду с этим также отмечено, что этнические процессы, связанные с тюрками, не всегда способствовали сложению новых географических и этнических названий.
Keywords: Sughd, Zarafshon, Turks, ethnonyms, ethnotoponyms, migration of Turks, ethnic processes
The article is devoted to the question of Turks' colonization of the territory of Sughd historical-cultural area and etymology of ethnonyms and ethnotoponyms of this region. Turks are a large people of Central Asia and they have a rich history. The resettlement of Turks from their ancestral home - Altai and Dzungaria occurred during the early Middle Ages. With the strengthening of the Western Turkic Khaganate (603-704) the migration of Turks also intensified and part of them occupied the territories of the historical and cultural region of Sughd, with the exception of the upper Zarafshan and the mountainous regions of Ustrushana. This settlement had a great influence on the customs and culture of the Sughdian-speaking population and, therefore, changes took place in the toponymy of the region.
The author notes that Turkic ethnonyms, unlike nominations of other peoples, are numerous having different etymologies. With the settlement of Turks, for the first time on the territory of Eastern Sughd there formed Turkic ethnotoponyms which testify to the influence of individuals or groups upon the creation of new settlements or renaming of existing ones. Along with this, the author also notes that the ethnic processes associated with the Turks did not always promote a formation of new geographical and ethnic names.
Сугд - вилояти калон ва аз чихдти сиёсй, иктисодй ва фархангй мухими Осиёи Марказй дар ахди кадим ва давраи баркти асримиёнагй буд. Баъзе мухаккикон онро «дили Осиёи Марказй» номидаанд [Frye R. N., 1971, с. 222]. Ин вилоят тамоми водии Зарафшонро бо Бухоро, Самарканд ва вохаи Кдшкадарёро бо шахрхои Кеш ва Насаф дарбар мегирифт. Сархади Сугдро чанд тан мухдккикон то Бадахшон бурдаанд
31
[Bernard P., Franc- fort H. P., 1978]. Ammo hh HogypycT acr. flap axgu KaguM cap3aMHHH YcpymaHa hh3 moMHiu bhiohth Cyrg 6yg.
AKageMHK HytMoH HetMaToB gap 6opau hh bhiohth TatpuxH-$apx,aHrH nyHHH HaBumTaacT: «YcpymaHa gap axgu KaguM - 6a MatHou TOMam y3BH TapKH6uH Cyrg Me6omag. Ax,oihh oh 6a 3a6oHH cyrgH, kh iax^axou xygpo gomT, ry^Tyry MeKapg. YcpymaHau axgu KagHMpo a3 ^Hx,aTH cuecH Ba HKTucogH a3 Cyrg ^ygo KapgaH MymKHA acT. Ammo ox,HcTa-ox,Hcra 6o TapaKKueTH KyBBax,ou ucTexcoiKyHaHga - KHmoBap3HH Sucepco^a, 6oiopaBHH maxpxo, axoiuu maxpH, HcTex,coioTH xyHapMaHgH Ba gap mapouTH a3 ^Hx,aTH ^yrpo^H ^ygo 6ygaHH hh KucMaTH Cyrg, 3aMHHax,o 6apou TapaKKueTH MycTaKHioHau hh Map3 6a By^yg oMagaHg. MyTTaxugmaBHH hh bhioht gap oxupu 3aMoHH xyKMpoHHH KymoHueH 6a oxup pacuga ucToga 6yg Ba 6o mHKacTH HMnepuHH KymoHueH, kh Cyrg gap x,aKaTH oh 6yg, YcpymaHa 6a MyiKH aioxuga Ta6gui e$T» [12, c.77].
Arap KucMaT^ou muMoiH, rap6H Ba ^aHy6uu Cyrg MyTaHocu6aH CaMapKaHg, Eyxo-po Ba BogHH K^amKagapepo gap6ap rupaHg, nac 6a khcmh mapKHH oh 3aMHHx,ou 6oioo6h 3apa$moH Ba MyiKH YcpymaHa goxui MemygaHg. flap hh KucMaTH mapKHH Cyrg, MaxcycaH gap YcpymaHa 6a hcthchoh cyrgueHy ycTpymaHHxo x,aMHyHHH KaBMx,ou TypK-3a6oH MacKyH myga 6ygaHg. MyBo^HKH MatiyMoTH 6ocroHmHHocoH TypKxo gap Map3H Ocueu MueHa x,aHy3 to TamKHie6uH Xokohhh TypK ucTHKoMaT MeHaMygaHg [8, c.8].
PaBaHgu MacKyHmaBHH MapgyMH TypK3a6oH gap gaBpax,ou ryHoryH 6a aMai oMaga, 6atgu mHKacTH gaBiaTH CoMoHueH MaxcycaH nyp3yp MemaBag. HaMonHgaroHH Myry^Ha^ogoH x,aHy3 a3 3aMoHx,ou KaguM 6a Ocueu MueHa gap maKjiu rypyxu KaioHH Ka6uiaro xaiKHHT^o e rypyxxou xypgu этннкн x,apaKaT KapgaaHg. X,aHy3 gap x,a3opcoiau II to Meiog ohx,o gap Max,aix,oH muMoiuu Cupgape, kh gap acpx,ou MueHa homh flamTH ^unnoKpo gomT, oMaga 6ygaHg. hh x,oiaT 6ohch oh rapgug, kh ax,oiHH Max,aiiHH aBpynoH 6o Myryiuxo oMexTa mygaHg Ba xarro HumoHaxou MyryiH gap 6at3e ^oKx,o 6apTapuHT naHgo KapgaHg. HaMonHgaroHH TypKx,ou gamTHKHrnoKH KaTaraHxo, KaynuH-x,o, KeHaracxo, capoHxo, MaHrHTxo 6ygaHg, kh 6o Mypypu 3aMoH a3 flamTH ^urnoK 6a ^ohx,oh gurap MacKyH mygaHg.
Eat3e khcmxoh axoiuu TypK3a6oH to x,oi homh oh aBiogy Ka6uiax,opo gap xoTup gopaHg, kh 3aMoHe 6a x,aKaTH TypKx,ou gamTHKHrnoKH moMHi 6ygaHg. A3 HyKTau Ha3apu этнoгpa$н aBiogy Ka6uiax,oH rypyxxou y36eK3a6oH x,aMnyH BopucoHH TypKx,ou gamTHKHnnoKH homx,oh TypKH gomTa, rypyx,x,oe, kh TaKcuMoTH aBiogH-Ka6uiaBH HagomTaHg, axoiuu MaxaiiHH hh MHHTaKa 6a x,uco6 MepaBaHg. Hh nyHHH MatHo gopag, kh ax,oiHH MaxaiiHH flamTH ^urnoK gap 3aMoHH oMagaHH TypKx,ou KyHMamH aiiaKaH coxth aBiogupo nacu cap Kapga, 6a coxth chh^hh ^aMtHHT ry3amTa 6ygaHg.
XaiKHHTxo e rypyxxou KynMaHHH gap 6at3e ^oh^o 6o ca6a6x,ou Maxcyc a3 Tapa^H axoiHH MaxaiiHH cepmyMop «(^ypy 6ypga mygaHg». flap x,oiaTx,oH gurap 6omag, ohxo 6uHo6ap cepmyMop 6ygaH axoiuu Max,aiiHpo 6a TapKH6u xyg moMHi HaMygaHg [3, c.72].
Этнoннмxo Ba этнoтoпoннмxoн TypKH gap Cyrgu fflapKH MHKgopaH 3ueg Ba ryHoryHpaHr Me6omaHg. flap acpx,ou MueHa myMopau ohxo to cag agag 6yg. Taxiuiu этнoннмxo Ba этнoтoпoннмx,oн TypKH Ba3H^au MymKHiy 3axMaTTaia6 acT. ^Ke a3 poxxou xaiiH hh Mactaia TaKcuMoTH homxo 6a rypyx,x,o Bo6acTa 6a HKnaHg ^H^aT^oH ohx,o acT:
1) OyHKcuoHaiH;
2) MatHoH;
3) CoxTopH.
Дар таксимоти функсионалй ду чидат ба инобат гирифта мешавад: а) аз руи микдор ва адамияти чамъиятй; б) аз руи таксимоти байникабилавй.
Мувофики чидати якум этнонимдо ба макроэтнонимдо, яъне иттидодиядои кало-ни авлодй-кабилавй (туркдо, узбекдо, кипчокдо) ва микроэтнонимдо, яъне гуруддои хурд дар дохили иттидодиядои калони авлодй-кабилавй ё халкиятдо (парчаюздои узбекзабон, эрсаридои туркман) таксим мешаванд.
Аз руи муносибати байникабилавй этнонимдои туркй ба ду категория таксим мешаванд: а) автоэтнонимдо, яъне номдои авлоду кабиладои алодида (турк, карлук, карокалпок, каробуйин, юз); б) аллоэтнонимдо, яъне варианти номдое, ки ба гуруду кабиладо аз тарафи авлоду кабиладои дигар дода шудаанд.
Дар муносибати маъной чунин категориядои этнонимдо мавчуданд:
1) этнонимдо аз руи номи тотемдо (кунгирот, чавкар). Тотем дайвоне мебошад, ки дар адди кадим ва асрдои миёна мардум онро мепарастиданд;
2) этнонимдо вобаста ба номи кабиладо ва халкиятдои истилогар (мугул);
3) этнонимдо аз руи муносибати хешутаборй (турк-мугул, мугул-тотор, киркюз);
4) этнонимдо вобаста ба машгулияти адолй (нофароч ё навкароч, дархон);
5) этнонимдо аз номи додиёни авлод ё кабила (тотордо аз номи Тотор - набераи писари калонии Чингизхон Ч,учй);
6) этнонимдо аз номи макони сукунат (узбекдои даштикипчокй).
Чунин таксимот бори аввал аз тарафи олими туркшинос Н.А.Баскаков пешнидод шуда буд, ки ба забон, урфу одат ва фарданги мардуми туркзабон мувофикат мекунад [4, с.203]. Табакаи васеи гуруддои туркзабон, чуноне ки дар боло кайд шуд, номдои ба худ хос доранд, ки аз нуктаи назари илмй тадлили ондо имконпазир аст. Шакли исти-лодот, тарзи даёти ин гуруддо - кучманчй, нимкучманчй ё мукимй, машгулияти ондо ба ин имконият медидад.
Ин чо номи чанд гуруддоро бо маънии ондо ёдрас кардан мумкин аст: оголук -номе, ки аз истилоди «ога» - бародар баромада, маънои аслиаш «бародарй» мебошад ва эдтимол он бо муносибати хешутабории адли як гуруд вобаста бошад; «киркюз» -номе, ки аз истилодоти «кирк» - чил ва «юз» - сад баромадааст ва иттидодияи ду каби-ларо ифода мекунад. Бо мурури замон аз ин чо истилоди «юзбошй» баромадааст, ки маънои он «сардори гуруди саднафара» мебошад. Аммо кайд кардан лозим аст, ки истилоди «юз» дар шакли дигар низ тадлил карда мешавад, ки маънои он «узбеки тоза», «узбеки асил» мебошад. Номи туркдои курама ба иттифок будани ондо ишора мекунад.
Бо тотемдо номи кабиладои кунгирот вобаста аст. Кунгирот номи аспе мебошад, ки онро кабиладои мугулзабон парвариш мекарданд. Аз ин чо номи он шахсонеро, ки бо парвариши чунин зоти аспдо машгул буданд, кунгирот мегуфтанд. «Чавкар» -номи аспи холдор мебошад, махсус парвариш мешуданд. Бо чорводорй дамчунин этноними «ок кийгиз» - намади сафед вобаста аст. Намад - колинест, ки онро аз пашми гусфанди сафед тайёр мекарданд ва он технологияи махсуси худро дошт.
Дар вакти тадлили этнонимдои туркй якчанд гуруддое чудо мешаванд, ки сохтори морфологии бо дам монанд доранд. Пеш аз дама, ин номи он авлоду кабиладое мебошад, ки бандаки «ар» доранд - тотор (татар), чалаир. Ин бандак дамчунин дар шакли «ир», «эр» ба маънои «одам» меояд. Дар бисёр забондои туркии муосир истилодоти номбурда маънои ба «одам» наздиктар - «мард» меояд. Эдтимол, истилодоти «эр», «ар» ба забони туркй аз забондои диндуаврупой, аниктараш дар
acpu V MeiogH a3 3aSoHx,ou эpонн ry3amTa Somag, 3epo gap hh gaBpa Tatcupu 3aSoHx,ou эpонн Sa 3aSoHx,ou gurap nyp3yp myga Syg. Hcthiox,h «^aiaup» a3 KaiHMau «OKOia» naHgo myga, MatHOH «Mapgu my^ot, ^acyp»-po gopag.
^k KaTop этноннмx,о SaHgaKH «MaH»-po gopaHg. flap 3aSoHx,ou TypKH «MaH» gap Ha^mu a^^HKC (KaiHMae, kh MatHOH MycTaKHi Hagopag, Baie Sa KaiHMau gurap x,aMpox, myga, MatHOH oHpo TarHup Megux,ag) SapoMag Kapga, x,aMnyH hcm Meoag: TypKMaH, TypKMeH.
Bo Tax,iHiH hcthiox,h «TypKMaH» x,aHy3 gap acpx,0H MueHa Mamryi myga SygaHg. Ban gap gy maKj Meoag: 1) TypKMaH <Tap^yM0H - «TatSupKyHaHgau hciom», atHe TypKe, kh guHH hciompo KaSyi Kapga, oHpo gap SaHHH TypKx,0H gurap nax,H HaMygaacT; 2) TypKMaH<TypKMoHaHg, atHe maxce, kh Sa TypK MoHaHg acT. flap maKjiu gurap x,aMHyH «MaH TypK» SapoMag MeKyHag.
TypKMaHx,0 gap gaBpau oxupu acpu MueHa gap max,pu HcrapaBmaH ry3apu ^smhomh xyg - TypKMaHpo TamKHi goga SygaHg. MyBO^HKH MatiyMOTH H.O.TypcyHOB oh Sa rypyxu эpcapн MaHcyS Syga, a3 MueHaoSu AMygape OMagaaHg [14, c.294].
flap paBaHgu OMexTamaBHH a^oiuu Max,aiiH So Myryix,0 rypyx,H этноннмx,о So SaHgaKH «-t» naHgo mygaaHg: KapouT, SaaByT, capT. A^uSam gap oh acT, kh gap hh KaTop этноннмн «capT» hh3 MeucTag, kh oHpo x,aMHyH «capu»+T>capT SappacH HaMygaH MyMKHH acT. Hcthiox,h «capu» a3 «capuK»-H TypKH Sa By^yg OMaga, MatHOH oh «3apg», «paHrnapuga» MeSomag Ba Sa этноннмн «эpcapн» MyBO^HKaT MeKyHag. Этноннмн Ma3Kyp gap HaTH^au OMexTamaBHH TypKx,0 Ba rypyx,x,0H этннкнн эpоннзaSон naHgo mygaacT, kh ohx,o chmoh aBpynoH gomTaHg.
flap SaHHH этноннмx,он TypKH homh aKnaHg KaSuiax,OH MyryiH MaB^yg SygaHg, kh KuaT, MaHruT Sa hh mhcoi myga MeTaBOHag. MaB^yguara этноннмx,он MyryiH gap SaHHH xaiKHaTx,OH TypK3aSoHH Ocueu MueHa So oh aiOKaMaHg acT, kh KaSuia^OH TypK3a-Soh xygpo So homh KaSuia^OH nemca^H apramu Hhh™3xoh H0Mry30pH KapgaaHg.
^aSuiax,0H a3 x,aMa cepmyMop, kh gap HHMau gyroMH acpu XIII 3epu x,0KHMHaTH HyraH Myrraxug mygaaHg, MaHrHTx,0 SygaHg. flap Sopau MaHrHTx,0 gap aKnaHg acapx,0H cox,au MapgyMmuHocH MatiyM0Tx,0 By^yg gopaHg. A^gogu ohx,o Myryix,0 Syga, MHHSatg to flamTH K^unnoK pacuga OMagaaHg. flap acpx,0H XIII-XIV khcmh 3uegu MaHrHTx,0 gap Map3H SaHHH gapex,0H Boira Ba Ypai MacKyH mygaHg. flap hh gaBpa ohx,o 3epu Tatcupu KHnnoKX,o 3aSoHH xygpo ryM Kapga, meBau TypKH-KHnnoKupo KaSyi HaMygaHg.
Oxupu acpu XIV MaHrHTx,o gaBiaTH aioxugau xyg - Ypgau MaHrHTpo TamKHi gogaHg. flap aBBaiu acpu XVI x,aHr0MH x,apaKaTH fflaKSoHHxoH So aBiogu y3SeKx,0 x,aMpox,H ohx,o MaHrHT^o hh3 SygaHg. Oug Sa hh Mactaia Myx,aMMag Coiex, MatiyMOT gogaacT: «...^aHroBapoHH Sucep SygaHg, X,o^h rorH a3 aBiogu MaHrHTx,0 Syg. flap hh ^o 4000 y3SeK0HH So x,aMgurap xemyTaSop, KyHrupoT^o, MaHrHTx,o, gypMaH^o, ymyH^o Ba yHpaT^o hh3 SygaHg» [10, c.110].
MaHrHT^o acocaH gap Boguu 3apa$m0H, KucMaH gap xoHurapuu Xopa3M, gamT^ou ^apmH, BHioaTH Hop^yH gap cox,hih nanu AMygape MacKyH mygaHg. Coih 1753 x,aHr0MH My^opuSa Sapou x,0KHMHaT ^okhmh Xopa3M My^aMMagpa^HMxoH TaxTH Byxopopo umroi Kapg Ba Sa cyioiau MaHruTueH acoc ry30mT. ^hcmh 3uegu MaHruTx,0H SueSoHH ^apmH, BO^au Byxopo, HaBO^HH Kyx,H Ba Ha3gHKy^HH BHioaTH CaMapKaHg So ryc^aHgnapBapH, MaxcycaH HaBtu KapoKyiH Mamryi SygaHg. ^k khcmh oh^o 3upoaTKopH ^aM MeKapgaHg. flap SaHHH ohx,o x,aMnyHHH ^yHapMaHguu gacTH -KoihhSo^h, So^TaHH ^ap ryHa MaTOt^OH aiona, KaiaMH TapaKKH Kapga Syg. K^oihhh naTgap03H MaHrHTx,0 - ^yixupc xeie Mam^yp Syg.
Мангитдо бо шеваи кипчокии забони yзбекй гуФтугу мекарданд. Аммо дар натичаи омехташавй бо адолии мадаллии забонашон карлукй ва чигилй, дар баъзе чойдо мангитдо бо шеваи омехта дарф мезаданд. Ачдоди сокинони дедаи Мангит, ки дар содили рости Басмандасой чойгир шудааст, ба ин кабила марбутанд. Ондо баробари катагандо, каучиндо ва кенагасдо аз Дашти Кипчок омадаанд. Маскуншавии ондо низ ба ибтидои асри XVI - замони забткоридои Шайбонихон рост меояд.
Як кисми ин кабиладои туркзабон, ки то омадани Шайбонихон дар Мовароуннадр зиндагй мекарданд, бо адолии мадаллй омехта шуда, кисми дигар ба мавчи даракати нави кабиладои дамноми худ афтоданд [7, с.З]. Дедаи ^нагасро кабиладои туркии кенагас дар шафати дедаи Мангит бунёд кардаанд.
Дар байни халкиятдо ва кабиладои туркзабон як катор этнонимдо мавчуданд, ки тасаввурот дар бораи ондо тандо дар асоси далелдои таърихй имконпазир аст. Чунин этнонимдо аз антропонимдои пешвоёни кабиладо ва иттифокдои кабиладо ибтидо мегиранд. Этнонимдои уюлй, кизилй, урокдй, туяклй, тyрттамгалй ба ин катор шомиланд. Дамаи ондо бо бандаки «-ли» сохта шудаанд. Дар забондои туркй «-ли» ду маъно дорад. Якум, вай дамчун нишони содибият ба ин ё он чиз баромад мекунад. Масалан, урокдй - содиби дос будан, туяклй - шутурдор, тyрттамгалй - содиби нишон будан. Дуюм, бандаки «-ли» аз истилоди туркии «эл» - халк, кабила баромадааст: кизилй, уюлй. Мутобикан бо ин истилодот дедадои Кизилй ва Уюли бунёд карда шудаанд.
Таърихи дедаи Кизилй бо таърихи yзбекдои кадими киргиз алокаманд аст. Дангоме, ки Осиёи Миёна дар зери тасарруфи yзбекдо бо сардории Шайбонихон буд, ин деда дар таркиби К^ргондевори Истаравшан меистод. Даштдои гирду атрофи дедаи Кизилй (киз эли) манбаи асосии ривоч додани чорводорй ба дисоб мерафт [14, с.281].
Дар каламрави ин деда ду теппа мавчуд аст, ки яке Чимбандтеппа аст, аммо дар бораи он маълумоте дар даст надорем. Дар бораи Мyлчоктеппа даминро бояд издор дошт, ки аз руи накли кyдансолон ин чо замоне макони зисти одамон будааст. Дар як сокини Мулчоктеппа дар гардани худ шадда дошт. Аз ин чо номи мадал пайдо шудааст. «Мулчок» калимаи туркй буда, маънояш «шадда» мебошад.
Туркдои авлоди кизилй аввалин маротиба баъди забткоридои Шайбонихон дар Осиёи_ Миёна дар шадри Уротеппа маскун шуда буданд. Дертар ба ондо дар сари роди Уротеппа - Хучанд замин чудо карданд, ки дар наздикии он дедаи худро бунёд гузоштанд. Ин китъаи замин дар кисмати чанубу гарби дедаи имрузаи Кизилй чойгир аст. Истилоди «кизилй» маънои «кабилаи духтар»-ро дорад. Эдтимол аст, ки бунёдгузорони деда ба авлоди яке аз духтарони амалдорони туркзабон мансуб бошанд.
Аз тарафи шарки деда хатти мудофиавй мегузашт. Дар асрдои миёна нодиядои зироаткор аз тохтутози кучманчиён ба воситаи девордо мудофизат карда мешуданд. Масалан, дар Хуросон чунин девордо марказдои шадрро бо округдои зироаткор аз тохтутози кабиладои кучманчии эронизабони сакоидо ва кучманчиёни аз даштдои Алтай, Сибир, Мугулистон, дамчунин кабиладои турку мугул мудофиа мекарданд [17, с.9З].
Ин гуна девордо «Kампир-девор» ном доштанд. Дар истилоди мазкур мафдуми «кампир» шакли вайроншудаи калимаи кадимаи сугдии «камро» мебошад, ки маънои
oh «geBopu 6aiaHg» acT. Bo Mypypu 3aMoH 6a oh KaiHMau HaBH to^hkhh «geBop» xaMpox Kapga myga, MatHou acocuu «KaMpo» ^apoMym rapgug. ^smhh TapuK, u6opau HaBH «KaMpo geBop» naHgo myg. TarHupoT TaKpu6aH gap acpxou VIII-IX 6a aMai oMagaacT. 3epo aiiaKaH gap acpu X HapmaxH hcthioxh «fleBopu KaMnupaK»-po ucTH^oga 6ypgaacT [11, c.40]. flap gaBpaxou MHH6atga hcthioxh «KaMnup-geBop» 6a TaMoMH geBopxou KyxHa umopa MeKapg. Bapou bhiohth Tatpuxuu HcTapaBmaH KaMnup-geBop xaMnyH xarru capxag 6o bhiohth Xy^aHg xH3MaT MeKapg.
^Ke a3 Ka6uiaxoH cepmyMopu TypK3a6oH 6o homh «ro3» MatiyMaHg, kh oHxopo xaMHyHHH «>ky3» hh3 MeHoMaHg. ^3xo e ®:y3xo ce Ka6uixoH Ka3oKxo 6ygaHg, kh gap oxupu acpu XV - H6THgou acpu XVI TamaKKyi e^TaaHg. To xoi TaxiuiH Mymaxxacu himhh Ma^xyMH «^y3» 6aeH HamygaacT.
^k KaTop MyxaKKHKoH nyHHH Mexuco6aHg, kh Ma^xyMH Ma3Kyp MatHou «moxa», «Khcm», «Tapa$»-po gomTa, khcmh Boxugu HroHapo TamKHi Meguxag. flurapoH oHpo 6o hcthioxh «cag», «cagH» aioKaMaHg MeKyHaHg [1, c.111; 5, c.45].
^y3xou Ka3oK «...xaMHyH khcmh xaiKH HroHa, kh 6o yHcypxou yMyMHH cuecH, HKTucogH Ba ^apxaHrH aioKaMaHgH gopaHg, $ax,MHga MemaBaHg» [2, c.74]. BaeHH hh aKuga ko6hih Ka6yi acT, 3epo xaiKHHTxou TypK3a6oH 6HcepTapKu6a 6yga, a3 goxuiu ohxo ^ygo mygaHH hk rypyx 3yxypoTH o6teKTHBH Me6omag. Cokhhohh gexoTH
AH6apra3, fleMaHopa (flaxMaHopa), H,apu FyioMKym, ^HruapuK, ryiKHmioKH hoxhh 6a rypyxxou ro3, napnaro3, khpk Ba yroiuxou napnaro3 MaHcy6aHg.
Ka6Hiax,oH ro3 6o Ka6uiaxoH KaparnH, kh gap xaMcoHruu ohxo 3HHgarH MeKapgaHg, aioKau 3hh gomTaHg. Hcthioxh «KapamH» MatHou «gug6oH»-po gopag. MamryiHHTH acocuH hh Ka6uiax,o TatMHHH aMHHHTH capxag 6yg. flap Ha3gHKHH ohxo xaMHyHHH HaHMaHxo ucTHKoMaT MeKapgaHg, kh 6a aBiogu Myryixo MaHcy6 6ygaHg.
MyBo^HKH MatiyMoTH TamxucrapoHH na^yxumroxu 6aHHaiMHiaiHH reHeTHKau hhcoh HaHMaHxo BopucoHH xaKHKHH Hhh™3xoh - acocry3opu hh aBiog Me6omaHg. Этнoннмн «Myryi» 6a cu^aTH homh xaiK 6a caxu^au Tatpux gap 3aMoHH Hhh™3xoh nyH homh ^aMtKyHaHgau aBiogy Ka6uiaxoH cepmyMopu TypKH Bopug mygaacT. HuHru3xoH TaBoHucT, kh gap aTpo^H xyg Ka6uiaxoH 6y3ypru 3aMoHH xyg - «KjHrupoT», «YmyH», «YHpaT», «TaTap», «TaH^uyT», «Kapom», «MepKHT», «KueH»-po ^aMt Kapga, 6a ohxo homh yMyMHH «HaHMaH»-po guxag.
KaiHMau «HaHMaH» a3 3a6oHH MyryiH 6apoMaga, acocu oHpo hcthioxh «HaHMa» TamKHi Meguxag, kh MatHou oh «xamT» Me6omag. X,ap hk Ka6uiau HaHMaH a3 xamT aBiog u6opaT 6yg [6, c.84].
ry3apu HaHMaHH maxpu HcTapaBmaH, gexaxou Kapo6yHuH Ba flaMH hoxhhh fleBamTHnpo HaHMaHxou flamTH K^unnoK 6yHeg KapgaaHg. flap 6opau gexau Kapo6yHuH mo noeHTap MatiyMoT xoxeM gog. Homh gexau flaM, kh TypKH acT, aHHaH MatHou «gaproT»-po gopag. Hcthioxh «gaM» gap xaMau 3a6oHxou TypKH MatHou HKxeiapo Meguxag. BaH a3 hcthioxh KaguMau TypKHH «tam» 6apoMaga, MatHoHm «geBop» 6yga, gap 3a6oHH y36eKH «tom» - 6om, xy^pa, HMopaT, gap 3a6oHH yHrypH «TaM», «TaMyH» -ucTHKoMaTrox, ucTHKoMaTroxu gouMH acT.
Hcthioxh «goM» gap TonoHHMHHH ABpyOcue 6a TaBpu Bacet naxp myga, gap 3a6oHxou XHHgyaBpynoH HaMygxou gurapu xygpo gopag: caHcKpuTHH «damas», aBacTouu «dam», mhohhh «domos», iothhhh «domus», ^opcuu «TaM», kh xaMa 6a TaBpu yMyMH MatHou «n;acp», «xoHa», «geBop»-po gopaHg [9, c.201].
Номи дехоти Хоча Тохири Мухлон ва Хоча Тохири Ч,ар бо номи одамон пайваста аст. Дедадои Хуштоири Ч,ар дар содили рости Басмандасой ва Хуштоири Мухлон дар баландии содили чапи он вокеъ гардидааст. Хуштоири Ч,ар пештар аз сой дуртар буда, аз сабаби танкисии об адолии дедаро барои ба чои дозирааш кучонидан мачбур гаштаанд, то ки аз оби Даданасой майдондои кишти худро обёрй кунанд.
Номи аслии Хуштоир Хуча Тодир будааст. Мо бевосита бо кудансолони ин деда дамсудбат гашта, чй тавр ва аз кучо пайдо шудани номи дедаро пурсон гаштем. Аз руи гуфтаи ондо, замоне чои деда кадамдои Хуча Тодир ном шахси бузургеро дорад. Одамон аз чойдои гуногун ба зиёрати кадамдои ин шахс меомадаанд ва одиста -одиста дар гирду атрофи сокин шудаанд. Х,амин деда бо номи Хуча Тодир ба вучуд омадааст. Мардуми деда барои осонтар талаффуз шудани номи он ба Хуча Тодир Хуштоир мегуфтагй шудаанд.
Дар сохили му;обил дехаи Хоча Тохири Мухлон чой гирифта, дар номи он истилоди «Мухлон» мавчуд аст, ки он номи сокини аввалини деха мебошад. Аз руи маълумоти Н.О.Турсунов Мухлон бобо номи гурухи хешу таборие аст, ки баромади ичтимоии онхо ;азок; мебошад [14, с.289].
Дар атрофи теппагии кисми шимолй - шаркии дедаи Уртакургон дедаи Мангит вокеъ гардидааст. Асосгузори деда Тангрибердй ном шахс буд, ки кучманчигй мекард. Вай ба ин чо бо ичозати беки Истаравшан аз мадаллаи Кургони он кучида омадааст. Дар шароити дозира дар Мангит дафтумин авлоди Тангибердй зиндагй мекунанд. Ондо 170 сол мукаддам, яъне дар чоряки дар асри XIX омада буданд. Баъдтар ба ин чо гуруддои лайлак, чалпак, эшон ва дигарон маскун шуда, гузардои Лайлак Узбек, Чалпак, Чукур ва Бойро ташкил намудаанд. Номи деда аз номи кабилаи туркзабони мангитидо гирифта шудааст. Кисме аз ондо баъди ба ин чо бо родбарии Тангирбердй маскун шуданд, номи кабили худро ба деда додаанд.
Дар кисмати гарбии дедаи Мангит, дар наздикии роди савдои байни Истаравшан ва Испонй дедаи Кенагас вокеъ гардидааст. Сокинони аввалини дедаи Кенагас дар миёнадои асри XIX ба тазъику фишори амири Бухоро Насруллохон дучор шуда, ба ин чо омада, маскун шуда буданд. Ондо дар аввал дар Кургони дедаи Иторчй панод бурда, баъд бо ичозати беки Истаравшан деда бунёд карданд. Такдири дедаи Кенгас ба монанди дедаи Мангит аст. Кенагас номи кабиладои туркзабон аст. Чуноне, ки дар бол кайд карда гузаштем, кабилаи кенагасидо баъди ба фишори амир Насруллохон ру ба ру шудан, ба ин чо омада маскун шудаанд. Ондо низ чун мангитидо ба деда номи кабилаи худро гузоштаанд.
Дар асоси маълумоти боло чунин хулоса ба миён меояд, ки новобаста ба раванди тулонии мухочират ва маскуншавии гуруххои этникии мухталиф, аз чумла туркзабонхо дар даврахои гуногуни таърихй, махсусан баъди шикасти давлати Сомониён, ки давраи болоравии ахолии туркзабон огоз меёбад, туркшавии оммавии ахолии му;имии сугд ва точикзабон ба таври васеъ ба амал наомадааст.
Ин холат дар махалхои наздикухй ва кухй умуман ба назар намерасад. Танхо як масъаларо бояд ;айд намуд, ки на хамаи этнонимхои туркй ба этнотопонимхо табдил ёфтаанд. Ин албатта, сабабхои худро дошт. Дар бисёр махалхо намояндагони гуруххои гуногуни этникй маскун шудаанд. Аз ин хотир, равандхои ичтимой ва этникй на хама ва;т ва на ба осонй ба пайдоиши номхои чугрофй омили асосй шуда метавонанд.
Пайнавишт:
1. Аманжолов А. С. Вопросы диалектологии и истории казахского языка / А. С. Аманжо-лов. - Алматы: Санат, 1997. - 608 с.
2. Аргынбаев Х. Образование казахских джузов и их дальнейшая этнологическая судьба / Х. Аргынбаев // Проблемы этногенеза и этнической истории народов Средней Азии и Казахстана. Вып. III. - М. : Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая РАН, 1991. - С.74-82.
3. Аюбов А.Р. Таърих дар номуои цугрофй ва этникй / А.Р. Аюбов. - Хуцанд: Меъроц, 2017. -124 с.
4. Баскаков Н.А. Модели тюркских этнонимов и их типологическая классификация / Н.А. Баскаков // Ономастика Востока. - М. : Наука, 1980. - С.199-210
5. Востров В.В., Муканов М.С. Родоплеменной состав и расселение казахов / В.В. Вост-ров, М.С. Муканов. - Алма-Ата: Издательство «Наука» Казахской ССР, 1968. - 254 с.
6. Гумилев Л.Н. От Руси до России. Очерки этнической истории / Л.Н. Гумилев. - М. : Экопрос, 1992 - 335 с.
7. Кармышева Б.Х. Этнографическая группа «тюрк» в составе узбеков /Б.Х. Кармышева // Советская этнография. - 1960. - №1. - С.3-22
8. Маликов, А. Тюрки в Среднеазиатском Междуречье в VI-VIII вв. (по археологическим и письменным источникам): автореф. дисс. канд. ист. наук: 07.00.01 / Азим Маликов. -Самарканд, 2000. - 26 с.
9. Мурзаев Э.М. Апелятивы в топонимии Средней Азии // Ономастика Средней Азии. -Фрунзе: Илим, 1980. - С.200-203.
10.Мухаммад Солех. Шайбонийнома. - Тошкент: Адабиёт ва санъат, 1989. - 336 б.
11.Наршахи М. История Бухары./ Пер. с перс. Н.Лыкошина / Под ред. В.В.Бартольда. -Ташкент: Типо-лит. т.д. «Ф. и Г. Бр. Каменские», 1897. - 124 с.
12.Негматов, Н.Н. Таджикский феномен: теория и история. - Душанбе: Оли Сомон, 1997. - 448 с.
13. Рауф Расул. Мурияк //Байраки Октябр. - 1991. - 10 август.
14.Турсунов Н.О. Развитие городских и сельских поселений Северного Таджикистана в XVIII-начале XX вв. / Н.О.Турсунов. - Душанбе: Ирфон, 1991. - 544 с.
15. Турсунов Н.О. Гончй ва унинг атрофидаги цишлоцлар /Н.О.Турсунов// Овози Гончй. -1992. - 7-октябр
16.Турсунов Н.О. Тоглар орасидаги масканлар /Н.О. Турсунов // Овози Гончй. - 1993. -24- феврал
17.Эшонкулов У. История парадиза Древнего Согда / У. Эшонкулов. - Душанбе: Эчод, 2007. - 180 с.
18. Bernard P., Francfort H. P. Etudes de la geographie historique sur la plaine d'Ai Khanum (Afganistan). Paris, 1978
19. Frye R. N. Islamic Sources for the Pre-Islamic History of Central Asia //Prolegomena to the sources on the history of Pre-Islamic Gentral Asia. Budapest, 1979
Reference Literature:
1. Amanzholov A.S. Issues of Dialectology and History of the Kazakh Language / A.C. Amanzholov. - Almaty: Art, 1997. - 608pp.
2. Arghynbaev H. Education of Kazakh Juzes and their Further Ethnological Destiny / H. Arghynbayev // Problems of Ethnogenesis and Ethnic History of the Peoples of Central Asia and Kazakhstan. Issue. Ill. - M.: The Institute of Ethnology and Anthropology named after N. N. Miklukho-Maklay under RAS, 1991. - pp. 74 - 82.
3. Ayubov A.R. The History of Geographical and Ethnic Names / A.R. Ayubov. - Khujand: Ascension, 2017. - 124 pp.
4. N. Baskakov. Models of Turkic Ethnonyms and their Typological Classification / N.A. Baskakov // Onomastics of the East. - Moscow: Science, 1980. - pp. 199 - 210.
5. Vostrov VV, Mukanov M.S. Patrimonial-Tribal Composition and Apart Settling of Kazakhs / V.V. Vostrov, M.S. Mukanov. - Alma-ata: "Science publishing-house of the Kazakh SSR, 1968. - 254 pp.
6. Gumilyov L.N. From Rus to Russia. Essays on Ethnic History / L.N. Gumilyov. - M .: Ekopros, 1992 - 335 pp.
7. Karmysheva B.Kh. Ethnographic Group "Turk" in the Compositional Structure of Uzbeks / B.Kh. Karmysheva // Soviet Ethnography. - 1960, - №1. - pp. 3 - 22.
8. Malikov A. Turks in Central Asian Interfluvial Area in the VII-th - VIII-th Centuries (archeological and written sourses): synopsis of candidate dissertation in history: 07.00.01 / Azim Malikov. - Samarkand, 2000. - 26 pp.
9. Murzaev E.M. Apelyatives in the Toponymy of Central Asia // Onomastics of Central Asia. -
Frunze: Science, 1980. - pp. 200 - 203.
10. Muhammad Solekh. Shaybonynoma. - Tashkent: Literature and Art, 1989. - 336pp.
11. Narshakhi M. The History of Bukhara. Translated from Persian by N. Likoshina / under the editorship of V.V. Bartold. Tashkent: Typo-lit. t.d. "Brothers F. end G. Kamensky, 1897. -124 pp.
12. Negmatov N.N. Tajik Phenomenon: Theory and History. - Dushanbe: Oli Somon, 1997. -448 pp.
13. Rauf Rasul. Muriyak // The Great October. - 1991, August 10.
14. Tursunov N.O. The Development of Urban and Rural Settlements in Northern Tajikistan in the Early 18th Century. /N.O.Tursunov. - Dushanbe: Cognition, 1991. - 544pp.
15. Tursunov N.O. Ganchi and its Surrounding Villages /N.O.Tursunov // The Voice of Gonchi. -1992. 7 October
16. Tursunov N.O. Mountain Villages / N.O. Tursunov // The Voice of Gonchi. - 1993. 24 February
17. Eshonkulov U. The History of Ancient Sughd Paradise/ U. Eshonkulov. - Dushanbe: Creation , 2007. - 180pp.
18. Bernard P., Francfort H. P. Sketches on Historic Geography of d'Ai Khanum plane (Afghanistan). -Paris, 1978
19. Frye R. N. Islamic Sources for the Pre-Islamic History of Central Asia // Prolegomena to the sources on the history of Pre-Islamic Gentral Asia. Budapest, 1979