Научная статья на тему 'Характеристика изменений клеток иммунной системы при экспериментальном остеомиелите'

Характеристика изменений клеток иммунной системы при экспериментальном остеомиелите Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
65
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лабораторные животные / остеомиелит / возбудитель / селезенка / тимус / микроорганизм костного мозга / индекс стимуляции. / laboratory animals / osteomyelitis / pathogen / spleen / thymus / bone marrow microorganism / stimulation index.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Вали Эргашев

В результате экспериментальных иммунологических и микробиологических исследований острого остеомиелита у лабораторных животных выявлены изменения центральных органов иммунной системы тимуса и костного мозга, а также изменения количества клеток в лимфатических узлах кишечника и его антигенного раздражителя, также обнаружено интенсивность количественных изменений иммунных клеток. Приведены результаты исследования, доказано удобство изучения степени влияния экспериментального острого остеомиелита на количественные и качественные показатели иммунной системы лабораторных животных, результаты рекомендованы для использований иммунологических анализов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Characteristics of changes in the immune system cells in experimental osteomyelitis

As a result of experimental immunological and microbiological studies of acute osteomyelitis in laboratory animals, changes in the central organs of the immune system the thymus and bone marrow, as well as changes in the number of cells in the lymph nodes of the intestine and its antigenic stimulus were revealed, the intensity of quantitative changes in immune cells was also revealed. The results of the study are presented, the convenience of studying the degree of influence of experimental acute osteomyelitis on quantitative and qualitative indicators of the immune system of laboratory animals is proved, the results are recommended for the use of immunological analyses.

Текст научной работы на тему «Характеристика изменений клеток иммунной системы при экспериментальном остеомиелите»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Characteristics of changes in the immune system cells in experimental osteomyelitis

Vali ERGASHEV1

Bukhara State medical institute

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2021 Received in revised form 15 September 2021 Accepted 20 October 2021 Available online 15 November 2021

Keywords:

laboratory animals,

osteomyelitis,

pathogen,

spleen,

thymus,

bone marrow

microorganism,

stimulation index.

As a result of experimental immunological and microbiological studies of acute osteomyelitis in laboratory animals, changes in the central organs of the immune system -the thymus and bone marrow, as well as changes in the number of cells in the lymph nodes of the intestine and its antigenic stimulus were revealed, the intensity of quantitative changes in immune cells was also revealed. The results of the study are presented, the convenience of studying the degree of influence of experimental acute osteomyelitis on quantitative and qualitative indicators of the immune system of laboratory animals is proved, the results are recommended for the use of immunological analyses.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

DOI: https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp147-156 This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Тажрибавий остеомиелитда иммун тизим хужайралари узгаришларининг хусусиятлари

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

лаборатория х,айвонлари,

остеомелит,

кузгатувчи,

талон;,

тимус,

суяк кумиги

микроорганизм,

стимуляция индекси.

Тажрибавий уткир остеомиелитларнинг лаборатория хайвонларида олиб борилган иммунологик ва микро-биологик тад;и;отлар натижасида уткир остеомелит кечишининг иммун тизими марказий аъзолари - тимус ва суяк кумиги, шунингдек, ичак лимфатик тугунлари хужайралари ми;дори ва унинг ядро са;ловчи хужайралар антиген стимулидаги узгаришлари хамда иммун тизим хужайралари ми;дорий узгаришлари интенсивлиги касаллик кечиши динамикасида урганилди. Тажрибада урганиш натижалари келтирилган ушбу курсаткичдан

1 Head of the department of microbiology, virology and immunology, Bukhara State medical institute. Bukhara, Uzbekistan.

тажрибавий уткир остеомиелитларнинг лаборатория хайвонлари иммун тизими ми;дорий ва сифатий курсат-кичларига таъсир даражасини урганиш кулай эканлиги исботланган, олинган натижалар илмий-тад;и;от иш-ларини бажариш ва натижаларини тах,лил этишда фойда-ланиш учун тавсия этилди.

Характеристика изменений клеток иммунной системы при экспериментальном остеомиелите

АННОТАЦИЯ_

В результате экспериментальных иммунологических и микробиологических исследований острого остеомиелита у лабораторных животных выявлены изменения центральных органов иммунной системы - тимуса и костного мозга, а также изменения количества клеток в лимфатических узлах кишечника и его антигенного раздражителя, также обнаружено интенсивность количественных изменений иммунных клеток. Приведены результаты исследования, доказано удобство изучения степени влияния экспериментального острого остеомиелита на количественные и качественные показатели иммунной системы лабораторных животных, результаты рекомендованы для использований иммунологических анализов.

Остеомиелитлар суяк ту;имаси, шунингдек, суяк кумигини уткир ва сурун-кали зарарловчи касаллик булиб, барча ёшдаги одамларда турли локализацияда учраши билан тавсифланади [6, 7, 9]. Ушбу патология одам организмига турли ички ва таш;и салбий таъсирлар натижасида организм х,имоя омиллари пасайиши кузатилганда куп учраши, огир кечиши билан эътиборга молик [10].

Остеомиелитларнинг уткирдан сурункали шаклига утиши 15-30% холатда кузатилган, метаэпифизар остеомиелит утказган 23-58,3% беморларда ортопедик асоратлар намоён булган. Бундан таш;ари, таянч-харакат тизимида утказилган операциялардан сунг 1,6-22,4% беморларда остеомиелит ривожланиши ани;лан-ган [8]. Олиб борилган тад;и;отлар натижасида 15-18 ёшдаги болаларда уткир остеомиелитлар сурункали куринишига нисбатан куп учраши кузатилган.

Остеомиелитлар билан касалланишни тез-тез учраши таянч-харакат тизимини шикастлаши хисобига 78 % кишиларда мехнат фаолиятининг бузилиши, ;олдираётган асоратлари ханузгача и;тисодий муаммолардан бири булиб ;олмо;да. Суякдаги йирингли яллигланиш жараёнининг узо; ва;т давом этиши 55% гача беморларни ногиронликка олиб келиши тиббиёт сохасидаги муаммолардан бири булиб ;олмо;да [1, 2, 4].

Бугунги кунга келиб хам турли куринишдаги остеомиелитлар иммуно-микробиологик жихатлари ва патогенетик механизмлари ани; бахоланмаган, чунки касаллик ани;ланиши билан дархол даволаш тадбирларини утказишга зарурат бор, даволашнинг микроорганизмга, шунингдек, макроорганизм махсус ва

Ключевые слова:

лабораторные животные,

остеомиелит,

возбудитель,

селезенка,

тимус,

микроорганизм костного мозга,

индекс стимуляции.

махсус булмаган химоя омилларига таъсир курсатиши остеомиелитлар вужудга келиши, ривожланишининг иммуно-микробиологик цонуниятларини динамикада урганиш имконини бермайди. Бу эса соха мутахассисларидан ушбу сохада цатор тадцицотлар олиб бориш заруриятини тацозо этади. МАТЕРИАЛ ВА УСУЛЛАР

Мазкур тадцицотни бажариш мацсадида жами 72 та о; зотсиз сичцонларда тажрибалар олиб борилди. Уларнинг огирлиги камида 25 грамм булиб, ёши 3 ойга тенг эди, тажрибаларга фацат эркак жинсига мансуб о; зотсиз сичцонлар жалб цилинди. Бунинг сабаби балогат ёшига етган ургочи сичцонлар организмида репродуктив фаолият билан боглиц узгаришларнинг кузатилиши, тажриба софлигига таъсири булиши нуцтаи назаридан эркак жинсига мансуб оц зотсиз сичцонлар танланди. Лаборатория хайвонларини танлаш, гурухларга ажратиш, парваришлаш, боциш ва улар билан ишлашда Нуралиев Н.А. ва хаммуаллиф (2016) тавсияларидан фойдаланилди. Лаборатория хайвонлари билан тажрибалар утказишда улар билан ишлашнинг этик тамойиллари ва биологик хавфсизлик цоидаларига цатъий амал цилинди [5]. Шунингдек, циёсий тахлиллар утказишда статистик усуллардан фойдаланилди.

Барча тадцицотлар тажриба динамикасида олиб борилиб, тажрибанинг 7-, 14-ва 21-суткаларида натижалар кузатилди. Барча лаборатория хайвонлари 2 та катта гурухларга булинди:

Биринчи (асосий) гурух (n=36) - уткир остеомиелит чацирилган оц зотсиз сичцонлар; улар ,уз навбатида, учта кичик гурухларга ажратилди: 1а гурухча - уткир остеомиелит чацирилгач, 7-кунда натижалар урганилган лаборатория хайвонлари (n=12); 1б гурухча - уткир остеомиелит чацирилгач, 14-кунда натижалар урганилган лаборатория хайвонлари (n=12); 1в гурухча - уткир остеомиелит чацирилгач, 21-кунда натижалар урганилган лаборатория хайвонлари (n=12).

Иккинчи (назорат) гурухи (n=36) - уткир остеомиелит чацирилмаган интакт оц зотсиз сичцонлар; улар хам асосий гурухга мос равишда тажрибанинг 7- (n=12), 14- (n=12) ва 21-кунларида (n=12) жонсизлантирилиб, циёсий урганилди.

Хар иккала гурух хам бир-бирига репрезентатив булиб, барча белгилари билан бир хил булиб, фацат патоген микроорганизм (Staphylococcus aureus) ёрдамида найсимон суякда уткир остеомиелит чацирилиши билан фарц цилди. Тажрибавий тадцицотлар утказишда уларнинг рандомизацияланган булишига ва далилларга асосланган тиббиёт тамойилларига тулиц амал цилинишига эришилди. ТАДКИКОТ НАТИЖАЛАРИ ВА МУ^ОКАМАСИ

Тажрибавий тадцицотлардан олинган натижалар шуни курсатдики, тажрибанинг 7-суткасида талоцнинг антитело хосил цилувчи хужайралари (АХЦХ,) мицдори асосий гурухда 1097±134 хужайрани ташкил этиб, назорат гурухи курсаткич-ларидан (2156±148 хужайра) 1,97 мартага ишонарли камайгани аницланди -Р<0,001 (1-жадвал).

1-жадвал

Тажрибада уткир остеомиелит кечишининг 7-суткасида лаборатория хайвонлари иммун тизим хужайралари мивдорий узгаришларининг солиштирма

курсаткичлари.

Курсаткичлар Назорат гурухи, n=12 1а асосий гурухча, n=12

АХ^Х 2156±148 1097±134*X

АХ^Х 1 млн хужайрада 17±2 11±2* X

ТЯСХ 146±4 121±5* X

Тимус хужайралари 57±4 86±6* Т

Суяк кумиги хужайралари 11±2 16±1* Т

Лимфатик тугунлар хужайралари 14±2 21±2* Т

Эслатма: * - назорат гурухига нисбатан ишонарли фарц белгиси; X, Т - узгаришлар йуналишлари.

Шунингдек, 1 млн хужайрада АХЦХ, ми;дорига келсак, ми;дорий пасайиш тенденцияси давом этаётганига гувох булдик: мос равишда 17±2 га ;арши 11±2 хужайра (1,55 мартага, Р<0,001). Шунга ухшаш курсаткичларни тало;нинг ядро са;ловчи хужайралари (ТЯСХ,) буйича хам олдик, назорат гурухи параметрларига (146±4 хужайра) нисбатан ишонарли камайиш асосий гурухда (121±5 хужайра) я;;ол кузатилди (1,21 мартага, Р<0,05). Х,ар учала хужайра ми;дорининг асосий гурухда назорат гурухига нисбатан ишонарли паст булиши улар организмида уткир остеомиелит каби йирингли-яллитланиш жараёни кечишининг таъсири билан изохланди.

Ушбу учала курсаткичдан фар;ли равишда тимус, суяк кумиги ва лимфатик тугунлар хужайралари ми;дорида тескари манзаранинг гувохи булдик, яъни асосий гурухда куп ми;дорда булмаса хам назорат гурухи курсаткичларининг ишонарли ошиши ани;ланди (Р<0,05). Агар тимус хужайраларида бу купайиш 1,51 мартани ташкил этган булса, (мос равишда 86±6 га ;арши 57±4 хужайра, Р<0,05) суяк кумиги ва лимфатик тугунларда хужайралар купайиш ми;дори шу атрофда булди - 1,45 мартага (16±1 га ;арши 11±2 хужайра) ва 1,50 мартага (21±2 га ;арши 14±2 хужайра) ва курсаткичлар ишонарли фар; ;илди (Р<0,001). Иммун тизим марказий ва периферик аъзолари хужайралари ми;дорий ошиши уларнинг тажрибавий уткир остеомиелит келиб чи;ишига сабаб булган, тест микроорганизмлар келтириб чи;арган антиген стимуляцияси билан ботлик; булиб, унга мос равишда улар дифференциацияси ва пролиферациясининг кучайиши билан изохланди. Ушбу олинган натижалар ва улар асосида ;илинган хулосалар бош;а тад;и;отчилар [3] маълумотларидан фар; ;илди. Берилган маълумотларни солиштириш натижалари 1-расмда келтирилган. Унда ушбу хужайралар ;иёсий урганиш натижалари стимуляция индекслари (СИ) куринишида келтирилган.

100% 80% 60% 40% 20% 0% -20% -40% -60% -80% -100%

+ Г5"

АХ "ff

-1 LL-L 97

fX, -t м

-1 _L_L. 55 111

1,51: 1,45

♦+++ *+++ *+++ *+++ *+++ *+++ *+++ *+++ *+++ *+++

+++«

*+++ *+++

I++++J

ТЯС

x

АХ

лн

ТХ

скх

-1;21:

1-расм. Тажрибада уткир остеомилит кечишининг 7-суткасида иммун тизим хужайралари стимуляция индекслари, бирлик.

СИ бу асосий ва назорат гурухи курсаткичларининг бир-бирига нисбати булиб, мусбат ва манфий куринишларда белгиланади. Ушбу параметр таъсир этувчи омилнинг таъсир даражасини белгилайди.

Ушбу 1-расмдан куриниб турибдики, тажрибада уткир остеомиелит ривож-ланишининг 7-суткасида о; зотсиз сич;онлар иммун тизим хужайралари микдорий курсаткичлари турли йуналишларда бир-бирига ;арама-;арши булган холатда узгарган.

Шундай ;илиб, тажрибада уткир остеомиелит кечишининг 7-суткасида о; зотсиз сич;онлар иммун тизим хужайралари микдорий параметрлари турли йуналишларда узгаргани ани;ланди. AXfX, ва ТЯСХ, уткир остеомиелит ривож-ланиши фонида (асосий гурух) назорат гурухига (интакт) нисбатан ишонарли камайган булса (Р<0,05 - Р<0,001), иммун тизими марказий аъзолари (тимус ва суяк кумиги), шунингдек, ичак лимфатик тугунлари хужайралари (ЛТХ,) микдори ишонарли ошган (Р<0,05). Бундай холат организмда уткир остеомиелит келтириб чи;арган йирингли-яллигланиш жараёни ривожланиши билан богли;, деб хисобланди. Талокдаги антитело хосил килувчи ва унинг ядро са;ловчи хужайралари антиген стимули таъсирида камайган булса, тимус, суяк кумиги, ЛТХ шу стимуляция таъсирида дифференциация хамда пролиферацияга учраши хисобидан ишонарли ошгани билан изохланди. Уткир остеомиелитда организм иммун статусини бахолашда ушбу жихатлар хисобга олиниши лозим, деб хисоблаймиз.

Ю;орида келтирилган барча курсаткичлар тажрибада ча;ирилган уткир остеомиелит кечишининг 14-суткасида хам солиштирма урганилди ва тахлил килинди. Олинган натижалар 1.2-жадвалда келтирилган.

Ушбу 2-жадвалдан куриниб турибдики, уткир остеомиелит ча;ирилгандан сунг 14-кунда узгаришлар тенденцияси 7-кундан кейинги параметрларга ухшаш булди, аммо интенсивлигининг пастлиги билан бир-биридан тафовутланди.

IScience

tkrouqb tlM CpACe

АХКХ асосий гурухда 1196±139 хужайрани ташкил цилгани холда назорат гурухида бу курсаткич 2083±12.7 хужайрага тенг булди, улар орасидаги фарц 1,74 мартани ташкил цилди (Р<0,001).

2-жадвал

Тажрибада уткир остеомиелит кечишининг 14-суткасида иммун тизим хужайралари микдорий узгаришларининг солиштирма курсаткичлари

Курсаткичлар Назорат гурухи, n=12 1б асосий гурухча, n=12

АХКД 2083±127 1196±139*X

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

тясх 134±5 122±4* X

АХ^Х, 1 млн хужайрада 15±1 13±2* X

Тимус хужайралари 69±4 74±3* Т

Лимфатик тугунлар хужайралари 23±3 27±3* Т

Суяк кумиги хужайралари 13±1 15±2* Т

Эслатма: * - назорат гурухига нисбатан ишонарли фарц белгиси; X, Т - узгаришлар йуналишлари.

ТЯСХ ми;дори хам ю;оридаги курсаткич сингари гурухлараро бир-биридан тафовутланди: мос равишда 122±4 га ;арши 134±5 хужайра (фар; 1,10 мартагача, Р<0,05). Х,ар иккала параметр орасида ишонарли фар;лар са;ланиб ;олган булса хам, узгаришлар интенсивлиги 7-суткага нисбатан пасайган - мос равишда 14-кундан сунг 1,74 ва 1,10 мартага нисбатан 7-кундан кейинги 1,97 ва 1,21 марта). Шунга ухшаш натижа 1 млн хужайрадаги АХЦХ ми;дорини ;иёсий урганишда хам кузатилди, асосий ва назорат гурухлари орасида амалий жихатдан ишонарли фар; кузатилмади - мос равишда 13±2 га ;арши 15±1 (Р>0,05).

Тимус хужайралари (ТХ), суяк кумиги хужайралари (СКХ) ва ЛТХ ми;дор-ларининг ;иёсий тавсифига келсак, учала курсаткичда хам ишонарли тафовут ани;ланмади (Р>0,05), аммо купайиш тенденцияси ю;оридагига ухшаш са;ланиб ;олган булса хам олинган ра;амларнинг бир-бирига жуда я;инлиги нафа;ат фар;лар ишончсизлигини таъминлади, балки натижалар бир хил деган тасаввур уйготди.

ТХ буйича олинган ра;амлар (74±3 га ;арши 69±4 хужайра) ЛТХ (27±3 га ;арши 23±3 хужайра) хамда СКХ (15±2 га ;арши 13±1 хужайра) буйича олинган сонларга я;ин булганлигини таъкидлаб утмо;чимиз.

Курсатиб утилган ра;амлар буйича тафовутлар тажрибада ю;оридаги иммун тизим хужайралари СИ ларини ;иёсий урганиш жараёнида я;;олро; намоён булди (2-расм).

2-расм. Тажрибада уткир остеомиелит кечишининг 14-суткасида лаборатория ^айвонлари иммун тизим хужайралари стимуляция индекслари параметрлари,

бирлик.

Куриниб турибдики, уткир остеомиелитнинг 14-суткасида асосий ва назорат гурухи курсаткичлари орасидаги тафовутлар йуцолиб боряпти, келтирилган 6 та иммунологик параметрнинг фацат 2 тасидагина (33,33%) ишонарли фарцлар сацланиб цолди, уткир остеомиелит чацирилгач, 7-суткада эса барча 6 та курсат-кичда хам (100,0%) ишонарли фарцлар аницланган эди.

Бундай холат уткир остеомиелит ривожланиш жараёнида организмда компенсатор-мослашув механизмлари, шунингдек, иммун тизими фаолиятидаги "мобиллар тамойили" билан изохланади. Иммун тизими фаолиятида унинг билан бир компоненти камаядиган булса, бошца компонентининг купайиши хисобига уз фаолиятини тиклаши кузатилади.

Шундай цилиб, тажрибада чацирилган уткир остеомиелит ривожланишининг 14-суткасида урганилган АХДХ,, ТЯСХ, ТХ, СКХ ва ЛТХ мицдорида асосий ва назорат гурухлари курсаткичлари орасида фарцлар кузатилди, уларнинг 33,33% ида ишонарли фарцлар сацланиб цолган булса, цолган 66,67% ида параметрлар орасидаги тафовутлар ишонарсиз даражада булди. Шуни таъкидлаш жоизки, тажрибанинг 7-суткасида эса ишонарли фарц 100,0% ни ташкил этган эди. Ишонарли булмаган ТХ, СКХ, ва ЛТХ мицдорини курсатувчи рацамлар бир-бирига жуда яцин булганлиги уларда узгариш амалий жихатдан кузатилмаганлигини курсатди. Бу организмдаги компенсатор-мослашув механизми ва иммуно-компетент хужайраларнинг бир-бирини мицдорий ва сифатий жихатдан тулдириб, иммун тизим фаолиятини меъёрлаштиришга булган харакати билан изохланди. Шунга мос равишда СИ хам бир-бирига якин рацамларни курсатди.

Оц зотсиз сичцонлар найсимон суяклари юзасини шикастлаб, Staphylococcus anreus билан таъсирлаштирган холда тажрибада чацирилган уткир остеомиелитнинг 21-суткаси натижалари хам урганилиб, тахлил цилинди хамда натижалари 3-жадвал куринишида келтирилди.

IScience

tkrouyh tlM Cf>Ace

3-жадвал

Тажрибада уткир остеомиелит кечишининг 21-суткасида иммун тизим хужайралари микдорий узгаришларининг солиштирма курсаткичлари.

Курсаткичлар Назорат гурухи, n=12 1в асосий гурухча, n=12

ахкх 2104±119 1410±122*1

тясх 148±5 137±3*1

АХКХ, 1 млн хужайрада 18±1 17±2 1

Тимус хужайралари 67±3 71±3 Т

Лимфатик тугунлар хужайралари 19±2 23±2 Т

Суяк кумиги хужайралари 16±1 14±1 1

Эслатма: * - назорат гурухига нисбатан ишонарли фар; белгиси; 4Т - узгаришлар йуналишлари.

Ушбу 3-жадвалдан куриниб турибдики, урганилаётган барча 6 та курсаткич-ларнинг 2 тасида (33,33%) ишонарли узгаришлар кузатилди, ;олганларида узгаришлар бир-бирига я;ин булиб, ани; тафовутлар кузатилмади, шунинг хисобига ишонарли фар;лар олинмади (Р>0,05). Ишонарли фар;лар АХКХ (1410±122 га ;арши 2104±119 хужайра, Р<0,05) ва ТЯСХ (137±3 га ;арши 148±5 хужайра, Р<0,05) буйича олиниб, тафовут мос равишда 1,49 ва 1,08 мартани ташкил этди. ТХ ва ЛТХ ларида ишонарли булмаса хам (Р>0,05) купайиш тенденцияси са;ланиб ;олди, аммо СКХ шу муддатга келиб, ишонарли булмаса хам назорат гурухи лаборатория хайвонларига нисбатан камайди (Р>0,05).

Эътиборлиси шундаки, уткир остеомиелитнинг 14- ва 21-кунларида кузатилган лаборатория хайвонлари иммун тизими хужайраларининг ми;дорий узгаришлари параметрлари бир-бирига я;ин булиб, амалий жихатдан тафовут ани;ланмади.

Келтирилган натижалар 3-расмда берилган, ;иёсий тахлил ;илинган СИ ра;ам-лардан хам куриниб турибди.

3-расм. Тажрибада уткир остеомиелит кечишининг 21-суткасида лаборатория хайвонлари иммун тизим хужайралари стимуляция индекслари параметрлари,

бирлик.

СИ лари куринишида келтирилган сонлар бир-бирига яцин булиб, тажрибанинг 7-сутка натижаларидан курсаткичлар узгаришлари интенсивлиги буйича фарцланди. Асосий ва назорат гурухлари орасидаги тафовутларни курсатиб берувчи СИ интенсивлигининг тажрибада уткир остеомиелит ривожланиши динамикасида камайиб бориши узига хос хусусият сифатида эътироф этилди.

Шундай цилиб, уткир остеомиелитнинг лаборатория хайвонлари найсимон суякларида ривожланишинг 21-суткасида уларнинг иммун тизим хужайралари мицдорий узгаришлари интенсивлиги бошца урганилган муддатларга (7- ва 14-сутка) цараганда интенсивлигининг пастлиги билан ажралиб турди. Асосий ва назорат гурухлари орасидаги ишонарли фарц АХДХ, да кузатилиб, асосий гурухда ишонарли даражада пасайиш кузатилди. Колган курсаткичлар иккала гурухда амалий жихатдан бир хил булиши билан ажралиб турди. ХУЛОСАЛАР

1. Тажрибада уткир остеомиелит кечишида иммун тизими марказий аъзолари тимус ва суяк кумиги, шунингдек, ичак лимфатик тугунлари хужайралари мицдори талоцдаги антитело хосил цилувчи ва унинг ядро сацловчи хужайралари антиген стимули таъсирида камайган булса, тимус, суяк кумиги, лимфатик тугунлар хужайралари шу стимуляция таъсирида дифференциация хамда проли-ферацияга учраши хисобидан ишонарли ошганини аницладик. Уткир остеомиелит организм иммун статусини бахолашда ушбу жихатлар хисобга олиниши лозим, деб хисоблаймиз.

2. Асосий ва назорат гурухлари орасидаги фарцларни курсатиб берувчи стимуляция индекслари интенсивлигининг уткир остеомиелит ривожланиши динамикасида камайиб бориши узига хос хусусият сифатида эътироф этилди.

3. Иммун тизим хужайралари мицдорий узгаришлари интенсивлиги уткир остеомиелитнинг дастлабки муддатларга цараганда 3-хафтадан кейин интенсивлигининг камайиши билан ажралиб турди. Асосий ва назорат гурухлари орасидаги ишонарли фарц АХКХ, ва ТЯСХда кузатилиб, асосий гурухда ишонарли даражада пасайиш кузатилди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Засульский Ф.Ю., Новоселов К.А., Камерский А.В. Структура осложнений после индивидуального эндопротезирования коленного сустава // Травматол. и ортопед. России. - 2003. - № 1. С. 42-45.

2. Камека А.Л., Леонова С.Н., А.В. Рехов Лечение открытых переломовкосте голени, осложненных хроническоим остеомиелитом, с использованиемновых методов // Бюллетень Восточно-Сибирского научного центра Сибирского отделения Российской академии медицинских наук. - 2013. - № 2 - С. 30-34.

3. Маткурбанов А.Ш. Экспериментал уткир ва сурункали остеомиелитларда иммун тизим холати ва унинг курсаткичлари динамикаси: т.ф.н. илмий даража олиш учун дисс... - Тошкент, 2012. - Б. 124.

4. С.П. Миронов, К.В. Цискорашвили, Д.С. Горбетюк. Хронический постравматический остеомиелит как проблема современной травматологии и ортопедии (обзор литературы). - Москва, 2019. - Том 25, № 4 - С. 611.

5. Нуралиев Н.А., Бектимиров А.М-Т., Алимова М.Т., Сувонов К.Ж. Правила и методы работы с лабораторными животными при экспериментальных микробиологических и иммунологических исследованиях // Методическое пособие. - Ташкент, 2016. - С. 34.

6. ^aMcueB A.M., 3aHHueB C.C. XpoHunecKHH peu,HgHBHpyTOm,HH reMaToreHHbiH ocTeoMHe^HT // ^eTCKan xupyprufl. - MocKBa, 2012. - № 1. - C. 47-50.

7. ^eBU,oB B.M., nonoBa AA., ^aHHHHH A.M. npo6^eMa ^eneHHH xpoHHHecKoro ocTeoMue^HTa: o63op ^HTepaTypH / / TeHHH opToneguu. - KypraH, 2009. - № 1. - C. 116-120.

8. Gahukamble A.D., McDowell A., Post V., Salavarrieta Varela J., Rochford E.T. Propionibacterium acnes and Staphylococcus lugdunensis cause pyogenic osteomyelitis in an intramedullary nail model in rabbits // J Clin Microbiol. - 2014. - Vol 52(5). -PP. 1595-1606.

9. Belthur M.V., Palazzi D.L., Miller J.A., Phillips W.A., Weinberg J. A clinical analysis of shoulder and hip joint infections in children // J Pediatr Orthop. - 2009. - Vol 29(7). -PP. 828-833.

10. Langlois D.K., Sutton D.A., Swenson C.L., Bailey C.J., Wiederhold N.P., Nelson N.C. Clinical, morphological and molecular characterization of Penicillium canis sp. nov., isolated from a dog with osteomyelitis // J Clin Microbiol. - 2014. - Vol 52(7). -PP. 2447-2453.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.