Научная статья на тему 'Грибные болезни всходов хлопчатника и меры борьбы с ними'

Грибные болезни всходов хлопчатника и меры борьбы с ними Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
200
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Хлопок / Повреждение / Болезни рассады / Корневая гниль / Патоген/ / Cotton / Pests / Plant diseases / Root rot / Pathogenic fungi.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Шахноза Гулмуродова, Рано Саттарова, Сардоржон Авазов, Нигора Хакимова, Эркин Холмурадов

В статье обсуждается вопрос о грибковых болезнях растений, выявленных на посевах хлопчатника в нашей стране, и меры биологической борьбы с ними. Исследования показали, что основными возбудителями корневой гнили хлопчатника являются микроскопические грибы Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pythium spp. Исследование показало, что с точки зрения ущерба, нанесенного болезнями рассады, в среднем за последние 3 года 22,6% урожая хлопчатника, который больше всего погиб от всех болезней, были вызваны болезнями рассады. Во-вторых, смертность от вертициллеза составила 19,23%, казачьей гнили – 19,1%, а минимальная смертность от фузариоза – 7,48%. На основании полученных данных сделан вывод, что развитие заболеваний корневых гнилей у хлопчатника обусловлено низкими температурами почвы и воздуха, более глубоким посевом семян, чем рекомендовано, жесткостью, избыточной влажностью, плохим рыхлением почвы, заражением патогенными грибами.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям , автор научной работы — Шахноза Гулмуродова, Рано Саттарова, Сардоржон Авазов, Нигора Хакимова, Эркин Холмурадов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Fungal diseases of cotton and measures against them

In the article discussed the fungal plant diseases detected in cotton crops in our country and biological control measures against them. Studies have shown that the main pathogens of root rot in cotton are microscopic fungi Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pythium spp. are included. According to the study, in terms of damage caused by seedling diseases, on average for the last 3 years, 22.6% of the cotton crop that died the highest of all diseases was caused by seedling diseases. In the second place, verticillosis mortality was 19.23%, cos sack rot was 19.1% and the lowest fusarium wilt mortality was 7.48%. Based on the data obtained, it was concluded that the development of root rot diseases in cotton is caused by low soil and air temperatures, deeper sowing of seeds than recommended, hardening, excess moisture, poor loosening of the soil, contamination with pathogenic fungi.

Текст научной работы на тему «Грибные болезни всходов хлопчатника и меры борьбы с ними»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Fungal diseases of cotton and measures against them

Shahnoza GULMURODOVA 1 Rano SATTAROVA2 Sardorjon AVAZOV 3, Nigora XAKIMOVA 4 Erkin XOLMURADOV 5

Tashkent state agrarian university

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 September 2020 Accepted 25 September 2020

Available online 1 October 2020

Keywords:

Cotton

Pests

Plant diseases Root rot

Pathogenic fungi.

In the article discussed the fungal plant diseases detected in cotton crops in our country and biological control measures against them. Studies have shown that the main pathogens of root rot in cotton are microscopic fungi Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pythium spp. are included.

According to the study, in terms of damage caused by seedling diseases, on average for the last 3 years, 22.6% of the cotton crop that died the highest of all diseases was caused by seedling diseases. In the second place, verticillosis mortality was 19.23%, cos sack rot was 19.1% and the lowest fusarium wilt mortality was 7.48%.

Based on the data obtained, it was concluded that the development of root rot diseases in cotton is caused by low soil and air temperatures, deeper sowing of seeds than recommended, hardening, excess moisture, poor loosening of the soil, contamination with pathogenic fungi.

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https:/ / creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

1 Researcher in Tashkent state agrarian university, Tashkent state agrarian university Tashkent, Uzbekistan,

2 PhD, Professor, Tashkent state agrarian university, Tashkent state agrarian university Tashkent, Uzbekistan,

3 DSc, Professor, Tashkent state agrarian university, Tashkent state agrarian university Tashkent, Uzbekistan,

email: [email protected]

4 PhD, Professor, Tashkent state agrarian university, Tashkent state agrarian university Tashkent, Uzbekistan,

5 Doctor of agricultural sciences, Professor, Tashkent state agrarian university Tashkent, Uzbekistan,

Гузанинг замбуругли нихол касалликлари ва уларга царши кураш чоралари

АННОТАЦИЯ

Калит сузлар:

Гуза

Зарарланиш Нихол касалликлари Илдиз чириш Касаллик цузгатувчи замбуруглар.

Мацолада мамлакатимиз шароитида гуза экинларида аницланган замбуругли нихол касалликлари ва уларга царши биологик кураш чоралари мух,окама цилинади. Тацдицотлар натижасида, гузада илдиз чиришининг асосий цузгатувчиларига микроскопик замбуруглардан Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pythium spp. лар киради.

Тадцицот маълумотлардан келиб чицадики, них,ол касалликлари келтирадиган зарари буйича, охирги 3 йил учун уртача олинганда, х,амма касалликлардан энг юцори нобуд булган пахта х,осилининг 22,6 фоизи нихол касалликлари туфайли содир булган. Кейинги уринларда вертициллёз сулиш 19,23 %, Кусак чириши эса 19,1 % ни х,амда энг кам фузариоз сулиш 7.48% ни ташкил этган.

Олинган маълумотлар асосида гузада илдиз чириши касалликларининг ривожланишига - тупроц ва х,авонинг х,ароратини паст булиши, уругликни тавсия этилганидан чуцурроц экилиши, цатцалоц, ортицча намлик, тупроцнинг яхши юмшатилмаганлиги, патоген замбуруглар билан зарарланганлиги, сабаб булади деган хулосага келинган.

Грибные болезни всходов хлопчатника и меры борьбы с

ними

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

Хлопок Повреждение Болезни рассады Корневая гниль Патоген

В статье обсуждается вопрос о грибковых болезнях растений, выявленных на посевах хлопчатника в нашей стране, и меры биологической борьбы с ними. Исследования показали, что основными возбудителями корневой гнили хлопчатника являются микроскопические грибы Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pythium spp.

Исследование показало, что с точки зрения ущерба, нанесенного болезнями рассады, в среднем за последние

3 года 22,6% урожая хлопчатника, который больше всего погиб от всех болезней, были вызваны болезнями рассады. Во-вторых, смертность от вертициллеза составила 19,23%, казачьей гнили - 19,1%, а минимальная смертность от фузариоза - 7,48%.

На основании полученных данных сделан вывод, что развитие заболеваний корневых гнилей у хлопчатника обусловлено низкими температурами почвы и воздуха, более глубоким посевом семян, чем рекомендовано, жесткостью, избыточной влажностью, плохим рыхлением почвы, заражением патогенными грибами.

КИРИШ

Дунёнинг барча пахта етиштириладиган мамлакатларида нихол касалликлари энг хавфли ва зарарли, жиддий муаммо хисобланади ва уларга карши бир ;атор замонавий ю;ори самарали кураш чоралари кулланилади. Афсуски Узбекистонда нихол касалликларига хозирги кунгача етарли эътибор килинмаяпти. Улар келтирадиган зарар ёмгир, ;ат;ало; каби табиат омилларига тункалаяпти. Натижада чигит экишнинг баланд меъёрлари (80-90 кг/га) кулланилишига ;арамай, баъзи йилларда ва жойларда 70-80% гача майдонлар, айрим холларда 2-3 мартадан бузиб кайта экилмокда. Нихол касалликлари билан самарали курашни куйиш ма;садида уларни йилдан-йилга таркалиши ва ривожланишини кузгатувчи замбуруг турларини вилоятларда, минта;аларда ва хар хил тупро; и;лим шароитларида таркалишини мунтазам равишда урганиш, пахта уругчилигини такомиллантириш, уруглик чигит учун аъло, сифатли, самарали фунгицидлар билан дориланган, чигит экиш ва бош;а самарали чора тадбирларни куллаш лозим.

ТАДКИКРТ УСУЛЛАРИ

Гуза илдиз чириши касалликларини хисобга олиш усуллари. Нихол касалликларига карши уз вактида кураш олиб бориш, унинг кандай таркалганлигини ва канча зарар келтирганлигини аниклаш учун касалликларни хисобга олиш усулларидан фойдаланилади.

Илдиз чириши касалликларини аниклаш учун хар гектар майдондан диагонал буйлаб, 1м2 майдондаги ёки 1 метр масофада мавжуд булган гуза нихолларини санаб чикиб, жумладан канча нобуд булгани аникланади ва нисбати процент хисобида чикарилади. Шундай намуна хар гектардан 10 тадан олинади. Бу ишни яганалашдан олдин килинади. Керак булганда хисоб китобларни кайта килинади.

Ёш нихолларнинг касалланиш даражаси ва турини билиш учун нобуд булган нихоллар лабаратория шароитида текшириб курилади. Улар касал, кучли касалланганлари ажратилади кейин касаллик проценти хакида хулоса килинади. Х,исобот учун махсус дафтар юритилади. Дафтарда фермер хужалигининг номи, унинг майдони, гуза нави, утмишдош экинлар ва хисобга олиш вакти кайд килинади.

Хар кайси дала тугрисидаги хисобот натижалари дафтарга кайд этилгач, уларнинг тагига чизик чизилади. Чизик тагидаги биринчи сатрга хар кайси устуннинг якуни, яъни намуналарнинг умумий сони, намуналардаги жами усимликлар сони ва булардан каттик зарарланганларининг сони ёзилади [3].

Ку.с%= к.у.с/ У.у.с

Бу ерда: Касал усимликлар сони - к.у.с

Усимликларнинг умумий сони - У.у.с

Чизик тагидаги иккинчи сатрга илдиз чириши касалликлари билан касалланган усимликлар проценти ва шу жумладан каттик касалланганлар проценти ёзилади. Касал усимликлар фоизини хисобга олинган барча усимликлар сонига нисбатан хисобланади: каттик касалланган усимликлар проценти эса касал усимликлар сонига нисбатан хисобланади.

ПАТОГЕНЛАРНИ ЛАБОРАТОРИЯ ШАРОИТОДА АЖPАTИШ ВА АНИКЛАШ УСУЛЛАРИ

Шишa нaйчa билaн To3a пpeдмeт oйнacигa 1-2 тoмчи cyв тoмизилaди вa yнгa ypгaнилaëтгaн нaмyнa жoйлaштиpилиб, к;oплoFич oйнa билaн ëпилaди.

^^ллик к;yзFaтyвчининг к;aepдa мaвжyдлигигa к;apaб, пpeпapaтни к;yйидaги ycyллapнинг биpopтacидaн фoйдaлaниб тaйëpлaнaди.

1.Уеимликнинг зapapлaнгaн к;иcмлapидaги зaмбypyF cпopaлapи ëки Fyбopлapи ycтидaн кдоиб oлинaди.

2. Cyбcтpaт (зapapлaнгaн тyк;имa) дaн зaмбypyF мeвa тaнaчacи aжpaтиб oлинaди.

3. Kacaллaнгaн у^млик тyк;имacидaн ë^ зaмбypyF мeвa тaнaчacидaн биp ы^ми кecиб oлинaди.

Биpинчи ycyл билaн тaкoмиллaшмaгaн зaмбypyFлap мeвa тaнacи жoйлaшгaн coxTa вa xaK^K^ yн-шyдpинг га^ллиги Fyбopлapини aник;лaшдa; зaнг кacaллиги, Kjopa^A кacaллигини к;yзFaтyвчилapини aник;лaшдa к;yллaнилaди. Fyбopлapни вa зaмбypyF мeвa тaнaлapини кдоиб oлишдa cкaльпeлдaн ëки пpeпapoвaл нинaлapдaн фoйдaлaнилaди.

Иккинчи ycyл зaмбypyF мeвa тaнaлapи cyбcтpaт ичидa pивoжлaнгaндa, мacaлaн, ceптapиoз, acкoxитoз, фoмoз кacaлликлapини aник;лaшдa к;yллaнилдaи. Уеимликнинг тиpик ;иcмлapидaн зaмбypyF мeвa тaнaлapи aжpaтиб oлинaди (пикнидaлap, пceвдoтeцийлap вa xoкaзoлap пpeпapoвaл нита билaн cyFypиб oлинaди).

Учинчи ycyлдa зapapлaнгaн у^млик тy;имacидaн бyлaкчaлap ^^б oлинaди. Kyнгaбo;ap ëки бyзинa у^млигининг ;yшимчa тy;имacи - нoвдacи oлиниб, бyзинa нoвдacи бyлaкчacини yзyнacигa тилитади вa унинг ичигa 2x3 ë^ 3x3 cм yлчaмдaги зapapлaнгaн у^млик тy;имacининг бyлaкчacи жoйлaштиpилaди вa 6O^6 ;yйилaди. Yr^p oлмoc билaн 4-5 жoйидaн тилиб ;yйилaди. Бyндa yT^p oлмocни тeкшиpилaëтгaн oбъeкт ycтидa пapaллeл xoлдa юpгизилaди. Енгил cypилyвчи x^na^a биp нeчa бyлaкчaлap кecиб oлинaди вa энг юпк^ бyлaкчaлapдaн биpини пpeдмeт oйнacигa биp тoмчи cyв билaн ;yйилaди. Teкшиpилaëтгaн бyлaкчa галинтн биp тoмчи cyв ;oплoFич oйнa билaн ëпилaди вa пpeпapaт микpocкoпдa кypилaди [3]..

Maбoдo тиpик мaтepиaл бyлмaгaн тa;диpдa, тeкшиpиш учун гepбapийлapдaн фoйдaлaнca xaм бyлaди. Бyндa ypгaнилaëтгaн oбъeкт oлдиндaн ивитиб ;yйилaди ë^ 30-60 дa;и;a ;aйнaтиб oлинaди.

T^K^^T HАTИЖАЛАPИ

Куп йиллик кyзaтyв вa тaд;и;oтлapимиз нaтижaлapи cифaтидa ниxoл кacaлликлapидa yтa xaвфли В тypдaги га^ллик Fyзaни зapapлaши aни;лaнди.

1-жадвал

Гуза хосилининг асосий касалликлар таъсирида нобуд булиши __(2015-2018 йиллар)

Касалликлар Бир йилда умумий нобуд булган пахта хосили, % Умумий нобуд булган хрсилнинг касаллик турлари буйича нисбий та;симланиши,%

1.Нихол касалликлари 2,97 22,6

2.Вертициллёз сулиш 2,50 19,23

З.Кусак чириши 2,48 19,01

4.Нематода касалликлари 1,84 14,27

5.Гоммоз 1,27 9,77

б.Техас илдиз чириши 1,09 7,63

7.Фузариоз сулиш 0,97 7,48

8.Х,амма касалликлар буйича 13,0 100,00

Жадвалдан куриниб турибдики, нихол касалликлари келтирадиган зарари буйича, охирги 3 йил учун уртача олинганда, хамма касалликлардан энг юцори нобуд булган пахта хосилининг 22,6 фоизи нихол касалликлари туфайли содир булган. Кейинги уринларда вертициллёз сулиш 19,23 %, Кусак чириши эса 19,1 % ни хамда энг кам фузариоз сулиш 7.48% ни ташкил этган. Гузада нихол касалликларининг асосий кузгатувчиларига микроскопик замбуруглардан Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pytbium spp. лар киради.

БИОЛОГИК КУРАШ ЧОРАЛАРИ

Табиий мухитда - тупрок, усимлик ва хайвон колдицларида усимликлар вегитацияси ва сацланиши даврида микроорганизмлар асоциация дунёси хосил булиб, улар орасида турли-туман узаро муносабатлар юзага келади. Усимликлар биологик химояси амалиётида организмлар орасидаги антоганистик узаро муносабатлардан кенг кулланилади [6].

Антоганистлар - баъзи микроорганизмлар (замбуруг, бактерия, ачитци) нинг хаёти ва ривожланишини тухтатувчи, сусайтирувчи микроорганизмлар. Антагонистик микроорганизмларнинг турли таксономик гурухларга оид купчилик турлари тупрокда йигилган. Антагонистларнинг патогенлик форма ривожланишини тухтадиган хусусиятлари усимликлар химояси сохасидаги мутахассис ва тадкицотчиларни купдан бери узига жалб килиб келган. Келиб чициши жихатдан усимликларда бактериал, замбуруг, актиномицет ва бошца касалликларни кузгатувчиларининг хар бирига карши антоганистларни танлаш мумкин. Антагонистлар маълум бир шароитларда уз рацибларини илдизини тупроцга туташган (ризосфера ва бевосита илдиз сирти) кисмида ривожланишини тухтатиш мумкин. Айрим холларда усимлик ичига сингиб, у ердаги касаллик кузгатувчини зарарлайди. Бу эса уз навбатида антагонистларни нафацат тупроцни согломлаштириш ва нихоят, зарарли микроблардан усимликларни химоя килишда хам асос булади.

Tynpo; naToreH.apHHHHr aöpHM Typ.apugaH Streptomyces ochraceiscieroticus aKTHHOMHU,eTH C/2-9 paccacugaH Fy3aHH Kaca..HK.apgaH x,hmüh ;H.Hmga ^oöga.aHH.agH.

AHTaroHucT.ap cu^araga TpuxogepMa aB.ogu 3aMöypyF.apu öup MyHHa ceKHH ypraHH.raH. Y.ap Tynpo;ga KeHr Tap;a.raH Ba Bepy.HH, fahütokchh, TpuxogepMHH, cou,yKa.n.fiHH, a.aMH^H Ba öom;a.ap cuHrapu 3aMöypyF Ba öaKTepua. Kaca..HK.apra ;apmu $ao. aHTHöHOTHK.apHHHr MaHöau xucoö.aHagH.

TpuxogepMa (Trichoderma lignorum Harz) acocuga öuo.orHK npenapaT um.aö Hu;um Ba yHH Fy3a Kaca..HK.apura ;apmu ;y..am ycTuga Y3öeKucTOHga öupMyHHa HupuK Tag;H;oT.ap aMa.ra omupH.raH. TpuxogepMa TaKOMH..amMaraH 3aMöypyF.ap cuH^HHHHr ru^oMH^T.ap cuH^ura MaHcyögup.

3aMÖypyFHH Kynaßrapumga öup-öupugaH cyH^HH o3y;a MyxHTH TapKuöu öu.aH KecKHH $ap;.aHagHraH TpuxogepM npenapaTHHHHr Typ.H maK..apHHH um.aö Hu;u^raH. ^yM.agaH, Maöga.aHraH Ba öyF.aHraH cyöcTpaT.apga (noxo.fi, Fy3anofl, Typ.H yT.ap, ycuM.HK Hopucu, goH hh^hh^hch) cupT;u eKH M3aKH ycy.ga 3aMöypyF Ky.Typacu KynaHTHpH.agu. Ammü öom;a npenapaT.ap cuHrapu öy npenapaTHHHr xaM KaMHH.HK.apugaH öupu TaHep npenapaTHH y3o; MyggaTra (1 HH.gaH KaM) ca;.am hmkühhath Hy;.HrHgup. TpuxogepMa aB.ogu 3aMöypyF.apu Tynpo; HH^e^Hflcu pHBo^.aHHmuHH o.gHHH o.agu, my öu.aH öup ;aTopga xaBo op;a.H Tap;a.aguraH Kaca..HK.apHH xaM o.gHHH o.agu.

BaKTepuH - aHTaroHucT.ap. YcHM.HK.ap Kaca..HK.apura ;apmu ÖHo.oruK Kypamga aHpuM öaKTepufl.ap Typ.apu aMa.HH axaMHAT Kacö этagн. ^yM.agaH, Pseudomonas aB.ogu BaKH.apu H.gH3 nupumu Kaca..HK.apu ;y3FaTyBHH.apHHH pHBo^.aHHmuHH $ao. öocTupagu. H.gu3 nupumu Kaca..HK.apura ;apmu öy öaKTepuH - P. mycophage öu.aH ypyF.HKHH экнmgaн o.guH um.am xaM caMapa.H Xucoö.aHagu [8].

XYflüCAflAP

1. Pecnyö.HKaMH3ga naxTa eramrapumga hhxü. Kaca..HK.apugaH H.gH3 Hupumu Kaca..HK.apu Fy3aHHHr acocuH yHHö, ycaguraH naHTuga HHXo..apra KaTTa H;THcoguH 3apap eTKa3agu.

2. Fy3aga H.gH3 HHpHmHHHHr acocuH Ky3FaTyBHH.apura MHKpocKonuK 3aMöypyF.apgaH Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pytbium spp. .ap Kupumu aHH;.aHraH.

3. Fy3aga H.gH3 nupumu Kaca..HK.apuHHHr pHBo^aHumura - Tynpo; Ba XaBOHHHr xapopaTHHH nacT öy.umu, ypyF.HKHH TaBcufl этн.гaннgaн ny;yppo; 3KH.Hmu, ;aT;a.o;, opTHK^a HaM.HK, Tynpo;HHHr axmu roMmaTH.MaraH.Hru, naToreH 3aMöypyF.ap öu.aH 3apap.aHraH.Hru, caöaö öy.agu.

BH6.Horpa^HHecKHe cch.KH:

1. AygKa H.A., Baccep C.n., Э..aнcкaн H.A. h gp. MeTogn экcnepнмeнтa.bнüн MHKo.orHH // CnpaBOHHHK, KueB, HayKOBa gyMKa ,1982. -550 c.

2. KoBa.b Э.З. ЭнтüMü^н.bннe rpuön CCCP. ABTope^.... goKTopa öuo..HayK. -KueB, 1984. -46 c..

3. ^htbhhüb M.A. ünpege.HTe.b MUKpocKonunecKux noHBeHHHx rpuöoB - A, 1969 - 124 c. (1967)

4. Поляков И.Я., Персов М.П., Смирнов В.А. Прогноз развития вредителей и болезней сельскохозяйственных культур (с практикумом). - Л., Колос, 1984 - 318 с.

5. Сагдуллаева М.Ш., Киргизбаева Х.М., Рамазанова С.С. и др. Гифальные грибы (Dematiaceae) / Флора грибов Узбекистана., т. VI - Ташкент, 1990 - 132 с.

6. Ходжаев Ш.Т., Холмурадов Э.А. Цишлок; хужалик экинларини х,имоя ;илиш ва агротоксикология асослари. Тошкент, 2008 - 422 с. (узб.).

7. Хужаев Ш.Т. Инсектицид, акарицид, биоллогик фаол моддалар ва фунгицидларни синаш буйича услубий курсатмалар. Тошкент. Давлат кимё комиссияси, 2004 -103 б. (узб.)

8. Watkins G.M. Compendium of cotton diseases. St. Paul, Minn.: APS, USA, 1993, vii + 87 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.