УДК:63142763351
Boymirzayev A.A.
assistant
Andijan Institute of Agriculture and agrotechnologies
ФЛУСИЛ КИМЁВИЙ МОДДАСИНИНГ ТОКНИ ОИДИУМ КАСАЛЛИГИГА ТАЪСИРИ
Аннотация: Токдан юцори ва сифатли хосил олишда уз вацтида керакли кураш чораларни олиб бориш мацсадга мувофиц хисобланади. Касалликни даст аввал олди олинади сунг зарарли мезони ортиб борганда албатта кимёвий кураш чораси утказилиш мацсадга мувофицдир.
Калит сузлар: Ток, агротехник, патоген, касаллик, хосил, новда, зубор, препарат, меъёр, барг, озуца, узит, харорат. оидиум.
Boymirzayev A.A.
assistant
Andijan Institute of Agriculture and agrotechnologies EFFECT OF FLUSIL CHEMICAL CURRENT ON OIDIUM DISEASE
Annotation: It is advisable to take timely control measures to obtain high and high-quality current. It is advisable to carry out chemical control measures when the disease is first treated and then the harmful criteria increase.
Keywords: vine, agrotechnical, pathogen, disease, crop, rod, dust, drug, norm, leaf, feed, fertilizer, temperature, oidium.
Кириш:Узбекистон ахолисининг йил давомида боFдорчиликнинг айрилмас кисми булган узумчиликдан олинадиган хосилдорликни ошириш бугунги куннинг асосий вазифаларидан хисобланади. БоFбонлар узумдан йилдан йилга юкори хосил олишлари билан Узбекистан узумчилик экспортини йилдан йилга ортиб боришига хиссаси бекиёсдир. И^ор тажрибали боFбонлар узум хосилидан хар гектар майдондан 2-5 минг доллар даромад куриш режалаштирилганлиги хам бежиз эмас.
Тадкикот объиекти ва услублари: Токнинг Оидиум касаллиги токнинг бутун ер устки кисмлари новдалари, барглари, гуллари, бош бандларда ва узумларини зарарлайди. Ана шу хамма аъзоларида ток уса бошлаши билан тез суркалувчи, унсимон губор хосил килади. Унсимон Fубор баргларини хар икки томонида бир текиста ахамият ёки айрим гамолог доFлар шаклида хосил булади. Лекин бу доFлар сезилмайди ва зарарланган барглар Урта Осиё шароитида купинча тузалиб кетади.
Губор куп новдaлaрдa, гуллaрдa бош бaндлaрдa Ba гужимлaрдa aник куринaди. Кук новдaлaр унсимон Fубор остидa олдин сaрик, кейин ку^ир жигaррaнг доFлaр хосил булaди. Kейинчaлик бу доFлaр пишгaн бу новдaлaрдa xaM aник куринaди. Fубор жудa купaйиб новдaлaр корaяди, yсишдaн оркaдa колaди Ba купинчa курийди, кaсaллaнгaн ёш новдaлaр пишмaй колaди. Kупинчa новдa Ba бaрглaрдa хосил бyлгaн ёш унсимон Fубор кейинчaлик гуллaргa утaди, гуллaр бу кaсaлликдaн курийди Ba Fубор кейинчaлик гуллaргa Утaди, гуллaр бу кaсaлликдaн курийди Ba узилиб тушaди.
Ёш токзорлaр yсув дaвридa 9-10 мaртaгaчa 9 aпрелгaчa 1 мaртa, мaй-июндa 2 мaртaдaн, июлдa 2-3 мaртa, aвгустдaн 2 мaртa, хосилга киргaн токзорлaр эсa, одaтдa aпрелдa гуллaшдaн 5-10 кун олдин, гуллaшдaн кейин (июн ойининг yртaлaридa) ривожлaнaётгaн дaврдa кечпишaр нaвлaрдa июлдa сугорилaди. Х,осил теришдaн 15-20 кун олдин сугориш тухтaлиши лозим, a^ холдa узумлaр ликилдок 6Ули6 сифaти бyзилaди. Охирги суFориш ток кисмлaридaги нaмликни сaклaш хaмдa ток туплaрини кишгa кумишни кулaйлaштириш мaксaдидa токгарни кумишдaн олдин (ноябр) бериллa олмaй гуллaр, яхши чaнглaнмaй купчилиги тукилиб кетaди. Нaтижaдa узум бошлaри чaнок 6Ули6, узумлaри мaйдaлaшaди.
Токзор бaрпо килиш Ba ер хaйдaшдaн олдин тупрок унумдорлигини ошириш мaксaдидa хaр гектaр мaйдондa 25-60 тоннa чириган гунг ёки компост соф холдa 90 кг фосфор, 45 кг кaлий солинaди. Оргaник Ba минерaл yFитлaрни aрaлaштириб солиш вaкт Ba мaблaгни aнчa тежaйди, шунинг учун aрaлaштирилгaн уFитлaр мaхсус ЮМ-50 мaшинa ёки РУМ-S РОУ-6 ПРТ-10 габи yFит сочaрлaри ёрдaмидa ергa ёки тасига сочиб солингaнлиги мaъкул.
Органик Ba минерaл уFитлaрни кушиб солиш тупрокнинг физикaвий-кимёвий хоссaлaрини yFитлaрнинг yсимликкa тaъсир кучини яхшилaшгa ёрдaм берaди. Ёш токзорлaр, aгaр улaрнинг ери экишдaн олдин белгилaнгaн микдордa yFитлaшгaн бyлсa, 2-3 йил дaвомидa yFитлaнгaн бyлсa, ёш токзорлaргa иккинчи йили эртa бaхордa (ток туплaрини очиш вaктидa) соф холдa гектар хисобигa 60-120 кг aзот, 45 кг фосфор, 30 кг кaлий солишди.
Токдaн юкори хосил олишдa жиддий тускинлик килaётгaн кaсaлликлaрдaн хисоблaнмиш Оидиум кaсaллиги узумлaргa жиддий зaрaр келтирaди. Kaсaллaнгaн Fyрaлaр эсa кaттaлaшмaйди бужмaяди Ba куриб KOлaди. Узум кечрок, aйниксa пишиши дaвридa кaсaллaнсa узумлaр ёрилиб кетaди Ba тез чирийди. Узумлaр ёрилгaн жойдa уруFлaр тaшкaридaн куриниб турaди. Узумлaрни ёрилишига сaбaб улaрдaн текинхур туфaйли мевaлaр пустини бир текис yсмaслиги, бир туп токга тушгaн потоген тез кундa бутун узумзорлaргa тaркaлиб кетиши Ba хосилнинг хaммaсини кaмрaб олиши мумкин. Оидиум кaсaллиги жудa кучaйиб кетгaндa ток
туплари (мевалвр пустини) бир неча йил давомида заифлашади ва нобуд булади.
Токнинг хар хил аъзоларида хосил буладиган кулранг Fубор замбуругини зарар келтирувчи Оидиум тукери деб юритиладиган конидлар ва кониде бандлари занжирсимон, овал шакли рангсиз споралар (оидиелар) хосил булади. Бундай споралар токлар усиши дщаврида жуда куп пайдо булади, тукилади ва шамол оркали таркалиб кетади.
Замбуруг оидиеларининг таркалиши учун зич кулай шароит хаводаги нисбий намликнинг 50-80% хаво харорати 20-25°С гача булишидир. Токлар усиш даврида касаллик оидиелар холда таркалади.
Кузда токнинг касалланган замбуруги салгина куринадиган майда кора-нукталар хосил килади. Булар замбуруFнинг холтали мева танаси клейстокарпиелардан иборат. Уларнинг ичида спорали халталар булади. Оидиум касаллигининг келтириб чикарувчи замбуругларнинг кишлаб чикишда клейстокарпиелар Урта Осиё шароитида иккинчи даражали мавкейига эга.
Турли меъёрдаги Флусил кимёвий моддасининг токни оидиум
касаллигига таъсири
Узумдан юкори хосил олишнинг энг мухим омили Усимликларни вегетация даврининг бошидан бошлаб кучатларни тез усиши ва ривожланиши учун керакли булган агротехник тадбирларни уз вактида утказиши уларда буладиган барча жараёнларни тез юзага келишига олиб келади.
1-илова
Турли меъёрдаги Флусил кимёвий моддасининг токни оидиум
касалигига таъсири % хисобида
Т/р Тажриба вариантлари Х,исобга олинган ойлар
15.В 1.ВИ 15.ВИ 1.ВИИ 15.ВИИ
1 Назорат Флусил -0 6,7 9,9 18,9 27,3 31,7
2 Флусил -0,5 л/га 6,1 8,3 16,3 23,7 26,2
3 Флусил-0,6 л/га 4,9 5,9 11,4 16,4 19,8
4 Флусил -0,7 л/га 5,8 6,9 14,7 19,6 22,5
Олинган маълумотлардан куриниб турибдики жадвал кучатларнинг яхши усиши ва ривожланиши усимликларда барча яхши хусусиятлар юзага келиши эвазига уларнинг оидиум касаллигига булган чидамлилик кобилияти ошишига олиб келган. Маълумотга асосан 15 майдаги кузатувда барча вариантлардаги умумий касалланиш бир-бирига якин булган 4.9-
6.7% гача булган. Лекин кейинги кузатувда бу конуният 15. ВИ да бузилган, флусил кимёвий моддасидан 1.5 литр хисобида.
Токнинг оидиум касаллигига карши кураш чоралари:
1. Токзор барпо этиш учун жойни т^ри танлаш (пластик, сизот сувлари якин булган сувни яхши тортмайдиган жойларга ток экмаслик).
2. Токни сурига кутариш.
3. Сифати юкори экиш технологиясига амал килиш.
4. Токзорни саклаш (тукилган, юлиб ташланган, синган, куриган баргларни новдаларни, узум бошларини йукотиш).
5. Касалланган новдаларни кузда киркиш ва тукилган баркларни майдондан четлаштириш.
6. Кузда тукилган барглар билан токни ёпмаслик.
7. Оидиум билан касалланган токларни кузда киркиб, кумишдан илгари 1-иловада келтирилган препаратлар билан дорилаш. Касалликнинг олдини олиш чоралари олдинги тупларда оидиум булган ёки булмаганлигига карамай хамма токзорларда 15 кун оралатиб утказилиши зарур.
Хулосалар
1. Биз хисоблаймизки табиий зарарланган майдонда комплекс кураш чораларини олиб бориш максадга мувофик деб биламиз.
2. Токнинг оидиум касаллигига карши курашда хар хомтакдан кейин гектарига 0,6 л/га хисобида сапроль кимёвий моддаси билан ишлов бериш мухим ахамиятга эга деб хисоблаймиз.
3. Флусил кимёвий моддаси факатгина усимликдаги оидиум касаллигини камайтирибгина колмай балки токни касалликка булган чидамлилик кобилиятини оширади.
4. Токдаги оидиум касаллиги камайиши хисобига хосилдорлик назорат вариантига караганда 20.2 ц/га куп хосил олиш 1 та шингилнинг огирлиги назоратга нисбатан 41.2 граммга кам булган
5.1 сум харажатлар хисобига олинган соф фойда 0,78 тийинни ташкил этган.
Фойдаланилган адабиётлар:
1. Бердиев С. Токнинг оидиум касаллигига карши Кимёвий кураш чоралари. Узбекистон Аграр университетининг илмий Тупламидан. Тошкент 1994 йил
2. М. Мирзаев томоркада ток устириш кулланма МехнатД.ЖавякинТошкент 1986 йил
3. Ёдгоров Н.А Токнинг оидиум касаллигига карши ИСО Моддасининг таъсири
4. Садиров С.Ю. Сугориш муддатининг узумни оидиум касаллигига таъсири. Усимликларни химоя килиш ойномаси №9 Москва 1982 й
5. Попкова К.В. - Обшая фитопатология.Учебник.М., Агропром. 1989г. 3120; 215-391стр.