Научная статья на тему 'ФАВҚУЛОДДА ВАЗИЯТЛАР ВА ФУҚАРО МУҲОФАЗАСИ ФАНИНИ ЎҚИТИШДА ИНТЕРФАОЛ УСУЛЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ'

ФАВҚУЛОДДА ВАЗИЯТЛАР ВА ФУҚАРО МУҲОФАЗАСИ ФАНИНИ ЎҚИТИШДА ИНТЕРФАОЛ УСУЛЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
339
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯ / ТАЪЛИМ ТИЗИМИ / ИЖОДИЙ ФИКРЛАШ / ВЕНН ДИАГРАММАСИ / КЛАСТЕР / СИНКВЕЙН / КУБИК СТРАТЕГИЯСИ / ИНТЕРФАОЛ УСУЛ

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Мамадалиев А. Т.

Мақолада илғор педагогик технологияларни амалиётда қўллаш имкониятлари Фавқулодда вазиятлар ва фуқаро муҳофазаси фани мисолида ёритилган. Фанга доир таянч сўз ва иборалар ёрдамида «Венн диаграммаси», «Кубик стратегияси», «Кластер» ва «Синквейн» интерфаол усулларини қўллаб, мавзунинг мазмуни ва моҳияти очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POSSIBILITIES OF USING INTERACTIVE METHODS IN TEACHING THE SCIENCE OF EMERGENCY SITUATIONS AND CIVIL PROTECTION

In clause a statement practical application of new pedagogical technology on an example of a subject Extreme situations and civil protection. Through expression basic both words the «Diagrams Wenn», «Cubic strategy», «cluster» and «Cinkvain» were opened of sense and essence of a theme applying interactive methods as.

Текст научной работы на тему «ФАВҚУЛОДДА ВАЗИЯТЛАР ВА ФУҚАРО МУҲОФАЗАСИ ФАНИНИ ЎҚИТИШДА ИНТЕРФАОЛ УСУЛЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ»

Мамадалиев А. Т.

Наманган му^андислик-курилиш институти

ФАВЦУЛОДДА ВАЗИЯТЛАР ВА ФУЦАРО МУ^ОФАЗАСИ ФАНИНИ УЦИТИШДА ИНТЕРФАОЛ УСУЛЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ

Аннотация: Мацолада илгор педагогик технологияларни амалиётда цуллаш имкониятлари Фавцулодда вазиятлар ва фуцаро мууофазаси фани мисолида ёритилган. Фанга доир таянч суз ва иборалар ёрдамида «Венн диаграммаси», «Кубик стратегияси», «Кластер» ва «Синквейн» интерфаол усулларини цуллаб, мавзунинг мазмуни ва моуияти очиб берилган.

Таянч сузлар: педагогик технология, таълим тизими, ижодий фикрлаш, венн диаграммаси, кластер, синквейн,кубик стратегияси, интерфаол усул.

Mamadaliev A. T.

Namangan Institute of Engineering and Construction

POSSIBILITIES OF USING INTERACTIVE METHODS IN TEACHING

THE SCIENCE OF EMERGENCY SITUATIONS AND CIVIL

PROTECTION

Annotation.In clause a statement practical application of new pedagogical technology on an example of a subject Extreme situations and civil protection. Through expression basic both words the «Diagrams Wenn», «Cubic strategy», «cluster» and «Cinkvain» were opened of sense and essence of a theme applying interactive methods as.

Keywords: pedagogical technology, educational system, creative thinking, Venn diagram, cluster, cinquain, cubic strategy, interactive method.

Кадрлар тайёрлаш миллий дастурининг хозирги сифат боскичида кетор педагогик технологияларни узлаштириш юзасидан максадли инновация лойихаларини укув жараёнларига кенг жорий этиш мухим ахамиятга эга. Бугун хар-биримиз фарзандларимизни хукуматимиз томонидан яратилаётган шарт-шароитлардан фойдаланиб илм урганиш, касб-хунар урганиш билан шуFулланишга чорлашимиз лозим. Зеро эртанги кунимизнинг не чоFлик ёруF ва нурафшон булиши фарзандларимиз илмий ва ахлокий жихатдан комил инсон булиб шаклланишига боFликдир.

Педогогик инновация таълимотини мамлакатимиз таълим тизимига жорий этишдан кузда тутилган максад, баркамол авлодни тарбиялашнинг

янги шакл ва услубларини яратиб, укитиш сифатини оширишдан иборатдир.

Педагогик инновациялар - укитишга технологик ёндашув, укитишнинг интерфаол моделлари, тестшунослик, шахсга йуналтирилган таълим, масофадан укитиш акмеологияси ва бошка шаклларда намоён булади. Укитишнинг педагогик инновация шакллари педагогик жараён сифати ва натижасини аввалгига нисбатан сезиларли даражада ортишини таъминлайди.

Укитишнинг фаол усуллари - укув жараёнини фаоллаштирадиган, укувчи шахсини ушбу жараёнда ижодий иштирок этишини таъминловчи усуллари хисобланади. Бунинг асосий мазмуни - укувчи шахсининг индивидуал иштироки асосида тавсифини, уддабуронлигини ривожлантиришга асос булади. Бу билан талабада ижодий фикрлаш, мутакил укишга эътиборли булиши асосида нафакат касбий билимларни кенгайтириш ва чукурлаштириш, балки айни пайтда амалий куникма ва малакаларни ривожлантиришга эришиш мумкин.

Етук педагог олимлар томонидан яратилган педогогик технологиялардан мустакил республикамиз укув юртлари укув жараёнларида фойдаланиш натижасида талабаларга бериладиган билимларни узлаштириш ёйилмаси сезиларли даражада ихчамлашиб, жахон таълим стандарти талабларига мос булган укув натижаларига эришиш имкониятини берди. Жахон педагогикасида эътироф этилган укитишнинг «Мия хужуми», ахборотларни йиFиш ва ёйиш, синквейн, кластерлар тузиш, матнни «инсерт» хамда «зиг-заг» интерфаол усулларидан амалда кенг фойдаланиш талабаларнинг мустакил фикрлаш кобилиятларини ривожлантиришга хизмат килади.

Укитишга технологик ёндашув усулларини деярли барча фанларга, шу жумладан, Фавкулодда вазиятлар ва фукаро мухофазаси фанига хам куллаш мумкин. Ушбу маколада фавкулодда вазиятлар ва фукаро мухофазаси фанида укитиладиган «Табиий тусдаги фавкулодда вазиятлар ва улардан ахолини мухофаза килиш» мавзуси буйича укув моделлари тузилиб, аниклаштирилган максадлар «Блум таксономияси» асосида ишлаб чикилган ва мавзу буйича маърузалар матнидан фойдаланиб, «Табиий офат» ибораси мисолида «Венн диаграммаси», «Кубик стратегияси», «Кластер» ва «Синквейн» интерфаол усулларини куллаб, укитиш жараёнида мавзунинг мазмун ва мохияти очиб берилган.

1.«Венн диаграммаси» ёрдамида 2 та тушунчани узига хос ва хар иккиси учун умумий булган белгилари ёки хусусиятлари аникланади. Куйида «Табиий офат» ва «Фожеали ходисалар» тушунчалари мисолида Венн диаграммасини тузиш курсатилган:

Янги мавзунинг асосий тушунчалари Умумий томонлари Утилган мавзуга таккослаш

Табиий офат: 1.Турлари-ер кимирлаши, сув тошкини, курFOк;чилик ва кучки. 2. Сабаблари-кучли ёFингарчилик, ернинг чукур кисмида содир буладиган кудратли тектоник кучлар ва катта энергия, тоFли худудларда тоF-кон ишларининг олиб борилиши. 3. Бартараф этиш йуллари-талаба тулдиради 1. Жуда катта микёсда ва тусатдан содир булади. 2.Инсонларнинг муътадил яшаши ва ишлаш шароитлари бузилади. 3. Одамлар халок булади. 4. Моддий бойликлар йуколади. 5. Талаба умумий томонларини топади. Фожеали ходиса: 1.Турлари-кимёвий зарарланиш, радиоактив зарарланиш, транспорт фожиалари ва ёетин. 2. Сабаблари - йулларнинг носозлиги, машина ва механизмлардан нот^ри фойдаланиш, хавфсизлик техникаси ва йул харакати коидаларига риоя килмаслик. 3. Бартараф этиш йуллари -буни талаба тулдиради...

Венн диаграммасини тулдиришда талабанинг янги мавзу туFрисида канчалик маълумотга эга эканлиги ва утилган мавзуни узлаштирганлик даражасини укитувчи томонидан бахолаш учун асос булиши мумкин. Чунки фожеалардан факатгина автомобилга доир тушунчалар берилган, колганларини эса талаба узи тулдтртлган кисмни укиган холда тулдириш учун фикрлашга мажбур булади.

1. Кубик стратегиясини куллаш.

A) «Тарифланг». Табиий офатлар - бу табиатда юз берадиган, тусатдан содир буладиган фавкулодда холат булиб, унинг натижасида инсонларнинг муътадил яшаш ва ишлаш шароитлари бузилиб, одамларнинг халок булиши, кишлок хужалиги хайвонлари ва моддий бойликларнинг йук булиб кетиши кузатилади. Табиий офатларга - ер кимирлаши, сув тошкини, кучки, кучли шамол, курFOкчилик кабилар киради.

Б) «Таккосланг». Маълумки, табиий тусдаги фавкулодда вазиятлардан ташкари техноген ва экологик тусдаги фавкулодда вазиятлар мавжуд. Табиий тусдаги фавкулодда вазиятлар инсонлар иштирокисиз табиий жараёнлар таъсирида содир булса, техноген ва экологик тусдаги фавкулодда вазиятлар бевосита инсонларнинг ишлаб чикариш жараёнларидаги ва транспортлардаги, кимёвий хавфли объектлардаги ва бошка фаолиятлари туфайли юзага келадиган (фожиалар ва ёнFин) жараёнлар таъсирида юзага келади.

B) «Ассоциация». Табиий офатлар одатда, кутилмаганда тусатдан содир буладиган жараён булиб, унинг содир булиши эртами-кечми мукаррар жараёндир. Шу сабабли унга олдиндан тайёргарлик куриш талаб килинади.

Г) «Та^лил» Табиий офатларнинг содир булиши ёки юзага келиши узига хос хусусиятлари билан бир-биридан фарк килади. Шунинг учун

инсонларни бундай офатлардан мухофаза килиш йуллари хам турлича булади.

Табиий офатлар туFрисида билимларга эга булиш ва улардан мухофазаланиш буйича тадбирлар ишлаб чикиш мухим ахамият касб этади.

Д) "Цуллаш». Зилзила руй берганда киши каерда булишидан катъий назар узини йукотмаслиги, эсанкираб колмаслиги учун рухий тайёргарликка эга булиши керак. Бунинг учун кишининг хар бир харакати олдиндан режалаштирилган булиши керак. Масалан, сув тошкинида колган одам узини йукотмасдан сув окими буйлаб паст сатхли кирFOк томон сузиши лозим; кучки хавфи мавжуд булган худудларда яшайдиган одамлар уз уйларини кучки остида колиш хафи бор ёки йуклигини олдиндан билиши шарт. Одатда кучки хавфи мавжуд булган ерларга яшаш ёки бошка максадларда иморатлар куриш мумкин эмас.

Е) «Асословчи далиллар». Сайёрамизда зилзила деярли хар куни хар хил даражада руй бериб туради. Маълумотларга караганда хар йили сайёрамизда урта хисобда мингдан ортик ер силкинишлари содир булади. Улардан 10 дан ортоти ута хавфлидир. Сув тошкини ва сел келишига сабаб булувчи омиллар кучли ёFингарчилик - жала ёFиши, корларни бирданига (шиддатли) эрий бошлаши, кучли шамол эсиши, дарёларда музлар йотилиб, сунъий туFOн хосил килиши, тоF жинсларининг нураши, сурилиши ёки бошка сабаблар билан сув омборларининг бузилиши хисобланади.

Кучки содир булишида ёнбаFирликларда жойлашган лёсс -тупроклар остида ётган сув утказмайдиган тоF жинсларининг ётиш киялиги мухим рол уйнайди. Сув утказмайдиган тоF жинсларининг ётиш киялиги релъефга мос булса, унинг устида ётган массанинг кучки хосил килиши шунча юкори булади. Сел окимининг давомийлиги 0,5-2 соатдан 12 соатгача булиши, тезлиги эса 5 - 8 м/с дан 12 м/с гача етиши мумкин. Бундай катта хажм ва юкори тезликка эга булган сел окими йулидаги барча халк хужалик иншоотларини, ахоли яшайдиган уйларини, гидротехник иншоотларни бузиб, кишлок хужалик экинларини пайхон килади. Одамлар ва хайвонларни халок килади. Дархакикат, табиий офатларнинг олдини олиш, улар содир булганда туFри харакат килиш инсонларнинг беталофат хаёт кечиришлари гаровидир.

2.Кластер-интерфаол усулини куллаш.

Мавзуга доир иборани ушбу усулини куллаш учун талабаларга «Табиий офат» сузи билан «Мия хужуми» утказилади ва улар томонидан айтилган хар бир фикр ёки ахборот й^илади. Табиий офат ибораси айлана марказига олиниб, талабалар томонидан айтилган хар кандай мазмунга эга булган фикрлар айлана атрофига ёзиб чикилади.

Айни холатда бундай сузлар куйидагича булиши мумкин: тусатдан содир булади..., Ер кимирлаши..., Кучки..., Одамлар халок булади...,

KypFo^rarn..., кучли шaмoл..., Мoддий бoйликлap йyкoлaди..., ЁнFин..., кучли ёFингapчилик...,..., сув тошкини..., Aхoлини хaвфсиз жoйлapгa куч^иш..., Жapoхaтлaнгaнлapгa биpинчи тиббий ёpдaм кypсaтиш... вa хoкaзo.

CyHrpa билдиpилгaн бapчa фикpлap кyйидaгичa тypкyмлaнaди.

4. Синквейн - интеpфaoл усули aхбopoтлapни ёйиш, ихчaмлaш жapaёнидa мyaммoгa тypличa ёндaшyв aсoсидa тaлaбaлapнинг фикpлaш ^билятини pивoжлaнтиpишгa ёpдaм беpaди.

1 ._oт (ким, нимa);

2 .__сифaт ^arn^a);

3 .___феъл (вaзифaси, функцияси);

4 .___aссoциaция (тaсaввyp, хaёлгa нимa келди)

5 ._oтнинг cинoними(yхшaтмacи).

MacanaH: «Taбиий oфaт ибopaсигa синквейн тyзaмиз:

1. «Taбиий oфaт»

2. Kypкинчли, вax,имaли;

3. ^coHnapra вa тaбиaтгa зapap етгазиш;

4. Taбиaт, инcoн, усимлик, tof;

5. X^ora^

Дapc жapaёнидa тaлaбaлapнинг зеpикиш тoмoнлapини хдм инoбaтгa oлиш лoзим. Бyнгa acocий caбaблapдиaн б^и, дapc услубининг биp хиллиги булиб x,иcoблaнaди. Шунинг учун хдм дapc жapaёнини тaшкил этишдa юкopидa келтиpилгaни кaби укитиш ycyллapининг тypли кypинишдaгилapи тaнлaб oлиниши лoзим.

Хулоса килиб айтиш мумкинки, талабаларнинг укиш жараёнида фаоллигини таъминлаш асосида янги педагогик технологияларнинг имкон даражасида мустакил фикрлашга ундовчи усулларини танлаш яхши самара беради. Хдттоки, утган дарсни такрорлаш, янги мавзуни мустахкамлаш максадида хам бу педагогик технология усулларини туFри танлаш мумкин ва бунда укитувчининг узидан билимли булишни хам талаб этади. Шунинг учун хар бир дарсни ташкил этиш давриданок, укитувчининг узи пухта таёргарлик куриши, хаттоки эхтимоллик назарияси асосида талабаларнинг бериши мумкин булган саволларини хам олдиндан билиб, бу саволларга пухта жавоб топиб куйиши лозим.

Фойдаланган адабиётлар:

1.Гусейнзаде Р.Лятиф оглы Современные образовательные технологии: Уч.пособ. - М., Народное образование, 1998. -198 с.

2.Мамадалиев А. Т., Мамаджанов З. Н. Фавкулодда вазиятлар ва ахоли мухофазаси //Дарслик. Тошкент.

3. Мамадалиев А. Т. ИНЖЕНЕРЛИК ГЕОЛОГИЯСИ ФАНИ МАВЗУСИНИ ЯНГИ ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯ АСОСИДА У^ИТИШ //Proceedings of International Educators Conference. - 2022. - Т. 1. - №. 3. -С. 494-504.

4. Мамадалиев А. Т. Карбонатли минераллар ва уларнинг халк хужалигидаги ахамияти //PRINCIPAL ISSUES OF SCIENTIFIC RESEARCH AND MODERN EDUCATION. - 2022. - Т. 1. - №. 10.

5. Мамадалиев А. Т. УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХУДУДЛАРЛАРИДА СЕЛ КЕЛИШИ ВА УНДА АХ,ОЛИНИНГ ХДРАКАТИ //Proceedings of International Conference on Scientific Research in Natural and Social Sciences. - 2023. - Т. 2. - №. 1. - С. 211-220.

6. РИЗАЕВ Б. Ш. и др. ЭКОНОМИКА И СОЦИУМ //ЭКОНОМИКА. - С. 461-467.

7. Гафуров К. и др. Комплекс минерал озукаларни хужаликлар шароитида тайерлаш ва кишлок хужалиги уруFларини макро ва микро уFитлар билан кобиклаш. Copyrght 2022 Монография. Dodo Bools Indian Ocean Ltd. and Omniscrbtum S.

SAxmadjanovich M. А. T. T. А. KO'CHKINING YUZAGA KELISH SABABLARI VA UNING OLDINI OLISH CHORA-TADBIRLARI //PRINCIPAL ISSUES OF SCIENTIFIC RESEARCH AND MODERN EDUCATION. - 2022. - Т. 1. - №. 10.

9.Мамадалиев А. Т. Теоретическое обоснование параметров чашеобразного дражирующего барабана //Universum: технические науки. -2021. - №.6-1 (S7). - С. 75-7S.

10. РУз П. IAP 03493. Способ покрытия поверхности семян сельскохозяйственных культур защитно-питательной оболочкой и устройства для его осущетсвления/К. Гафуров, А. Хожиев, АТ Росабоев, АТ Мамадалиев //БИ-2007. - Т. 11.

11.Tuxtamirzaevich M. A., Axmadjanovich T. A. SUV TOSHQINI SODIR BOLGANDA AHOLINING HARAKATI //PRINCIPAL ISSUES OF SCIENTIFIC RESEARCH AND MODERN EDUCATION. - 2023. - T. 2. -№. 1.

12.Tukhtamirzaevich M. A. et al. DIMENSIONS AND JUSTIFICATION OF OPERATING MODES FOR PANING DEVICE OF HAIRED COTTON SEEDS WITH MACRO AND MICRO FERTILIZERS //International scientific-practical conference on" Modern education: problems and solutions". - 2022. -T. 1. - №. 5.

13.Tukhtamirzaevich M. A., Gulomjonovna Y. Y. USE OF NEW PEDAGOGICAL TECHNOLOGIES IN TEACHING THE SUBJECTS OF INDUSTRIAL SANITATION AND LABOR HYGIENE //Proceedings of International Conference on Modern Science and Scientific Studies. - 2022. - T. 1. - №. 3. - C. 378-386.

14.Tukhtamirzaevich M. A. NATURALLY OCCURRING CARBONATE MINERALS AND THEIR USES //Scientific Impulse. - 2022. - T. 1. - №. 5. -C. 1851-1858.

15. Tukhtamirzaevich M. A. RESULTS OF LABORATORY-FIELD TESTING OF HAIRY SEEDS COATED WITH MINERAL FERTILIZERS //Proceedings of International Educators Conference. - 2022. - T. 1. - №. 3. - C. 528-536.

16. Tukhtamirzaevich M. A. PLANTING SEEDS WITH NITROGEN PHOSPHORUS FERTILIZERS //PRINCIPAL ISSUES OF SCIENTIFIC RESEARCH AND MODERN EDUCATION. - 2023. - T. 2. - №. 1.

17.Mamadaliyev A. T., Bakhriddinov N. S. Teaching the subject of engineering geology on the basis of new pedagogical technology //Scientific Impulse. -2022. - T. 1. - №. 5.

18.Mamadaliyev A. T. The movement of the population when a flood happens //Scientific Impulse. - 2022. - T. 1. - №. 5.

19.Mamadaliyev A. T. Naturally occurring carbonate minerals and their uses //Scientific Impulse. - 2022. - T. 1. - №. 5.

20. Tukhtamirzaevich M. A., Karimov I., Sadriddinovich B. N. TEACHING THE SUBJECT OF ENGINEERING GEOLOGY ON THE BASIS OF NEW PEDAGOGICAL TECHNOLOGY //Scientific Impulse. -2022. - T.1. - №.5. -C.1064

21.Tukhtamirzaevich M. A., Akhmadjanovich T. A. CAUSES OF THE OCCURRENCE OF LANDSLIDES AND MEASURES FOR ITS PREVENTION //Scientific Impulse. - 2022. - T. 1. - №. 5. - C. 2149-2156.

22. Tuxtamirzaevich M. A. Presowing Treatment of Pubescent Cotton Seeds with a Protective and Nutritious Shell, Consisting of Mineral Fertilizers in an Aqueous Solution and a Composition of Microelements //Design Engineering. -2021. - C. 7046-7052.

23. Tuxtamirzayevich M. A. Study of pubescent seeds moving in a stream of water and mineral fertilizers //International Journal on Integrated Education. -2020. - Т. 3. - №. 12. - С. 489-493.

24. Парпиев, О.Т. (2011). Использование педагогических игр как фактор повышения эффективности обучения. Молодой ученый, (12-2), 127-129.

25. Гафуров К., Росабоев А., Мамадалиев А. Дражирование опущенных семян хлопчатника с минеральным удобрением //ФарПИ илмий-техник журнали. -ФарFона. - 2007. - №. 3. - С. 55-59.

26. Rosaboev A., Mamadaliyev A. Theoretical substantiation of parameters of the cup-shaped coating drums //International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology. - 2019. - Т. 6. - №. 11. - С. 1177911783.

27. Mamadaliev A. Theoretical study of the movement of macro and micro fertilizers in aqueous solution after the seed falls from the spreader //Scienceweb academic papers collection. - 2021.

28. Sadriddinovich B. N., Tukhtamirzaevich M. A. DEVELOPMENT OF PRODUCTION OF BUILDING MATERIALS IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN THROUGH INNOVATIVE ACTIVITIES //Scientific Impulse. - 2022. - Т. 1. - №. 4. - С. 213-219.

29. Mamadaliev A. THEORETICAL SUBSTANTIATION OF PARAMETERS OF THE CUP-SHAPED COATING DRUMS //Scienceweb academic papers collection. - 2019.

30. Umarov I. I., Mukhtoraliyeva M. A., Mamadaliyev A. T. Principles of training for specialties in the field of construction //Jurnal. Актуальные научные исследования в современном мире. UKRAINA. -2022. - 2022.

31.Парпиев О. Т. Использование игровых форм при подготовке студентов к педагогической деятельности //Молодой ученый. - 2020. - №. 24. - С. 424-426.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.