Научная статья на тему 'ЕТИЛИБ ТУҒИЛГАН ЧАҚАЛОҚЛАР ЭРТА ПОСНАТАЛ ДАВРИДА БАЧАДОН НАЙИ ДЕВОРИНИНГ ЎЗИГА ХОС МОРФОЛОГИК ТУЗИЛИШИ'

ЕТИЛИБ ТУҒИЛГАН ЧАҚАЛОҚЛАР ЭРТА ПОСНАТАЛ ДАВРИДА БАЧАДОН НАЙИ ДЕВОРИНИНГ ЎЗИГА ХОС МОРФОЛОГИК ТУЗИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Бачадон найи / морфометрия / постнаталдавр / репродуктивная тизим / Uterine tubes / morphometry / postnatal development / reproductive system

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Bakoeva Feruza Maksudovna

1-30 кунлик қизларнинг фаллоп найчалари таҳлил қилинди. Интрамурал, истмик ва ампула қисмлари текширилди. Қопловчи эпителиясининг ҳажм фракциялари, шиллиқ қаватнинг ички қатлами, мушак мембранаси, ворсинкаларининг фаоллик коеффициенти баҳоланди. Фаллопий найлари қисмларининг ривожланиш динамикасидаги фарқлар аниқланди. Энг муҳим ўзгаришларампула соҳасида қайд этилди, бу ерда қопловчи эпителиясининг ҳажми 24,4% дан 31,4% гача ва найнинг варонка қисмифаоллик коеффициенти 0,72 дан 0,89 гача ўсди.Интрамурал ва истмик ва ампула қисмлари кўрсаткичлари янада барқарорлашти. Тадқиқот ҳаётнинг биринчи йилида қизларда фаллоп найчасининг таркибий бўлинмаларининг нотекис ривожланишини, ампула соҳасида энг аниқ ўзгаришларни кўрсатди. Олинган маълумотлар репродуктив тизимнинг меъёрий ривожланишини баҳолаш ва мумкин бўлган патологияларни эрта ташхислаш учун кўрсатма бўлиб хизмат қилиши мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по медицинским наукам и общественному здравоохранению , автор научной работы — Bakoeva Feruza Maksudovna

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SPECIFIC MORPHOLOGICAL STRUCTURE OF THE UTERINE LINING WALL IN THE EARLY POSNATAL PERIOD OF INFANTS BORN

An analysis of the uterine tubes in girls aged 1-30 days, and at 3, 6, and 12 months was conducted. The intramural, middle, and ampullary sections were studied. The volumetric proportions of thesurface epithelium, the lamina propria of the mucous membrane, the muscular layer, the cartilage plate, and the activity coefficient of the tubal villi were assessed. Differences in the dynamics of development in the sections of the uterine tube were identified. The most significant changes were observed in the ampullary section, where an increase in the volumetric proportion of the surface epithelium from 24.4% to 31.4% and an increase in the tubal villi activity coefficient from 0.72 to 0.89 were noted. The intramural and middle sections demonstrated more stable indicators. The study revealed uneven development of the structural units of the uterine tube in girls during the first year of life, with the most pronounced changes occurring in the ampullary section. The data obtained can serve as a reference for assessing the normal development of the reproductive system and for the early diagnosis of potential abnormalities

Текст научной работы на тему «ЕТИЛИБ ТУҒИЛГАН ЧАҚАЛОҚЛАР ЭРТА ПОСНАТАЛ ДАВРИДА БАЧАДОН НАЙИ ДЕВОРИНИНГ ЎЗИГА ХОС МОРФОЛОГИК ТУЗИЛИШИ»

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center IF = 7.921 www.in-academy.uz

SPECIFIC MORPHOLOGICAL STRUCTURE OF THE UTERINE LINING WALL IN THE EARLY POSNATAL PERIOD

OF INFANTS BORN Bakoeva Feruza Maksudovna

ALFRAGANUS UNIVERSITY https://doi.org/10.5281/zenodo.14886972

ARTICLE INFO

Received: 12nd February 2025 Accepted: 17th February 2025 Online: 18th February 2025

KEYWORDS Uterine tubes, morphometry, postnatal development,

reproductive system.

ABSTRACT

An analysis of the uterine tubes in girls aged 1-30 days, and at 3, 6, and 12 months was conducted. The intramural, middle, and ampullary sections were studied. The volumetric proportions of the surface epithelium, the lamina propria of the mucous membrane, the muscular layer, the cartilage plate, and the activity coefficient of the tubal villi were assessed. Differences in the dynamics of development in the sections of the uterine tube were identified. The most significant changes were observed in the ampullary section, where an increase in the volumetric proportion of the surface epithelium from 24.4% to 31.4% and an increase in the tubal villi activity coefficient from 0.72 to 0.89 were noted. The intramural and middle sections demonstrated more stable indicators. The study revealed uneven development of the structural units of the uterine tube in girls during the first year of life, with the most pronounced changes occurring in the ampullary section. The data obtained can serve as a reference for assessing the normal development of the reproductive system and for the early diagnosis of potential abnormalities.

ЕТИЛИБ ТУГИЛГАН ЧАЦАЛОЦЛАР ЭРТА ПОСНАТАЛ ДАВРИДА БАЧАДОН НАЙИ ДЕВОРИНИНГ УЗИГА ХОС МОРФОЛОГИК ТУЗИЛИШИ

Бакаева Феруза Максудовна

ALFRAGANUS UNIVERSITY https://doi.org/10.5281/zenodo.14886972 ARTICLE INFO__ABSTRACT

Received: 12nd February 2025 1-30 кунлик цизларнинг фаллоп найчалари та^лил Accepted: 17th February 2025 цилинди. Интрамурал, истмик ва ампула цисмлари Online: 18th February 2025 текширилди. Цопловчи эпителиясининг щжм

фракциялари, шиллиц цаватнинг ички цатлами, мушак мембранаси, ворсинкаларининг фаоллик коеффициенти бауоланди. Фаллопий найлари

ё

ш

IF = 7.921

KEYWORDS

Бачадон найи,

морфометрия, постнатал давр, репродуктивная

тизим.

www.in-academy.uz

цисмларининг ривожланиш динамикасидаги фарцлар аницланди. Энг мущм узгаришлар ампула сощсида цайд этилди, бу ерда цопловчи эпителиясининг щжми 24,4% дан 31,4% гача ва найнинг варонка цисми фаоллик коеффициенти 0,72 дан 0,89 гача усди. Интрамурал ва истмик ва ампула цисмлари курсаткичлари янада барцарорлашти. Тадцицот щётнинг биринчи йилида цизларда фаллоп найчасининг таркибий булинмаларининг нотекис ривожланишини, ампула сощсида энг аниц узгаришларни курсатди. Олинган маълумотлар репродуктив тизимнинг меъёрий ривожланишини бауолаш ва мумкин булган патологияларни эрта ташхислаш учун курсатма булиб хизмат цилиши мумкин.

Кириш: Х,ар бир бачадон найи 9-12 см узунликда булиб, бачадоннинг тегишли циррасидан латерал йуналишда тухумдоннинг медиал цисмига туташади. Хар бир най 4-та сегментдан иборат, улар найнинг медиал цисмидан латерал цисмигача интрамурал цисм, буйин атрофи, ампула ва воронка. Охирги 3-та цисми бачадондан ташцаридаги сегментлари х,исобланади ва мезосальпингс х,исобланиб, кенг богламнинг перитонеал бурмаси куринишида жойлашади. Кнорин бушлитага очиладиган найнинг латерал цисми х,ар хил мицдордаги попукли (фимбрия) усимталардан иборат. Фимбриялар най воронка цисмининг давоми булиб, х,ар бирининг диаметри 1 см атрофида булади. Корин бушлигига очиладиган найнинг охирлари диаметри 3 см атрофида булади. Най воронкаси эгри-бугри ва нисбатан тор булиб, ампуланинг давоми х,исобланади ва най узунлигининг деярлик ярмини ташкил цилади. Найнинг ампула цисми истмус цисмига давом этиб 2-3 см ташкил цилади. Истмус найнинг интрамурал сегменти билан туташади ва 1 см узунликга эга булиб, бачадон эндометрийсига очилади.

Фаллопий найлари икки томонлама артериялар орцали цон билан таъминланади, биттаси бачадон артериясидан, иккинчиси тухумдон артериясидан ажралган тармоц х,исобланади. Натижада бачадон найлари ноёб х,олда цон билан таъминланиб, тухумдон орцали куп мицдорда гормонлар билан таъминланиб туради. Най девори лимфатик томирлари мезосальпикс атрофида жойлашиб, тухумдон лимфатик томирлари билан биргаликда субовариал турни пайдо цилади

Материал ва текширув методлари: Ушбу илмий тадцицотнинг материали сифатида 2021-2023 йиллар мобайнида Тошкент педиатрия тиббиёт института клиникаси патологик анатомия булими ва УзР ССВ Республика патологик анатомия маркази болалар патологияси булими амалиётида аутопсия текшируви утказилган

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center 21 www.in-academy.uz

IF = 7.921

янги тугилган ва бир ёшгача даврда цориничи асфиксия, пневмопатия ва пневмониядан улган чацалоцлар бачадон найи олинди. Ажратиб олинган бачадон найи анатомик жих,атдан урганилиб, анатомо-топографик цисмларига: бачадон танасидан чицган цисми - интрамурал цисм, урта сох,аси - истмик цисм ва ампула цисмлари кесиб ажратилди. Бачадон най булакчалари 10% фосфат буферида тайёрланган эритмасида 72 соат цотирилди. Бачадон найи булакчалари таркибидан формалинни цочириш мацсадида 3-4 соат оцар сувда ювилди. Булакчаларнинг сувсизлантириш учун концентрацияси ошиб борувчи:70, 80, 90, 96, 100 %ли спиртлардан ва хлороформдан утказилди, кейин хлороформ цушилган суюц парафин шимдирилди ва охирида воск цушилган парафин цуйилиб, гишчалар тайёрланди. Парафинли гишчалардан яримавтоматли микротомда цалинлиги 5-7 мкм булган гистологик кесмалар тайёрланди. Бачадон найининг гистотопографисини урганиш учун препаратлар гематоксилин ва эозинда буялди. Туцима таркибидаги бириктирувчи туцима толали тузилмаларининг жойланиш жойи ва мицдорини аницлаш мацсадида пикрофуксин билан ван-Гизон усулида, ишцорий ва нордон мукополисахаридларни аницлаш учун альциан куки билан буялди. Гистологик препаратлар ёруглик микроскопининг 10, 20, 40, 100 объективлари остида урганилиб, маълумотларга бой сох,аларидан компьютерга микрофотографиялар туширилди.

^из чацалоцлар эрта постнатал даврда бачадон найи туцимасининг структур бирликларини морфометрик текширув Г.Г. Автандиловнинг (1984) "нуцталарни санаш" усулида амалга оширилди.

Бу усул муаллиф томонидан, аслида аъзо ва туцималарнинг гистологик препаратларидан туширилган расмларига 200 та катаклардан иборат сеткани цуйиш орцали ва ундаги нуцталар туциманинг цайси бир тузилмаларига тугри келиши саналади. Кулга киритилган маълумотлар ишончли булиши учун, материалнинг х,ар бир гурух,идан 8-10та расмда нуцталар саналади ва уртачаси олинади.

Текширув натижалари. Биз бу усулни компьютер экранига кучириб модификацияладик, яъни текширилаётган материалнинг х,ар бир гурух,и буйича тайёрланган гистологик препаратларнинг х,ар хил сох,аларидан, олдиндан 10-тадан расм туширдик ва компьютер маниторида бу расмларга мос равишда 200та катакдан иборат чизицли турни цуйиб, ундаги чизицлар кесишган нуцталарни, туциманинг цайси бир структур тузилмасига тугри келишига цараб санаб чицдик. Туцима кесмасига цуйилган катакли турнинг нуцталари бир хил масофада булганлигидан, туцима тузилмаларига танламасдан тугри келиши бу усулнинг туб мох,иятидан маълумдир. Г.Г. Автандиловнинг катакли тури нуцталари туцима расми юзасининг барча сох,алари структур бирликларга бир хилда танланмаган х,олда тарцалганлиги нисбийлик цонунига мос келади. Расмдаги мавжуд барча структур бирликлар майдони Vv, яъни 100% деб олинади, х,исоблаш керак булган структур бирликларнинг х,ар бирининг майдони, шу тузилманинг номи цуйиб белгиланади, масалан: Vсэ (сургичлар эпителийси), Vхп (хусусий пластинка), Vмц (мушак цават), Vсп (сероз парда). Шу йусинда нуцталарни санаш оцибатида урганилаётган структур бирликларнинг туцимадаги нисбий майдони х,исоблаб чицарилади. Натижалар эса, х,ар бир структур бирликнинг урганилаётган туцимадаги х,ажм бирлигини курсатади.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center IF = 7.921 www.in-academy.uz

Демак, урганилаётган туцимада барча структур бирликларнинг эгаллаган майдони яъни 100% булса, ундаги бир текисда тацсимланган нуцталар z билан белгиланади, х,ар бир нуцтанинг структур бирликга тугри келиш нисбийлиги Р деб олинса, унинг формуласи цуйидаги куринишда булади: Р = Vv/100.

Нуцталарнинг бошца структур бирликларга тугри келиши, цуйидаги формулада аницланади: Q = 100-^/100.

Урганилаётган структур бирликларга тугри келадиган нуцталарни х деб олсак, унинг хатолик даражаси ушбу формула билан хисобланса: x/z - Р, абсолют хатоликнинг фоизлардаги курсатгичи ушбу формулада хисобланади:

в = (х^ - Р) . 100 = 100 хД - Vv

Нисбийлик назарияси буйича хисоблашнинг хатолик даражаси - х^ - Р, бошцача формулада цуйидагича хисобланади: = t .

Бу формулада:

х - урганилаётган структур бирликларга тугри келган нуцталар сони;

z - тест тизимдаги барча нуцталарнинг умумий сони;

Р - урганилаётган тузилмаларга тушадиган нуцталарнинг нисбийлик бирлиги;

q - цонган структур бирликларга тушадиган нуцталарнинг нисбийлик бирлиги;

t - курсатгичларнинг бир-биридан меёрлаштирилган фарци.

Юцоридагилардан келиб чициб, мицдорий курсатгичларнинг абсолют хатолиги ушбу формулада хисобланади: в= t Wv (100 - / z.

Г.Г. Автандиловнинг морфометрик усули булган "нуцталарни санаш - тест тизими" дан фойдаланиб чацалоцлар бачадон найи туцимаси 1-30 кунликда, 3, 6, 12 ойлик даврларида хисобланди. Биринчи гурухда бачадон найи бош-мия жарохати ва пневмопатиялардан улган чацалоцлардан олинди, кейинги гурухларда пневмониядан улган чацалоцлар бачадон найи олинди, яъни бачадонга алоцадор патологик касалликлар олинмади. Бачадон найининг 3-та цисмидан кундаланг кесим асосида 1-интрамурал - бачадондан чицган цисми, 2- урта цисм, 3- ампула цисмидан олинган булакчалардан тайёрланган гематоксилин ва эозин буёцлари билан буялган гистологик кесмалардан туширилган расмларда, цуйида курсатилган структур бирликларга тугри келган нуцталар саналди. Х,ар бир гурухдан уртача 10 тадан расмда нуцталар саналди:

- сургич эпителийси - Рсэ;

- хусусий пластинка - Рхп;

- мушак цават- Рмц;

- сероз парда - Рсп;

Хар бир структур бирлик буйича 10-тадан расмда саналган нуцталари цушилиб, уртачаси хисобланди ва ундан цуйидаги формула асосида структур бирликнинг эгаллаган майдони (V) хисоблаб чицарилди, масалан: сургич эпителийси эгаллаган майдон - Vсэ = Рсэ/Рх100. Шу йусинда тухумдон туцимасининг барча структур бирликларининг эгаллаган майдонлари хисобланди: Vсэ, Vхп, Vмц, Vсп.

Ушбу курсатгичлар буйича цулга киритилган мицдорий маълумотлар асосида цуйидаги коэффициентларни хисоблаб чициш мумкин:

é

Ш:

Микрофото сони Нукталар сони Нукталар умумий сони

Рсэ Рхп Рмк Рсп

1 23 18 142 12 200

2 20 17 143 13

3 21 22 144 12

4 24 19 141 14

S 22 18 142 12

6 24 20 143 13

7 24 17 144 14

8 23 19 143 13

9 2S 16 141 11

10 26 18 143 12

Z 232 184 1426 126 2000

M±m % 11,6±0,032 9,2±0,028 71,3±0,045 6,3±0,024

V Vœ Vxn VMK V^

Vсэ = Рсэ/Р х 100 = 232/2000 х 100 = 11,6%, асэ = 2,0 х V 11,6 (100 - 11,6) / 2000 = 0,032% (Р=0,05)

Vxn = Рхп/Р х 100 = 184/2000 х 100 = 9,2% ахп = 2,0 х V 9,2(100 - 9,2) / 2000 = 0,028% (Р=0,01)

Vm; = Рм;/Р х 100 = 1426/2000 х 100 = 71,3% ем; = 2,0 х V 71,3(100 - 71,3) / 2000 = 0,045% (Р=0,01)

Ven = Рсп/Р х 100 = 126/2000 х 100 = 6,3% Есп = 2,0 х V6,3(100 - 6,3) / 2000 = 0,024% (Р=0,01)

НСФК - 20,8 : 71,3 = 0,29 (бaчaдон тайи сyрFичлaрининг фaоллик коэффициенти)

Аввaлaмбор ;уйидaгини тaъкидлaш керaкки, янги тугил^н чa;aло;лaр оргaнизми жинсий aъзолaр, яъни бaчaдон нaйи тy;имa тузилмaлaригa онaнинг жинсий гормонлaри, жумлaдaн эстроген тaъсир кyрсaтиб, морфологик x,олaтини yзгaртиргaнлиги кузaтилди. Бaчaдон нaйи шилли; пaрдaсининг aйрим жойлaридa бyйлaмa жойлaшгaн бурмaлaр борлиги, тайнинг aмпулa ;исмидa бурмaлaр куплиги улaрнинг пaйдо бyлишидa шилли; ости ;aBara тaркибидaги бириктирувчи тy;имa Ba силли; мушaк xужaйрaлaри мaвжудлиги Ba улaрнинг ;ис;aришидaн пaйдо бyлгaнлиги aни;лaнaди. Шилли; ости ;aвaтидaги шaкллaнмaгaн бириктирувчи тy;имa тaркибидa юп;г деворли ;он томирлaр, бетaртиб жойлaшгaн aргирофил толaлaр, сийрaк урин эгaллaгaн бириктирувчи тy;имa xужaйрaлaри Ba улaрнинг орaсидa, aксaрият x,оллaрдa ;он томирлaргa я;ин жойлaрдa лимфоид xужaйрaлaр Ba семиз xужaйрaлaр

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center 21 www.in-academy.uz

IF = 7.921

жойлашганлиги аницланади. Шиллик парданинг хусусий пластинкасидаги бириктирувчи тукима хужайралари узига хос фибробласт ва гистиобластлардан иборат, уларнинг вазифаси тухум хужайра уруглангандан кейин децидуал хужайраларга айланиб, бачадон найи бушлигидаги бластулага ози;а ишлаб чикариш хисобланади. Кон томирлари асосан майда артериола, венула ва капиллярлардан ташкил топганлиги, венулалар деворида лимфоид хужайраларнинг миграцияланаётганлиги кузатилади.

Ча;ало;лар бачадон найи шиллик; пардаси юзаси бир каватли призматик шаклли эпителий билан копланганлиги, улар орасида уч хил эпителий хужайралари мавжудлиги аницланади (5). Биринчиси - ташки юзаси тукли эпителий, улар тухум хужайрани бачадон бушлигига ;араб харакатлантиради. Иккинчиси - секрет ишлаб чикарувчи эпителий, улар ишлаб чи;арадиган шилимшикли сую;лик, эпителий юзасини намлаб туради, ооцитни ози;лантиради ва тукли хужайралар тукини харакатланишини таминлайди. Учинчиси - орали; тузилишга эга булган илмо;симон эпителий хисобланади. Бу эпителий хужайраларининг ядроси нозик гиперхром тузилишга эга, цитоплазмаси юпка ва эозин билан нисбатан оч буялади. Биринчи ва иккинчи типдаги копловчи эпителийларнинг ядроси нисбатан йирик, хужайранинг базал кисмида жойлашган, хроматини ту; буялган, кариоплазмасида битта ёки иккита ядроча аникланади. Бачадон найи шиллик пардаси копловчи эпителийси таркибида янги тугилган чакалокларда хилпилловчи эпителийга нисбатан секретор ва оралик турдаги хужайралар микдори устун туриши кузатилди (2,7). Копловчи эпителий таркибидаги тукли хилпилловчи эпителий жойлашган сохалар нисбатан юпка, уларнинг цитоплазмаси эозин билан очрок буялган. Секретор эпителий улчамлари нисбатан катта булганлигидан, шиллик парда юзасидан буртиб чиккан куринишда жойлашган, уларнинг цитоплазмаси эозин билан тукрок буялган.

Бачадон найи девори мушак кавати микроскопик жихатдан урганилганда шу холат аникландики, найнинг ампула кисмида мушак кават нисбатан юпка, мушак толалари титилган ва тармокланган куринишда, бурмалар пайдо булган сохаларида кисгарган холатдалиги аникланади. Найнинг ампуласидан урта кисмига боришда мушак кавати калинлашиб, тармоклангани йигилиб, йугонрок тутамлар пайдо килганлиги кузатилади. Бачадонга якин туташган сохасида мушак кават олдинги кисмларга нисбатан икки баробар калинлашганлиги, тутамлари йугонлашганлиги топилди.

Хулоса

Янги тугилган чакалоклар бачадон найи деворининг тузилиши узига хос мураккабликга эга ва хос морфофункционал белгилари мавжудлиги аникланди.

Бачадон найи девори умумий калинлиги, шиллик ва шиллик ости, хамда мушак каватлари ампула кисмидан бачадонга бирикган кисмига караб калинлашиб бориши тасдикланди.

Бачадон найи шиллик пардаси копловчи эпителийси таркибида янги тугилган чакалокларда хилпилловчи эпителийга нисбатан секретор турдаги хужайралар микдори устун туриши кузатилди.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center IF = 7.921 www.in-academy.uz

References:

1. Kuiri-Hänninen T, Sankilampi U, Dunkel L. Activation of the hypothalamic-pituitary-gonadal axis in infancy: minipuberty. Horm Res Paediatr. 2014;82(2):73-80.

2. Sadler TW. Langman's Medical Embryology. 14th ed. Philadelphia: Wolters Kluwer; 2018.

3. Lyons RA, Saridogan E, Djahanbakhch O. The reproductive significance of human Fallopian tube cilia. Hum Reprod Update. 2006;12(4):363-372.

4. Sulak O, Cosar F, Malas MA, et al. Anatomical development of the fetal uterus. Early Hum Dev. 2007;83(6):395-401.

5. Chuang J, Adashi EY. On the fetal origins of ovarian development: lessons from animal models. Curr Opin Endocrinol Diabetes Obes. 2020;27(3):157-162.

6. Healy DL, Trounson AO, Andersen AN. Female infertility: causes and treatment. Lancet. 1994;343(8912):1539-1544.

7. Mayhew TM, Gundersen HJ. 'If you assume, you can make an ass out of u and me': a decade of the disector for stereological counting of particles in 3D space. J Anat. 1996;188(Pt 1):1-15.

8. Critchley HO, Maybin JA, Armstrong GM, Williams AR. Physiology of the endometrium and regulation of menstruation. Physiol Rev. 2020;100(3):1149-1179.

9. Ibroximovna, M. S. (2024). FACTORS OF DEVELOPING OF INTERCULTURAL COMMUNICATION COMPETENCE IN TEACHING ENGLISH TO CADETS OF MILITARY UNIVERSITY. Лучшие интеллектуальные исследования, 15(1), 159-163.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10. Musayeva, S. I. (2024, May). DEVELOPMENT OF INTERCULTURAL COMMUNICATION COMPETENCE OF CADETS USING INTERACTIVE METHODS. In Proceedings of International Conference on Scientific Research in Natural and Social Sciences (Vol. 3, No. 5, pp. 276-284).

11. Sultan C, Gaspari L, Paris F. Adolescent dysmenorrhea. Endocr Dev. 2012;22:171-180.

12. Biro FM, Greenspan LC, Galvez MP. Puberty in girls of the 21st century. J Pediatr Adolesc Gynecol. 2012;25(5):289-294.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.