Научная статья на тему 'ЕР ОСТИ СУВЛАРИ ИСТЕЪМОЛИ НАТИЖАСИДА ИНСОН ОРГАНИЗМИДА ЮЗ БЕРАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ ЎЗГАРИШЛАР'

ЕР ОСТИ СУВЛАРИ ИСТЕЪМОЛИ НАТИЖАСИДА ИНСОН ОРГАНИЗМИДА ЮЗ БЕРАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ ЎЗГАРИШЛАР Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
9
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Биофаол қўшимчалар / иммунологик / цитогенетик / гематологик усуллар / мавсумий сувлар / грунтсувлари ва қатламлараро сувлар / Biofaol supplements / immunological / cytogenetic / hematological methods / seasonal waters / grunt waters and interlayer waters

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Тешаев Шухрат Жумаевич, Эшонқулов Жамшид Орзиевич

Ушбу мақоладатирик организмга ҳар қандай ташқи физик, кимёвий ва биологик таъсирлар ушбу организм аъзолари тузилиши, функцияси ўзгаришига олиб келиши, натижада организм компенсатор-мослашув механизмлари доирасида клиник-лаборатор параметрлар, жумладан аъзолар морфологиясини ўзгартириш орқали жавоб бериши келтирилган. Ташқи таьсирлар орасида ҳозирги замонда энг кўп учраётган тасирлардан бири бу турли хил таркибли истеъмол қилинаётган сувлардир, сувнинг керагидан ортиқ миқдордаги тузлар, макро ва микро элементлар, кимёвий ва биологик таркиби организм аъзо ва тизимларига салбий таъсир кўрсатиши исботланганлиги келтирилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по медицинским наукам и общественному здравоохранению , автор научной работы — Тешаев Шухрат Жумаевич, Эшонқулов Жамшид Орзиевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MORPHO-FUNCTIONAL CHANGES IN THE HUMAN ORGANISM AS A RESULT OF GROUNDWATER CONSUMPTION

This article states that any external physical, chemical and biological effectson a living organism cause changes in the structure, function of the organs of this organism, as a result of which the organism responds within compensatory-adaptive mechanisms by changing clinical-laboratory parameters, including the morphology of the organs. Among the external influences, one of the most common in modern times is consumed waters with a wide variety of compositions, salts, macro and micro elements in excess of water, chemical and biological composition have been shown to negatively affectthe organs and systems of the body

Текст научной работы на тему «ЕР ОСТИ СУВЛАРИ ИСТЕЪМОЛИ НАТИЖАСИДА ИНСОН ОРГАНИЗМИДА ЮЗ БЕРАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ ЎЗГАРИШЛАР»

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

MORPHO-FUNCTIONAL CHANGES IN THE HUMAN ORGANISM AS A RESULT OF GROUNDWATER CONSUMPTION

Professor, Teshaev Shukhrat Jumaevich Eshankulov Jamshid Orzievich

Bukhara State Medical Institute, Uzbekistan https://doi.org/10.5281/zenodo.11092401

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 23th April 2024 Accepted: 29th April 2024 Online: 30th April 2024

KEYWORDS Biofaol supplements,

immunological, cytogenetic, hematological methods,

seasonal waters, grunt waters and interlayer waters.

This article states that any external physical, chemical and biological effects on a living organism cause changes in the structure, function of the organs of this organism, as a result of which the organism responds within compensatory-adaptive mechanisms by changing clinical-laboratory parameters, including the morphology of the organs. Among the external influences, one of the most common in modern times is consumed waters with a wide variety of compositions, salts, macro and micro elements in excess of water, chemical and biological composition have been shown to negatively affect the organs and systems of

the body.

ЕР ОСТИ СУВЛАРИ ИСТЕЪМОЛИ НАТИЖАСИДА ИНСОН ОРГАНИЗМИДА ЮЗ БЕРАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ УЗГАРИШЛАР

профессор., Тешаев Шухрат Жумаевич Эшонкулов Жамшид Орзиевич

Бухоро давлат тиббиёт институти, Узбекистон https://doi.org/10.5281/zenodo.11092401

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 23th April 2024 Accepted: 29th April 2024 Online: 30th April 2024 KEYWORDS

Биофаол

иммунологик,

гематологик

цушимчалар, цитогенетик, усуллар,

мавсумии сувлар, грунт сувлари ва цатламлараро сувлар.

Ушбу мацолада тирик организмга %ар цандай ташци физик, кимёвий ва биологик таъсирлар ушбу организм аъзолари тузилиши, функцияси узгаришига олиб келиши, натижада организм компенсатор-мослашув механизмлари доирасида клиник-лаборатор параметрлар, жумладан аъзолар морфологиясини узгартириш орцали жавоб бериши келтирилган. Ташци таьсирлар орасида уозирги замонда энг куп учраётган тасирлардан бири бу турли хил таркибли истеъмол цилинаётган сувлардир, сувнинг керагидан ортиц мицдордаги тузлар, макро ва микро элементлар, кимёвий ва биологик таркиби организм аъзо ва тизимларига салбий таъсир курсатиши исботланганлиги келтирилган.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

Тадкикотлар натижаларига кура, кадимда Шарк билан Гарбни боглаб турган Буюк ипак йули утгани сабабли сув кудуклари асосан Фаргона водийси, Жиззах, Самарканд, Бухоро, К^ашкадарё ва Хоразм вилоятларида оммалашган булиб, улар куп холларда кулда кавланган. Уларнинг чукурлиги турлича булиб, бир неча метрдан 200 метргача булган. Масалан, Хива шахридаги машхур Хейвак сув кудугининг чукурлиги 10 метрни, К^ашкадарё вилояти Миришкор тумани Помук шахарчасидаги сув кудугининг чукурлиги 97 метрни ташкил этган.

Грунт сувлари — ер юзасидан пастда, биринчи сувли тог жинслари говакларида йигилган сув. Г. с. узидан сув утказмайдиган иккинчи катлам устида булади. Бу катлам гилтупрок, яхлит охактош, откинди хамда метаморфик жинслардан иборат булиши мумкин. Грунт сувлари ер юзасидан канал, дарё, ёгин сувлари, атмосферадаги сув бугларининг (куюклашганидан кейин) тог жинслари говакларидан пастга тушиб, сув утказмайдиган катламда йигилишидан пайдо булади. Уларнинг жойланиши чукурлиги сув утказмайдиган катламнинг ётиш холати ва сувли тог жинслари катламига боглик. Грунт сувлари ер юзига якин биринчи говак катламда жойлашадии учун унинг сатхи, кимёвий таркиби ва физик хусусиятлари ернинг устки кисмидаги табиий (хаво харорати, ёгиннинг тури ва микдори, табиий сув хавзаларининг ер юзасига якин-узоклиги) ва сунъий (сув омборлари, сугориш иншоотлари, канализация ва х,. к.) сабабларга кура узгариб туради. Грунт сувлари дарё водииларидаги аллювиал ёткизиклар (кум, кумтупрок, шагал) хамда музликларнинг сурилиши натижасида ёткизилган тог жинслари ва сахролардаги дюн ёткизиклари говакларини тулдириб туради.

Ер ости сувлари — Ер пустининг юкори кисмидаги тог жинслари катламларининг говак бушликдарида жойлашган суюк, каттик (муз), бугсимон холатдаги сувлар. Ер ости сувлари умумий сув ресурсларинкт бир кисми булиб , сув таъминоти ва сугориш манбаи сифатида халк хужалиги учун катта ахамиятга эга. Сугориладиган ерларнинг мелиоратив ахволи грунт сувларининг холати билан белгиланади. Ер ости сувларини гидрогеология фани урганади. Сув молекуляр кучлар тутиб турадиган богланган хамда огирлик кучи ёки босим фарки таъсирида харакатда буладиган гравитацион ёки эркин холатда булиши мумкин. Богланмаган сув билан туйинган тог жинслари катламлари сувли горизонт дейилади, улар сувли комп-лексларни хосил килади. Ер ости сувлари сув сакловчи жинсларда тупланиш характерига кура говак (юмшок жинсларда), дара (томир) — каттик жинсларда ва карст (гор) (дарз-карст-енгил эрийдиган карбонат ва гипсли жинсларда) сувларига булинади. Жойлашиш шароитига кура Ер ости сувлари тупрок суви (к. Тупрок сув резкими), мавсумий сувлар (юза сувлар; аэрация зонасидаги сув сакловчи катламлар устида ёгинлар ёки сугориш сувларининг шимилишидан хосил булади); грунт сувлари (ер юзасига энг якин биринчи сув утказмайдиган катлам устида тупланади) ва катламлараро (босимсиз, босимли, артезиан, сув утказмайдиган катламлар уртасида жойлашган сувли катламлар) сувларга булинади [2,4,8].

Келиб чикишига кура Ер ости сувлари атмосфера ёгинлари, дарё ва сугориш сувларининг шимилиши натижасида хосил булувчи инфильтрацион; тог жинслари катламларида сув бугларининг куюклашувидан хосил булувчи конденсацион; чукинди тог жинслари пайдо булиш жараёнида денгиз сувларининг кумилиб колиши

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

натижасида хосил булган седиментацион ва магма совиганда ёки Ер мантиясидан чикадиган ювиниль сувларига булинади. Ер ости сувларининг ер юзига табиий чикиши булок, (чашма) дейилади ва окиб чикувчи ва кайнаб чикувчи (кайнар булок)ларга булинади.

Ер ости сувлари табиий эритмалар булиб, таркибида деярли барча маълум кимёвий элементлар учрайди. Минераллашуви (сувда эриган моддаларнинг умумий микдори, г/л) буйича Ер ости сувлари чучук (1,0 гача), шуртам (1,0—10,0), шур (10,0— 50,0) ва намакоб (50 дан куп) турларига булинади. Харорати буйича эса совиган (4° гача), сову; (4—20°), или; (20—37°), иссик (37-42°), ;айно; (42—100°) ва ута ;айно; (100° дан ю;ори) Ер ости сувларига булинади.

Инфильтрацион сув табиатда кенг таркалган, колганлари соф холда жуда кам учрайди. Ах,оли, саноат ва яйловларни сув билан таъминлашда, ерларни сугоришда, тиббиётда (минерал сувлар), исси;лик билан таъминлашда (исси; сувлар), хар хил туз ва кимёвий элементлар (йод, бор, бром ва б.) олишда Ер ости сувларидан фойдаланилади. Ер ости сувлари ерларнинг боткокланиши ва шурланишига сабаб булади. Бунга карши курашиш учун очи; ва ёпи; горизонтам дренажлар ва бурги кудуклари кавланади. Чулларда Ер ости сувлари сдан кенг фойдаланилди. Коракум, Кизилкум ва Устюрт яйловлари асосан Ер ости сувлари билан таъминланган.

Урта Осиё худудида 150 дан ортик йирик Ер ости сувлари конлари аникданган. Уларнинг хар йили тикланиб турадиган эксплуатацион захираси 1500 м3/с дан ортик, чучук сувлар хиссаси 1000 м3/с якин, колган кисми эса турли даражада (2—3 дан 15 г/л гача) минераллашган. Урта Осиёда 40 мингдан ортик фойдаланиладиган бурги кудуклари мавжуд, улардан 5 мингга якини суви отилиб чикадиган артезиан кудукларидир; уларнинг купчилигидан экинларни сугоришда фойдаланилади (к. Артезиан сувлари).

Юкори кимёвий таркибли ер ости сувлар билвосита таъсири организмнинг 70-80% ини ташкил этувчи сувнинг радиолизи хосил булиши билан изохланади, бунда сув ионизацияланганда оксидловчи ва ишкорий хусусиятларига эга радикаллар шаклланади. Бундан ташкари атомар водород, гидропероксил радикаллар, водород пероксиди хосил булиши хам ахамиятли. Эркин оксидловчи радикаллар ферментатив реакцияга киришиб, бунинг натижасида фаол сульфгидрил гурухлар фаол булмаган дисульфид бирикмаларга айланади. Ушбу биокимёвий жараёнлар фермент тизимлари каталитик фаоллигининг пасайишига олиб келади, бу уз навбатида хужайра ядроларида ДНК ва РНК нинг камайишига олиб келади, бу холат улар янгиланишлари жараёнларини бузади.

Соглом юрак ритмик ва узилишларсиз кискаради ва кенгаяди. Юракнинг бир иш циклида уч фаза ажратилади:

1.Кон билан тулган булмача кискарганда, кон очик клапанлар оркали юрак коринчаларига куйилади (бу вактда улар дам олиш холатида коладилар). Бо'лмачанинг кискариши ковак вена томирлари кирадиган жойдан бошланади, шунинг учун уларнинг клапанлари ёпилади ва кон кайтиб ковак вена томирларига кайта олмайди.

2.Булмачалар бир вактнинг узида бушашиши билан коринчаларнинг кискариши бошланади. Бо'лмачаларни коринчалардан ажратиб турувчи уч ва икки табакали

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

клапанлар ёпилади ва коннинг булмачага кайтишига тускинлик килади ва аорта ва упка томирларидаги яримойсимон клапанлар очилади. Коринчаларнинг кискариши конни аорта ва о'пка артериясига хайдайди.

З.Пауза (диастола) - бу органнинг киска дам олиш даври. Бу вактда томирлардан кон булмачага киради ва кисман коринчаларга тушади. Янги сикл бошланганда, булмачадаги колган кон коринчаларга тушади - цикл такрорланади.

Юрак ишининг бир цикли тахминан 0,85 секунд давом этади, шундан атиги 0,11 сонияси булмачалар кискариш вактига, 0,32 сонияси коринчалар кискариш вактига тугри келади, энг узуни эса дам олиш даври булиб, 0,4 сония давом этади. Дам олиш пайтида катталарнинг юраги тизимда дакикада тахминан 70 циклда ишлайди. Одатда, юрак цикли тартибли жараён булиб, у юракда кузгалишнинг утказилишига асосланади. Одатда, юкори ковак веналари унг булмачага кушилиш жойида жойлашган синоатриал тугунда електр импулси пайдо булади. Деполяризасия тулкини унг ва чап булмачалар оркали тез таркалиб, атриёвентрикуляр тугунга этиб боради, бу ерда у сезиларли даражада таркалади. Кейин импулс Гис тутами буйлаб тез таркалади ва тутамнинг унг ва чап оёкчалари буйлаб утади. Улар Пуркине толаларига шохланади ва импулс миокард толаларига таркалиб, уларнинг кискаришини келтириб чикаради.

Асаб тизими юрак кискаришларининг частотаси ва кучини тартибга солади: (симпатик асаб тизими кискаришнинг кучайишига олиб келади, парасимпатик заифлаштиради). Медулла облонгатасида жойлашган, вегетатив нерв тизимининг бир кисми булган вазомотор маркази турли ретцепторлардан сигналларни олади, Масалан: проприоретцепторлар, барорецепторлар ва хеморецепторлар, шунингдек, лимбик тизимдан огохлантирувчи сигналлар хам таъсир килади. Биргаликда бу ретцепторлар одатда вазомотор марказга юрак рефлекслари деб номланувчи жараёнлар оркали юракни нозик тартибга солишга имкон беради.

Коринчалар олд ва орка юзаси адашган нервининг афферент толалари бой та'миноти мухим юрак рефлексларининг шаклланишини белгилайди, адашган нервининг СА ва АВ тугунларига йуналтирилган эфферент толаларининг куплиги ишлаб чикаришни тартибга солишга имкон беради ва электр импулсини утказиш функциясини бажаради.

References:

1. Мавлонов F. О., Кенесарин Н. А., Ер ости сув хазинаси, Т., 1960.

2. Кенесарин Н. А., Султонхужаев А. Н., Ер ости сувлари ва улардан халк; хужалигида фойдаланиш, Т., 1962

3. Мирзаев С. Ш.,Формирование и размещение запасов подземных вод Узбекистона [Вопросы методики их изучения и проблемы хозяйственного использования], Т., 1974

4. Х,асанов А., Шарипов Э., Ер ости сувлари сирли хазина, Т., 1970.Газиева З.Ю. Гимнастика билан шугулланувчилар юрак-;он томир тизимининг функционал х,олатини бах,олашнинг самарадорлиги / Биология ва тиббиёт муаммолари. - 2020. - № 4 (80). - С. 55-56.

5. Мусаев У.А. Гимнастикачи болаларда мувозанатни са;лаш кобилиятини ривожлантириш // Тиббиёт ва спорт. - 2019. - № 1. - С. 28-29.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

6. Норова М. Б. Антропометрические параметры головы и челюстно-лицевой области детей с сахарным диабетом и их связь с показателями физического развития: диссертация... на соискание ученой степени доктора философии (PhD): 14.00.02 / Норова Мавжуда Баходуровна; 2018. - 112 с.

7. Рахимов М. И. Показатели физического развития детей и подростков 5-16 лет / М. И. Рахимов // Филология и культура. - 2019. - № 2(24). - С. 57-59.

8. Хамидова Н.К., Рузиева М.Х., Файзиев Х.Б. Антропометрические параметры детей с различными пороками сердца (обзор литературы) // Вестник науки и образования. -2020. - № 24(102). - C. 96-102.

9. Шабалов Н.П. Педиатрия.- Санкт-Петербург: СпецЛит, 2003.-С. 37- 57.

10. Ширинов Ж. Н., Тешаев Ш. Ж. Мактабгача ёшда булган к;из болаларда умуртца погонаси морфометрик параметрларининг жисмоний ривожланиш курсаткичлари билан боглицлиги. // Биология ва тиббиёт муаммолари. - 2016. - № 4(91). - Б. 121-125.

11. Ядгарова Г. С. Морфометрическая характеристика головы и зубочелюстной системы у детей, находившихся в искусственном и естественном вскармливании: диссертация... на соискание ученой степени доктора философии (PhD): 14.00.02 / Ядгарова Гульнора Садритдиновна; 2018. - 112 с.

12. Sharipova Gulnihol Idiyevna. DISCUSSION OF RESULTS OF PERSONAL STUDIES IN THE USE OFMIL THERAPY IN THE TREATMENT OF TRAUMA TO THE ORAL MUCOSA// European Journal of Molecular medicinevolume 2, No.2, March 2022 Published by ejournals PVT LTDDOI prefix: 10.52325Issued Bimonthly Requirements for the authors.

13. Sharipova Gulnihol Idiyevna. THE EFFECTIVENESS OF THE USE OF MAGNETIC-INFRARED-LASER THERAPY IN TRAUMATIC INJURIES OF ORAL TISSUES IN PRESCHOOL CHILDREN//Academic leadership. ISSN 1533-7812 Vol:21Issue 1

14. Karshiyeva D.R.,The Importance of Water Quality and Quantity in Strengthening the Health and Living Conditions of the Population//CENTRAL ASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES. Voleme: 02 Issue: 05I Oct 28 2021 Page 399-402

15. Karshiyeva D.R.,The Role Of Human Healthy And Safe Lifestyle In The Period Of Global Pandemic-Covid 19//The American Journal of Applied Sciences.Voleme: 02 Issue: 11-15I November 28, 2020 ISSN: 2689-0992. Page 78-81

16. Karshieva Dilovar Rustamovna. THE EFFECT OF TOBACCO SMOKING ON THE ORGANS AND TISSUES OF THE ORAL CAVITY / / World Bulletin of Public Health (WBPH) Volume-19, February 2023 ISSN: 2749-3644

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.